Mladen Popovic - Laboratorijski Praktikum Iz Elektrometrologije

DR MLADEN POPOVI
LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ
ELEKTROMETROLOGIJE

VIA ELEKTROTEHNIKA KOLA
BEOGRAD

SADRAJ
OSNOVNE VEBE EXCEL EWB LABVIEW STRANA
1. MERENJE DVOKANALNIM OSCILOSKOPOM ...............................................

3
2. VIRTUELNI INSTRUMENTI ..............................................................................

13
3. MERENJE UNUTRANJE OTPORNOSTI NAPONSKOG IZVORA ................

17
4. MERENJE PARAMETARA NAIZMENINIH SIGNALA .................................

21
5. PROIRIVANJE OPSEGA I MERENJE ULAZNE OTPORNOSTI
AMPERMETRA I VOLTMETRA ........................................................................

25
6. BADARENJE INSTRUMENATA ....................................................................

29
7. GRADNJA I BADARENJE VOLTMETRA ZA MERENJE
NAIZMENINOG NAPONA ...............................................................................

35
8. INVERTUJUI MERNI POJAAVA ...............................................................

39
9. NEINVERTUJUI I DIFERENCIJALNI POJAAVA .....................................

47
10. ISPITIVANJE AKTIVNIH FILTERA .................................................................

53
11. INSTRUMENTACIONI POJAAVA ...............................................................

61
12 SEDAMSEGMENTI LED DISPLEJ ....................................................................

65
13 GRADNJA I BADARENJE ELEKTRONSKOG OMMETRA ..........................

68
14. MERENJE OTPORNOSTI UI METODOM............................................................

75
15. LABORATORIJSKE METODE MERENJA OTPORNOSTI ..............................

81
DODATNE VEBE

16. OSNOVNA LOGIKA KOLA U MERNIM UREAJIMA ................................

83
17. NORMALNA RASPODELA REZULTATA MERENJA .....................................

89
18. STATISTIKA OBRADA REZULTATA POSREDNO MERENE VELIINE
..

93
19. SIMULACIJA MERENJA: UVOD U ELECTRONICS WORKBENCH (EWB)

99
20. PRIMERI ZA SIMULACIJU RADA KOLA POMOU EWB .............................

109
DODATAK
LITERATURA

113
126

LABORATORIJA ZA ELEKTROMETROLOGIJU
PREDMET: ELEKTROMETROLOGJA

LABORATORIJSKA VEBA BR.1
MERENJE DVOKANALNIM OSCILOSKOPOM

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.1: MERENJE DVOKANALNIM OSCILOSKOPOM
4
CILJ VEBE
Cilj vebe je upoznavanje sa standardnim analognim osciloskopom, frekvencmetrom i generatorom
signala.

1. OSCILOSKOP
Analogni osciloskop tipa CHAUVIN ARNOUX CA902 namenjen je za ispitivanje talasnih oblika,
amplitudnih i vremenskih parametara jednog ili dva signala frekvencije 0-20 MHz. Na slici 2 prikazana je
principijelna blok-ema analognog osciloskopa.
Katodna cev je stakleni balon u kome je visoki vakuum i vie elektroda. Katoda koja se grejaem od
usijanog volframovog vlakna zagreva na 830C slui kao izvor jona. Katoda je na negativnom potencijalu
od 300 V u odnosu na prvu anodu a na pozitivnom potencijalu 0-100 V u odnosu na upravljaku reetku.
Pomou potencijala na upravljakoj reetki podeava se koliina elektrona koji izlaze kroz otvor na osi
cilindra, odnosno podeava se osvetljenost (intenzitet) slike na ekranu. Elektrostatiki otklonski sistem
elektronskog mlaza sastoji se od ubrzavajue anode koja je na pozitivnom potencijalu od 1 kV u odnosu na
katodu i fokusirajue anode koja je na pozitivnom potencijalu 3-4 kV u odnosu na katodu. Ekran katodne
cevi (tipino 810 cm) je prekriven sa unutranje strane slojem fosfora koji fluorescira, tj. zrai svetlost
usled apsorpcije kinetike energije elektrona.
Otklonski sistem u katodnoj cevi sastoji se od ploa za horizontalni i ploa za vertikalni otklon
elektronskog mlaza. Ako se na par ploa za otklon po vertikali dovede napon U
y
, izmeu njih se formira
elektrino polje intenziteta U
y
/d, odnosno dolazi do skretanja mlaza na ekranu:
d
l
U
U
Y
ac
y
2
1
= , (1)
gde su d rastojanje izmeu ploa, l duina ploa i U
ac
napon na ubrzavajuoj anodi. Odnos vertikalnog
otklona i primenjenog napona je statika osetljivost katodne cevi S
y
=Y/U
y
. Slino se definie statika
osetljivost za horizontalni otklon: S
x
=X/U
x
. Tipina vrednost statike osetljivosti je 0,1-1 mm/V. Za
praktina merenja interesantniji je faktor skretanja, reciprona vrednost od statike osetljivosti, ija je
vrednost 10-100 V/cm.
Vertikalni pojaava. Ulazni signal (Y i/ili X) prolazi kroz kanal za vertikalni otklon, koji daje
potrebno pojaanje i osetljivost po vertikali u voltima po podeoku (VOLTS/DIV). Potrebna osetljivost od
5 mV/DIV do 5 V/DIV podeava se pomou atenuatora (delitelja sa frekventnom kompenzacijom) gde se
signal smanjuje 1-5000 puta sa korakom 1-2-5. Pomou preklopnika DC/AC/GND u kolu za selekciju
osciloskop se prilagoava za merenje jednosmernog ili sporoperiodinog signala do 30 Hz (DC),
naizmeninog signala (AC) ili se ulaz spaja na uzemljenje (GND). Signal se zatim u pojaavau
YAMPLIFIER prilagoava parametrima katodne cevi i vanjskim potenciometrom pomera du vertikale u
eljeni poloaj Y. Ulazni stepen pojaavaa izrauje se od FET tranzistora tako da je ulazna impedansa
osciloskopa tipino 1 M paralelno sa 20-50 pF. Komutator CH1/CH2/DUAL/ADD omoguava da se na
ekranu sa 810 podeoka prikae jedan ili drugi ili oba signala istovremeno (ADD daje sumu dva signala).
Izlazni pojaava OUT AMPLIFIER usklauje izlazni signal i vertikalni otklonski sistem.
Princip rada osciloskopa. Ako se na horizontalne otklonske
ploe X ne dovodi nikakav napon, izlazni signal Y(t) se na ekranu
osciloskopa pojavljuje kao vertikalna linija duine srazmerne trenutnoj
vrednosti amplitude. Da bi se na ekranu pojavio talasni oblik merenog
signala, na X-ploe se dovodi napon testerastog oblika koji linearno
raste na periodu T. Ovakav napon na X-ploama u odsustvu signala Y
daje horizontalnu liniju na ekranu, to je posledica kretanja mlaza sleva
nadesno i vraanju na poetak. Ovo je slika koja se obino ima nakon
ukljuivanja osciloskopa. Ako se istovremeno na Y-ploe dovodi merni
signal Y(t) a na X-ploe testerasti napon, na ekranu se dobija veran oblik
napona Y(t) (slika 1).
t
t
EKRAN
NAPON NA
VERTIKALNIM
PLOAMA
NAPON NA
HORIZONTALNIM
PLOAMA
Slika 1. Formiranje valnog oblika na
ekranu osciloskopa
5
HEATER
CATHODE
(-2
ACCELERATING
ANODE
FOCUSING
ANODE
Y PLATES
X PLATES - PLOICE ZA HORIZONTALNI OTKLON
Y PLATES - PLOICE ZA VERTIKALNI OTKLON
HEATER - GREJA KATODE
CATHODE - KATODA
ACCELERATING ANODE - UBRZAVAJUA ANODA
kV)
X PLATES
FOCUSING ANODE - FOKUSIRAJUA ANODA
SCREEN - EKRAN
ATTENUATOR
VOLTS/DIV
( SAME AS CH1)
1M 25 pF
SAME AS CH1 - ISTO KAO KANAL 1
ATTENUATOR - ATENUATOR (OSLABLJIVA)
INPUT Y
1M 25 pF
INPUT X
DC
AC
GND
Y AMPLIFIER
(DIFFERENTIAL)
GAIN VAR/CAL
+
+V
cc
-V
cc
INPUT SELECTION SWITCH
+
CH1
CH2
DUAL
AND
OUT
AMPLIFIER
+
+
EXT.
TRIGGER
INPUT
VERT.
CH2
CH1
TRIGGER
SOURCE
LINE (50 Hz)
TRIGGER MODE
DC
AC
HF
SYNC.
SEPAR.
LF
TV-V
TV-H
AUTO
NORM
+V
cc
-V
cc
+
+
LEVEL
TRIGGER
TRIGGER LEVEL
TRIGGER SLOPE
+V
cc
-V
cc
R
S
Q
+
+V TIME BASE X
AMPLIFIER
+V
TIME/DIV
INPUT SELECTION - IZBOR ULAZA
Y POSITION - Y POZICIJA
GAIN VAR/CAL - POJAANJE
PROMENLJIVO/KALIBRISANO
OUT AMPLIFIER - IZLAZNI POJAAVA
INPUT X - ULAZ X
EXT. TRIGG. INPUT - EKSTERNI
OKIDNI ULAZ
TRIGGER MODE - NAIN OKIDANJA
TRIGGER SOURCE - IZVOR OKIDANJA
EXT. - VANJSKI
TRIGGER LEVEL - NIVO OKIDANJA
TRIGGER SLOPE - NAGIB OKIDANJA
TIME BASE - VREMENSKA BAZA
TIME/DIV - VREME/PODEOK
INPUT X - ULAZ X
Y POSITION
CONTROL
GRID INTENSITY
CONTROL GRID - UPRAVLJAKA REETKA
SLOPE
TRIG.
MODE
C
cc
Vc
c
1M 25 pF

Slika 2. Principijelna blok-ema osciloskopa
Sinhronizacija. Prikazivanje signala usklaeno je sa vremenskom bazom, tj. signalima testerastog
napona. Da bi se dobio nepokretan oscilogram na ekranu, period testerastog napona treba da bude umnoak
celog broja perioda posmatranog signala:

T
t
= nT
s
. Ako to nije ispunjeno, slika bei s jednog na drugi kraj
ekrana. Kada je period testerastog signala n puta vei od perioda merenog signala, na ekranu se vidi n
perioda merenog signala; a ukoliko je manji tada se vidi samo deo jednog perioda merenog signala.
6
Usaglaavanje perioda testerastog i merenog napona ostvaruje se sinhronizacijom. Time se
omoguava da crtanje novog oscilograma poinje uvek u istoj taki posmatranog signala.
Okidni sklop slui za sinhronizaciju posmatranog signala sa
vremenskom bazom. U kolu za sinhronizaciju u mitovom kolu uporeuje
se jednosmerni napon (nivo sinhronizacije, okidni nivo TRIGGERING
LEVEL) sa naponom merenog signala. U trenucima izjednaavanja ovih
napona (u takama A, B, ) dobija se impuls za sinhronizaciju (slika 3). To
je sinhronizacija na rastuem delu signala, a pomou preklopnika SLOPE
moe da se odabere da bude na opadajuem delu signala, tj. u takama A, B
itd. Signal za sinhronizaciju moe se dovesti iz nekog vanjskog izvora
(preklopnik TRIGGER SOURCE u poloaju EXT), iz internog izvora
naizmeninog napona male amplitude i frekvencije 50 Hz (preklopnik u poloaju LINE) ili najee iz
vertikalnog pojaavaa (preklopnik u poloaju INT), pri emu se interni signal moe dovesti iz jednog ili
drugog kanala (CH1 ili CH2). Signali za sinhronizaciju dovode se direktno (DC), preko kondenzatora (AC),
preko visokopropusnog filtera (HF), preko niskopropusnog filtera (LF). Bolji osciloskopi imaju
mogunost izdvajanja impulsa za sinhronizaciju iz TV signala pomou separatora TV-SYNC-
SEPARATOR, koji radi u vertikalnom ili horizontalnom modu (TV-V ili TV-H). Okidanje video signala
moe biti u AUTO reimu (podeavanje nivoa okidanja automatsko i trag uvek vidljiv) ili u normalnom
(NORM) reimu trag vidljiv pri okidanju.
Vremenska baza se sastoji od Milerovog integratora koji generie testerasti napon i flip-flopa
koji upravlja punjenjem i pranjenjem kondenzatora C. Za Milerov integrator je karakteristino da se
kondenzator na neinvertujuem ulazu operacionog pojaavaa puni konstantnom strujom I, pa napon
na njemu raste proporcionalno vremenu t: U=Q/C=It/C. Kada izlaz iz komparatora kola za
sinhronizaciju pree iz negativnog u pozitivno zasienje (taka A na slici 3), tj. kada se generie
impuls za sinhronizaciju, flip-flop okida i njegov izlaz Q menja se sa 1 na 0. Tranzistor je zakoen i
poinje punjenje kondenzatora C sve dok se njegov napon ne izjednai sa referentnim naponom
baterije V
c
. Tada izlaz operacionog pojaavaa u povratnoj sprezi promeni stanje, a time i stanje S
ulaza flip-flopa. Kao rezultat menja se izlaz Q sa 0 na 1 i tranzistor vodi, pa testerasti napon naglo
pada na nulu. Tu vrednost zadrava sve do pojave novog impulsa za sinhronizaciju. Ovo je vreme
ekanja i podeava se komandom HOLD-OFF.
Horizontalni pojaava (X AMPLIFIER) pojaava signal vremenske baze. Tada osciloskop radi u
uobiajenom reimu Y-t. Posebnim prekidaem moe se na horizontalni pojaava dovesti vanjski signal X i
tada osciloskop radi u reimu X-Y.

2. UPUTSTVO ZA RUKOVANJE
Oznake na prednjoj strani osciloskopa CHAUVIN ARNOUX CA902 date su na slici 4. Da bi se dobio
adekvatan oscilogram, neophodno je da rukovanje osciloskopom bude u skladu sa procedurama propisanim
od strane proizvoaa.
2.1. POSTAVLJANJE KOMANDI U POETNI POLOAJ
Ukljuiti napajanje, pritisnuti prekida POWER (11).
Preklopnik AC/GND/DC postaviti u poloaj AC (22, 22A).
Komandu VERTICAL POSITION za pomeranje po vertikali postaviti u srednji poloaj (7, 7A)
kada je prekida pritisnut.
Komandu VERTICAL VARIABLE postaviti u krajnji desni poloaj CAL kada je prekida pritisnut
(8, 8A).
Preklopnik VERTICAL MODE u poloaj CH1/CH2 (6).
Komandu HORIZONTAL VARIABLE postaviti u krajnji desni poloaj CAL kada je prekida
pritisnut (14).
Preklopnik TRIGGER MODE u poloaj AUTO (18).
t
MERENI
NAPON
Slika 3. Formiranje impulsa
za sinhronizaciju
NIVO
OKIDANJA
t
A A B B
. . . .
IMPULSI
ZA
SINHRONIZACIJU
7
Preklopnik TRIGGER SOURCE u poloaj CH1/CH2 (21).
Komandu TRIGGER LEVEL postaviti u srednji poloaj (19).
Komandu HOLD-OFF postaviti u poloaj NORM (17).

ON OFF
HORIZONTAL TRIGGER
0
.
VERTICAL
!
MRENI
PREKIDA
LED INDIKATOR
NAPAJANJA
VIJAK ZA REGULACIJU
ZAKRETANJA ZRAKA
NORMALNO NA OSU
KATODNE CEVI
PREKLOPNIK
TIME / DIV
REGULACIJA
INTENZITETA
SVETLOSTI
ZRAKA
REGULACIJA
FOKUSA
IZLAZ ZA
REGULACIJU SONDE
KONTINUALNO PODEAVANJE
VREMENSKE BAZE,
KADA JE PREKIDA IZVUEN
FAKTOROM UVEANJA 10
BNC PRIKLJUAK ZA VERTIKALNI
SIGNAL NA KANAL CH1 (REIM )
ILI ZA HORIZONTALNI SIGNAL (REIM )
MAKSIMALNI NAPON: DC+AC

X-t
Y-X
=250 V
PREKIDA ZA POVAVANJE
OSETLJIVOSTI (KADA JE PREKIDA
IZVUEN UVEANJE x5)
PREKLOPNIK
ZA PODEAVANJE
OSETLJIVOSTI
PRIKLJUAK
ZA MASU
POTENCIOMETAR ZA
POMERANJE ZRAKA
PO VERTIKALI ZA KANAL CH1
UPOZORENJE
PREKLOPNIK
ZA IZBOR CH1, CH2,
ISTOVREMENO CH1 I CH2
ILI SUMA CH1+CH2
POTENCIOMETAR ZA
POMERANJE ZRAKA
PO HORIZONTALI
PODEAVANJE
VREMENA
EKANJA
PREKLOPNIK
ZA IZBOR
NAINA
OKIDANJA
PREKLOPNIK
TRIGGERING
SOURCE
BNC PRIKLJUAK
ZA EKSTERNI
SIGNAL
SINHRONIZACIJE
PODEAVANJE
NIVOA
SINHRON.
t
DC
AC
DC
AC
peak
DC+AC
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9. 10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17. 18.
19.
20.
21.
VERTICAL
3A 2A 4A
7A
22.
22A 8A
peak
peak
POTENCIOMETAR ZA
POMERANJE ZRAKA PO
VERTIKALI ZA KANAL CH2,
KADA JE PREKIDA IZVUEN
ULAZ JE INVERTOVAN

Slika 4. Prednja ploa osciloskopa CA 902

2.2. SNIMANJE JEDNOG OSCILOGRAMA (mode simple trace)
Dovesti osciloskop u poetno stanje.
Komandom HORIZONTALL POSITION (16) horizontalni zrak postaviti na sredinu ekrana.
Prikljuiti signal pomou BNC konektora na ulaz CH1/CH2 (2, 2A) i preklopnikom VOLTS/DIV
(4, 4A) razvui signal po visini ekrana. Maksimalni signal koji sme da se prikljui je 250 V
(DC+AC
peak
).
Odabrati vremensku bazu TIME/DIV (15) tako da se dobije eljeni broj perioda posmatranog
signala.
Podesiti TRIGGER LEVEL (19) tako da se dobije stabilan oscilogram.
Ako je posmatrani signal slab i kada je preklopnik VOLTS/DIV na 5 mV/div, tada se povlaenjem
prekidaa PULL x5 MAG (8, 8A) dobija pet puta vea osetljivost: 1mV/div. Za poloaj 10 mV/div na
isti nain dobija se petorostruko uveanje od 2 mV/div. Treba voditi rauna da se time smanjuje
frekventna propusnost kanala sa 20 MHz na 7 MHz.
8
Ako je posmatrani signal nedovoljno razvuen i na najveoj brzini TIME/DIV, tj. na 0,2 s/div, tada
se povlaenjem prekidaa PULL x10 MAG komande HORIZONTAL VARIABLE (14) dobija deset
puta vea brzina od 0,02 s/div=20ns/div. Za poloaj 0,5 s/div na isti nain moe se dobiti
poveanje na 50ns/div.
Ako je posmatrani signal jednosmeran ili je frekvencije manje od 25 Hz, preklopnik AC/GND/DC
treba postaviti na DC.

2.3. SNIMANJE DVA OSCILOGRAMA (mode double trace)
U odnosu na snimanje jednog oscilograma (mode simple trace) poterebno je imati u vidu dodatna
uputstva:
Postaviti preklopnik VERTICAL MODE (6) na DUAL. Prekida automatski radi u naizmeninom
reimu (ALTernate) kada je preklopnik TIME/DIV podeen na 0,2 ms ili manje, odnosno radi u
isprekidanom reimu (CHOPped) kada je TIME/DIV na 0,5 ms ili vie.
Kada se na ekranu prikazuju dva signala, preklopnik TRIGGER SOURCE (21) postaviti na CH1 ili
CH2. Za trigerovanje se moe koristiti jedan ili drugi signal, ali se u mernoj praksi za trigerovanje
koristi onaj koji je manje komplikovan.

2.4. SABIRANJE DVA OSCILOGRAMA (mode additive and differential)
Komande na osciloskopu postave se u skladu sa prethodnim uputstvima koja se odnose reim
snimanja dva oscilograma, a zatim:
Provjeriti da li su oba preklopnika VOLTS/DIV na istoj poziciji i da li su obe komande VARIABLE
okrenute do kraja udesno. Ako preklopnici VOLTS/DIV nisu na istoj poziciji, treba ih postaviti na
poziciju koja je odreena za signal vee amplitude.
Preklopnik VERTICAL MODE postaviti u ADD. Na ekranu se vidi suma. Na primer, za dva signala
amplituda 4,2div i 1,2div kada su u fazi dobija se signal amplitude 4,2div+1,2div=5,4div, a kada su u
protufazi dobija se signal 4,2div-1,2div=3div.
Izvlaenjem preklopnika PUL CH2 INV komande CH2 VERTICAL POSITION (7A) dobija se
signal razlike. Za signale iz prethodnog primera razlika e biti 4,2div-1,2div=3div kada su u fazi,
odnosno bie 4,2div+1,2div=5,4div kada su u protufazi.

2.5. SNIMANJE OSCILOGRAMA X-Y (mode X-Y)
Za snimanje oscilograma X-Y treba se pridravati sledee procedure:
Smanjiti intenzitet zraka da se ne bi otetio fosforni sloj na ekranu katodne cevi (10).
Okrenuti preklopnik TIME/DIV u krajnji desni poloaj na X-Y.
Prikljuiti vertikalni signal na konektor CH2 Y (2A), a horizontalni signal na konektor CH1 X (2).
Regulisati visinu traga preklopnikom CH2 VOLTS/DIV, a irinu sa CH1 VOLTS/DIV. Preklopnik
PULL x5 MAG komande VARIABLE koristiti za poveanje osetljivosti samo kada je to potrebno.
Komandu TIME VARIABLE (14) ostaviti u poloaju pritisnuto.
Pomerati trag po vertikali sa VERTICAL POSITION (7A), a po horizontali sa HORIZONTAL
POSITION (16). Vertikalna komanda CH1 VERTICAL POSITION (7) nema efekta na trag X-Y.
Predznak ordinate moe se promeniti izvlaenjem preklopnika PUL CH2 INV (7A) komande CH2
VERTICAL POSITION.

9
3. UPOTREBA FREKVENTNO KOMPENZOVANE SONDE
Frekventno nekompenzovana sonda je koaksijalni kabl duine 1m koji je na jednom kraju spojen
na mernu taku a na drugom kraju prikljuen na osciloskop pomou BNC konektora (slika 5.a).
Kapacitivnost kabla je 100 pF i paralelno je spojena sa ulaznom impendansom osciloskopa. Pri niskim
frekvencijama (<1 kHz) impedansa Z
k
=1/C
k
je velika, pa impedansa kabl-osciloskop nee optereivati
mernu taku. Meutim, pri visokim frekvencijama ulaznog signala (>100 kHz) Z
k
ima malu vrednost koja
jako optereuje mernu taku.
OSCILOSKOP
1 M
25pF
OSCILOSKOP
1M
25pF
100pF 100pF
9M
C
1
MASA
KUKICA
R =
1
R =
2
C =
2
U
M
U
UL
U
M

a) b)
Slika 5. Prikljuivanje osciloskopa: a) sa nekompenzovanom sondom, b) sa kompenzovanom sondom
Frekventno kompenzovana sonda ima na vrhu paralelni spoj fiksnog otpornika od 9 M i
promenljivi kondenzator C
1
=420 pF (slika 5.b). Ova impedansa je u seriji sa ulaznom impedansom
osciloskopa Z
ul
=1M 2pF, pa je U
UL
<U
M
. Slabljenje mernog napona je dato izrazom:
( )
( )
1 1 1
2 2 2
2
2 1
UL
M
1
1
1
R C j R
R C j R
Z
Z Z
U
U
+
+
+ =
+
= . (2)
Ako se vrednost kondenzatora C
2
odabere tako da je C
2
R
2
=C
1
R
1
, slabljenje signala zbog
prikljuivanja sonde imae vrednost koja je konstantna i nezavisna od frekvencije merenog signala:
1+R
2
/R
1
=10. Na osnovu jednakosti C
2
R
2
=C
1
R
1
, tada je C
2
=125pF1M/9M=13,9 pF.
Za frekvencije merenog signala 0,110 MHz upotrebljava se frekventno kompenzovana sonda
sa slabljenjem 10:1 (oznaava se sa 10), a za signale ija je frekvencija vea od 100 MHz potrebna je
sonda sa slabljenjm 100:1 (oznaava se sa 100).

ZADATAK
1. Podeavanje sonde 10
Prikljuiti kabl sa frekventno kompenzovanom sondom na CH1.
Preklopnik VOLTS/DIV postaviti na 10 mV/cm, a preklopnik TIME/DIV na 0,2 ms/div.
Sondu sa slabljenjem 10:1 prikljuiti na referentni izvor pravougaonog signala 1 kHz, 0,5 V
pp
(1).
Plastinim odvijaem pomerati trimer na glavi sonde dok se ne dobije optimalan oscilogram. Na
slici 6 prikazani su signali sa podeenom i nepodeenom sondom.

Slika 6. Podeavanje frekventno kompenzovane sonde
NEPODEENO ( MALO) C NEPODEENO ( VELIKO) C PODEENO
1 1
10
2. Merenje perioda i frekvencije sinusnog signala pomou osciloskopa
Na izlaz generatora harmonijskog signala prikljuiti osciloskop i frekvencmetar (slika 7).
Izmeriti period T
m
sinusnog signala pomou osciloskopa i izraunati frekvenciju signala
f
m
=1/ T
m
. I zraunati relativnu greku merenja frekvencije pomou osciloskopa:
% 100
t
t m
=
f
f f
G , (3)
gde je f
m
izraunata (posredno izmerena vrednost), a f
t
tana rednost frekvencije podeena na generatoru
signala i izmerena pomou frekvencmetra. Rezultate upisati u tabelu 1.

TANA
VREDNOST
f
t
[kHz]

IZRAUNATA
VREDNOST
T
m
[s]

IZRAUNATA
VREDNOST
f
m
[kHz]

GREKA
% 100
t
t m
=
f
f f
G

Tabela 1. Rezultati merenja perioda sinusnog signala pomou osciloskopa

3. Merenje efektivne i dvostruke vrne vrednosti napona
Na izlaz generatora signala
prikljuiti osciloskop i digitalni
voltmetar (slika 8).
Na generatoru signala pos-
taviti frekvenciju sinusnog signala
na vrednost manju od 1 kHz, tako
da za merenje efektivne vrednosti
moe da se upotrebi digitalni volt-
metar. Pomou osciloskopa izme-
riti dvostruku vrnu vrednost napona, tj. vrednost od vrha do vrha U
pp m
(peak to peak):
U
ppm
=2U
max
(4)
i onda raunski odrediti njenu efektivnu vrednost
m pp m pp m ef
355 , 0 2 2 / U U U = = . (5)
Izmeriti tanu efektivnu vrednost napona U
ef t
pomou voltmetra.
Izraunati relativnu greku odreivanja merenja dvostruke vrne vrednosti:
% 100
t ef
t ef m ef
=
U
U U
G . (6)
Postupak ponoviti za vie razliitih vrednosti napona. Rezultate merenja i raunanja uneti u
tabelu 2.
GENERATOR
SINUSNOG SIGNALA
OSCILOSKOP
FREKVENCMETAR
Slika 7. Merenje perioda sinusnog
signala pomou osciloskopa
OSCILOSKOP
DIGITALNI
VOLTMETAR
GENERATOR
SINUSNOG SIGNALA
Slika 8. Merenje parametara sinusnog signala
11

MERI SE
VOLTMETROM
U
ef t
[V]

MERI SE
OSCILOSKOPOM
U
ppm
[V]

IZRAUNATA
VREDNOST
U
ef m
=0,355U
ppm

GREKA % 100
t ef
t ef m ef
=
U
U U
G

Tabela 2. Rezultati merenja vrne i efektivne vrednosti sinusnog signala
4. Merenje jednosmernog napona pomou osciloskopa
Spojiti mernu emu kao na slici 3. Ispitati napon potiskivanja (DC OFFSET), tj. jednosmerni
napon na generatoru funkcija (naizmenini signal jednak nuli). Smatrati da se pomou digitalnog
voltmetra meri tana vrednost U
t
, a da se pomou osciloskopa meri vrednost U
m
. Izraunati greku
merenja jednosmernog napona pomou osciloskopa. Rezultate merenja upisati u tabelu 3.
MERI SE
VOLTMETROM
U
t
[V]
MERI SE
OSCILOSKOPOM
U
m
[V]
GREKA % 100
t
t m
=
U
U U
G

Tabela 3. Rezultati merenja jednosmernog napona potiskivanja pomou osciloskopa

5. Merenje faktora amplitudne modulacije
Na dvostrukom generatoru funkcija na prvom
generatoru podesiti sinusni signal frekvencije f
1
. Ovaj
signal dovesti na eksterni ulaz drugog generatora na kome
treba podesiti sinusoidu frekvencije f
2
tako da bude f
2
>>f
1
.
Amplituda izlaznog signala sa drugog generatora moduli-
sana je promenom amplitude iz prvog (slika 9). Za dve
razliite frekvencije f
1
snimiti oblik izlaznog napona (slika
10) i izraunati faktor modulacije m:
% 100
b a
b a
m
+
= . (7)
f f a b m
[Hz] [Hz] [V] [V] [%]
Tabela 4. Rezultati merenja faktora
amplitudne modulacije m
Slika 10. Oscilogrami amplitudne modulacije
1 2
BROJ
MERENJA
1
2
f =.......... i f =..........
1 2
Hz Hz
f =.......... i f =..........
1 2
Hz Hz

a b
Slika 9. Amplitudna modulacija
U
2
mU
2
12
6. Merenje frekvencije i faznog kanjenja metodom Lisauovih figura
Prikljuiti sinusoidu poznate
frekvencije f
x
na CH1 X, a sinusoidu
nepoznate frekvencije na CH2 Y.
Preklopnik TIME/DIV postaviti u
krajnji desni poloaj na poziciju X-Y.
Na ekranu se dobijaju zatvorene
krive: Lisauove figure (Jules Antoan
Lissajous, 1822-1880). To su zatvo-
rene putanje zraka koji istovremeno
osciluje u dva ortogonalna pravca.
Merenje frekvencije f
y
svodi
se na utvrivanje odnosa f
y
/f
x
. Na
Lisauovu figuru povue se
horizontalna i vertikalna tangenta,
traeni odnos je:
krivom sa tangente e vertikaln dodira broj
krivom sa tangente ne horizontal dodira broj
x
y
= =
n
m
f
f
. (9)
Odnos m/n ne zavisi od fazne razlike, ali se izgled Lisauove figure menja sa faznom razlikom
(tabela 5).
Na slici 11 nacrtati oscilograme dobijenih Lisauovih figura za tri razliita odnosa f
y
/f
x
, pri emu je
u sva tri sluaja f
x
isto.
Slika 11.Oscilogrami Lisa uovih figura
f =............. f =.............
x y
f =............. f =.............
x y
f =............. f =.............
x y

Za dva harmonijska signala iste frekvencije odrediti razliku u fazi na osnovu merenja parametara
Lisauove elipse (slika 12).
Slika 12.Odreivanje fazne razlike pomou Lisauove elipse
f =f
x y
B
A
UGAO FAZNOG
KANJENJA
arcsin
=
A
B
A
= B
=
=
f =f = .............
x y

f
x
f
y
1
1
1
2
1
3
m
n
0 2 2 3 2
F A Z N A R A Z L I K A
Tabela 10. Lisauove figure za odnos 1:1, 2:1 i 3:1


VIRTUELNI INSTRUMENTI

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.2: VIRTUELNI INSTRUMENTI
14

CILJ VEBE
Cilj vebe je upoznavanje sa elementima virtuelne instrumentacije uz primenu akviziciono-
mernog sistema UMASYS i programa LabVew.

VIRTUELNI INSTRUMENTI
ta je virtuelni instrument? Konstrukcija elektromehanikih, pneumatskih ili elektronskih
instrumenata zasniva se na primeni odgovarajuih elemenata i komponenata elektromehanikih,
pneumatskih, odnosno elektronskih sistema. U narednu generaciju instrumenata svrstavaju se
elektronski instrumenti napravljeni oko mikrokontrolera uz primenu odgovarajuih programa za
obradu mernog signala, pa su se esto ovi instrumenti nazivaju pametni ili inteligentni. Elektrini
mereni signal moe se preko odgovarajue kartice sa A/D konvertorom prikljuiti na raunar gde se
obavljaju sloeni prorauni. Rezultat ovih prorauna slui za formiranje indikacije vrednosti merene
veliine ili za formiranje neke upravljake akcije prema spoljnom svetu. Ovaj inenjerski pristup
iroko se razrauje u oblasti akvizicijskih merenja. Sasvim je prirodno da je na ovoj taki poeo razvoj
specijalnih programa koji u sutini obrauju mernu informaciju u funkcionalnom smislu isto kao i
realni instrument. Zato se ovi programi oznaavaju kao virtuelni instrument (VI), a njihov skup kao
vituelna laboratorija. Ovi nazivi nastali su u firmi National Instruments (www.ni.com) i danas
predstavljaju vaee termine u oblasti merenja.
Personalni raunar ini osnovni element virtuelne laboratorije. Dodavanjem odgovarajueg
hardvera (A/D i D/A konvertora) i namenskog softvera raunar se moe upotrebiti kao merni
instrument. Virtuelni instrument odlikuje se kvalitetom koji je svojstven klasinom autonomnom
ureaju ali sa boljim odnosom kvalitet/cena. Na ovaj nain mogue je realizovati na jednom mestu
veliki broj raznovrsnih PC baziranih ureaja i formirati virtuelnu laboratorijiu za sva merenja koja su
potrebna.
LabView je vodei programski paket za formiranje virtuelnih instrumenata i virtuelne
laboratorije. To je grafiki programski jezik u formi blok-dijagrama koji omoguava akviziciju
(prikupljanje), kontrolu, analizu i prezentaciju podataka. Zato je veoma pogodan za korienje u
laboratorijama pri naunim ispitivanjima, nadgledanju procesa, i u automatizovanoj proizvodnji.
Korisnici ovakvog programskog jezika na lak i jednostavan nain, bez pisanja tekih i sloenih
programa, prave svoje projekte i testiraju ih. Ovaj u sutini intuitivni pristup omoguava bre
programiranje instrumentacionih sistema. Sa modularnom i hijerarhijskom strukturom programskog
jezika izrada prototipova dizajna i modifikacije sistema mogu se obaviti u relativno kratkom
vremenskom periodu. Kada aplikacije zahtevaju promenu, virtuelni instrumentacioni sistem ima
mogunost brze modifikacije bez potrebe za novom opremom. U mernom sistemu koji koristi
LabVIEW vie inenjera ima pristup kompletnoj instrumentacionoj laboratoriji po ceni jednog
komercijalnog instrumenta. Treba dodati da se kompleksni zadaci kao to su slanje podataka na
internet, akvizicija potrebnih podataka, programiranje baza podataka takoe mogu implementirati u
merni projekat.
Univerzalni merno-akvizicioni sistem UMASYS. Instrumenti u Laboratoriji za elektrometro-
logiju nemaju mogunost prikljuivanja na raunar preko nekog standardnog komunikacionog
interfejsa. Da bi se prevaziao ovaj problem namenski je projektovan i realizovan univerzalni merno-
-akvizicioni sistem UMASYS. UMASYS prima merne signale i prosleuje ih do raunara gde se dalje
vri procesiranje u najirem smislu. Upotrebom savremenih programa za obradu signala, kao to su
LabView, TestPoint ili MatLab, mogu se napraviti virtuelni instrumenti po elji, odnosno formirati
virtuelna laboratorija u kojoj se realizuju merenja koja su esto nedostupna zbog pomanjkanja
adekvatnih instrumenata. Na primer, analiza spektra, prepoznavanje signala, filtracija i drugo.
Rezultati analize opciono se konvertuju u analogni signal pomou D/A konvertora. Tako je svaki
raunar opremljen sa sistemom UMASYS u sutini digitalni procesor signala DSP odgovarajajuih
karakteristika.
15
Osnovne tehnike karakteristike sistema UMASYS odnose se na vanjsku jedinicu, PC ekstender
(ISA PC kartica) i na kvalitet prenosa podataka. Vanjska jedinica ima osam A/D ulaza i dva D/A
izlazna kanala (slika 1).

ZADATAK

2. Trokanalni virtuelni osciloskop. Proveriti funkcionalnost generatora funkcija DGF2 pomou
virtuelnog osciloskopa. Uporediti talasne oblike na realnom i virtuelnom osciloskopu. Menjati
amplitudu i frekvenciju generisanih signala.
Trokanalni virtuelni osciloskop realizovan je pomou sistema UMASYS i programa LabVIEW
da bi se istovremeno prikazali talasni oblici sinusnog, pravougaonog i trouglastog napona koje daje
dvostruki generator funkcija DGF2, takoe realizovan u Laboratoriji za elektrometrologiju. U dodatku
praktukuma dati su tehniki podaci za dvostruki generator funkcija DG2F .
1. Indikacioni instrumenti. Prikljuiti
laboratorijski izvor napona na UMASYS.
Menjati napon u intervalu 0-10 V i pratiti
postavljene vrednosti na virtuelnim indika-
cionim instrumentima koji se mogu reali-
zovati pomou programa LabView (slika 2).

Slika 1. Univerzalni
merno-akvizicioni
sistem UMASYS
Slika 2. Indikacija jednosmernog
napona pomou virtuelnih indikatora
16
Na slici 3 prikazani su oscilogrami, a na slici 4 panel za podeavanje parametara akvizicije i
prikaz signala:
1024 broj uzorak po kanalu (Sample points per channels)
320 fizika adresa kartice (Base adress)
2 vremenska baza (Time base)
0,08 s vreme akvizicije po kanalu (Acquisition period per channel)
12800 Hz frekvencija uzorkovanja (Sampling frequency)
2 izbor kanala za trigerovanje (Trigger source)
0 nivo trigerovanja (Trigger level)

Slika 3. Oscilogram na trokanalnom virtuelnom osciloskopu

Slika 4. Podeavanje parametara uzorkovanja i prikazivanja signala


LABORATORIJSKA VEBA BR. 3
MERENJE UNUTRANJE OTPORNOSTI IZVORA
JEDNOSMERNOG NAPONA

M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.3: MERENJE UNUTRANJE OTPORNOSTI NAPONSKOG IZVORA
18

CILJ VEBE
Cilj vebe je ispitivanje karakteristika i merenje unutranje otpornosti laboratorijskog izvora
jednosmernog napona i unutranje otpornosti hemijske baterije.
1. DINAMIKA KARAKTERISTIKA LABORATORIJSKOG IZVORA
JEDNOSMERNOG NAPONA
ZADATAK
Spojiti laboratorijski izvor PS-2403-D i instrumente kao to je prikazano na slici 2 i snimiti UI
dinamiku karakteristiku izvora (slika 1). Potenciometrom CV na izvoru podesiti napon praznog hoda
(R
opt
=) na vrednost U
p
=
--------
V . Prikljuivanjem otpornosti optereenja R
opt
pojavljuje se izlazna struja
I
opt
. Pri konstantnoj vrednosti U
p
jaina struje I
opt
moe da se smanjuje ili poveava zavisno od R
opt
. To je
reim CV (Constant Voltage) sa R
u
10 m.
Zadati nekoliko vrednosti struje optereenja I
opt

promenljivim optereenjem R
opt
i proveriti voltmetrom
stabilnost U
p
naponskog stabilizatora. Rezultate uneti u
tabelu 1. Spojiti koordinatni poetak sa proizvoljno odabra-
nom radnom takom A na ravnom delu karakteristike na
slici 3 i odrediti pripadno optereenje kao nagib tako
dobijenog pravca R
opt
=tg=U/ I =U
p
/I
opt
=
-------------------
.
Smanjivanjem otpornosti R
opt
radna taka na delu
CV pomie se udesno sve do take B u kojoj je I
opt
=I
p
. U toj
taki vri se prelaz iz reima naponske u reim strujne stabilizacije, porast struje I
opt
ogranien je na
vrednost I
p
=
--------
mA koja je podeena potenciometrom CC (Constant Current). Proveriti nagib
karakteristike u kritinoj taki B. Odrediti tzv. kritinu vrednost otpornosti optereenja u taki B,
R
opt
=R
c
=
----------
.
Daljim smanjivanjem otpornosti, tj. kada je R
opt
=R
c
, radna taka prolazi kroz C i ide prema
taki D.
U taki D izlazne stezaljke su kratko spojene, R
opt
=0, i izvor se ponaa kao strujni izvor sa
R
u
>10 k. Reim CC slui prevashodno za zatitu mernog ureaja (elektronskog sklopa) koji se napaja, a
moe da se koristi za merenje malih otpornosti i punjenjenje akumulatora konstantnom strujom. Rezultate
prikazati na slici 3.
Napomena: U dodatku praktukuma dati su tehniki podaci za laboratorijski izvor PS-2403-D .
MERNA EMA

SPECIFIKACIJA MERNE OPREME

Izvor jednosmernog napon
Univerzalni instrument
Optereenje
a

Slika 2. Merna ema
CV
I
CC
A
U
p
U
I
Slika 1. Dinamika karakteristika
izvora
U
I
p
B
. .
.
C
.
D
.
IZVOR
JEDNOSMERNOG
NAPONA
+
V
A
U
opt
I
opt
R
opt
19
REZULTATI MERENJA

2. MERENJE R
U
LABORATORIJSKOG IZVORA PRI KONSTANTNOJ
STRUJI OPTEREENJA
ZADATAK
Spojiti instrumente kao to je prikazano na slici 2.
Podesiti pomou potenciometra ili dekadne kutije sa otpornicima struju optereenja na odabranu
vrednost I
opt
[ mA] . Pri tome treba da je I
opt
<I
max
, gde je I
max
maksimalna struja otpornika odreena iz
naznaene snage (disipacije) otpornika: I
max
=(P/ R)
1/ 2
=
----------------------------------------
A.
Izmeriti napon neoptereenog izvora U
0
(I
opt
=0, optereenje odspojeno) i napon optereenog
izvora U
opt
(I
opt
<I
max
, optereenje spojeno), te izraunati unutranju otpornost izvora R
u
pomou
jednaine:
opt
opt 0
opt
opt opt 0
u
I
U U
I
R I U
R

=
= . (1)
Ponoviti postupak za nekoliko razliitih vrednosti U
0
. Rezultate uneti u tabelu 2.

REZULTATI MERENJA
ZADATA STRUJA OPTEREENJA I
opt
=
--------
mA
NAPON NEOPTEREENOG
IZVORA
U
0
[V] za I
opt
=0 mA

OTPORNOST
OPTEREENJA
R
opt
[]

NAPON OPTEREENOG
IZVORA
U
opt
[V] za I
opt
=
--------
mA

PROMENA NAPONA
ZBOG OPTEREENJA
U= U
0
-U
opt
[V]

UNUTRANJA
OTPORNOST IZVORA
R
u
= U/I
opt
[]

Tabela 2.
Rezultati
merenja R
u
izvora pri
I
opt
=const
Slika 3.
Dinamika
karakteristika
izvora
( ) naznaiti razmeru
U
I
U
p
= V I
p
= mA
U
opt
[V]
I
opt
[mA]
R
opt
[ ]
Tabela 1.
Merni podaci
R
opt
= / [ ] U I
NAPON NA
OPTEREENJU
OTPORNOST
OPTEREENJA
STRUJA
OPTEREENJA
RAUNSKA
PROVERA
PODEENI NAPON
NA IZLAZU IZVORA
PODEENA VREDNOST
GRANINE STRUJE
20
3. MERENJE R
u
LABORATORIJSKOG IZVORA PRI PROMENLJIVOJ
STRUJI OPTEREENJA
ZADATAK
Vrednost neoptereenog izvora je U
0
=
---------
V. Pomou potenciometra podesiti vrednost struje
optereenja I
opt
[mA], izmeriti napon optereenog izvora U
opt
, te izraunati unutranju otpornost izvora
R
u
pomou jednaine 1.
Postupak ponoviti za pet razliitih vrednosti struje optereenja I
opt
i rezultate uneti u tabelu 3.
REZULTATI MERENJA
NAPON NEOPTEREENOG IZVORA U
0
=
----------
V
Tabela 3. Rezultati merenja unutranje otpornosti izvora pri promenljivoj struji optereenja

4. MERENJE UNUTRANJE OTPORNOSTI BATERIJE
ZADATAK
Spojiti hemijski izvor jednosmjernog napona, bateriju U
0
=
-------
V, kao na slici 2. Izmeriti
unutranju otpornost baterije za pet razliitih vrednosti opteretnog otpora R
opt
=5-100 , odnosno za
pet razliitih vrednosti struje optereenja I
opt
. Rezultate uneti u tabelu 4.
Nacrtati UI dijagram na slici 4.
REZULTATI MERENJA
NAPON NEOPTEREENOG IZVORA U
0
=
-------
V

Tabela 4. Rezultati merenja R
u
baterije pri promenljivoj Slika 4. UI dijagram
struji optereenja
STRUJA
OPTEREENJA
I
opt
[mA]

OTPORNOST
OPTEREENJA
R
opt
[]

NAPON
OPTERENOG
IZVORA
U
opt
[V]

RAZLIKA NAPONA U=U
0
-U
opt
[V]

UNUTRANJA OTPORNOST
R
u
=U/I
opt
[]

STRUJA OPTEREENJA
I
opt
[mA]

OPTEREENJE
R
opt

[]

NAPON OPTEREENJA
U
opt
[V]

RAZLIKA NAPONA
U=U
0
-U
opt
[V]

UNUTRANJA OTPORNOST
R
u
=U/I
opt
[]

U
I


MERENJE PARAMETARA NAIZMENINIH SIGNALA

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.4: MERENJE PARAMETARA NAIZMENINIH SIGNALA
22
CILJ VEBE
Cilj vebe je merenje parametara signala sinusnog, pravougaonog i trougaonog talasnog oblika
pomou analognih, digitalnih i virtuelnih instrumenata.

1. MERENJE PARAMETARA SINUSNOG SIGNALA
ZADATAK
Spojiti merne instrumente i pribor kao to je prikazano na slici 1. Prikljuiti osciloskop,
digitalni i analogni voltmetar na sinusni izlaz generatora: u(t)=U
max
sint. Podesiti frekvenciju
izlaznog signala priblino na 1000 Hz i amplitudu na 10 V.
Izmeriti vrnu (maksimalnu) vrednost U
max
i period T pomou osciloskopa, a izraunati
efektivnu vrednost U
ef
, srednju vrednost U
sr
dvostrano ispravljenog sinusnog signala i krunu
frekvenciju .
Izmeriti U
ef
pomou analognog voltmetra, a izraunati U
max
i U
sr
dvostrano ispravljenog
sinusnog signala.
Izmeriti U
ef
pomou digitalnog voltmetra, a izraunati U
max
i U
sr
dvostrano ispravljenog
sinusnog signala.
Izmerene vrednosti upisati u osenene, a izraunate vrednosti u bele elije tabele 1.

NAPOMENA
Izmeu vrne, efektivne i srednje vrednosti dvostrano ispravljenog sinusnog signala postoje
relacije:
ef sr max
2
2
U U U =
= . (1)
MERNA EMA
OSCILOSKOP
DIGITALNI
VOLTMETAR
GENERATOR
FUNKCIJA
V
Slika 1.
Merenje
parametara
sinusnog
signala

SPECIFIKACIJA OPREME

REZULTATI MERENJA
PARAMETAR

MERNI
INSTRUMENT
VRNA
VREDNOST
U
max
[V]
EFEKTIVNA
VREDNOST
U
ef
[V]
SREDNJA
VREDNOST
U
sr
[V]
PERIOD
T [s]
FREKVENCIJA
f [Hz]
KRUNA
FREKVENCIJA
[rad/s]
OSCILOSKOP

ANALOGNI
VOLTMETAR
- - -
DIGITALNI
VOLTMETAR
- - -
Tabela 1. Parametri sinusnog signala

Generator funkcija
Univerzalni merni instrument
Digitalni multimetar

Osciloskop
23
2. MERENJE PARAMETARA TROUGAONOG I PRAVOUGAONOG NAPONA
ZADATAK
Pomou preklopnika na generatoru funkcija odabrati trougaoni talasni oblik napona, podesiti
frekvenciju f =1 000 Hz i amplitudu U
max
=10 V. Dodati jednosmernu komponentu (potiskivanje)
pomou ugraenog jednosmernog izvora, tako da se dobije talasni oblik napona kao na slici. Izmeriti
parametre tog signala po istoj proceduri kao to su mereni parametri sinusnog signala. Rezultate uneti
u tabelu 2. Izmeu parametara trougaonog signala postoje odnosi:

Pomou preklopnika na generatoru funkcija odabrati pravougaoni talasni oblik napona,
podesiti frekvenciju f =1 000 Hz i amplitudu U
max
=10 V. Dodati jednosmernu komponentu tako da se
dobije talasni oblik kao na slici. Izmeriti parametre tog signala po istoj proceduri kao to su mereni
parametri sinusnog signala. Rezultate uneti u tabelu 3. Izmeu parametara pravougaonog signala
postoje odnosi:

Izraunati greku merenja
% 100
o
o os
r

=
F
F F
G , (6)
gde su F
os
=U
ef
/U
sr
=1,11 faktor oblika za sinusni signal i F
o
faktor oblika merenog, jednostrano
ispravljenog signala.

REZULTATI MERENJA
Trougaoni napon
PARAMETAR

MERNI
INSTRUMENT
VRNA
VREDNOST
U
max
[V]
EFEKTIVNA
VREDNOST
U
ef
[V]
SREDNJA
VREDNOST
U
sr
[V]
PERIOD
T [s]
FREKVENCIJA
f [Hz]
OSCILOSKOP

ANALOGNI
VOLTMETAR
- -
DIGITALNI
VOLTMETAR
- -
Tabela 2. Parametri trougaonog signala
Greka merenja:
=
= % 100
o
o os
r
F
F F
G ........................ , (7)
gde su F
os
=U
ef
/U
sr
o
=........... faktor oblika za mereni signal.

(4)
U U U
max
. = = 3 2
ef sr
. = =
ef
Umax
T
t
T
U
max
t
s
t
(5)
sr s ef s max
/ / U t T U t T U = =
sr ef max s
2 2 2 / za U U U T t = = =
24
Pravougaoni napon (duty cycle=T
i
/T=.........)
PARAMETAR

MERNI
INSTRUMENT
VRNA
VREDNOST
U
max
[V]
EFEKTIVNA
VREDNOST
U
ef
[V]
SREDNJA
VREDNOST
U
sr
[V]
PERIOD
T [s]
FREKVENCIJA
f [Hz]
OSCILOSKOP

ANALOGNI
VOLTMETAR
- -
DIGITALNI
VOLTMETAR
- -
Tabela 2. Parametri trougaonog signala
Greka merenja:
=
= % 100
o
o os
r
F
F F
G ........................ , (8)
gde su F
os
=U
ef
/U
sr
o
= ....... faktor oblika za mereni signal.

3. MERENJE PARAMETARA NAIZMENINIH SIGNALA
VIRTUELNIM INSTRUMENTIMA VIRTUELNIM INSTRUMENTIMA
ZADATAK
Prikljuiti harmonijski, trougaoni i etverougaoni naponski signal sa generatora funkcija na
sistem UMASYS. Menjati amplitudu i frekvenciju ovih signala. Proveriti funkcionalnost virtuelnih
indikacionih instrumenata za efektivnu, maksimalnu i srednju vrednost (slika 2).

Slika 2. Merni sistem sa virtuelnim osciloskopom i instrumentima za merenje parametara naizmeninih signala

Napomena. U dodatku praktikuma dat je tabelarni pregled parametara signala tipinih talasnih oblika.


PROIRIVANJE OPSEGA I ODREIVANJE ULAZNE
OTPORNOSTI AMPERMETRA I VOLTMETRA

M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELM VEBA BR.5: PROIRIVANJE OPSEGA I MERENJE ULAZNE OTPORNOSTI AMPERMETRA I VOLTMETRA
26
CILJ VEBE
Cilj vebe je proirivanje mernog opsega analognog ampermetra pomou paralelnog (ent)
otpornika R
p
, proirivanje mernog opsega voltmetra pomou serijski spojenog otpornika (predotpornika)
R
s
, te merenje ulazne otpornosti ovih instrumenata.

1. PROIRIVANJE MERNOG OPSEGA AMPERMETRA
ZADATAK
Spojiti merne instrumente i pribor kao to je prikazano na slici 1. Paralelno sa ampermetrom
(indikacionim instrumentom) A1 iji je merni opseg I
a
=
- - - - -
mA a unutranja otpornost R
a
=
- - - - -

prikljuen je ent otpornik R
p
radi proirivanja mernog opsega na vrednost I, tako da je:
a a
p a
p a
R I
R R
R R
I =
+
. (1)
Iz prethodne jednaine dobija se da je faktor proirenja opsega ampermetra:
p
p a
a
R
R R
I
I
n
+
= = . (2)
Za datu otpornost enta R
p
=
- - - - -
faktor proirenja opsega je n=
- - - - - - -
.
Kalibraciju pokazivanja ampermetra A1 sa proirenim mernim opsegom provesti sa vrednostima
struje 0-I
max
koje se mere etalonskim ampermetrom A2. Jaina struje podeava se pomou otpornika R
(potenciometar ili kutija sa dekadnim otpornicima), pri konstantnom naponu na laboratorijskom izvoru
jednosmernog napona. Potrebna jaina struje moe da se dobije i podeavanjem napona na izvoru, pri
konstantnoj vrednosti R koja limitira I
max
u kolu. Rezultate merenja upisati u tabelu 1.

MERNA EMA
+
A1
I
R
a
R
p
I
a
R
LABORATORIJSKI
IZVOR
JEDNOSMERNOG
NAPONA
A2
AMPERMETAR SA
PROIRENIM OPSEGOM
ETALONSKI
AMPERMETAR

Slika 1. Proirenje mernog opsega ampermetra


Izvor jednosmernog napona
Univerzalni instrument
Otpornik

Indikacioni instrument
R

REZULTATI MERENJA
Tabela 1. Kalibracija ampermetra sa proirenim opsegom

INDIKACIJA
AMPERMETRA A1

POKAZIVANJE
ETALONA
I [mA]
27
2. PROIRIVANJE MERNOG OPSEGA VOLTMETRA
ZADATAK
Spojiti mernu emu kao na slici 2. Ampermetrom A sa osnovnim (najmanjim) mernim
opsegom I
a
= . . . . . . . . mA i unutranjom otpornou R
a
= . . . . . . . . moe da se meri napon do
U=I
a
R
a
= . . . . . . . . mV. Radi proirivanja opsega merenja napona na vrednost U prikljuen je u seriju
predotpornik (dekada otpornika) R
s
, tako da je:

s a
a
R R
U
I
+
= . (3)
Iz prethodne jednaine dobija se:
( ). 1 1
a
a a
a s
=
= m R
R I
U
R R (4)
Odrediti otpornost R
s
tako da faktor proirenja opsega bude m= . . . . . . . . .
R
s
= . . . . . . . . .
Kalibrisati pokazivanje ampermetra A za vrednosti proirenog opsega 0-U.
Rezultate merenja upisati u tabelu 2.

MERNA EMA

Slika 2. Merna ema

REZULTATI MERENJA
INDIKACIJA
AMPERMETRA A

POKAZIVANJE
ETALONA
U [V]

Tabela 2. Kalibracija ampermetra sa proirenim opsegom

+
I
R
a
LABORATORIJSKI
IZVOR
JEDNOSMERNOG
NAPONA
A
R
s
V
U
ETALONSKI
VOLTMETAR
VOLTMETAR SA
PROIRENIM OPSEGOM
28
3. ODREIVANJE ULAZNE OTPORNOSTI
ZADATAK
Prikljuiti voltmetar kao na slici 3. Kada
je prekida u poloaju 1 izmeriti napon:
U U R I = =
1 V 1
. (5)
Zatim izmeriti isti napon kada je prekida
u poloaju 2:
( )
) 6 ( 1
V
p
2
V
p
V 2 2 p V 2
U
R
R
U
R
R
R I U R R I
=
+
= + = +

Iz jednaina (5) i (6) dobija se da je
ulazna otpornost voltmetra:
2 1
2
p V
U U
U
R R
= (7)

MERNA EMA

Slika 3. Merenje ulazne otpornosti voltmetra

REZULTATI MERENJA
...... ..........
.......... .......... .......... ..........
......... .......... .......... ..........
. .......... .......... .......... ..........
2 1
2
p V
p
2
1
=
=
=
=
=
U U
U
R R
R
U
U

ZADATAK
Prikljuiti ampermetar na strujni izvor
kao na slici 4. Iz jednakosti napona
A A
A
A
R I
R R
R R
I =
+
(8)
dobija se da je ulazna (unutranja) otpornost
ampermetra:
R
I
I I
R
A
A
A
= . (9)

MERNA EMA

Slika 4. Merenje ulazne otpornosti
ampermetra

REZULTATI MERENJA
A
A
A
A
...............................
...............................
................................
............
I
I
R
I I
R R
I
=
=
=
= =

U
R
p
1 2
R
V
0
R<100
R
A
.
I
A
I
.


BADARENJE INSTRUMENATA

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.6: BADARENJE INSTRUMENATA
30
CILJ VEBE
Cilj vebe je badarenje analognih indikacionih instrumenata pomou tanijih digitalnih, rau-
nanje apsolutnih i relativnih greaka glavnih marki, odreivanje linearnosti i histerezisa instrumenta, te
crtanje badarnih dijagrama.

1. BADARENJE VOLTMETRA
ZADATAK
Spojiti mernu emu kao na slici 1.
Uporediti vrednost glavnih marki na podruju 0-15 V analognog voltmetra U sa pokazivanjem
digitalnog voltmetra U
d
. Rezultate merenja upisati u tabelu 1.
Nacrtati badarni dijagram U
d
=f (U) i dijagram greke U=f (U) na slici 2 i 3.
Uzimajui da su vrednosti oitane na digitalnom voltmetru tane, izraunati u svim mernim
takama apsolutnu i relativnu greku.
Odrediti linearnost i histerezis.
Odrediti statiku karakteristiku badarenog instrumenta kao terminalni pravac koji prolazi
kroz rajnje take (y
min
, x
min
) i (y
max
, x
max
):
( )
0
min max
min max
x x
x x
y y
y
= , gde su x=U i y=U

d
.

MERNA EMA

Slika 1. Merna ema


U U
d
LABORATORIJSKI
IZVOR
JEDNOSMERNOG
NAPONA

Laboratorijski izvor jednosmernog napona

Univerzalni merni instrument, badareni instrument
Digitalni multimetar, badarni instrument
31
REZULTATI MERENJA
U [V] 0 1,5 3 4,5 6 7,5 9 10,5 12 13,5 15
U
d
[V]
U [V]
G [%]
U [V]
U [V]
G [%]
Tabela 1. Rezultati merenja
U, badarene marke, pokazivanje analognog voltmetra 0-U
max

U
d
, pokazivanje digitalnog voltmetra pri poveanju merenog napona 0-U
max

U=U-U
d
, apsolutna greka pri porastu napona od 0 do U
max

G=(U/ U
ma x
) 100%, relativna greka pri poveanju merenog napona
U
d
, pokazivanje digitalnog voltmetra pri smanjenju merenog napona U
max
-0
U, apsolutna greka pri smanjenju napona od U
max
do 0
G=(U/ U
ma x
) 100%, relativna greka pri smanjenju merenog napona

LINEARNOST

d
max
max
100%
U U
L
U
= =..

HISTEREZIS

d d
max
max
100% ..............
U U
H
U

= =

TERMINALNI PRAVAC
Poetna taka (y
min
, x
min
)= (U
min
, U
d min
)=
Krajnja taka (y
max
, x
max
)=(U
max
, U
dmax
)=

( ) ( )
d
d max d min
max min
0 d 0
max min max min
Jednaina pravca ( ) Jednaina pravca ( )
............................................
y f x U f U
U U
y y
y x x U U U
x x U U
= =
= = =

32
BADARNI DIJAGRAM

U
d
U
Slika 2. Badarni dijagram voltmetra
Slika 3. Dijagram greke ba darenog voltmetra
U
U
d

33
2. BADARENJE AMPERMETRA
ZADATAK
Spojiti mernu emu kao na slici 4.
Uporediti vrednost glavnih marki analognog ampermetra I na podruju 0-50 mA sa
pokazivanjem digitalnog ampermetra I
d
. Rezultate merenja upisati u tabelu 2.
Nacrtati badarni dijagram I
d
=f (I) dijagram greke I=f (I) na slici 5.
Uzimajui da su vrednosti oitane na digitalnom ampermetru tane, izraunati u svim mernim
takama apsolutnu i relativnu greku.
Odrediti linearnost i histerezis.
Odrediti statiku karakteristiku badarenog instrumenta kao terminalni pravac koji prolazi
krajnje take (y
min
,x
min
) i (y
max
,x
max
):
( )
0
min max
min max
x x
x x
y y
y
= , gde su x=I i y=I

d
.
Izraunati maksimalnu struju I
max
[mA]

pri nominalnoj snazi disipacije P
n
[W]

na otporniku
R=....... (R<100 ).

MERNA EMA

REZULTATI MERENJA
I [mA] 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
I
d
[mA]
I [mA]
G [%]
I
d
[mA]
I [mA]
G [%]
I, badarene marke, pokazivanje analognog ampermetra 0-I
max

I
d
, pokazivanje digitalnog ampermetra pri poveanju merene struje 0-I
max

I=I-I
d
, apsolutna greka pri porastu struje od 0 do I
max

G=(I/ I
ma x
) 100%, relativna greka pri poveanju merene struje
I
d
, pokazivanje digitalnog ampermetra pri smanjenju merene struje I
max
-0
I, apsolutna greka pri smanjenju napona od I
max
do 0
G=(I/ I
ma x
) 100%, relativna greka pri smanjenju merene struje
MAKSIMALNA STRUJA ZATITNOG OTPORNIKA
P
n
=.......W R=....... I
max
=.......mA
A
A
d
LABORATORIJSKI
IZVOR
JEDNOSMERNOG
NAPONA
R
Slika 4.
Merna ema
34

LINEARNOST HISTEREZIS
d
max
max
100%
I I
L
I
= = ..
max
max
100%
I I
H
I

= = ..
TERMINALNI PRAVAC
Poetna taka (y
min
, x
min
)= (I
min
, I
dmin
)=
Krajnja taka (y
max
, x
max
)= (I
max
, I
d max
)=
( ) ( ) ........ ..........
0
min max
min d max d
d 0
min max
min max
=
= I I
I I
I I
I x x
x x
y y
y ..
BADARNI DIJAGRAM
Slika 4. Badarni dijagram ampermetra i dijagram greke
I
I
I
d
I
I
I
d


GRADNJA I BADARENJE VOLTMETRA ZA
MERENJE NAIZMENINOG NAPONA

M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELM VEBA BR.7: GRADNJA I BADARENJE VOLTMETRA ZA MERENJE NAIZMENINOG NAPONA

CILJ VEBE
Cilj vebe je gradnja i badarenje analognog voltmetra za merenje naizmeninog napona. Kao
osnova za gradnju voltmetra slui ampermetar jednosmerne struje (instrument sa pokretnim kalemom)
i ispravlja sa jednostranim i dvostranim ispravljanjem

1. VOLTMETAR NA BAZI AMPERMETRA I JEDNOSTRANOG
ISPRAVLJAA
ZADATAK
Spojiti merne instrumente i elemente kao to je prikazano na slici 1. Otpornik R kojim se
ograniava jaina struje u kolu u konkretnoj izvedbi moe se izostaviti jer je struja iz generatora
funkcija mala.
Menjati sinusni izlaz od 0 V do 4 Vpp na generatoru funkcija, tako da indikacija badarenog
instrumenta (miliampermetra) budu glavne marke 0, 0,1, 0,2 ..., 1. Napon se ita na etalonskom
voltmetru (digitalni multimetar MAXCOM MAX-610 sa 3 digita). Rezultate uneti u tabelu 1 i
prikazati ih u obliku badarnog dijagrama U() na slici 2.
Zbog postojanja praga provoenja diode U
p
, indikacija e biti 0 sve dok je ulazni napon
U<U
p
. Odrediti U
p
.
Osciloskopom snimiti talasne oblike napona na etalonskom i badarenom instrumentu za
vrednost napona 4 Vpp. Talasne oblike nacrtati na slici 3.

MERNA EMA
GENERATOR
FUNKCIJA
BADARENI VOLTMETAR
ETALONSKI
VOLTMETAR
mA
1N4001
R

Slika 1. Merna ema voltmetra na bazi ampermetra i jednostranog ispravljaa


Generator funkcija
Indikacioni merni instrument
Digitalni multimetar
Osciloskop

REZULTATI MERENJA
POKAZIVANJE ETALONSKOG
VOLTMETRA
U[V]

INDIKACIJA BADARENOG
VOLTMETRA

Tabela 1. Rezultati badarenja
36

BADARNI DIJAGRAM

U
[V]

Slika 2. Dijagram badarenja

Slika 3.
Talasni oblici
merenog napona
i napona na
badarenom instrumentu

37

2. VOLTMETAR NA BAZI AMPERMETRA I DVOSTRANOG ISPRAVLJAA
ZADATAK
Spojiti merne instrumente i elemente kao to je prikazano na slici 4. Otpornik R kojim se
ograniava jaina struje u kolu u konkretnoj izvedbi moe se izostaviti jer je struja iz generatora
funkcija mala.
Menjati sinusni izlaz od 0 V do 4 V
pp
na generatoru funkcija, tako da indikacija badarenog
instrumenta (miliampermetra) budu glavne marke 0, 0,1, 0,2 ..., 1. Napon se ita na digitalnom
voltmetru MAXCOM MX-610 sa 3 digita, koji se u ovom merenju tretira kao etalonski instrument.
Rezultate uneti u tabelu 2 i prikazati ih u obliku badarnog dijagrama U() na slici 2.
Osciloskopom snimiti talasne oblike napona na etalonskom i badarenom instrumentu za
vrednost napona 4 V
pp
. Talasne oblike nacrtati na slici 5.

MERNA EMA
GENERATOR
FUNKCIJA
BADARENI VOLTMETAR
ETALONSKI
VOLTMETAR
.
.
mA
D
1
D
2
D
3
D
4
R

Slika 4. Badarenje voltmetra na bazi ampermetra i dvostranog ispravljaa

REZULTATI MERENJA
POKAZIVANJE ETALONSKOG
VOLTMETRA
U[V]

INDIKACIJA BADARENOG
VOLTMETRA

Tabela 2. Rezultati badarenja

Slika 4.
Talasni oblici
merenog napona
i napona na
badarenom instrumentu
38


INVERTUJUI MERNI POJAAVA

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.8: INVERTUJUI MERNI POJAAVA
40
CILJ VEBE
Cilj vebe je sticanje sposobnosti za istovremenu upotrebu vie instrumenata i sticanje iskustva u
primeni operacionog pojaavaa 741 u mernoj tehnici kroz samostalno spajanje invertujueg spoja
(pojaavaa, integratora i diferencijatora), merenje napona razdeenosti i snimanje amplitudno-frekventne
karakteristike.
ZADATAK
Na protobordu spojiti invertujui pojaava na bazi operacionog pojaavaa 741 (slika 1).
Izabrati otpornike priblino iste vrednosti od 5 k do 25 k i izmeriti napon razdeenosti (offset
voltage) U
OFF
.
Na protobordu spojiti invertujui pojaava (slika 2). Za otpornike R
1
i R
2
izabrati razliite
vrednosti od 5 k do 15 k. Proveriti funkcionalnost pojaavaa. Merenjem odrediti statiku karakte-
ristiku i granice linearnosti. Rezultate merenja uneti u tabelu 1 i nacrtati karakteristiku na slici 3.
Na ulaz pojaavaa dovesti harmonijski signal. Menjajui njegovu frekvenciju odrediti
amplitudno-frekventnu karakteristiku. Rezultate uneti u tabelu 2. Nacrtati amplitudno-frekventnu i
logaritamsku amplitudno-frekventnu karakteristiku na slici 4. Na karakteristici oznaiti gornju graninu
frekvenciju f
g
propusnog opsega pri kojoj je priguenje izlaznog napona 0,707U
i max
, tj. -3dB.
(Napomena: Za A 741 je f
g
MHz =(R
1
/R
2
)1MHz. Da bi bilo f
g
<100 kHz, koliko moe da se dobije
na generatoru funkcija, potrebno je da bude (R
2
/R
1
)=A
u
>10)
Na protobordu spojiti realni invertujui integrator prema emi na slici 5, odnosno realni inver-
tujui diferencijator prema emi na slici 8. Proveriti funkcionalnost ovih kola dovoenjem
pravougaonog, odnosno trougaonog napona iz generatora funkcija. Pomou osciloskopa snimiti
talasne oblike napona na ulazu i zlazu.
NAPOMENA
Oznaavanje operacionog pojaavaa, oznaavanje otpornika pomou boja i nain spajanja na
protobordu dati su u dodatku praktikuma.
SPECIFIKACIJA MERNE OPREME I KOMPONENTI

REZULTATI
1. MERENJE NAPONA RAZDEENOSTI
R=........... U
OFFSET
=..........mV
741
-15 V
-
+
+15 V
3
2
U
OFFSET
4
6
R
R
R
Slika 1. Merna ema za merenje napona razdeenosti (offset)
R
NAPOMENA 1:
DVOSTRANO NAPAJANJE
-15 V
U
i
4
7
741
+
+15 V
3
2 6
U
-
ZAJEDNIKI KRAJ (MASA)
U
+
NAPOMENA 2:
KOLO ZA
KOMPENZACIJU
OFSETA
1 5 N1
-V
10 k
4
CC
7
N2

Elektronska kola i komponente
Protobord
Osciloskop
Generator funkcija

41

2. INVERTUJUI POJAAVA
Funkcionalna veza izmeu ulaza i izlaza.
u
1
2
i
U
R
R
U = .

R
1
=................
7
741
-15 V
+
+15 V
3
2
U
i
4
6
Slika 2. Invertujui pojaava
R R
1 2
U
u
R
2
=................
U
i
=
R
2
R
1
U
u
=..............
R
2
R
1

Dinamiki opseg. Ulazni jednosmerni napon U
u
menjan je u granicama od U
u min
=........ do
U
u max
=...... (Vrednosti U
umin
i U
umax
su takve da je izlaz pojaavaa, napon U
i
, na granici zasienja.)
Dinamiki opseg je:
na ulazu: U
u max
U
u min
=........
na izlazu: U
i max
U
i min
=........

ULAZNI
NAPON
-U
u
[V]

IZLAZNI
NAPON
+U
i
[V]

ULAZNI
NAPON
+U
u
[V]

IZLAZNI
NAPON
-U
i
[V]

Tabela 1. Merenje izlaznog napona u zavisnosti od ulaznog za invertujui pojaava

Statika karakteristika
Na osnovu mernih podataka iz tabele 1
dobijena je statika karakteristiku
U
i
= f ( U
u
), (slika 3).
Granice promene ulaznog napona za koje
je invertor linearan iznose:
.....................V.

Slika 3.
invertujueg pojaavaa
U
u
U
i
42
Amplitudno-frekventna karakteristika. Na ulaz invertujueg mernog pojaavaa sa napon-
skim pojaanjem A
u
=R
2
/ R
1
10 doveden je harmonijski signal amplitude U
u
=......... .
Frekvenciju ulaza menjati priblino u podruju od jedne dekade ispod granine frekvencije f
g
do
jedne dekade iznad f
g
. Za svaku frekvenciju izmeriti amplitudu izlaznog signala U
i
i rezultate upisati u
tabelu 2. Amplitudno-frekventni dijagram nacrtati u lin-log i log-log koordinatnom sistemu (slika 4).
Preporuuje se: R
2
=47 k, R
1
=2,2 k, U
u
=0,05 Vpp.
FREKVENCIJA f [ kHz ]

ULAZNI NAPON U
u
[ mV]

IZLAZNI NAPON U
i
[ V]

POJAANJE A
U
= U
i
/ U
u

POJAANJE [dB]
u
i
log 20
U
U

Tabela 2. Merenje slabljenja pojaanja invertujueg pojaavaa

Slika 4. Amplitudno-frekventna i logaritamska amplitudno-frekventna karakteristika

A
U
=U
i
/U
u

20log A
U
[dB]

f
g
= .
f
g
= .
f
f
43

3. INVERTUJUI INTEGRATOR

ema
R R
1 2
= =22 k
7
741
-15 V
+
+15 V
3
2
U
i
4
6
Slika 5. Invertujui integrator
R R
1 2
U
u
C
1
=10 nF
R
1
C
1
.
.
1
R
2
U
u
(s)
C s
1
+1
. .
R
2
R
2
R
1
.
PRENOSNA FUNKCIJA:

Talasni oblici ulaznog i izlaznog signala
Slika 6.
Talasni oblik ulaznog signala,
(pravugaoni napon
amplitude U =0,5 V i
frekvencije f= .................. ,
pri f>>1/2
u
R C
2 1
)
RAZMERA PO OSI : x ..........
RAZMERA PO OSI : y ..........
Slika 7.
Talasni oblik
izlaznog napona

44

4. INVERTUJUI DIFERENCIJATOR

ema
U
i
741
-15 V
+
R
1
C
1
+15 V
3
2
U
u
R
3
R
2
7
4
6
R
1
=22 k R R
2 3
= =10 k
C
1
=10 nF
R
2
C s
1
+1
R
2
R
1
.
PRENOSNA FUNKCIJA:
U
i
( ) s
U
u
( ) s
R
1
C s
1

Slika 8. Realni invertujui diferencijator

Talasni oblici ulaznog i signala
Slika 9.
Talasni oblik ulaznog signala,
(trougaoni napon
amplitude U =0,5 V i
frekvencije f= .................. ,
pri f<<1/2
u
R C
2 1
)
Slika 10.
Talasni oblik
izlaznog napona

45

4. EWB SIMULACIJA
Za pripremu ove vebe preporuuje se analiziranje razmatranih mernih ema pomou simulacije
u programu EWB. Kao primer su prikazani ema realnog integratora na radnoj povrini programa EWB
(slika 11), vremenski dijagram ulaza i izlaza (slika 12) i frekventne karakteristike dobijene pomou
Bodeovog plotera (slika 13). Simulaciju ponoviti za razliite vrednosti otpornika i kondenzatora u
kolu povratne sprege operacionog pojaavaa.

Slika 11. Simulaciona ema
realnog integratora
Slika 12. Pravougaoni napon na ulazu i trougaoni napon na izlazu realnog integratora
46

Slika 13. Amplitudno-frekventna i fazno-frekventna karakteristika realnog integratora snimljena na
Bodeovom ploteru u programu EWB


NEINVERTUJUI I DIFERENCIJALNI MERNI
POJAAVA

M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.9: NEINVERTUJUI I DIFERENCIJALNI MERNI POJAAVA
48

CILJ VEBE
Cilj vebe je sticanje sposobnosti za istovremenu upotrebu vie instrumenata i sticanje iskustva u
primeni operacionog pojaavaa 741 u mernoj tehnici kroz samostalno spajanje neinvertujueg i
diferencijalnog spoja, ispitivanju funkcionalnosti i snimanju karakteristika.

1. NEINVERTUJUI POJAAVA
ZADATAK
Na protobordu spojiti prema emi na slici 1 neinvertujui pojaava na bazi operacionog
pojaavaa 741. Izabrati otpornike razliite vrednosti od 5 k do 15 k. Proveriti funkcionalnost
pojaavaa.
Merenjem odrediti statiku karakteristiku neinvertujueg pojaavaa i granice linearnosti.
Rezultate merenja uneti u tabelu 1 i nacrtati karakteristiku na slici 2.
Na ulaz pojaavaa dovesti harmonijski signal. Menjajui njegovu frekvenciju odrediti
amplitudno-frekventnu karakteristiku. Rezultate uneti u tabelu 2. Nacrtati amplitudno-frekventnu i
logaritamsku amplitudno-frekventnu karakteristiku na slici 3. Na karakteristici oznaiti gornju
graninu frekvenciju f
g
propusnog opsega pri kojoj je priguenje izlaznog napona 0,707U
i max
, tj. -3dB.

MERNA EMA
2
3
6
7
V +15
V -15
U
u
R
1
R
2
U
i
R = .......... k
2
R = .......... k
1
U U = 1+ =.......... ( )
i u
+
741
R
2
R
1
4

Slika 1. Merna ema neinvertujueg pojaavaa

NAPOMENA
Oznaavanje operacionog pojaavaa, oznaavanje otpornika pomou boja i nain spajanja na
protobordu dati su u dodatku praktikuma.


Protobord
Osciloskop
Generator funkcija

49

REZULTATI MERENJA
Dinamiki opseg. Ulazni jednosmerni napon U
u
menjan je u granicama od U
u min
=........ do
U
u max
umin
i U
umax
su takve da je izlaz pojaavaa, napon U
i
Dinamiki opseg je:
na ulazu: U
u max
- U
u min
=........
na izlazu: U
i max
- U
i min
=........

ULAZNI
NAPON
-U
u
[V]

IZLAZNI
NAPON
-U
i
[V]

ULAZNI
NAPON
+U
u
[V]

IZLAZNI
NAPON
+U
i
[V]

Tabela 1. Merenje izlaznog napona u zavisnosti od ulaznog za neinvertujui pojaava

Na osnovu mernih podataka iz tabele 1 dobijena je statika karakteristiku U
i
= f ( U
u
) prikazana na slici 2.
Granice promene ulaznog napona za koje je pojaava linearan iznose: ....................V.
U
u
U
i

Slika 2. Statika karakteristika neinvertujueg pojaavaa

50

Amplitudno-frekventna karakteristika. Na ulaz je doveden harmonijski signal konstantne
amplitude U
u
=.......... Menjanjem frekvencije f ulaza izmerene su amplitude izlaznog signala U
i
i
rezultati upisani u tabelu 2. Na osnovu ovih podataka nacrtane su amplitudno-frekventna i
logaritamska amplitudno-frekventna karakteristika (slika 3).
FREKVENCIJA f [ kHz ]

ULAZNI NAPON U
u
[ mV]

IZLAZNI NAPON U
i
[ V]

POJAANJE A
U
= U
i
/ U
u

POJAANJE [dB]
u
i
log 20
U
U

Tabela 2. Merenje slabljenja pojaanja neinvertujueg pojaavaa

Slika 3. Amplitudno-frekventna i logaritamska amplitudno-frekventna karakteristika

A
U
=U
i
/U
u

20log A
U
[dB]

f
g
= .
f
g
= .
f
f
51

2. SPECIJALNA KOLA NA BAZI NEINVERTUJUEG POJAAVAA
IMPEDANTNI RASTAVLJA, (pojaava sa jedininim pojaanjem, rastavni pojaava,
impedantni prilagoava, bafer, naponsko sledilo). Na neinvertujuem pojaavau odspojiti otpornik
na minus ulazu (R
1
=), a povratnu spregu kratko spojiti (R
2
=0). Ulazni jednosmerni napon U
u
menjati
u granicama od U
umin
=........ do U
umax
umin
i U
u max
su takve da je izlaz pojaavaa,
napon U
2
Dinamiki opseg je: na ulazu: U
u max
- U
u min
= ........
na izlazu: U
i max
- U
i min
= ........

ULAZNI
NAPON
U
u
[V]

IZLAZNI
NAPON
U
i
[V]

Tabela 3. Merenje izlaznog napona u zavisnosti od ulaznog za impedantni rastavlja

Na osnovu mernih podataka iz tabele 1
dobijena je statika karakteristiku
U
i
= f ( U
u
) prikazana na slici 4.
Granice promene ulaznog napona za
koje je impedantni rastavlja linearan
su:
.....................V.

Slika 4.
Statika karakteristika impedantnog
rastavljaa i komparatora

KOMPARATOR (detektor nule, idealni komparator nultog nivoa, formator impulsa, uobliava
impulsa). Na neinvertujuem pojaavau odspojiti otpornik R
2
(R
2
=). Menjajui ulazni jednosmerni napon
U
u
u granicama od U
u min
=-1 V do U
umax
=2 V izmeriti napon na izlazu, uneti dobijene vrednosti u tabelu 4 i
nacrtati odgovarajuu statiku karakteristiku na slici 4.

ULAZNI
NAPON
U
u
[V]

IZLAZNI
NAPON
U
i
[V]

Tabela 4. Merenje ulaznog i izlaznog napona komparatora

U
u
U
i
52

3. DIFERENCIJALNI POJAAVA
ZADATAK
Na protobordu spojiti prema emi na slici 5 diferencijalni pojaava na bazi operacionog
pojaavaa 741. Izabrati otpornike razliite vrednosti od 5 k do 15 kpri emu je R
2
>R
1
.
Proveriti funkcionalnost pojaavaa.
Proveriti princip superpozicije.
Snimiti statiku karakteristiku.
MERNA EMA
2
3
6
7
V +15
V -15
U
u2
R
1
R
2
U
i
R = .......... k
2
R = .......... k
1
U U U = - - =.......... ( )
i
+
741
4
U
u1
R
1
R
2
u1 u2
R
2
R
1

Slika 5. Merna ema diferencijalnog pojaavaa
REZULTATI
Provera principa superpozicije:
1) Podesiti U
u1
= pri U
u2
=0 i izmeriti U
i1
=
2) Podesiti U
u2
= pri U
u1
=0 i izmeriti U
i2
=
3) Kada su prikljuena oba podeena ulazna napona, proveriti da li je U
i
=U
i1
+U
i2
=.........
RAZLIKA
NAPONA
U
u1
-U
u2
[V]

IZLAZNI
NAPON
U
i
[V]

Tabela 5. Merenje izlaza u zavisnosti od razlike napona na ulazima

Slika 6.
diferencijalnog pojaavaa
U U
u1 u2
-
U
i


ISPITIVANJE AKTIVNIH FILTERA

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.10: ISPITIVANJE AKTIVNIH FILTERA

54
CILJ
Cilj vebe je samostalna gradnja aktivnih filtera koji se primenjuju u mernoj tehnici i ispitivanje
njihovih frekventnih karakteristika primenom sweep generatora.

ZADATAK
Spojiti na protobordu niskofrekventni LP (low pas), visokofrekventni HP (high pass) i
uskopropusni BP (band pass) aktivni filter u skladu sa elektronskim emama na slici 1.
Odrediti za svaki filter Bodeove dijagrame (logaritamsku amplitudno-frekventnu i fazno-
-frekventnu karakteristiku) koristei svip generator i osciloskop (slika2). Na isti nain ispitati
karakteristike KHN filtera datog na tampanoj ploici (slika 3 i 4).
Rezultate merenja uneti u tabele 2-4, a karakteristike prikazati na slici 5-7. Uporediti dobijene
dijagrame sa asimptotskim Bodeovim dijagramima.
NAPOMENA. Svip generator (sweep generator, vobler) je generator koji na svom izlazu daje
harmonijski signal ija se frekvencija linearno menja od minimalne do maksimalne vrednosti, koje
zavise od odabranog opsega. Opis svip generatora i njegove tehnike karakteristike dati su u dodatku
praktikuma.

EMA FILTERA
LP
A
R
3
R
1
-
+ U
i
U
u
R
2
C
2
A
U
f
HP
A
R
3
R
1
-
+
U
i
U
u
R
2
A
U
f
C
1
BP
A
R
3
-
+
U
i U
u
R
2
C
2
A
U
f
R
1
C
1

Slice 1. Aktivni filteri: LP niskopropusni (integrator),HP visokopropusni (derivator), BP uskopropusni


55
MERNA EMA I POSTUPAK MERENJA
INPUT - section
Power
Y-position X-position
INPUT
Level Band
OUTPUT
OUTPUT - section
ON
OFF
PREDNJA STRANA SWEEP GENERATORA ZADNJA STRANA SWEEP GENERATORA
ULAZ FILTERA IZLAZ FILTERA
FREKVENCMETAR
.
VOLTMETAR OSCILOSKOP
. .
Y
KANAL
X
KANAL
FILTER

Slika 2. Odreivanje amplitudno-frekventne karakteristike pomou svip generatora

Spojiti BNC konektore X-OUTPUT i Y-OUTPUT na zadnjoj strani svip generatora sa
odgovarajuim ulazima osciloskopa. Preklopnik TIME/DIV na osciloskopu postaviti u poloaj
X-Y.
Spojiti frekvencmetar na prikljuak FREQUENCY i voltmetar na prikljuke VOLTAGE na zadnjoj
strani svip generatora.
Prekida SWEEP SPEED za izbor brzine svipovanja postaviti u poloaj HIGH.
Na svip generatoru spojiti prikljuke OUTPUT sa prikljucima INPUT.
Izravnati donji nivo (liniju slike) sa donjom linijom na ekranu osciloskopa.
Potenciometrom Y-POSITION na svip generatoru pomeriti referentnu taku u poloaj pri kome
voltmetar pokazuje 1 V.
Potenciometrom LEVEL dovesti vrh signala u visinu referentne take. Posle toga ne pomerati
potenciometar LEVEL do kraja merenja.
Konektore OUTPUT svip generatora spojiti na ulaz ispitivanog filtera, a signal sa izlaza filtera
prikljuiti na INPUT konektore svip generatora.
Na ekranu osciloskopa se vidi amplitudno-frekventna karakteristika filtera. Tana vrednost amplitude
na poziciji Y-POSITION oitava se na voltmetru, a tana vrednost frekvencije na poziciji X-POSITION
oitava se na frekvencmetru.


56
OSNOVNE JEDNAINE
FILTER
FUNKCIJA
NISKOPROPUSNI VISOKOPROPUSNI USKOPROPUSNI
PRENAOSNA
FUNKCIJA G(s)
1
1
2 2 1
2
+

s C R R
R

1
1 1
1 1
1
2
+

s C R
s C R
R
R

( )( ) 1 1
2 2 1 1
1 1
1
2
+ +

s C R s C R
s C R
R
R

AMPLITUDNO-
FREKVENTNA
KARAKTERISTIKA
20logG(j)
2 1
2
j 1
1
log 20
f f R
R
+

1
1
1
2
j 1
j
log 20
f f
f f
R
R
+

( )( )
2 1
1
1
2
j 1 j 1
j
log 20
f f f f
f f
R
R
+ +

FAZNO-
FREKVENTNA
KARAKTERISTIKA
( )
2
arctg f f
1
arctg
2
f f

2 1
arctg arctg
2
f f f f

PRELAZNA
FREKVENCIJA
(TAKA LOMA)
f=f
i

2 2
2
2
1
C R
f
=
1 1
1
2
1
C R
f
=
1 1
1
2
1
C R
f
= ;
2 2
2
2
1
C R
f
=
GRANINA
FREKVENCIJA
G(j
g
)=1
2
1
2
1
2
2
2 g
f
R
R R
f

=
1
2
1
2
2
1
g1
f
R R
R
f
=
1
2
1
2
2
1
g1
f
R R
R
f
=
2
1
2
1
2
2
2 g
f
R
R R
f

=
Tabela 1. Karakteristike filtera

1
1 1
1
..................................
2
f
R C
= =

2
2 2
1
.................................
2
f
R C
= =

1
g1 1
2 2
2 1
..........................
R
f f
R R
= =
2 2
2 1
g2 2
1
...........................
R R
f f
R
= =

LP HP BP

57
FILTER KHN
U mernoj tehnici esto se koriste filteri KHN (Kewin-Huelsman-Newcomb) zbog svoje jednostav-
nosti (slika 3). Osobina filtera KHN je da su granine uestanosti LP, BP i HP komponenata odabrane
tako da suma njihovih amplitudno-frekventnih karakteristika daje ravnu liniju u posmatranom spektru.
Napon koji se filtrira u audio tehnici preuzima se sa potenciometra, pa je u tom sluaju potrebno ispred
filtera dodati impedantni rastavlja kao na slici 3. Za potrebe vebe integrisan je jedan takav filter KHN na
tampanoj ploici na bazi ipa TL074 (slika 4).
Odrediti frekventne karakteristike filtera KHN pomou svip generatora.
BP
A2
-
+
A3
-
+ A4
-
+
A1
-
+
HP
LP
U
IN
2,2 k
10 nF 10 nF
2,2 k
2,2 k
2,2 k
2,2 k
2,2 k

Slika 3. ema filtera KHN

O
U
T
P
U
T
HP
BP
LP
NARANDASTA
ZELENA
PLAVA
I
N
P
U
T
NAPAJANJE
BELO-BRAON
BELO-NARANDASTA BELO-PLAVA BRAON

Slika 4. tampana ploica sa filterom KHN


Generator funkcija
Protobord
Osciloskop

Svip generator (vobler)

58
REZULTATI MERENJA
NISKOPROPUSNI FILTER LP (amplituda ulaznog signala U
u
=1 V)
FREKVENCIJA ULAZNOG
SIGNALA
f [kHz]

IZLAZNI NAPON
U
i
[V]

SLABLJENJE [dB]
A
U
=20log(U
i
/ U
u
) =
=20logG( j )

KANJENJE
t [s]

FAZA
( ) =360 f t

Tabela 2. Rezultati merenja frekventnih karakteristika LP-filtera

A [dB]
U
f [kHz]
f [kHz]

Slika 5. Bodeovi dijagrami LP-filtera


59
VISOKOPROPUSNI FILTER HP (amplituda ulaznog signala U
u
=1 V)
FREKVENCIJA ULAZNOG
SIGNALA
f [kHz]

IZLAZNI NAPON
U
i
[V]

SLABLJENJE dB
A
U
=20log(U
i
/ U
u
) =
=20logG( j )

KANJENJE
t [s]

FAZA
( ) =360 f t

Tabela 3. Rezultati merenja frekventnih karakteristika HP-filtera

A [dB]
U
f [kHz]
f [kHz]

Slika 6. Bodeovi dijagrami HP-filtera


60
USKOPROPUSNI FILTER BP (amplituda ulaznog signala U
u
=1 V)
FREKVENCIJA ULAZNOG
SIGNALA
f [kHz]

IZLAZNI NAPON
U
i
[V]

SLABLJENJE dB
A
U
=20log(U
i
/ U
u
) =
=20logG( j )

KANJENJE
t [s]

FAZA
( ) =360 f t

Tabela 4. Rezultati merenja frekventnih karakteristika BP-filtera

A [dB]
U
f [kHz]
f [kHz]

Slika 7. Bodeovi dijagrami BP-filtera


INSTRUMENTACIONI POJAAVA

M.POPOVI: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.11: INSTRUMENTACIONI
POJAVA
62

CILJ
Cilj vebe je samostalna izrada i ispitivanje karakteristika instrumentacionog pojaavaa.
ZADATAK
Spojiti na protobordu instrumentacioni pojaava prema emi na slici 1, tako da je izlazni napon:
( )
x i
U U U
R
R
R
R
U +
+ =
2 1
3
1
2
2
1 , (1)
pri emu je R=r+r
4
.
Fiksni otpornik r
4
ima zatitnu funkciju. Kada ne bi bilo ovog otpornika, tada bi za r0
naponsko pojaanje instrumentacionog pojaavaa
+ =
R
R
R
R
A
3
1
2
u
2
1
moglo biti suvie veliko
toliko veliko da pojaava bude u zasienju. Vrednost r
4
odreuje se iz uslova da pri A
u max
izlazni
signal U
i
bude u linearnom reimu.
Proveriti funkcionalnost elektronskog kola.
Snimiti statiku karakteristiku. Rezultate merenja uneti u tabelu 1, a karakteristiku nacrtati na
slici 2.
Proveriti delovanje napona potiskivanja U
x
. Snimiti statiku karakteristiku za dve razliite
vrednosti U
x
.
MERNA EMA

Slika 1. Instrumentacioni pojaava
NAPOMENA
Oznake pinova IC TL074 sa
etiri operaciona pojaavaa
date su u dodatku Praktikuma.
POJAVA
63

SPECIFIKACIJA ELEMENATA
R
1
ELEMENT TIPINA VREDNOST ODABRANA VREDNOST
100 k
R R
2 3
= 50 k
R
5
25 k
r
4
5 k
r 100 k
P 100 k


REZULTATI MERENJA
Statika karakteristika izlazni napon U
i
diferencijalni napon U
1
-U
2
za srednji poloaj klizaa
potenciometra r, pri naponu potiskivanja U
x
=0 V, U
x
=1 V i U
x
=-1 V.
r u srednjem poloaju, U
x
=0 V
RAZLIKA
NAPONA
U
1
-U
2
[V]

IZLAZNI
NAPON
U
i
[V]

x
=1 V
RAZLIKA
NAPONA
U
1
-U
2
[V]

IZLAZNI
NAPON
U
i
[V]

x
= - 1 V
RAZLIKA
NAPONA
U
1
-U
2
[V]

IZLAZNI
NAPON
U
i
[V]

Protobord
Osciloskop
Generator funkcija
Tabela 1. Rezultati merenja statike karakteristike za razliite vrednosti napona
potiskivanja U
x

POJAVA
64

U
i
U -U
1 2

Slika 2. Statika karakteristika instrumentacionog pojaavaa


SEDAMSEGMENTNI LED DISPLEJ

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.12: SEDAMSEGMENTNI LED DISPLEJ
66
CILJ
Cilj vebe je upoznavanje sa radom sedamsegmentnog LED displeja i prikljuivanjem displeja
na odgovarajui drajver.

1. DEKODER 2 NA 4
Dekoder je kolo koje binarno kodiranoj informaciji na ulazu pridruuje jednu odreenu liniju
na izlazu. Dekoderi mogu biti 2 na 4, 3 na 8, 4 na 16, 5 na 32 itd. Na slici 1 prikazan je dekoder koji
dvobitnom broju na ulazu pridruuje jednu od etiri linije na izlazu. Dekoderi se prave kao integrisana
kola u ipu.
Zadatak. Napraviti dekoder 2 na 4 i ispitati njegovu tablicu istinitosti. Osnovna ema ovog
dekodera sastoji se od invertora i I kola (slika 1a), a moe da se realizuje na razliite naine. Ovde je
zadatak je da se dekoder napravi pomou NI kola (slika 1b). Za tu namenu upotrebiti dva integrisanog
kola 74HC00 koji sadre po 4 NI kola. Raspored i oznake pinova za 74HC00 dat je u 16. vebi
(Osnovna logika kola u mernim ureajima).
A
B
A
B
1
2
3
4
1
2
3
4
A B 1 2 3 4

a) b) c)
Slika 1. Dekoder 2 na 4 i tablica istinitosti

2. DEKODER ZA SEDAMSEGMENTNI DISPLEJ
Sedamsegmentni LED modul sastoji se od sedam LED dioda (segmenata) oznaenih slovima
a, b, c, d, e, f, g (slika 2). Obino su sve katode SC (ili sve anode SA) spojene u jednu taku.
Sedamsegmentni moduli primenjuju se se u mnogim mernim ureajima za prikazivanje dekadnih
cifara. Cifre se dobijaju aktiviranjem odreenih segmenata modula. Za decimalnu taku dodata je
osma LED dioda oznaena sa DP. Sa vie modula moe se formirati dekadni displej za prikaz
viecifrenog broja.
g
f
a
b
e
d
c
ZAJEDNI KA KATODA
a b c d e f g
Oznake segmenata Oznake pinova
10 9 8 7 6
1 2 3 4 5
1 e
2 d
3 A/C
4 c
5 DP
6 b
7 a
8 A/C
9 f
10 g
ZAJEDNI KA ANODA
DP
a b c d e f g DP
ematski dijagram
DP

Slika 2. Sedamsegmentni LED modul

67
Dekoder ze sedamsegmenti displej (BCD TO 7-SEGMENT DECODER/DRIVER). Ulazni
signali A, B, C, D predstavljaju binarno kodiranu decimalnu cifru u prirodnom BCD kodu (8421), a
izlazi sa otvorenim kolektorom prilagoeni su za aktiviranje a, b, c, d, e, f, g segmenata LED modula.
Neki dekoderi za BCD ulaze 10-15 prikazuju nepotpune cifre (7446, 7447, 7448), a neki za te
kominacije daju blank. Dekoder 4511 sadri i jedan le regitar iji je zadatak da zadri prikaz cifre
koja je rezultat nekog brojanja sve dok se u brojau ne akumulira nova vrednost. Dekoderi imaju
normalne ili negirane izlaze. Na primer, dekoder 7447 ima negirane izlaze koji su direktno dovode na
sedamsegmentni displej sa zajednikom anodom.
Dekoderi pored BCD ulaza imuju i upravljake ulaze: LT (lamp test) pali sve segmente i
primenjuje se kontrolu ispravnosti displeja, BL (blanking) gasi sve segmente ili ulaz koji iskljuuje
pojavu decimalne nule na segmentu. Iz tehnike dokumentacije proizvoaa naznaeno je koji su
upravljaki ulazi zastupljeni i kako deluju na izlaz. Na primer, kod dekodera 7447 upravljaki ulazi na
pinovima 3,4 i 5 su normalno otvoreni ili prikljueni na visoki logiki nivo High. Meutim, kada se
LT (pin 3) prikljui na masu (Low) svi segmenti displeja se pale bez obzira na ABCD ulaze, kada se
upravljaki ulaz RBI (pin 5) prikljui na Low svi segmenti se gase, a kada se upravljaki ulaz
BI/RBO (pin 4) prikljui na Low ne dozvoljava se ispis decimalne nule (kada ona nije znaajna cifra).
Interna ema logikih elementa dekodera data je u prilogu praktikuma.
Zadatak. Spojiti mernu emu prikazanu na slici 3. Sedamsegmentni displej SC56-11SRWA
ima zajedniku anodu, a segmenti emituju crvenu svetlost =0,6m. Ispitati tablicu istinitosti za ovu
emu. Rezultate uneti u tabelu 1. Na slici 4 oznaiti pokazivanje displeja za decimalne kombinacije
ulaza 0-15.
Za relizaciju postavljenog zadatka upotrebiti mernu instremantaciju na radnom stolu (osciloskop
CA 902, laboratotrijski izvor jednosmernog napona PS-2403-D, univerzalne merne instrumente,
protobord) i pripremljene elektronske komponente (otpornici, prekidai, LED displej, integralna kola).
10
11
12
13
14
15 8
e
d
c
b
a
g
f
1
2
4
6
7
10
9
A
16
7
1
2
6
e
d
c
b
a
f
g
a
b
c
d
e
f
g
ZAJEDNI KA
ANODA

5 4 3
LT
B
C
D
BI BI/BIO
+V
LSB
MSB
7447N
9
8
100

Slika 3. Merna ema za testiranje 7-segmentnog LED modula
0 1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14 15
Slika 4. Funkcije ulaza i
osvetljenost segmenata displeja
(oseniti aktivne segmente)
68
74LS47
7
1
2
6
3
5
4
13
12
11
10
9
15
14
16 8
A
B
C
D
LT
RBI
BI/RBO
a
b
c
d
e
f
g
VCC GND
LTS-546AWC
1
2
3
4
5
10
9
8
7
6
e
d
A
c
dp
g
f
A
a
b
SW1
0
VCC
74LS93
14
1
2
3
12
9
8
11
5 10
A
B
R0(1)
R0(2)
QA
QB
QC
QD
VCC GND
R1
100

INPUT INPUT
DECIMAL
OR
FUNCTION LT
PIN3
RBI
PIN5
D
PIN6
C
PIN2
B
PIN1
A
PIN7
BI/RBO
PIN4
a
PIN13
b
PIN12
c
PIN11
d
PIN10
e
PIN9
f
PIN15
g
PIN14
0 1 1 0 0 0 0 1
1 1 X 0 0 0 1 1
2 1 X 0 0 1 0 1
3 1 X 0 0 1 1 1
4 1 X 0 1 0 0 1
5 1 X 0 1 0 1 1
6 1 X 0 1 1 0 1
7 1 X 0 1 1 1 1
8 1 X 1 0 0 0 1
9 1 X 1 0 0 1 1
10 1 X 1 0 1 0 1
11 1 X 1 0 1 1 1
12 1 X 1 1 0 0 1
13 1 X 1 1 0 1 1
14 1 X 1 1 1 0 1
15 1 X 1 1 1 1 1
BI
X X X X X X 0
RBI
1 0 0 0 0 0 0
LT
0 X X X X X 1
Tabela 1. Tabela istinitosti decoder/drajvera 7447

Prikljuivanje binarnog kauntera na displej. U mernim ureajima esto se primenjuje
binarni broja ije se stanje oitava pomou LED displeja (slika 5). Inetgrisano kolo 74LS93 je binarni
broja sa etiri JK flip-flopa.
Pomou prekidaa SW1 simulirati dolazak impulsa na ulaz A i pratiti promene na displeju.

Slika 5.Sedamsegmentni LED modul sa drajverom (74LS47) i brojaem (74LS93)


GRADNJA I BADARENJE ELEKTRONSKOG
OMMETRA

M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.13: GRADNJA I BADARENJE ELEKTRONSKOG OMMETRA
70

CILJ
Cilj vebe je izrada elektronskog ommetra na bazi operacionog pojaavaa, njegovo badarenje
i raunanje greki merenja.

1. ELEKTRONSKI OMMETRI NA BAZI NAPONSKOG SLEDILA
ZADATAK
Pomou datih elemenata sastaviti na protobordu elektronski ommetar na bazi neinvertujueg
spoja operacionog pojaavaa (slika 1). Proveriti funkcionalnost ommetara.
Izmeriti izlazni napon U
i
pri konstantnoj vrednosti referentnog napona na ulazu E i etalonskoj
vrednosti otpornika R
e
. Izraunati vrednosti nekoliko otpornika R
x
. Odrediti apsolutnu i relativnu
greku merenja u odnosu na nominalnu vrednost R
xnom
.
Rezultate uneti u tablu 1 i na osnovu njih nacrtati badarne karakteristike datih ommetara
(slika 2).

MERNA EMA
OMMETAR A OMMETAR B
R
x
R
e
E
+
-
U
i
R
e
R
E
+
-
U
i x
A
-
+
+V
cc
2
3
7
4
6
2
3
7
4
6
cc
+V
A
-
+

Slika 1. Elektronski ommetri na bazi naponskog sledila


Protobord

x x
e
x e
x
x e
R k R
R
E
R
R R
E
U
R R
i 1
= =
+
=
>>
x x
e
e x
e
x e
R
k
R
ER
R
R R
E
U
R R
i
2
= =
+
=
>>
71

REZULTATI
E=......V R
x
=( R
e
/E)U
i
R
x
=(R
e
E)/U
i

TIP OMMETRA
PARAMETAR

NOMINALNA
VREDNOST
R
x nom
[]

IZLAZNI
NAPON
U
i
[mV]

IZRAUNATA
VREDNOST
R
x
[]

GREKA R
x
=R
x
- R
x nom
[]

GREKA R
x
/ R
x nom
)100%


U [mV]
i
U [mV]
OMMETAR B OMMETAR A
i
R [k ]
x
R [k ]
x

Slika 2. Statike (badarne) karakteristike

OMMETAR B: R
e
= .......... OMMETAR A: R
e
= ..........
72
2. ELEKTRONSKI OMMETRI NA BAZI INVERTUJUEG POJAAVAA
ZADATAK
Pomou datih elemenata sastaviti na protobordu elektronski ommetar na bazi invertujueg
spoja operacionog pojaavaa (slika 3).
Izmeriti izlazni napon U
i
i izraunati vrednosti priloenih otpornika R
x
. Odrediti apsolutnu i
relativnu greku merenja u odnosu na nominalnu vrednost R
xnom
.
Rezultate uneti u tabelu 2 i nacrtati badarne karakteristike na slici 4.
2
3
7
4
6
R
x
U= E
i
OMMETAR B:
R
x
E
R
x
-
+
R
e
U= E
i

R
x
OMMETAR A:
R
e
R
e
R
e
E
-
+
-
+
A
2
3
7
4
6
-
+
A
cc +V
cc +V

Slika 3. Ommetri na bazi invertujueg spoja operacionog pojaavaa

REZULTATI
E=.......V R
x
=(R
e
/E)U
i
R
x
=(R
e
E)/U
i

TIP OMMETRA
PARAMETAR

NOMINALNA
VREDNOST
R
x nom
[]

IZLAZNI
NAPON
U
i
[mV]

IZRAUNATA
VREDNOST
R
x
[]

GREKA R
x
=R
x
- R
x nom
[]

GREKA R
x
/ R
x nom
)100%

U
i
[m ] V
Slika 4. Ba`darne karakteristike ommetara na bazi invertuju}eg spoja operacionog poja~ava~a
U
i
[m ] V OMMETAR A U
i
[m ] V OMMETAR B
R
x
[k ] R
x
[k ]

OMMETAR B: R
e
= .......... OMMETAR A: R
e
= ..........
73

3. OMMETAR NA BAZI INSTRUMENTA SA POKRETNIM KALEMOM
ZADATAK
Uporediti karakteristike elektronskih i klasinih ommetara sa kazaljkom.
Spojiti indikacioni merni instrument (miliampermetar sa pokretnim kalemom), potenciometar
R
p
=100 k i izvor jednosmernog napona referentne vrednosti E kao na slici 5.
Pri fiksnoj vrednosti E=.......V potenciometrom R
P
podesiti jainu struje I tako da se za R
x
=0
dobije maksimalni otklon na najmanjem opsegu instrumenta I
max
=...... mA. Proveriti da li je kazaljka
instrumenta u krajnjem levom poloaju kada je R
x
=.
Pomou kutije dekadnih otpornika podesiti takve vrednosti otpornosti R
x
da instrument pokazuje
glavne marke na odabranom opsegu. Rezultate uneti u tabelu 3 i na osnovu njih izbadariti skalu
instrumenta u omima (slika 6).

EMA

LABORATORIJSKI IZVOR
JEDNOSMERNOG NAPONA
E
+
R
A
R
P
R
x
Slika 5. Ommetar na bazi miliampermetra sa pokretnim kalemom
I

REZULTATI
E=..........V,
NOMINALNA
VREDNOST
OTPORNOSTI
R
x
[]

IZMERENA
JAINA
STRUJE
I[A]

Tabela 3. Badarenje ommetra sa pokretnim kalemom

74

Slika 6. Izbadarena skala ommetra na bazi miliampermetra sa pokretnim kalemom

ZAKLJUAK

1. Uporediti ommetre na bazi naponskog sledila:
2. Uporediti ommetre na bazi invertujueg pojaavaa:
3. Uporediti elektronske ommetre i ommetar na bazi instrumenta sa pokretnim kalemom:


MERENJE OTPORNOSTI UI METODOM

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.14: MERENJE OTPORNOSTI UI-METODOM
76
CILJ
Cilj vebe je posredno merenje nepoznate otpornosti UI-metodom, tj. pomou voltmetra i
ampermetra.
ZADATAK
Pomou ampermetra (R
A
=..........) i voltmetra (R
V
=.........) pri fiksnoj vrednosti izvora
napajanja posredno izmeriti (raunski odrediti) otpornost priloenih otpornika na dva naina:
a) vezujui ampermetar ispred voltmetra (slika 1);
b) vezujui ampermetar iza voltmetra (slika 2).
(NAPOMENA: Podatke o R
A
i R
V
uzeti iz odgovarajueg manuela ili iz vebe br.5.)
Rezultate merenja uneti u tabelu 1, odnosno u tabelu 2.
U zakljuku razmotriti koja ema daje tanije vrednosti u odnosu na veliinu merene
otpornosti? Kako nastaje greka metode u prvom, a kako u drugom sluaju? Izraunati graninu
otpornost kod koje treba promeniti nain vezivanja.
(NAPOMENA: Orijentacione vrednosti otpornika su 10 , 15 , 33 , 47 i 100 .)

1. AMPERMETAR ISPRED VOLTMETRA
MERNA EMA
R
x
R
V
R
A
U
A
Slika 1.
Ampermetar ispred voltmetra


REZULTATI
R
V
=........
BROJ
MERENJA
n
IZMERENI
NAPON
U
V
[V]
IZMERENA
STRUJA
I
A
[mA]
IZRAUNATA
VREDNOST
OTPORNOSTI
[ ] =
A
V
x
I
U
R

STVARNA VREDNOST
OTPORNOSTI

[ ]
= =
V V A
V
x
V
x
R U I
U
I
U
R

APSOLUTNA GREKA

[ ] =
x x x
R R R

RELATIVNA
GREKA
% 100
x
x
R
R

1
2
3
4
5
Tabela 1. Rezultati merenja UI-metodom

Elektronske komponte
77
2. AMPERMETAR IZA VOLTMETRA

MERNA EMA
R
x
R
V
R
A
U
A
Slika 2.
Ampermetar iza voltmetra

REZULTATI
R
A
=.........
BROJ
MERENJA
n
IZMERENI
NAPON
U
V
[V]
IZMERENA
STRUJA
I
A
[mA]
IZRAUNATA
VREDNOST
OTPORNOSTI
[ ] =
A
V
x
I
U
R

STVARNA VREDNOST
OTPORNOSTI

[ ]
=
A
A A V
x
I
R I U
R
APSOLUTNA GREKA

[ ] =
x x x
R R R

RELATIVNA
GREKA
% 100
x
x
R
R

1
2
3
4
5
Tabela 2. Rezultati merenja otpornosti UI-metodom

78
ZAKLJUAK
1. U odnosu na tanost i veliinu merene otpornosti:

2. Greka UI metode:

3 . Kada je ampermetar ispred voltmetra, relativna greka moe se napisati u obliku:
V x
x
x
x
V x
V x
x
x x
x
x
1
R R
R
R
R
R R
R R
R
R R
R
R
+
=
+
=

=

Kada je ampermetar iza voltmetra, relativna greka moe se napisati u obliku:
x
A
x
x A x
x
x x
x
x
R
R
R
R R R
R
R R
R
R
=
+
=

=

Granina otpornost R
x
=R
x gr
za primenu jednog ili drugog naina merenja rauna se iz jednakosti
relativnih greaka
x
A
V x
x
R
R
R R
R
=
+
, odnosno iz reenja kvadratne jednaine
0
V A x A
2
x
= R R R R R :

79
3. APSOLUTNA I RELATIVNA GREKA POSREDNO MERENE
OTPORNOSTI
ZADATAK
Pri merenju otpornosti pomou ampermetra i voltmetra klase K
A
i K
V
izmerene su vrednosti U i
I na skali 0-U
max
, odnosno na skali 0-I
max
. Za izraunatu, tj. posredno izmerenu otpornost treba
odrediti:
sistematsku apsolutnu R i sistematsku relativnu greku R/R
maksimalnu (sigurnu) apsolutnu i relativnu greku G
R
i G
R
%
statistiku (verovatnu) apsolutnu i relativnu greku G*
R
i G
R
*%.

REZULTATI
Voltmetrom klase K
V
=....... izmeren je napon U=.......... na opsegu 0-U
max
, tako da je najvea
dozvoljena apsolutna greka:
V
max max
............
100
K
U U

= =

(1)

Ampermetrom klase K
A
=..... izmerena je jaina struje I =.......... na opsegu 0-I
max
, tako da je
najvea dozvoljena apsolutna greka:

A
max max
............
100
K
I I

= =

(2)

Sistematska greka posredno merene otpornosti R=U/ I
FUNKCIJA SISTEMATSKA APSOLUTNA GREKA SISTEMATSKA RELATIVNA GREKA
OPTI SLUAJ
y f x x x = ( , , ..., )
1 2 n

y
f
x
x =
i
i

y
y
f
x
x
y
=
i
i

POSMATRANI
SLUAJ
R
U
I
=

R
U
I
U I
I
=

=
2
. . . . . .
R
R
U
U
I
I
= =

Napomene:

1. Apsolutne greke x
i
, odnosno U i I, su najvee dozvoljene apsolutne greke odreene
pomou jednaina (1) i (2), pa su njihovi predznaci .
2. U tehnikoj dokumentaciji za voltmetar i ampermetar proveriti specifikaciju najvee
doputene apsolutne greke i u skladu s tim izvriti njen proraun:

VOLTMETAR: G
nda
=............................... U=U
max
=.............. (3)

AMPERMETAR: G
nda
=............................... I =I
max
=.............. (4)

3. Uticaj unutranje otpornosti ampermetra i voltmetra ovdje nije uziman u obzir.
80

Maksimalna (sigurna, granina) greka posredno merene otpornosti R=U/ I
FUNKCIJA MAKSIMALNA APSOLUTNA GREKA MAKSIMALNA RELATIVNA GREKA
OPTI SLUAJ
y f x x x = ( , , ..., )
1 2 n

G y
f
x
x
y
i
i max
= =

y
y
f
x
x
y
=
i
i

POSMATRANI
SLUAJ
R
U
I
=
.... .......... ..........
2
max max
R
=
=
=
= =
I
I U
I
U
R G

......... ..........
max max
=
=
=
=
I
I
U
U
R
R

Napomena: Obratiti panju na pravilo da se maksimalna greka posredno merene veliine rauna kao suma
parcijalnih greaka direktno merenih veliina.

Statistika (verovatna) greka posredno merene veliine R=U/ I
FUNKCIJA VEROVATNA APSOLUTNA GREKA VEROVATNA RELATIVNA GREKA
OPTI SLUAJ
y f x x x = ( , , ..., )
1 2 n

G y
f
x
x
y
*
= =
=
i
i max
2
G
y
f
x
x
y
y
y
*
i
imax
=

2

POSMATRANI
SLUAJ
R
U
I
=
G
U
I
U I
I
R
*
=
=

=
=

max max
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2
2
2

.... .......... ..........
2
max
2
max
*
R
=
=

=
=
I
I
U
U
R
G

Napomena: Obratiti panju na injenicu da je statistika greka izvedena vrednost koja je manja od maksimalne
greke.


LABORATORIJSKE METODE MERENJA
OTPORNOSTI

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.15: LABORATORIJSKE METODE MERENJA OTPORNOSTI
82
CILJ
Cilj vebe je merenje otpornosti laboratorijskom metodom metodom poreenja napona i
metodom poreenja struja.
ZADATAK
Izmeriti i izraunati nepoznate otpornosti metodom zamene otpornosti, odnosno poreenjem
napona (slika 1) i poreenjem struja (slika 2). Rezultate merenja uneti u tabelu. Uporediti metode s
obzirom na tanost merenja i veliinu merene otpornosti.
EMA MERENJA

Slika 1. Merenje otpornosti poreenjem napona Slika2. Merenje otpornosti poreenjem struja



REZULTATI MERENJA

n
ETALONSKA
VREDNOST
U
e

[V]
MERENI
NAPON
U
x

[V]
IZRAUNATA
OTPORNOST
x
e
e
x
U
U
R
R =

[]
NOMINALNA
OTPORNOST
R
x nom

[]
GREKA
% 100
nom x
nom x x
R
R R

ETALONSKA
VREDNOST
R
e

[]
IZMERENA
STRUJA
I
x

[mA]
IZRAUNATA
OTPORNOST
x
e e x
1
I
I R R =
[]
NOMINALNA
OTPORNOST
R
x nom

[]
GREKA
% 100
nom x
nom x x
R
R R

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
V
0 0
1 2 1 2
R
x
R
e
0
1
2
R
x
R
e
E=10
A
V E=10 V
V e x
e
x
e x
R R R
U
U
R R
<<
=
,
A e x
x
e
e x
R R R
I
I
R R
>>
=
,
METODA PORE\ENJA NAPONA Re=...... METODA PORE\ENJA STRUJA Ie=......mA


OSNOVNA LOGIKA KOLA U MERNIM
UREAJIMA

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA 16: OSNOVNA LOGIKA KOLA U MERNIM UREAJIMA
84
CILJ
Cilj vebe je upoznavanje sa logikim NI kolom (NAND) i mogunostima njegove primene za
formiranje drugih, sloenijih logikih funkcija koje se primenjuju u tehnici merenja.

ZADATAK
1. Upoznavanje sa logikim NI kolom.
2. Odreivanje logikih nivoa pomou voltmetra, odnosno pomou logike sonde.
3. Ispitati tabelu istinitosti NI kola. Pomou NI kola formirati kola: invertor, I, ILI, polusabira i
dekoder 2 na 4.


1. LOGIKO KOLO 7400 (NI)
Oznaavanje logikih kola je standardizovano i svi proizvoai imaju iste oznke za isti tip logikih
kola. Iz oznake kola moe se videti i u kojoj tehnologiji je uraeno:
7400 4X dvoulazno NI kolo u TTl tehnologiji
74L00 4X dvoulazno NI kolo male snage
74S00 4X dvoulazno NI kolo sa otki diodama
74LS00 4X dvoulazno NI kolo sa otki diodama male snage
74ALS 4X dvoulazno NI kolo male snage i velike brzine
74C00 4X dvoulazno NI kolo u C-MOS tehnologiji
74HC00 4X dvoulazno NI kolo u C-MOS tehnologiji brzo
Ukoliko je kolo oznaeno ciframa 54 umesto 74, tada se radi o istom kolu samo sa proirenim
temperaturnim opsegom rada.
Raspored izvoda (noica, pinova) za 4X dvoulazno NI kolo 74HC00 dat je na slici 1.

A B Y
1A
3Y
3B
3A
4Y
4B
4A
+5 V
MASA
2Y
2B
2A
1Y
1B
A
B
Y 0 0
0 1
1 0
1 1
1
1
1
0
Y=A B
.

Slika 1. Raspored izvoda kola 74HC00, simbolika oznaka i tablica istinitosti NI kola

2. LOGIKI NIVOI ZA 74HC00
Proveriti tablicu istinitosti za jedno NI kolo ipa 7400 (slika 1). Logika jedinica na ulazu
dobija se prikljuivanjem +5 V (pozitivna logika), a logika nula dobija se prikljuivanjem 0 V (minus
prikljuak, tj. masa izvora napajanja).

Logiko kolo
Protobord
85
Izmeriti vrednost logikih nivoa na izlazu kola kada je izlaz neoptereen i kada je optereen
logikom sondom:
logika nula bez optereenja: ..............V sa optereenjem: ..............V
logika jedinica bez optereenja: ..............V sa optereenjem: ..............V

3. PRIMENA NI KOLA
Kombinovanjem kola 7400 mogu se formirati kola koja realizuju sloenije logike funkcije.
Proveriti pomou voltmetra i logike sonde tablicu istinitosti datih kola.
NE kolo (slika 3)

A
B
Y
X
X Y

Slika 2. NI kolo i tabela istinitosti

I kolo (slika 4)

Slika 3. I kolo i tabela istinitosti

Inkluzivno ILI kolo (slika 5)
1A
1B
2A
2B
X
1
X
2
1Y
2Y
3A
3B
3Y
X
1
X
2
3Y

Slika 4. ILI kolo i tabela istinitosti

Polusabira je sklop koji sabira dve binarne cifre bez dodavanja prenosa s nieg na vie
cifarsko mesto (slika 5).
1B
2A
2B
3A
3B
1Y
2Y
3Y
4A
4B
4Y
(SUM)
(CARRY) C
1A 1B 4Y C
1A

Slika 5. Polusabira i tablica istinitosti
1A 1B 2Y
1A
1B
1Y
2A
2B
2Y
86
Dekoder je kolo koje binarno kodiranoj informaciji na ulazu pridruuje jednu liniju na izlazu.
Dekoderi mogu biti 2 na 4, 3 na 8, 4 na 16, 5 na 32 itd. Na slici 6 prikazan je dekoder koji dvobitnom
broju na ulazu pridruuje jednu od etiri linije na izlazu. Dekoderi se prave kao integrisana kola u
ipu. Ovde je zadatak da se dekoder 2 na 4 napravi od invertora i NI kola, odnosna samo pomou NI
kola. Kod sklapanja eme upotebiti dva integrisana kola 74HC00.
A
B
A
B
1
2
3
4
1
2
3
4
A B 1 2 3 4

Slika 6. Dekoder 2 na 4 i tablica istinitosti
Konvertor Grejevog koda u prirodni binarni kod. Primenom eksluzivnog ili kola XOR
(IC7486) napraviti i testirati pretvara Grejovog u prirodni binarni kod.
1 2 3 4 5 6 7
14 13 12 11 10 9 8
IC7486
+V +V
GND 1A 1B 1Y 2A 2B 2Y
4A 4B 4Y 3A 3B 3Y
G
G
G
G
B
3
B
2
B
1
B
0
3
2
1
0
GREJOV KOD PRIRODNI BINARNI
3B G
1
G
2
G
3
G
4
B
1
B
2
B
3
B
4
0 0 0 0
0 0 0 1
0 0 1 1
0 0 1 0
0 1 1 0
0 1 1 1
0 1 0 1
0 1 0 0
1 1 0 0
1 1 0 1
1 1 1 1
1 1 1 0
1 0 1 0
1 0 1 1
1 0 0 1
1 0 0 0
cc

LOGIKA SONDA
Logika sonda koja se koristi pri merenjima u ovoj vebi je jednostavno
elektronsko kolo sa svetlosnim diodama (slika 7). Kada je LED dioda propusno
polarisana, ona emituje svetlost. Tipina struja potrebna za rad diode je I
LED
=4-
100 mA, pad napona na diodi U
LED
je 1,8 V (za crvene)
i 2,1 V (za zelene i

ute)
, brzina prekidanja (prelaska iz jednog u drugo stanje) je 1-100 ns, a

izlazna svetlosna jaina je mala: 10-100 mcd (milikandela). Otpornik R
rauna se po formuli:
R=(U
NAPAJANJE
U
LED
)/I
LED
.
Kada sonda nije prikljuena, ne svetli ni jedna dioda jer je struja u kolu
(+5V-1,8V-2,1V)/600=1,8mA mala. Kada je sonda prikljuena na test taku
u kojoj je 0 V (logika nula), tada je crvena LED dioda direktno polarisana i
svetli, a zelena LED dioda na oba prikljuka ima potencijal nula i ne svetli.
Kada je sonda prikljuena u taki sa potencijalom +5 V (logika jedinica), tada
je zelena dioda propusno polarisana i svetli. Prema tome, kod ove logike sonde
crvena svetlost oznaava logiko 0, a zelena svetlost logiko 1.

U proraunu se obino uzima da je pad napona za sve LED diode isti: 2 V.

Slika 7. ema i tablica istinitosti pretvaraa Grejovog koda u prirodni binarni
+5V
R=300
TEST TAKA
LOGIKO 0
0 V
Slika 7.
Logika
sonda sa
LED
diodama
.
CRVENA
DIODA
ZELENA
DIODA
R=300


NORMALNA RASPODELA REZULTATA MERENJA

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.17: NORMALNA RASPODELA REZULTATA MERENJA

88
CILJ VEBE
Cilj vebe je statistika analiza rezultata merenja radi procene stvarne vrednosti merene veliine i
sluajne komponente merne nesigurnosti.

ZADATAK
Na protobordu postaviti 25 otpornika jednake nominalne otpornosti R
n
(najbolji rezultati dobijaju se za
R
n
=100-200 k). Meutim, zbog uticaja razliitih sluajnih faktora u toku fabrikacije otpornika, njihove
otpornosti se razlikuju.
Pomou ommetra izmeriti sve otpornosti i rezultate merenja upisati u tabelu 1. Smatrajui da su pri
merenju otklonjene sve sistemske greke i da su prisutne samo sluajne greke, odrediti:
1. aritmetiku sredinu rezultata merenja
2. procenu standardne devijacije rezultata merenja
3. procenu relativne standardne devijacije rezultata merenja
4. grubu greku po kriterijumu 3 i po kriterijumu ovenea
5. procenu standardne devijacije aritmetike sredine
6. procenu relativne standardne devijacije aritmetike sredine
7. granice intervala poverenja (statistiku sigurnost) odreene sa: , 2, 3, srednjom,
verovatnom, prosenom i maksimalnom grekom
8. granice intervala poverenja aritmetike sredine za , 2, 3.

Na slici 1 nacrtati histogram merenja. Na ordinati je relativna frekvencija pojave rezultata, a na
apscisi vrednost merenih otpornika. Na osnovu histograma na istoj slici prikazati priblian izgled Gausove
(normalne) raspodele.


REZULTATI MERENJA
i SLUAJNA
VELIINA
[ ] k
i
x
PRIVIDNA
GREKA
[ ] x x
i

KVADRAT
PRIVIDNE
GREKE
( ) [ ]
2 6
2
i
10 x x
1
2
3
4
5
6

Otpornik, 25 kom.
Protobord

89
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25


1. Aritmetika sredina rezultata n merenja

1
n
i
i
x
x
n
=
= =
. . . . . . .
2. Procena standardne devijacije rezultata merenja

( )
=
=
1
1
2
n
x x
s
n
i
i
.
3. Procena relativne standardne devijacije rezultata merenja

= =
x
s
r . . . . ili = = % 100
x
s
r . . .

90
4. Ocena grube greke
po kriterijumu 3 ( smatrati da je =s)
+ 3 3 x x x . ........ ........ x ...........
Zakljuak .....................................................................................................................
po kriterijumu ovenea (tablica ovenea data je u Dodatku) rezultat se odbacuje ako je
) (n q
x x
i
>

Zakljuak .....................................................................................................................
5. Procena standardne devijacije aritmetike sredine
= =
n
s
s
x
.
6. Procena relativne standardne devijacije aritmetike sredine
= =
x
s
r
x
x
. ili = = % 100
x
s
r
x
x
.
7. Granice poverenja rezultata merenja (smatrati da je =s)
x =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 68,3%

2 x =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 95,43%
3 x =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 99,73%
x srednja greka (m=)=. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 68,3%
x verovatna greka ( =0,674) =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 50%
x prosena greka (t =0,798 ) =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 57,6%
x maksimalna greka (=3)= . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 99,73%

8. Granice poverenja aritmetike sredine
=
n
s
x . . . . . . . . . . . . . . . . . granice poverenja sa verovatnoom 68,3%
=
n
s
x
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . granice poverenja sa verovatnoom 95,43%
=
n
s
x
3
. . . . . . . . . . . . . . . . . granice poverenja sa verovatnoom 99,73%

91

9. Histogram rezultata merenja
broj intervala + = 1 n .

irina intervala =
+
=
1
min max
n
x x
.

R[k ]
n
i
n
Rmax Rmin

Slika 1. Histogram i normalna raspodela rezultata merenja otpornosti


92

Slika 2. Histogram dobijen pomou Excela

Napomena Na raunarima u Laboratoriji za elektrometrologiju pripremljene su Excel tabele za unos mernih podataka.
Ove tabele pojednostavljuju obradu rezultata, posebno kada je potrebno obaviti raun sa velikim brojem
podataka. Na taj nain dobija se vie vremena za realizaciju same vebe i zavrnu analizu.. Preporuuje
se upotreba ovih tabela na svim vebama.


STATISTIKA OBRADA REZULTATA POSREDNO
MERENE VELIINE

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELM VEBA BR.18: STATISTIKA OBRADA REZULTATA POSREDNO MERENE VELIINE

94

CILJ VEBE
Cilj vebe je ovladavanje metodama za obradu rezultata posredno merene veliine.

ZADATAK
Na protobordu postaviti 25 otpornika jednake nominalne otpornosti R
n
(najbolji rezultati
dobijaju se za R
n
=100-200 k). Stvarne vrednosti otpornosti R
i
izmeriti posredno pomou napona na
otporniku U
i
i struje otpornika I
i
. Potrebno je:

1. Proceniti parametre sluajne greke.
Postaviti izvor napajanja na vrednost U
n
10 V, a zatim izmeriti parove U
i
i I
i
. Rezultate
merenja uneti u tabelu 1.
Izraunati srednju vrednost, standardnu devijaciju i relativnu standardnu devijaciju indirektno
merene otpornosti R.

2. Odrediti optimalni pravac metodom najmanjih kvadrata.
Izmeriti parove U
i
i I
i
za jedan otpornik pri 20 razliitih vrednosti napona napajanja. Rezultate
merenja uneti u tabelu 2.
Metodom najmanjih kvadrata odrediti optimalni pravac y =ax+b za zavisnost U=RI.
Zavisnost prikazati grafiki na slici 1.


Otpornik, 25 kom.

Protobord

95
REZULTATI MERENJA
1. PARAMETRI SLUAJNE GREKE
Nominalna vrednost otpornosti R
n
= .......... Vrednost napona napajanja U
n
=..........
DIREKTNO MERENA VELIINA 1 DIREKTNO MERENA VELIINA 2
i
NAPON

U
i
[V]
PRIVIDNA
GREKA
U U
i
[V]
KVADRAT PRIVIDNE
GREKE
( )
2
i
U U [V
2
]
JAINA
STRUJE
I
i
[A]
PRIVIDNA
GREKA
I I
i
[A]
KVADRAT PRIVIDNE
GREKE
( )
2
i
I I [10
-12
A
2
]
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25

Tabela 1. Posredno merenje otpornosti 25 otpornika iste nominalne vrednosti

96
Srednje vrednosti direktno merenih veliina napona U i struje I:

i
...............
U
U
n
= =

i
.................
I
I
n
= =

Standardne devijacije direktno merenih veliina napona U i struje I:

( )
2
i
U
.................
1
U U
n

= =

( )
2
i
I
..................
1
I I
n

= =

Relativne standardne devijacije direktno merenih vrednosti napona U i struje I:

U
U
100% ............... r
U
= =
I
I
100% .............. r
I
= =

Standardna devijacija posredno merene veliine R=U/I:

2 2 2
2 2
2 2 U I
U I
2 4
2 2
I U
R
.......................
R R
U R R
U I
I I
U
r r
I

= + = + =

= + =

Relativna standardna devijacija posredno merene veliine R=U/I:

....... % 100 % 100
2
I
2
U
R
R
= + =
= r r
R
r

2. METODA NAJMANJIH KVADRATA

IZMERENE VREDNOSTI IZRAUNATE VREDNOSTI
IZRAUNATE VREDNOSTI U ODNOSU NA
OPTIMALNI PRAVAC
i
NEZAVISNA
VELIINA
x
i
=I
i
[A]
ZAVISNA
VELIINA
y
i
=U
i
[V]
KVADRAT
ZAVISNE
VELIINE
x
i
2
[10
-12
A
2
]
KVADRAT
NEZAVISNE
VELIINE
y
i
2
[V
2
]
PROIZVOD
x
i
y
i
[AV]
GREKA
y
i
- y(x
i
) [V]
KVADRAT GREKE
[y
i
- y(x
i
) ]
2
[10
-3
V
2
]
1
2
3
4
5
6
7

97
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20

Tabela 2. Posredno merenje otpornosti R za razliite vrednosti napona napajanja
Napomena: Vrednosti y(x
i
) u poslednje dve kolone tabele 2 raunaju se iz jednaine optimalnog
pravca y=ax+b.

1. Koeficijenti optimalnog pravca
( )
a
n x y x y
n x x
=

=

i i i i
i
2
i
2
. . . . . . .
( )
b
y x x x y
n x x
=

=

i i
2
i i i
i
2
i
2
. . . . . . .

2. Optimalni pravac
y=ax+b=. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , odnosno: U=RI=. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Koeficijent korelacije
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
r
n x y x y
n x x n y y
n
x x y y
n
x x
n
y y
=

=

=

i i i i
i
2
i i
2
i
i i
i i
2 2
1
1 1
. . . . . . .


98

4. Grafiko predstavljanje optimalnog pravca

Slika 1. Optimalni pravac

Slika 2. Optimalni pravac dobijen pomou Excela

I[ A]
U[V]


SIMULACIJA MERENJA: UVOD U ELECTRONICS
WORKBENCH (EWB)

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.19: SIMULACIJA MERENJA: UVOD U EWB
100

CILJ
Cilj vebe je upoznavanje sa programskim paketom ELECTRONICS WORKBENCH (EWB) i
mogunostima njegove primene za simulaciju laboratorijskih merenja.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE EWB
NAMENA. Elektronics Workbench for Windows je razvila amerika firma Interactive Image
Technologies za simulaciju rada analognih i digitalnih elektronskih kola. Verzija EWB 5.0c omoguava
povezivanje ovih kola. EWB je namenjen projektantima elektronskih kola za proveru ureaja i sistema pre
njihove izrade. Na taj nain na vreme se uoavaju eventualne greke, smanjuju trokovi i poboljava kvalitet
projekta. Za studente koji izuavaju elektrotehniku, posebno elektroniku i njenu primenu, EWB je
izvanredno sredstvo za sticanje praktinog iskustva u reavanju konkretnih problema projektovanja i
merenja. Zbog toga je EWB postao vodei program za edukaciju u ovim oblastima na univerzitetima irom
sveta (http://www.electronicsworkbench.com/).
POKRETANJE. Program EWB 5.0c radi u okruenju
Windows 95/98/NT. Zapakovan je na tri diskete koje se iskopiraju na hard disk i
zatim raspakuju pomou WinRAR. Pokretanje se vri dvostrukim klikom na ikonu
Wewb32 (slika 1).
POMO u toku rada sa EWB dobija se pokretanjem komande Help, ili klikom na ikonu . Program
EWB sadri folder Tutorial (File/Open/Tutorial) u kome su kakteristini primeri koji opisuju upotrebu
EWB. Raunari u Laboratoriji za elektrometrologiju u folderu Vebe sadre EWB simulacije svih vebi
iz Praktikuma. U istom folderu je i uputstvo za EWB na srpskom jeziku. Simulacije vebi mogu se
preuzeti sa sajta http://www.vets.edu.yu/elektrometrologija/.
GLAVNI PROZOR pojavljuje se nakon startovanja (slika 2). Kada se mi pozicionira na odreenu
ikonu, pojavljuje se tekst koji objanjava funkciju ikone. Na glavnom prozoru se nalaze:
Osnovna linija sa oznakom programa EWB i tasterima za prelazak
u drugu Windows aplikaciju .
Linija menija sa osnovnim komandama: (svaka komanda
ima svoj padajui meni).
Linija sa osnovnim operacijama:
a) osnovne operacije nad fajlovima : New (novi fajl, novo elektronsko kolo kome se
daje ime automatski sa ekstenzijom ewb), Open (otvaranje fajla sa ekstenzijom ewb), Save
(memorisanje konfigurisane eme iz radnog prostora, ime memorisanog fajla automatski dobija
ekstenziju ewb), Print (tampanje eme, vremenskog dijagrama, spiska elemenata, dijagrama na
osciloskopu);
b) osnovne operacije nad elementima : Cut (isecanje), Copy (kopiranje),
Paste (lepljenje), Rotate (zakretanje za 90
o
), Flip Horizontal (ogledalska slika po horizontali),
Flip Vertical (ogledalska slika po vertikali);
c) pomone operacije nad elementima : Create Subcircuit (davanje
imena grupi elementa u posmatranom kolu), Display Graphs (prilagoavanje vienamenskog
grafikog displeja za prikazivanje rezultata analize dobijenih pomou osciloskopa ili Bodeovog
plotera), Component Properties (zadavanje parametara i vrednosti za element), Zoom In
(uveanje) i Zoom Out (smanjivanje veliine elementa ili grupe selektovanih elemenata).
Osnovna linija sa tasterima za izbor elemenata i instrumenata:
a) bazni elementi: Sources (izvori napajanja), Basic (RLC komponente), Diodes (diode) i
Transistors (tranzistori);
b) integrisana kola: Analog ICs, Mixed ICs i Digital ICs;
c) logika i digitalna kola: Logica Gates, Digital (flip-flopovi);
d) pomoni elemenati: Indicators, Controls (upravljako-funkcionalni elementi), Miscellaneous
(razni);
e) merni instrumenti.
Statusna linija, na dnu glavnog prozora, sa tekuim informacijama o simulaciji.
Slika 1.
Ikona za
pokretanje
EWB
101

INSTRUMENTI
Izbor instrumenta. Klikom na taster sa oznakom Instruments dobija se meni koji sadri
multimetar, generator funkcija, osciloskop, Bodeov ploter, logiki analizator i logiki konvertor.
Potrebni instrument jednostavno se prevue pomou mia na eljeno mesto (drag&drop), zatim se dva
puta klikne na njegovu ikonu da bi se pojavila uveana slika tog instrumenta.

Inicijalno su podeene priblino idealne vrednosti unutranje otpornosti (R
V
=1 G, R
A
=1 n). Ne
preporuuje se velika vrednost R
V
kada se radi simulacija kola sa malim otpornostima, kao ni suvie
malo R
A
kada se radi sa kolima u kojima su otpornici velikih vrednosti jer moe doi do greaka usled
matematikih zaokruivanja napona i struja prilikom simulacije.

1
3
2
4
Slika 3. Izbor i podeavanje multimetra
OSNOVNA LINIJA
LINIJA MENIJA LINIJA OSNOVNIH OPERACIJA
IZVORI
OSNOVNI
ELEMENTI
DIODE
TRANZISTORI
INTEGRISANA
ANALOGNA
KOLA
INTEGRISANA
MEOVITA
KOLA
INTEGRISANA
DIGITALNA
KOLA
LOGIKA
KOLA
DIGITALNA
KOLA
POMONI
ELEMENTI
POMONI
ELEMENTI
ZUM
POMO
(HELP)
PREKIDA
ZA STARTOVANJE
SIMULACIJE
PPAUZA U
SIMULACIJI
KLIZAI ZA
POMERANJE
RADNE POVRINE
RADNA POVRINA
OSNOVNA LINIJA
ZA IZBOR ELEMENATA
I INSTRUMENATA
Slika 2. Glavni prozor programa EWB
NAJEE
UPOTREBLJENI
ELEMENTI
IME FAJLA
STATUSNA LINIJA
Multimetar je
instrument za merenje
napona (DC/AC), struje
(DC/AC), otpornosti ili
slabljenja (dB). Instrument
se prvo prevue pomou
mia (drag&drop) na
eljeno mesto, zatim se dva
puta klikne na njegovu
ikonu da bi se pojavila
uveana slika multimetra, a
u treem koraku klikne se
na dugme Settings da bi se
pojavio meni za
podeavanje (slika 3).
102

Generator funkcija slui za generisanje sinusnog, pravougaonog i trougaonog napona (slika 4).
Generator funkcija iz menija sa instrumentima prevlai se u radni prostor pomou mia. Kada se
klikne dva puta na malu ikonu, ona se poveava i tada se vri podeavanje. Nakon podeavanja
uveana slika multimetra moe da se ukloni klikom na levi gornji kvadrati, te klikom na Close.
Izbor talasnog oblika vri se klikom na prekida sa
oznakom oblika. Frekvencija se upisuje sa tastature u polje
Frequency u opsegu 1 Hz-999 MHz. Frekvencija moe da
se podesi i pomou up/down strelica. Kada u kolu ima vie
naizmeninih izvora, podeavanjem frekvencije jednog
automatski se podeavaju frekvencije svih ostalih.
Relativni odnos izmeu vremena uspona prednje ivice i
pada zadnje ivice (za pravougaoni signal to je odnos trajanja
napona visokog i niskog nivoa) podeava se na polju duty
cicle. Jednosmerna komponenta oko koje se menja
naizmenini signa podeava se u polju Offset.
Podeavanjem amplitude u polju Amplitude menja se veliina napona merenog od DC nivoa do
vrha. Kada su sonde prikljuena na Common i + (ili -), izmerena veliina signala od vrha do vrha
imae dvostruku vrednost amplitude: V
pp
=2V
p
), a kada se koriste prikljuci + i -, tada je izlaz jednak
etverostrukoj vrednosti amplitude. (Common je referentni prikljuak (masa); prikljuak + daje signal
izabrane amplitude koji je pozitivan u odnosu na Common; prikljuak - daje signal izabrane amplitude
koji je negativan u odnosu na Common).
Osciloskop slui za vizuelno praenje talasnih oblika, tj. promena amplitude i frekvencije
signala (slika 5). Postoje dva nezavisna kanala, A i B, koji se mogu podesiti da prikazuju vremenske
promene signala ili da prikazuje zavisnost signala jednog kanala od drugog, to se postie izborom
prekidaa Y/T, A/B ili B/A.
Time base (vremenska baza) definie razmeru po vremenskoj osi (osa X). Vrednost podeoka
moe se menjati od 0,1 ns/div do 0,5 s/div. Da bi se dobio veran prikaz merenog signala na ekranu
osciloskopa, vremensku bazu treba podesiti na vrednost koja je obrnuto proporcionalna frekvenciji
pobudnog generatora.
X position i
Y position definiu
poetne take signala
na X-osi, odnosna na
Y-osi. Opseg
promene Xposition
je od -5 do +5, a
Yposition od -3 do
+3. Kada je
X position=0, signal
se pojavljuje na
krajnjoj levoj taki
ekrana; negativna
vrednost pomera poetak ulevo, a pozitivna udesno. Kada je Y position=1.5 poetna taka pomera se po
vertikali od X-ose do vrha ekrana.
AC, DC, 0 pokazuje naizmeninu ili jednosmernu komponentu, odnosno referentnu liniju koja je
definisana sa Y position.
Trigger odreuje kada e se signal pojaviti prvi put. Kada signal ne moe da se vidi, triger treba
podesiti na Auto. Prekidaima Edge moe se izabrati pojavljivanje signala na prednjoj ili zadnjoj ivici, a sa
Ext (eksterni) omoguava se trigerovanje vanjskim signalom koji je prikljuen na odgovarajui ulaz.
Slika 4. Generator funkcija
Slika 5. Osciloskop
103

Grounding. Referentna taka osciloskopa mora biti uzemljena. Pri tome sam osciloskop ne mora biti
prikljuen na Gnd (masu), ali kolo koje se simulira mora imati Gnd taku.
Bodeov ploter koristi se za prikazivanje frekventnih karakteristika kola (slika 6). Ulazni i izlazni
signal kola dovode se na prikljuke plotera oznaene sa In i Out, a izbor amplitudne ili frekventne
karakteristike vri se pomou prekidaa Magnitude i Phase. Podela po osama moe biti Log(aritamska) ili
Lin(earna). Poetna i krajnja vrednost vertikalne, odnosno horizontalne ose podeava se tasterima I(nitial) i
F(inal).

U donjem levom uglu plotera je znak + ijim se pomeranjem du frekventne ose vri tano oitanje
amplitude i faze. Pomeranje se moe vri pomou mia (pritisnut levi taster mia) ili pomou tastera sa
strelicama. Vrednosti amplitude, faze i frekvencije oitavaju se u poljima iznad prikljuaka OUT.

UPOTREBA INSTRUMENATA
Postavljanje multimetra, generatora funkcija, osciloskopa i Bodeovog plotera vri se pomou
mia, prevlaenjem sa linije sa instrumentima do mesta na radnoj povrini. Dvostrukim klikom
aktivira se uveana slika instrumenta radi podeavanja parametara ili oitanja merenja. Zatvaranje
krupnog plana vri se dvostrukim klikom na gornji desni kvadrati, ali instrument ostaje i dalje
ukljuen u kolo. Uklanjanje instrumenta sa radne povrine vri se prevlaenjem do menija sa
instrumenta.
Povezivanje instrumenata u merno kolo vri se postavljanjem mia na eljeni prikljuak tako
da se pojavi crna taka na prikljuku. Sa pritisnutim levim tasterom mia taka se prevlai, tj. crta
spojna linija do eljene prikljune take. Prikljuak na mernu taku mogu je samo na slobodni prilaz.
Kada nema slobodnih prilaza, iz menija Basic treba prevui konektor iji je simbol . Konektor ima
etiri prilaza: gore, dole, levo, desno.
Indikacioni instrumenti (ampermetar i voltmetar) mogu se uneti iz
menija Indicators. Njihov broj nije ogranien.

PROJEKTOVANJE ANALOGNIH KOLA
Projektovanje se provodi u nekoliko etapa: postavljanje i definisanje vrednosti komponenti kola,
povezivanje komponenti, prikljuivanje instrumenata i startovanje simulacije.
Postavljanje komponenti (elemenata) na eljeno mesto u radnom prostoru vri se prevlaenjem
elementa iz prozora Basic, sa Circuit>Rotate vri se rotiranje, sa Circuit>Value moe se sa tastature
uneti vrednost elementa, sa Circuit>Model omoguava se izbor modela komponente iz gotove
Slika 6. Bodeov ploter
104

biblioteke (model je skup parametara kojim se definie komponenta, na primer operacioni pojaava
ili tranzistor), a sa Circuit>Label komponenti moe da se dodeli ime.
Povezivanje komponenti kola vri se postavljanjem mia na pin komponte ili na konektor gde se
javlja mala crna taka, spojna taka (junction). Drei pritisnut taster mia vue se spojnica do sledee
take. EWB e nakon toga povui optimalnu liniju izmeu komponenti. Za lepi izgled ponekad je
potrebno izvriti novi raspored komponenti i instrumenata. Sa Circuit>Wire>Color moe se
spojnicama pridruiti odreena boja, to je korisno za brzo raspoznavanje linija veze kod sloenijih
kola.
Startovanje i zaustavljanje simulacije vri se pomou prekidaa smetenog na desnom kraju linije sa
instrumentima. Komandom Circuit>Fault moe se dobiti lista prekida i kratkih spojeva u kolu, koji
nastaju usled napravilnog povezivanja komponenti.
Sa Windows>Description moe se uz kolo dati popratni tekst, a pomou komandi iz menija File i Edit
provode se uobiajene operacije sa dokumentima.

SIMULACIJA RADA DIGITALNIH KOLA
Logika sonda Red Probe ekvivaklentna je LED diodi, ali nema dodatnog otpornika niti prikljuka
prema masi. Slui za indikaciju logike vrednosti u mernim takama. Sonda je upaljena kada je prikljuena
na 1, tj. na visoki ulaz.
Generator rei (Word Generator) generie
nizove pravougaonih signala koji odgovaraju 16-
bitnim reima (slika 7). Re se zadaje u polju Binary kao
16-bitna re. Na levoj strani generatora je displej sa 4
heksadecimalne cifre 0000-FFFF (decimalno 0-
65535); svakoj vrsti na displeju odgovara jedna binarna
re.
Kada se generator aktivira, binarna re alje se
paralelno na odgovarajue prikljuke prikazane na dnu
instrumenta. Aktiviranjem generatora tasterom Step u
kolo se alje 16-bitna re ija je adresa oznaena na
displeju. Nakon toga prestaje dejstvo generatora do
aktiviranja tastera Step za narednu re. Aktiviranje
tasterom Burst (paket) omoguava da sve rei od adrese
Initial do adrese Final idu jedna za drugom, bez pauze, a
tasterom Cycle rei se alju kontinuirano, cikliki.
Generator rei moe biti trigerovan eksterno ili
interno (svojim clock impulsom koji se moe uzeti sa prikljuka Clk).
Logiki analizator (Logic Analyzer) pokazuje odzive, pravougaone impulse u funkciji vremena, a
slui i za predstavljanje signala u binarnom ili heksadecimalnom obliku, (slika 8).
Na ekranu analizatora prikazuju se nivoi signala sa 16 ulaznih prikljuaka. Kada je aktivirano
posmatrano kolo, logiki analizator zapisuje ulaze kao pravougaone signale u vremenu. Gornja vrsta
prikazuje logike vrednosti za prikljuak 0 (to je prvi bit u digitalnoj rei), naredna vrsta prikazuje vrednosti
za prikljuak 1, itd. Na displeju sa leve strane prikazuju se trenutne logike vrednosti na datom prikljuku.
Taster Stop slui za zaustavljanje snimanja, a taster Reset za ponovljeno snimanje. Vremensku bazu Time
base treba uskladiti sa frekvencijom Frequency sa kojom se alju rei iz generatora rei.
Logiki konvertor (Logic Converter) je instrument za konvertovanje kola u tabelu istinitosti,
tabelu istinitosti u Bulov izraz, Bulov izraz u kolo ili tabelu istinitosti, (slika 9).

Slika 7. Generator rei
105

Za konvertovanje kola (do osam ulaza i jednim izlazom) u tablicu istinitosti potrebno je ulaze i
izlaz kola prikljuiti na konverter i aktivirati taster
.
Nakon to je dobijena tablica istinitosti, mogua je njena konverzija u druge oblike, na primer u
Bulov izraz pomou tastera
.

Za formiranje tablice istinitosti potrebno je odabrati kanal (A-H) i upisati vrednosti izlazne
kolone koje se ele za dati ulaz. Vrednost u izlaznoj koloni (ispod Out) menja se tako de se mi
postavi na eljeno mesto i upie 0, 1 ili X (X znai 0 ili 1). Konvertovanje tablice istinitosti u druge
oblike vri se izborom odgovarajueg tastera.
Slika 9. Logiki konvertor
Slika 8. Logiki analizator
106

ZADATAK 1
Proitati kratko uputstvo za poetni rad sa programom EWB i proveriti aktiviranje pojedinih
komandi.
Paljivo proi tutorial i primere koji su u njemu dati.
Spojiti na radnoj povrini programa EWB emu sloenog kola sastavljenog od dva istovetna
niskopropusna RC filtera sa impedantnim rastavljaem izmeu njih (slika 10).

-
+
A
C
1
1
R
1
1
U
u
C
2
1
U
i
R
2
1k
k
F
F
Slika 10. ema sloenog RC kola

Postupak crtanja eme na radnoj povrini glavnog prozora EWB je sledei:
Postaviti na radnu povrinu otpornik R
1
i kondenzator C
1
. Dvostrukim klikom na elementu pozvati prozor za
zadavanje vrednosti (Value) i ukucati 1 k i 1 F, a u prozoru za oznaavanje (Label) ukucati oznake R1 i
C1. Pomou tastera za rotiranje ili pomou komande Circuit>Rotate komponente se postavljaju u eljeni
poloaj.
1. Postaviti strelicu mia na prazan prostor i drei levi taster pritisnut selektovati obe komponente
(obuhvatiti ih pravougaonikom ije se dimenzije menjaju uporedo sa pomeranjem mia). Kada se otpusti
levi taster, komponente su selektovane i crvene su boje. Selektovani objekti mogu se pomeriti na
eljeno mesto na radnoj povrini.
2. Kliknuti na taster Ana(log ICs), odabrati operacioni pojaava sa pet izvoda i postaviti ga na radnu
povrinu poloaj.
3. Dvostrukim klikom na operacioni pojaava otvoriti prozor za izbor parametara Terminal Opamp
Properties. Selektovati model deafault741 ili LM741 i klikom na OK potvrditi izbor.
4. Na radnu povrinu postaviti otpornik R
2
i kondenzator C
2
. Dvostrukim klikom na elementu pozvati
prozor za zadavanje vrednosti (Value) i ukucati 1 k i 1 F, a u prozoru za oznaavanje (Label)
ukucati oznake R2 i C2.
5. Povezati kolo. Na slici 11 prikazan je izgled
konfigurisanog kola i prikljuenih mernih
instrumenata.
6. Postaviti u kolo generator funkcija, osciloskop i
Bodeov ploter. Dvostrukim klikom na ikonu
instrumenta prikazati krupni plan instrumenta i
podesiti vrednosti kao u tabeli 1.
9. Pokrenuti simulaciju pomou prekidaa
Start/Stop.
Snimiti pomou Bodeovog plotera
amplitudno-frekventnu karakteristiku i preneti
dijagram na sliku 12a.
Ponoviti postupak kada se iz eme izbaci operacioni pojaava. Dobijeni frekventni dijagram
prikazati na slici 12b.
Na osciloskopu posmatrati ulaz i izlaz kola kada je frekvencija sinusne pobude na generatoru
funkcija f=10Hz (<1/2RC) i kada je f=200 Hz (>1/2RC).
GENERATOR FUNKCIJA OSCILOSKOP BODEOV PLOTER
Oblik signala: sinusni
Frekvencija:
a) 10 Hz (<RC)
b) 5 kHz (>RC)
Odnos: 50
Amplituda: 4,4 V
Ofset: 0

Vremenska baza:
20 ms/div
(0.5 ms/div)
XPOS: 0
YPOS: 0
Specifikacija osa: Y/T
Kanal A: 5 V/div
Kanal B: 5 V/div
Vrsta signala: AC
Triger: Auto
Frek. karakteristike:
Amplituda:
Vertikalna osa:
I 40 dBF 40 dB
Horizontalna osa:
I 1 Hz F 1 kHz,
Faza:
Vertikalna osa:
I 0, F 180
Podela osa: LOG
Tabela1. Parametri upotrebljenih instrumenata
107

Na ulaz kola prikljuiti izvor naizmeninog napona i testirati dato kolo pomou opcija
komande Analysis, pri emu:
- DC Operating Point, daje vrednosti jednosmernih struja i napona za svaki vor u kolu;
- AC frequency, daje zavisnost amplitude i faze od frekvencije;
- Transient, daje vremenski odziv kola;
- Fourier, omoguava posmatranje spektra signala u kolu;
- Noise, omoguava detekciju amplitude uma na izlazu kola;
- Distortion, meri harmonijsku distorziju;
- Parameter sweep, simulira kolo za razliite vrednosti parametara za odgovarajue komponente
kola;
- Temperature sweep, testira rad kola u definisanom temperaturnom intervalu;
- Pole-Zero, odreuje polove i nule prenosne funkcije;
- Transfer function, odreuje prenosnu funkciju, ulaznu i izlaznu impedansu;
- Sensitivity, rauna osetljivost vora
- Worst case, utvruje najgori efekat promene parametara komponenti na performanse kola;
- Monte Carlo, pokazuje uticaj promene parametara komponenti na performanse kola.

a) b)
Slika 12. Amplitudno-frekventni dijagrami RC kola: a) sa impedantnim rastavljaem, b) bez impedantnog
rastavljaa (take 1 i 2 kratko spojene)

1
2
Slika 11. Simulacija sloenog RC-kola
108

ZADATAK 2
Napraviti EWB model U/I konvertora sa tranzistorskim izlaznim stepenom iz vebe br. 12 (slika 13).
Simulacijom na modelu snimiti statiku karakteristiku konvertora i prikazati je na slici 14. Da bi se dobio
konvertor u standardni strujni signal 4-20 mA, potrebno je prvo podesiti potenciometar P na vrednost koja
za ulazni napon E
ul
=0 V daje na izlazu strujni signal I=4 mA.
Slika 14.
Statika karakteristika U/I konvertora
dobijena simulacijom pomou EWB
Slika 13. Simulacija U/I konvertora
P= .. I=4 mA, E
ul
=0 V

E
ul
[V]
I [mA]
Tabela 2. Vrednosti dobijene simulacijom


PRIMERI ZA SIMULACIJU RADA KOLA
POMOU EWB

M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR. 20: PRIMERI ZA SIMULACIJU RADA KOLA POMOU EWB
110
CILJ
Cilj vebe je ovladavanje programskim paketom ELECTRONICS WORKBENCH (EWB) i
mogunostima njegove primene za simulaciju konkretnih digitalnih ema koje se primenjuju u
laboratorijskim merenjima.

ZADATAK 1
Ispitati tablice istinitosti osnovnih logikih kola pomou programa EWB.
SIMULACIJA
Osnovna logika kola su elementarna digitalna kola pomou kojih se mogu ostvariti kola sa
sloenom logikom funkcijom.

A A
B
A
A B
B
A
A+B
INVERTOR I (AND)
ILI (OR)
B
A
A B
NI (NAND)
B
A
A+B
NILI (NOR)

Slika 1. Osnovna logika kola
Osnovna logika kola su:
Invertor, obavlja logiku inverziju, tj. NE (NOT) funkciju, Y A = .
I (AND) kolo, logiko mnoenje, Y A B = +
ILI (OR), logiko sabiranje, Y=AB
NI (NAND), inverzno logiko mnoenjeje, B A Y =
NILI (NOR), inverzno logiko sabiranje.

Postupak simulacije, na primer za NI kolo, je sledei:
a) Odreivanje tablice istinitosti:
1. Startovati EWB i na radnu radnu povrinu postaviti NI kolo.
2. Za dobijanje tablice istinitosti potrebno je ulaz kola prikljuiti na A i B ulaz logikog konvertora, a
izlaz kola na prikljuak Out. Aktivirati ulaze A i B konvertora pritiskom na taster za konverziju
logikog kola u tablicu istinitosti (prvi taster ispod Conversions). Tada nule i jedinice u kolonama
ispod A, B i OUT ine tablicu istinitosti.
3. Proveriti i druge oblike konverzije koje omoguuva logiki konvertor.
b) Ispitivanje pomou logikog analizatora:
1. Na ulaz NI kola prikljuiti generator rei. Markirati prvu vrstu (Edit 0000) i u polje Binary ukucati 16-
bitnu prvu re: 0000000000000000. Zatim markirati drugu vrstu (Edit 0001) i ukucati drugu
binarnu re: 0100000000000000. Naredne dve rei su: 1000000000000000 i
1100000000000000. Ispitivano logiko kolo ima samo dva ulaza, tako da su kod svake rei vane
samo prve dve binarne cifre. Na taj nain na NI kolo dolazie sledee dvobitne rei: 00, 01, 10 i 11.
2. Aktivirati taster Cycle i na logikom analizatoru posmatrati izlaz kola. Ponoviti postupak sa
tasterima Step, Burst.
3. Ispitivanje ponoviti za promenjenu frekvenciju na generatoru rei.
Rezultati simulacije rada NI kola prikazani su na slici 2 i 3.

111

Slika 2. Odreivanje tablice istinitosti Ni kola

Slika 3. Ispitivanje NI kola pomou generatora rei i logkog analizatora

ZADATAK 2
Simulacijom proveriti rad dekodera sa slike 7 iz vebe 14.

A
B
A
B
1
2
3
4
1
2
3
4
A B 1 2 3 4

Slika 4. Dekoder 2 na 4

A

B
Y
UVEANJE
DVOSTRUKIM
KLIKOM
112
ZADATAK 3
Simulacijom proveriti rad paralelnog A/D konvertora (flash convertor) koji pretvara kontinualni
napon u neteinski kd (slika 5). Otpornici u seriji sa LED diodama treba da imaju vrednost 300-700
(pogledati vebu 13).
Pretvara se sastoji od etiri komparatora iji su izlazi aktivni zavisno od vrednosti ulaznog napona
koji se menja pomou potenciometra. Nivoi komparacije podeeni su pomou otpornikog delitelja. Ako se
napon izdeli na vei broj delova, tanost konverzije je vea ali se sloenost konvertora zbog veeg broja
komparatora uslonjava. U konkretnom primeru ema se sastoji od etiri komparatora koji se mogu
realizovati sa etiri nezavisna operaciona pojaavaa. U praksi se primenjuju ipovi TL074 ili LM339 koji
imaju po etiri pojaavaa, tj. komparatora. Pored principijelne eme konvertora na slici 5 dat je raspored
pinova za kolo LM339, a raspored pinova za kolo TL074 dat je u dodatku Praktikuma.
Na simulacionoj emi pomou potenciometra poveavati ulazni napon U
u
, meriti ga voltmetrom i
zapisati vrednosti pri kojoj dolazi do promene logikih stanja na izlazima komparatora K
i
.
Napomena. Inkrement pomeranja klizaa potenciometra postaviti na 1%. Pomeranje klizaa
0-100% postie se sa tipkom R, a pomeranje 100-0% sa SHIFT+R. Umesto indikatora sa LED diodom u
EWB-u se moe koristi ekvivalentna, ali jednostavnija logika sonda Red-Probe ona je upaljena kada je na
njenom ulazu 1.
+
R
OZNAKE PINOVA IPA LM339
R
R
R
3
5
4
2
7
6
1
9
8
14
11
10
13
12
- + - +
- + - +
1
2
3
4
5
6
7 8
9
10
11
12
13
14
GND
+V
CC
+V
CC
K
1
K
2
K
3
K
4
STANJA
ULAZ
K1
K2 K3 K4
U u
0 -
-
-
-
- Uu
U
u
STANJA PARALELNOG A/D KONVERTORA
Vcc
5
Vcc
5
Vcc
5
Vcc
5
+
+
+
[ ] V
LM339

Slika 5. Principijelna ema paralelnog A/D konvertora
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE DODATAK

113

DODATAK

OZNAAVANJE OTPORNIKA POMOU BOJA

KONVERTOR KOLOR KODA U BROJNU VREDNOST

Prozor programa Resistor code za pretvaranje kolor koda otpornosti u brojnu vrednost
(http://vets.edu.yu/elektrometrologija/software.htm)
1, 2, 3 MULTIPL
CIFRA (BROJ NULA)
SREBRNA - 0,01
ZLATNA - 0,1
CRNA 0 0
BRAON 1 10
CRVENA 2 100
NARANDASTA 3 1000
UTA 4 10 000
ZELENA 5 100 000
PLAVA 6 1000 000
LJUBIASTA 7 -
SIVA 8 -
BELA 9 -
TOLERANCIJA
BEZ BOJE 20%
SREBRNA 10%
ZLATNA 5%
CRVENA 2%
BRAON 1%
PRVA
CIFRA
PRVA
CIFRA
DRUGA
CIFRA
DRUGA
CIFRA
TREA
CIFRA
TOLERANCIJA
TOLERANCIJA
MULTIPL
(BROJ NULA)
MULTIPL
(BROJ NULA)
DIMENZIJE OTPORNIKA
OZNAAVANJE BOJAMA
(Resistor Colour Code)
0,25
6,5mm
W
2,2mm
0,5
9,2 mm
W
3,2 mm
2
9,2 mm
W
6 mm
9 W
9 9 38 mm x x
U oznaenim poljima odabere se odgovarajua
boja linije koda, a u polju Vrednost otpornosti
pojavljuje se brojna vrednost

114

KONVERTOR BROJNE VREDNOSTI U KOLOR KOD

Prozor programa Resistor Color Code i ikona za pokretanje

TIPINE VREDNOSTI OTPORNOSTI

Napomena: Otpornici se proizvode serijski, prema oznaenim vrednostima u tabeli i multiplima od 10
-
2
do 10
6
. Na primer: 0,47 , 4,7 , 47 , 470 , 4,7 k, 47 k, 470 k, 4, i 4,7 M.

OZNAAVANJE KONDENZATORA
Kapacitivnost se na kondenzatoru najee se oznaava sa tri cifre na sledei nain: prve dve
cifre predstavljaju vrednost u pF a trea broj nula. (Na primer, 100=10 pF.) Pored ova tri broja
obavezno je oznaen i maksimalni radni napon.
Veliko slovo oznaava toleransu:
Z +100/-20% P +80/-20% S +50/-20%
M +/-20% K +/-10% J +/-5%
G +/-2% F +/-1%

TOLERANCIJA
VREDNOSTI OTPORNOSTI OTPORNIKA
10 15 22 33
47 68 100
10 12 15 18 22 27 33
39 47 56 68 82 100
10 11 12 13 15 16 18 20 22 24 27 30 33
36 39 43 47 51 56 62 68 75 82 91 100
20% 10%
5%
Resistor.exe
U drugom koraku u prostor Value
ukuca se brojna vrednosti
otpornosti. Na kodnim linijama
otpornika dobijaju se
odgovarajue boje.
U prvom koraku odabere se
boja koja oznaava
toleranciju.

115

OZNAAVANJE DIODA

-
OMMETAR
MALA
OTPORNOST
-
OMMETAR
VELIKA
OTPORNOST
ANODA KATODA
KATODA
ANODA
LED
DIODA
ANODA
KATODA KATODA
POGLED
SA
STRANE
POGLED
ODOZDO
KATODA
+ SMER STRUJE
A
V
A
V
+ +

PREGLED PARAMETARA TIPINIH SIGNALA

OBLIK
SIGNALA
t
t
ts
T
ts
T
ts
T
ts
T
t
s
T
SREDNJA
VREDNOST
EFEKTIVNA
VREDNOST
FAKTOR
OBLIKA
U
ef
U
sr
U
sr
U
ef
0
U = U 0,707
max
2
2
Umax
max
Umax
t
Usr
U U = 0,636
max
2
max
U = U 0,707
max
2
2
max
1,11
Umax
t
Usr
T
T
U = U 0,354
max
2
2
max
U U = 0,318
max
1
max
1,11
Umax
t
Usr
T
0,5U
max U = U 0,576
max
3
3
max
1,152
U
max
t
U
sr
T
0,5U
max
0,5U
max 1
U
max
U
max
NAPOMENA: ts T odnos signal/period (duty cycle)


116

OPERACIONI POJAAVA 741

Oznaavanje operacionog pojaavaa menja se od jednog do drugog proizvoaa. Najpoznatije
su sledee oznake:
A741 FAIRCHILD
LM741 NATIONAL SEMICONDUCTOR
MC741 MOTOROLA
Treba napomenuti da je u pitanju uvek isto kolo.
Danas se operacioni pojaava 741 proizvodi uglavnom u dve vrste pakovanja, tj. u plastinom ili
kermikom kuitu (slika 1a) ili u okruglom kuitu (slika 1b).

8 7 6 5
1 2 3 4
741
1
2
3
4
5
6
7
8

a) b)
Slika 1. Pakovanje operacionih pojaavaa: a) kuite u obliku kovega, b) okruglo kuite

Raspored noica (izvoda, pinova). Kolo se gleda odozgo (top view), tako da su vrhovi noica
okrenuti od posmatraa. Za integrisana kola u kuitu sa dva reda noica (DIL, dual in-line package) kao
orijentir za prepoznavanje brojeva slui polukrug ili taka na gornjoj strani, a za kola u okruglom kuitu
orijentir je ispupenje na obodu (slika 2).

(NO CONNECTION)
NEIKORITEN PRIKLJUAK)
1
2
3
4
5
6
7
8
NC
V
cc +
OFFSET N1
IN -
IN +
V
cc -
OUT
OFFSET N2
-
+
OFFSET N1
IN -
IN +
V
cc -
V
cc +
NC
OUT
OFFSET N2
+
NC OFFSET N1 (NULOVANJE OFSETA)
OFFSET N2 (NULOVANJE OFSETA)
IN - (INVERTUJUI ULAZ)
IN + (NEINVERTUJUI ULAZ)
V (POZITIVNI PRIKLJUAK DVOSTRANOG NAPAJANJA)
cc +
V (NEGATIVNI PRIKLJUAK DVOSTRANOG NAPAJANJA)
cc -
OUT (IZLAZ)
1 8
2 7
3 6
4 5
741

Slika 2. Raspored noica: pogled odozgo (vrhovi noica od posmatraa)


117

Prikljuivanje napajanja i nulovanje ofseta.

DVOSTRANO NAPAJANJE
(Split Supply)
-15 V
U
i
4
7
741
+
+15 V
3
2 6
U
ZAJEDNIKI KRAJ (MASA)
U
+
KOLO ZA
KOMPENZACIJU
OFSETA
(Offset Null)
1 5
-V
10 k
4
CC
+1,5 +18 V V
JEDNOSTRANO
NAPAJANJE
(Single Supply)
+3 +36 V V
U
i
4
7
741
+
+15 V
3
2 6
U
U
+
N1
N2

Slika 3. Prikljuivanje napajanja i kompenzacija ofseta integrisanog operacionog pojaavaa 741

Raspored noica za dvostruki pojaava TL072 i etverostruki TL074.

8
7
6
5
1
2
3
+
4
+Vcc
TL 072
6
5
1
2
3
4
+Vcc
TL 074
+
-
-Vcc
9
10
14
13
12
11
8
-Vcc
+
-
+ +
-
+
7
OUTPUT B
OUTPUT A
INPUTS A
INPUTS B

Slika 4 Raspored noica za dvostruki i etverostruki operacioni pojaava (pogled odozgo)


118

DEKODER/DRAJVER 7447 ZA SEDAMSEGMENTNI LED DISPLEJ

A 7
B 1
C 2
D 6
RI/RBO
4
LT 3
RBI 3
13 a
12 b
11 c
10 d
9 e
15 f
14 g
Logika ema


119

6
7
8
1
2
3
4
5
11
10
9
16
15
14
13
12
B
C
LT
D
LT - Lamp-Test Input
BI/RBO - Blanking Input or
Ripple Blnking Output
BI/RBO
RBI
RBI - Ripple Blanking Input
A
GND
+V
cc
e
7447
d
c
b
a
g
f
A, B, C, D - Inputs
f,g,a,b,c,d,e - Outputs
Raspored noica za kolo 7447
g
f
a
b
e
d
c
Oznake segmenata sedamsegmentnog
LRED modula
DP
0
8
1
9
2
10
3
11
4
12
5
13
6
14
7
15
Osvetljavanje segmenata
10 9 8 7 6
1 2 3 4 5
1 e
2 d
3 A/C
4 c
5 DP
6 b
7 a
8 A/C
9 f
10 g
Oznake pinova sedamsegmentnog modula

Tabela istinitosti za kolo 7447

INPUT OUTPUT
DECIMAL
OR
FUNCTION LT
PIN3
RBI
PIN5
D
PIN6
C
PIN2
B
PIN1
A
PIN7
BI/RBO
PIN4
a
PIN13
b
PIN12
c
PIN11
d
PIN10
e
PIN9
f
PIN15
g
PIN14
0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1
1 1 X 0 0 0 1 1 1 0 0 1 1 1 1
2 1 X 0 0 1 0 1 0 0 1 0 0 1 0
3 1 X 0 0 1 1 1 0 0 0 0 1 1 0
4 1 X 0 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0
5 1 X 0 1 0 1 1 0 1 0 0 1 0 0
6 1 X 0 1 1 0 1 1 1 0 0 0 0 0
7 1 X 0 1 1 1 1 0 0 0 1 1 1 1
8 1 X 1 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0
9 1 X 1 0 0 1 1 0 0 0 1 1 0 0
10 1 X 1 0 1 0 1 1 1 1 0 0 1 0
11 1 X 1 0 1 1 1 1 1 0 0 1 1 0
12 1 X 1 1 0 0 1 1 0 1 1 1 0 0
13 1 X 1 1 0 1 1 0 1 1 0 1 0 0
14 1 X 1 1 1 0 1 1 1 1 0 0 0 0
15 1 X 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
BI
X X X X X X 0 1 1 1 1 1 1 1
RBI
1 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1
LT
0 X X X X X 1 0 0 0 0 0 0 0

120

TABELA VREDNOSTI INTEGRALA
2
/ 2
0
1
( ) d
2
z
z
z e z

z 0,00 0,01 0,02 0,03 0,04 0,05 0,06 0,07 0,08 0,09
0,0
0,0000 0,0040 0,0080 0,0120 0,0160 0,0199 0,0239 0,0279 0,0319 0,0359
0,1
0,0398 0,0438 0,0478 0,0517 0,0557 0,0596 0,0636 0,0675 0,0714 0,0753
0,2
0,0793 0,0832 0,0871 0,0910 0,0948 0,0987 0,1026 0,1064 0,1103 0,1141
0,3
0,1179 0,1217 0,1255 0,1293 0,1331 0,1368 0,1406 0,1443 0,1480 0,1517
0,4
0,1554 0,1551 0,1628 0,1664 0,1700 0,1736 0,1772 0,1808 0,1844 0,1879
0,5
0,1915 0,1950 0,1985 0,2019 0,2054 0,2088 0,2123 0,2157 0,2190 0,2224
0,6
0,2257 0,2291 0,2324 0,2357 0,2389 0,2422 0,2454 0,2486 0,2517 0,2549
0,7
0,2580 0,2611 0,2642 0,2673 0,2703 0,2734 0,2764 0,2794 0,2823 0,2852
0,8
0,2881 0,2910 0,2939 0,2967 0,2995 0,3023 0,3051 0,3078 0,3106 0,3133
0,9
0,3159 0,3186 0,3212 0,3238 0,3264 0,3289 0,3315 0,3340 0,3365 0,3389
1,0
0,3413 0,3438 0,3461 0,3485 0,3508 0,3531 0,3554 0,3577 0,3599 0,3621
1,1
0,3643 0,3665 0,3686 0,3708 0,3729 0,3749 0,3770 0,3790 0,3810 0,3830
1,2
0,3849 0,3869 0,3888 0,3907 0,3925 0,3944 0,3962 0,3980 0,3997 0,40147
1,3
0,40320 0,40490 0,40658 0,40824 0,40988 0,41149 0,41309 0,41466 0,41621 0,41774
1.4
0,41924 0,42073 0,42220 0,42364 0,42507 0,42647 0,42785 0,42922 0,43056 0,43189
1,5
0,43319 0,43448 0,43574 0,43699 0,43822 0,43943 0,44062 0,44179 0,44295 0,44408
1,6
0,44520 0,44630 0,44738 0,44845 0,44950 0,45053 0,45154 0,45254 0,45352 0,45449
1,7
0,45543 0,45637 0,45728 0,45818 0,45907 0,45994 0,46080 0,46104 0,46246 0,46327
1,8
0,46407 0,46485 0,46562 0,46638 0,46712 0,46784 0,46856 0,46926 0,46995 0,47062
1,9
0,47128 0,47193 0,47257 0,47320 0,47381 0,47441 0,47500 0,47558 0,47615 0,47670
2,0
0,47725 0,47778 0,47831 0,47882 0,47932 0,47982 0,48030 0,48077 0,48124 0,48169
2,1
0,48214 0,48257 0,48300 0,48341 0,48382 0,48422 0,48461 0,48500 0,48537 0,48574
2,2
0,48610 0,48645 0,48679 0,48713 0,48745 0,48778 0,48809 0,48840 0,48870 0,48899
2,3
0,48928 0,48956 0,48983 0,490097 0,490358 0,490613 0,490863 0,491106 0,491344 0,491576
2,4
0,491802 0,492024 0,492240 0,492451 0,492656 0,492857 0,493053 0,493244 0,493431 0,493613
2,5
0,493790 0993963 0,494132 0,494297 0,494457 0,494614 0,494766 0,494915 0,495060 0,495201

z
z
( ) z
z
1
z
2
-z
z
( ) z
z
( ) z
z
1
z
2
z
( ) z
z
z
( ) z
z
1
z
2
-z
z
z
( ) z
z
1
z
2
z
( ) z

2
/ 2
0
( ) ( ) d
z
z
P z z e z

= =
1 2 2 1
( ) ( ) ( ) P z z z z z < < =
1 2 2 1
2 1
( ) ( ) ( )
( ) ( )
P z z z z z
z z

< < = =
= +

( ) 0, 5 ( ) P z z z < < =

121

STUDENTOVA RASPODELA

VEROVATNOA P

n 0,50 0,6826 0,80 0,90 0,95 0,99 0,9973
2 1,000 1,84 3,08 6,31 12,71 - -
3 0,816 1,32 1,89 2,92 4,30 9,92 -
4 0,765 1,20 1,64 2,35 3,18 5,84 9,22
5 0,741 1,15 1,55 2,13 2,78 4,60 6,62
6 0,727 1,11 1,48 2,02 2,57 4,03 5,51
7 0,718 1,09 1,44 1,94 2,45 3,71 4,90
8 0,711 1,08 1,42 1,90 2,36 3,50 4,53
9 0,706 1,07 1,40 1,86 2,31 3,36 4,28
10 0,703 1,06 1,38 1,83 2,26 3,25 4,09
11 0,700 1,05 1,37 1,81 2,23 3,17 3,96
12 0,697 1,05 1,36 1,80 2,20 3,11 3,85
13 0,695 1,05 1,36 1,78 2,18 3,06 3,76
14 0,694 1,04 1,35 1,77 2,16 3,01 3,69
15 0,692 1,04 1,34 1,76 2,14 2,98 3,64
16 0,691 1,04 1,34 1,75 2,13 2,95 3,59
17 0,690 1,03 1,34 1,75 2,12 2,92 3,54
18 0,689 1,03 1,33 1,74 2,11 2,90 3,51
19 0,688 1,03 1,33 1,73 2,10 2,88 3,48
20 0,688 1,03 1,33 1,73 2,09 2,86 3,45
21 0,687 1,03 1,32 1,72 2,09 2,84 3,43
22 0,686 1,02 1,32 1,72 2,08 2,83 3,41
23 0,686 1,02 1,32 1,72 2,07 2,82 3,39
24 0,685 1,02 1,32 1,71 2,07 2,81 3,37
25 0,685 1,02 1,32 1,71 2,06 2,80 3,35
26 0,684 1,02 1,32 1,71 2,06 2,79 3,34
27 0,684 1,02 1,32 1,71 2,06 2,78 3,32
28 0,684 1,02 1,31 1,70 2,05 2,77 3,30
29 0,683 1,02 1,31 1,70 2,05 2,76 3,29
30 0,683 1,02 1,31 1,70 2,04 2,76 3,28
0,674 1,00 1,28 1,64 1,96 2,58 3,00
Tabela vrednosti t u funkciji broja ponovljenih merenja n za razliite verovatnoe P

TABELA OVENEA
n q n q n q n q n q n q
2 1,15 11 2,00 20 2,24 29 2,38 38 2,48 75 2,72
3 1,38 12 2,04 21 2,26 30 2,39 39 2,49 80 2,74
4 1,54 13 2,07 22 2,28 31 2,40 40 2,50 85 2,76
5 1,65 14 2,10 23 2,30 32 2,42 45 2,54 90 2,78
6 1,73 15 2,13 24 2,32 33 2,43 50 2,58 95 2,80
7 1,80 16 2,16 25 2,33 34 2,44 55 2,61 100 2,81
8 1,86 17 2,18 26 2,34 35 2,45 60 2,64 150 2,93
9 1,91 18 2,20 27 2,35 36 2,46 65 2,66 200 3,02
10 1,96 19 2,22 28 2,37 37 2,47 70 2,69


122

UNIVERZALNA PLOA ZA SPAJANJE ELEKTRONSKIH EMA

.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
.. ..... ..... ..
POSLEDNJI
PIN
NEPRAVILNO
POSTAVLJEN
IP
PRAVILNO
POSTAVLJEN
IP
TAKA JE
OPCIONA
OZNAKA
PIN 1
PROTOBORD SA
IZVORIMA NAPAJANJA
(PROJEKTOVANO I NAPRAVLJENO U
LABORATORIJI ZA ELEKTROMETROLOGIJU)
a b c d e f g h i j
5 5
10 10
15 15
a b c d e f g h i j
5 5
10 10
15 15
+ -
B
A
A
A
A
C C
A RED SA PET PRIKLJUAKA KOJI SU MEUSOBNO KRATKO SPOJENI SA ZADNJE
STRANE PROTOBORDA. OVI PRIKLJUCI SE UPOTREBLJAVAJU ZA POSTAVLJANJE
KOMPONENTI NA PLOU I OSTVARIVANJE VEZA IZMEU NJIH. MOGU SE TRETIRATI
KAO JEDAN VOR NA ELEKTRINOJ EMI
C
PRORED NA KOME SE POSTAVLJAJU IPOVI, TAKO DA SU IM NOICE UVEK
RAZDVOJENE.
B PRIKLJUCI KOJI SE UGLAVNOM UPOTREBLJAVAJU ZA NAPAJANJE, PRI EMU SU
SVE TAKE PO VERTIKALI KRATKO SPOJENE. NA POJEDINIM PROTOBORD PLOAMA
POSTOJI VIE OVAKVIH VERTIKALNIH PAROVA.

123

LABORATORIJSKI IZVOR PS-2403-D
GRUBO
PODEAVANJE
FINO
PODEAVANJE
LED DIODA
ZA INDIKACIJU
REIMA CV
(Constant
Voltage)
LED DIODA
ZA INDIKACIJU
REIMA CC
(Constant Current)
INDIKACIJA
TEMPERATURNOG
PREKORAENJA
(PREGREJAVANJA)
TEHNIKI PODACI
OGRANIAVANJE
IZLAZNE
STRUJE
+ PRIKLJUAK
(CRVENI)
- PRIKLJUAK
(PLAVI)
POTENCIJAL
UZEMLJENJA
(UTOZELENO)
DIGITALNA
INDIKACIJA
JEDNOSMERNOG
NAPONA
DIGITALNA
INDIKACIJA
JEDNOSMERNE
STRUJE
MRENI
PREKIDA
(NA POLEINI)
OSIGURA
(NA POLEINI)
PREKLOPNIK 3A/0,3A
(GORE 3A, DOLE 0,3A
NA POLEINI)
Mreni napon ..... 220 VAC +/-10% Stabilnost napona pri varijaciji mrenog napona +6/-10% ..... 0,05%
Promena napona pri maksimalnom opteenju u CV reimu <30 mV ..... 0,05% Stabilnost struje pri varijaciji
Promena struje pri maksimalnom optereenju u CC reimu ..... <10 mA
Naizmeni na komponenta ispravljenog napona (ripple) ..... 2 mVef
Displej LCD sa 3-1/2 cifre: 0-40 V (0,1-41,5 V), rezolucija ..... 0,1 V; napon
Radna temperatura ..... +5 C-40
o o
C
struja 0-3A (0,01-3,15 A), rezolucija ..... 0,01A
PROIZVOA: , Germany CONRAD
mrenog napona +6/-10% ..... 0,05%

INPUT - section
Power
Y-position X-position
INPUT
Level Band
OUTPUT
OUTPUT - section
ON
OFF
PREDNJA STRANA
Sweep speed
ZADNJA STRANA
Oscilloscope - section Marker - section
X - output Y - output Frequency Voltage
220 V
50 Hz
PRIKLJUNI
KABL
BNC KONEKTOR
ZA FREKVENCMETAR
High
Low
IZLAZNI PRIKLJUCI
ZA AMPLITUDU U /U
BNC KONEKTOR
ZA IZLAZ X
BNC KONEKTOR
ZA IZLAZ Y
PRIKLJUCI ZA
NAPON KOJI
SE VODI NA ULAZ
ISPITIVANOG
KOLA
U
POTENCIOMETAR
ZA PODEAVANJE
RAZMERE PO OSI X
POTENCIOMETAR
ZA PODEAVANJE
RAZMERE PO OSI Y
PREKLOPNIK
ZA IZBOR
FREKVENTNOG
OPSEGA
SVIPOVANJA
POTENCIOMETAR
ZA PODEAVANJE
AMPLITUDE
IZLAZA
u
PRIKLJUCI ZA
NAPON KOJI
SE DOVODI SA
IZLAZA ISPITIVANOG
KOLA
U
i
i u
PREKLOPNIK ZA
BRZINU SVIPOVANJA

SWEEP GENERATOR (VOBLER)
PROJEKTOVANO I NAPRAVLJENO U LABORATORIJI ZA ELEKTROMETROLOGIJU

124

DVOSTRUKI GENERATOR FUNKCIJA
FREQUENCY [kHz]
PERIODE [ms]
PULSE WITH [ms]
PUSE WITH [ms]
EXT.INPUT
F1
F2
AC
DC
HC
MODE DP/MENU
DISPLEJ
6 DIGITA
DUTY CYCLE
0
0.1
0.2
0.5
1
2
5
10
0.1
1
10 100
1k
10k
FREQUENCY [Hz]
1 10
INDIKATOR FREKVENCIJE
SVETLI KADA JE BROJA
U MODU MERENJA FREKV.
INDIKATOR PERIODA
SVETLI KADA JE BROJA
U MODU MERENJA PERIODA
INDIKATOR IMPULSA
SVETLI KADA JE BROJA U MODU
MERENJA DUINE TRAJANJA IMPULSA
INDIKATOR PAUZE
SVETLI KADA JE BROJA U MODU
MERENJA DUINE TRAJANJA PAUZE
SPOLJNI BNC ULAZ
KORISTI SE KADA BROJA
MERI PARAMETRE
SPOLJNOG SIGNALA
ULAZ U BROJA
BIRANJE ULAZNOG SIGNALA
F1- GENERATOR FUNKCIJA 1
F2 - GENERATOR FUNKCIJA 2
AC - SPOLJNI SIGNAL DC=0
DC - KOMPLETAN SPOLJNI SIGNAL
HC - LOGIKI SIGNAL (74HC KOLA)
TASTER ZA SELEKCIJU
FREKVENCIJE,PERIODA,
TRAJANJA IMPULSA,
TRAJANJA PAUZE I
KRETANJE KROZ MENI
TASTER ZA SELEKCIJU
PRIKAZA CIFARA MIN/MAX
TEINE NAKON UKLJUENJA
PODEAVANJE
FREKVENCIJE
POTENCIOMETAR
PODEAVANJE OFSETA IZLAZA
TRIMER NA TAMPANOJ PLOI
PODEAVANJE SIGNAL/PAUZA
POTENCIOMETAR
VAR.
CAL.
PODEAVANJE AMPLITUDE
SA KORAKOM 1:2:5
ATENUATOR
x0.01 - SLABLJENJE IZLAZA 1:100
x1 - BEZ SLABLJENJA
IZLAZNI
PRIKLJUCI
BIRANJE OPSEGA
FREKVENCIJE
BIRANJE
TALASNOG
OBLIKA
OUTPUT
x1 x0.01
0
0.1
0.2
0.5
1
2
5
10
AMPLITUDE [V]
FREQUENCY FINE
AMPLITUDE [V]
DC OFFSET
DC OFFSET
ON
OFF
5
2
1
.5
0 .2
.2
.5
1
2
5
1 10
FREQUENCY [Hz]
DC OFFSET
1
10
100 1k
10k
30k
OFF
CAM AM DSB
FM
PODEAVANJE
OFSETA
INDIKATOR
OFSETA
UKLJUIVANJE
OFSETA
PODEAVANJE
FREKVENCIJE
GRUBO
PODEAVANJE
FREKVENCIJE
FINO
PODEAVANJE
OFSETA IZLAZA
TRIMER NA
TAMPANOJ PLOI
PODEAVANJE
AMPLITUDE
SA KORAKOM 1:2:5
ATENUATOR
x0.01 - SLABLJENJE IZLAZA 1:100
x1 - BEZ SLABLJENJA
IZLAZNI
PRIKLJUCI

BIRANJE
TALASNOG
OBLIKA
MODULATION
PRIKLJUCI
SIGNALA ZA
SPOLJNU
MODULACIJU
EXT.
MOD.
INPUT
INT.
EXT.
INDIKATOR
SVETLI KADA JE
UKLJUENA
MODULACIJA
PREKLOPNIK
ZA INT/EXT
MODULACIJU
VRSTA MODULACIJE
OFF - MODULACIJA ISKLJUENA
CAM - KONVENCIONALNA AMPLITUDNA MODULACIJA
AM DSB - AM SA DVOBONIM PRENOSOM
FM - FREKVENTNA MODULACIJA
BIRANJE OPSEGA
FREKVENCIJE

TEHNIKI PODACI

PROJEKTOVANO I NAPRAVLJENO U LABORATORIJI ZA ELEKTROMETROLOGIJU
GENERATOR 1:
Talasni oblici: sinusni (THD<0,5%),
trougaoni (nelinearnost < 1%)
pravougaoni
Opseg radne frekvencije: 0,1 Hz 100 kHz
Opseg izlaznog napona: 0 20 V
pp
, 0 200 mV
pp

(atenuator: 1 / 10)
Odnos impuls/pauza: 1/10 1/100 promenljivo
1/1 fiksno
Izlazna impedansa: 50
GENERATOR 2:
Talasni oblici: sinusni (THD<0,5%),
trougaoni (nelinearnost < 1%)
pravougaoni
Opseg radne frekvencije: 10 Hz 100 kHz
Opseg izlaznog napona: 0 20 V
pp
, 0 200 mV
pp

(atenuator: 1 / 10)
Odnos impuls/pauza: 1/10 1/100 promenljivo ili 1/1 fiksno
Izlazna impedansa: 50
DC ofset: 0 5 V
Tipovi modulacije: CAM, AMDSB, FM
BROJA (merenje frekvencije):
Tanost: 50 ppm
Maksimalna frekvencija: > 20 MHz
Broj cifara: 8 (na displeju 6)
Rezolucija [Hz]: 0.1, 1, 10

BROJA (merenje perioda, trajanja impulsa i trajanja puze)
Tanost: 50 ppm
Maksimalna duina trajanja vremenskog intervala: 16,5 s
Broj cifara: 8 (na displeju 6)
Rezolucija: 1 s

125

INSTRUMENTI RAZVIJENI U LABORATORIJI ZA
ELEKTROMETROLOGIJU

RADNO MESTO U LABORATORIJI ZA
ELEKTROMETROLOGIJU

www.vets.edu.yu/elektrometrologija/elmetlog-projekti.htm

125

LITERATURA

1. M.Popovi: Senzori i merenja, 4. izdanje, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Srpsko Sarajevo, 2004.
2. M.Popovi: Senzori u robotici , Via elektrotehnika kola, Beograd, 1996.
3. M.Popovi: Senzori , CD-ROM, Via elektrotehnika kola, Beograd, 1999.
4. W.J.Tompson, J.G.Webster (editors): Interfacing Sensors to the IBM PC, Prentice Hall, 1988.
5. V.Litovski et al.: Praktikum laboratorijskih vebanja iz Elektronike I, Plavi uperak, Ni, 1994.
6. P.Pravica, I.Bagari: Metrologija elektrinih veliina - opti deo, Nauka, Beograd, 1993.
7. I.Bagari: Metrologija elektrinih veliina merenja i merni instrumenti, Nauka, Beograd, 1996.
8. D.M.Vasiljevi, M.Hribek, M.Ili: Linearna elektronika - zbirka reenih zadataka, Nauna knjiga,
Beograd, 1992.
9. B.Dimitrijevi: Elektrina merenja, Nauna knjiga, Beograd, 1990.
10. D.Boinovi: Prirunik za rad sa programom za simulaciju rada analognih i digitalnih elektronskih kola,
EuroDesign, Ni, 1995.
11. M.P.Horsey: Electronics Projects using Electronics Workbench , Newnes (An imprint of Butterworth-
Heinemann), Oksford, 1998.
12. M.Popovi, P.Poljak: Elektrometrologija 2001, mini CD-ROM, VET, Beograd, 2001.
13. Mladen Popovi, Vera Petrovi, Predrag Poljak, Zoran Petrovi: Virtual laboratory for
electrometrology, YUINFO 2003, Kopaonik 2003.
14. Mladen Popovi, Predrag Poljak, Zoran Milosavljevi: Electrometrology A New Approach to Engine-
ering Education, VII International SAUM Conference, 2001.
15. Eksperimentalni primeri iz merne tehnike i elektronike: www.play.hookey .com, www.ni.com,

Mladen Popovic - Laboratorijski Praktikum Iz Elektrometrologije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mladen Popovic - Laboratorijski Praktikum Iz Elektrometrologije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DR MLADEN POPOVI

= , gde su x=U i y=U

Laboratorijski izvor jednosmernog napona

= , gde su x=I i y=I

M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.8: INVERTUJUI MERNI POJAAVA

i 2,1 V (za zelene i

, brzina prekidanja (prelaska iz jednog u drugo stanje) je 1-100 ns, a

U proraunu se obino uzima da je pad napona za sve LED diode isti: 2 V.

You might also like