Nova metoda za automatizaciju ispitivanja
kondenzatora upotrebom virtuelne instrumentacije
M. Đorđević, B. Jovičić
Sadržaj – U ovom radu je predstavljena nova metoda za
automatizaciju ispitivanja kondenzatora. Metoda opisana u ovom
radu je deo softverskog paketa realizovanog za ispitivanje
elektronskih komponenata kao što su optoelektronske
komponente, elektronske komponente kao senzori temperature i
kondenzatori. U okviru aplikativnog softvera moguće je prikaz
izmerenih vrednosti tokom merenja, kao i iscrtavanje grafika
zavisnosti izmerenih vrednosti, kao i mogućnost poređenja više
zavisnosti.
I. UVOD
Karakterizacija komponenata i materijala pruža uvid u
svojstva i oblasti primene elektronskih komponenata. Na
osnovu karakteristika određene komponente, korisnik ima
mogućnost da na najbolji način odabere komponentu za
mrsto primene. Da bi korisnik mogao da dođe do
karakteristika iste, neophodno je izvršiti merenja i na
osnovu izvršenih merenja i karakterizaciju ispitivane
komponente. Na osnovu toga je moguće zaključiti kakve
rezultate komponenta daje pri određenim uslovima rada.
U skladu sa tim, realizovana je metoda koja osim
samog merenja, odnosno ispitivanja komponenata, pruža i
mogućnost poređenja dobijenih rezultata, što u mnogome
olakšava dalji rad, odnosno karakterizaciju. Kako bi se
proces automatizovao korišćena je virtuelna
instrumentacija za čije potrebe je realizovana aplikacija za
računar.
II. PREGLED LITERATURE
Virtuelna instrumentacija poslednjih godina sve više
preuzima vodeću ulogu u laboratorijama i industriji.
Konkretno, postoji potreba za virtuelnom instrumentacijom
u korišćenju instrumenata koji nemaju sopstveni operativni
sistem. Iz tog razloga je nemoguće kontrolisati njihovo
delovanje bez prisustva ljudskog faktora. Takođe, postoji
potreba za virtuelnom instrumentacijom ukoliko je
potrebno koristiti više instrumenata za realizaciju testa,
odnosno praćenje parametara koji se mere tokom testa u
isto vreme.
M. Đorđević, student doktorskih studija sa katedre za
Mikroelektroniku, Elektronski fаkultet u Nišu, Aleksаndrа
Medvedevа 14, 18000 Niš, Srbijа. E-mail:
milos.djordjevic@elfak.ni.ac.rs
B. Jovičić, student na smera Računarstvo i informatika,
Elektronski fakultet u Nišu, Aleksandra Medvedeva 14, 18000
Niš, Srbija. E-mail: badza.jo@gmail.com
U istraživanju [1], autori su koristili softverski paket
LabVIEW [2] za realizaciju virtuelne instrumentacije. Kao
komunikacioni protokol, autori su koristili USB (eng.
Universal Serial Bus) protokol, preko koga računar
komunicira sa akvizicionom karticom. Realizovana
softverska aplikacija koristi se za određivanje otpornosti na
laboratorijskim vežbama. Nedostatak ovako realizovanog
sistema se ogleda u tome što ne postoji mogućnost
skladištenja izmerenih podataka, već je neophodan ljudski
faktor, za razliku od metode opisane u ovom radu.
Kod sistema virtuelne instrumentacije koriste se
komunikacioni protokoli kao što su serijska komunikacija
RS232, korišćenjem U(S)ART (Universal Synchronous
Asynchronous Receiver Transmitter) serijske komunikacije
[3]. Takođe se sreću sistemi zasnovani na standardnoj USB
serijskoj komunikaciji, naravno tamo gde instrumenti i
sama softverska aplikacija, odnosno softverski paket to
omogućavaju. Jedan od najpoznatijih komunikacionih
protokola u virtuelnoj instrumentaciji je GPIB (General
Purpose Interface Bus) IEEE 488 protokol, koji je razvila
firma HP (Hewlett-Packard), pa se u literaturi može naći i
pod nazivom HPIB. Virtuelni instrumenti se mogu podeliti
u dve osnovne kategorije:
1. Softverska aplikacija za kontrolu modula ili
instrumenata kao što su: upravljački modul je dodatna (eng.
Plug-in) DAK ploča, kontrolisani instrument se zasniva na
GPIB ploči, kontrolisani instrument je povezan preko
serijskog porta (RS-232) ili USB standarda, kontrolisani
instrument je VXI ploča (ili sistem).
2. Grafički korisnički interfejs (eng. Graphic User
Interface (GUI)) bez fizičkih instrumenata povezan sa
računarom. Umesto toga, računar dobija i analizira podatke
iz datoteka ili sa drugih računara na mreži, ili može čak i
matematički obraditi unete podatke i na taj način simulirati
fizički proces, a ne da prikupljati realne podatke. Na
računar u skladu sa tačkom (1) povezani su sledeći
procesni merni uređaji: Senzori, GPIB ili USB serijski
podržani instrumenti.
U ovom radu korišćen je standardna USB serijska
komunikacija, kojom je sistem za merenje zasnovan na PIC
mikrokontroleru komunicirao sa softverskom aplikacijom
na računaru.
III. PRINCIP RADA
Metoda za automatizaciju ispitivanja kondenzatora
upotrebom virtuelne instrumentacije, predstavljena u ovom
radu bazira se na PIC mikrokontroleru koji predstavlja srž
mernog dela sistema i virtuelne instrumentacije zasnovane
na softverskoj aplikacije. Blok šema realizovanog sistema
je predstavljena na slici 1.
Slika 1. Blok šema metode za automatizaciju ispitivanja
kondenzatora
Realizovana metoda je koncipirana da se sastoji iz 5
segmenata, kao što su:
- Softverska aplikacija (GUI),
- Kontrola mernog procesa,
- Obrada i skladištenje podata.
- Mikrokontroler (merni blok):
- Kontrola punjenja/pražnjenja,
- Merenje i slanje podataka ka aplikaciji.
- Blok za ispitivanje (ispitivani kondenzator),
- Relejni modul (punjenje/pražnjenje kondenzatora),
- Grafički/tabelarni prikaz rezultata:
- Grafički prikaz (poređenje) izmerenih rezultata,
- Tabelarni prikaz izmerenih podataka.
Softverska aplikacija u sebi objedinjuje dva zasebna
dela, tačnije sastoji se od dve zasebne softverske aplikacije
(Slika 2.), deo namenjen za merenje napona na
kondenzatoru tokom procesa punjenja, odnosno pražnjenja
istog, respektivno i deo za prikaz rezultata.
Slika 2. Izgled (layout) početne strane softverske aplikacije za
ispitivanje kondenzatora
U okviru aplikacije zadužene za kontrolu mernog
procesa, korisnik ima uvid u sve parametre bitne za test. U
delu aplikacije koji je namenjen za prikaz rezultata,
odnosno poređenje parametara za testirane kondenzatore u
vidu grafika. Detaljnija analiza ispitivanja kondenzatora
realizovanom metodom se može vršiti na osnovu
objedinjenog jezika za modelovanje (UML (eng. Unified
Modeling Language)), dato na slici 3.
Mikrokontroler korišćen kao centralni deo mernog
bloka je PIC18F2550 radi na frekvenciji od 48 MHz [4]. Za
postizanje ove frekvencije koristi se eksterni oscilator
frekvencije 8 MHz i korišćena je mogućnost
mikrokontrolera za povećanjem frekvencije 4 puta
(Primary Clock Frequency 4x multiplier (PLLEN)) – na
48 MHz. Master reset (MCLR - Master Clear Pin External
Reset) je softverski isključen, ali je u samoj realizaciji
postavljen i pull-up otpornik vrednosti 10 kΩ, kako bi se
videla mogućnost hardverskog isključenja MCLR pina na
mikrokontroleru. Ovaj mikrokontroler je jedan od malog
broja PIC mikrokontrolera koji poseduje modul za
standardnu USB komunikaciju, što je razlog zašto je
korišćen za realizaciju merne metode.
Pored toga, neophodno je bilo korišćenje analogno-
digitalnog (A/D) konvertora, gde je u tu svrhu iskorišćen
ugrađeni modul u samom mikrokontroleru, s obzirom da za
potrebe realizovane metode nije bilo potrebe za velikom
rezolucijom. Korišćeni A/D konvertor je rezolucije 10-bita,
što daje mogućnost da uzorkovani signal bude u opsegu od
0 do 1023 naponskih nivoa (sa korakom od 4,89mV). Kao
relejni modul preko kog je vršen proces punjenja, odnosno
pražnjenja, korišćen je relej 10A/220V. Relej je kontrolisan
mikrokontrolerom, koji zavisno od informacija dobijenih
od strane softverske aplikacije priključuje kondenzator na
napajanje u procesu punjenja, odnosno isključuje u procesu
pražnjenja.
A. Software
Pre samog početka testa neophodno je kreirati fajl iz
padajućeg menija - File, kao i izbor ekstenzije - .cvs ili .txt.
Nakon toga softverska aplikacija proverava da li je merni
blok povezan sa aplikacijom (vizuelna potvrda u donjem
levom uglu). Pritiskom na taster „Merenje“ pokreće se
proces punjenja, gde korisnik u posebno definisanom
okviru „Status“ prati da li je u toku proces punjenja ili
pražnjenja ispitivanog kondenzatora.
Na početku samog testa smatra se da je kondenzator
potpuno ispražnjen. Kada je započet procesa punjenja,
softverska aplikacija šalje informaciju mikrkontroleru
putem USB komunikacije da je potrebno aktivirati relej
kojim se dovodi napajanje na kondenzator i započinje
njegovo punjenje.
Od tog trenutka mikrokontroler meri napon na
kondenzatoru i šalje ka softverskoj aplikaciji, gde se na
dalje u tačno definisani intervalima primljeni podaci
obrađuju i skladište u kreirani fajl. Korisnik ima uvid u to
koliko je tačaka merenja završeno i grafičkim putem u vidu
progres bara (eng. Progress bar) i procentualno
numeričkim podatkom.
Slika 3. UML dijagram aktivnosti softverske aplikacije za ispitivanje kondenzatora
Izgled (eng. Layout) softverske aplikacije tokom testa
kojim se kontroliše merni proces (upravljanje mernim
blokom i skladištenje izmerenih podataka) je dat na slici 4.
Slika 4. Izgred (layout) aplikacije za kontrolu procesa merenja
U definisanom okviru „Rezultati merenja“ može se
pratiti trenutni napon na kondenzatoru. Kada istekne vreme
predviđeno za proces punjenja kondenzatora (50% vremena
testa), aplikacija u vidu poruke obaveštava korisnika o
završenom procesu. Nakon toga je potrebno pokrenuti
proces pražnjenja pritiskom na taster „OK“, koji traje isti
vremenski period kao proces punjenja (u ovom slučaju 25s
- 50 sekundi, trajanje kompletnog testa). Nakon završenog
testa, korisnik dobija informaciju o završenom testu i
softverska aplikacija se iz dela za test vraća na početnu
stranu.
Drugi deo metode je vezan za prikaz izmerenih
rezultata, odnosno njihovo poređenje. Iz padajućeg menija
se biraju rezultati čije će se vrednosti porediti grafički,
propraćeno tabelarnim prikazom njihovih vrednosti. Izgled
softverske aplikacije koja je namenjena prikazu rezultata je
dat na slici 5. Kao što se može videti, grafički prikaz
rezultata, dva ispitivana kondenzatora je propraćeno
legendom, kako bi korisnik lakše moga izvršiti poređenje
istih. Realizovana metoda za ispitivanje kondenzatora
pruža korisniku mogućnost da dobijeni grafik „izveze“ i
zapamti pod određenom ekstenzijom (.jpg ili .bmp). Na taj
način korisnik nema potrebu za korišćenje dodatnih
softverskih alata, kao što su alati za graičku prezentaciju
merenih vrednosti, odnosno tabelarni prikaz istih. Grafička
zavisnost dobijena realizovanom metodom u potpunosti
odgovara grafičkoj reprezentaciji dobijenom korišćenjem
komercijalnog alata kompanije „OriginLab“ [5].
B. Hardware
Kao što je navedeno, mikrokontroler PIC18F2550 je
iskorišćen kao centralna komponenta mernog bloka. Za
merenje napona na kondenzatoru korišćen je analogni ulaz
na pinu PORTA.0 (prvi kanal A/D konvertora). Relejni
modul je na mikrokontroler povezan na pin PORTB.3.
Slika 5. Grafički i tabelarni prikaz izmerenih rezultata

Komunikacija mikrokontrolera sa softverskom Električna šema mernog bloka realizovane metode je

aplikacijom je ostvarena putem standardne USB data na slici 6.
komunikacije preko otpornika vrednosti 22Ω koji su vezani
na pinove PORTC.4/D- i PORTC.5/D+, respektivno.

Slika 6. Električna šema realizovanog mernog sistema metode za ispitivanje kondenzatora

V. ZAKLJUČAK LITERATURA

Virtualna instrumentacija u obliku softverske [1] I. Garovic, B. Koprivica i A. Milovanović, "Primena Virtuelne
aplikacije predstavljena u ovom radu, pokazala se vrlo instrumentacije u realizaciji laboratorijskih vežbi iz oblasti
korisnom jer je nekoliko instrumenata povezano pomoću Električnih merenja", Tehnologija, Informatika i Obrazovanje
jednog mernog sistema. Budući da instrumenti koji se za društvo učenja i znanja, 6. Međunarodni simpozijum,
Čačak, Jun 2011.
koriste nemaju operativni sistem, predložena metoda [2] LabVIEW – softverski paket za realizaciju virtuelne
omogućila je automatizaciju upotrebe instrumenta i njihovu instrumentacije, dosupno na: https://www.ni.com/en-
kontrolu. Što je još važnije, eksperimentalni rezultati rs/shop/labview.html.
dobijeni ovom metodom podudaraju se sa dobijenim [3] U(S)ART serijska komunikacija – odeljak, dostupno na:
rezultatima korišćenjem komrcijalnih softverskih alata. http://es.elfak.ni.ac.rs/pld/Materijal/UART.pdf.
[4] Mikrokontroler PIC18F2250 – Datasheet, dostupno na:
ZAHVALNICA https://ww1.microchip.com/downloads/en/devicedoc/39632c.
pdf.
[5] Origin 8 Pro – Komercijalni softverski alat za grafičku i
Autori rada se zahvaljuju finansijskoj podršci tabelarnu prezentaciju podataka, dostupno na:
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za https://www.originlab.com.
projekat TR33035.