Neda Pekarić Nadj

Miodrag Milutinov

Upravljanje tehničkim sistemima u

Industrijskom Inžnjerstvu

Trofazni sistemi u elektrotehnici

 Novi Sad, Decembar 2010

1
Upravljanje tehničkim sistemima u Industrijskom Inžnjerstvu
 Novi Sad, Decembar 2009
Predavač: prof. dr Neda Pekarić Nadj, pekaric@uns.ac.rs

Monofazni sistem

Slika TS0A. Prosto električno kolo

Prosto Monofazno električno kolo se

sastoji od jednog generatora
 prostoperiodičnog sinusoidalnog
napona i jednog potrošača.. Napon
generatora naziva se još i Slika TS0B. Uz princip rada generatora sinusoidalnog napona:
elektromotorna sila. Napon generatora  Napon generatora nastaje kao posledica rotacije magnetskog polja
 poruzrokuje električnu struju (kretanje rotora unutar provodnih namotaja smeštenih u statoru.
naelektrisanja) kroz potrošač.

Višefazni električi sistemi

Višefazni električi sistemi koriste simetriju - izbalansiranost više monofaznih sistema, plus njihovo
zajednicko sinergisticko delovanje. U višefaznim sistemima se automatski zadovoljavaju osnovni zakoni
Fizike-Zakon održanja materije (naelektrisanja) i Zakon održanja energije (napona). Tvorac višefaznih
sistema je Nikola Tesla. Trofazni sistemi su najjednostavniji i najekonomičniji vid višefaznih sistema.

Trofazni sistemi.
Pogledajte
http://www.univ-lemans.fr/enseignements/physique/02/electri/triphase.html
Trofazni sistemi čine osnovu Elektroenergetskih sistema. Oni snabdevaju industriju i sve ostale potrošače,
 bez kojih bi naša civilizacija bila nezamisliva. Elektroenergetski sistem se sastoji od
1. generatora,
2. transmisionih prenosnih puteva-dalekovoda,
3. distributivnih prenosnih puteva – lokalnih mreža,
4.  potrošača.

 Navedeni elementi elektroenergetskog sistema su uzajamno odvojeni transformatorima. Transformatori

menjaju naponske nivoe navise i naniže, čime smanjuju gubitke i poboljšavaju efikasnost sistema. Oni
takodje razdvajaju pojedine delove i tako povećavaju bezbednost čitavog sistema.

2
Slika TS1. Trofazni visokonaponski elektroenergetski transmisioni sistem

Generator. Trofazni generator

Generator je uredjaj koji mehaničku energiju (vodene turbine, parne turbine, vetrenjače itd.) pretvara u
električnu energiju. Sastoji se od statora i rotora. Uobičajeno je da je rotor
1. stalni magneti ili
2. elektromagnet.
Rotor rotira unutar statora. Stator se sastoji od mnogo namotaja bakarne žice na jezgru od gvozdenih limova.
Trofazni generator se sastoji od statora sa tri grupe prostorno razmeštenih namotaja i rotora sa jednom
grupom zavojaka, kao na Slici TS2. Kod velikih generatora i rotor može imati tri grupe zavojaka, kao na
Slici TS3. U namotajima rotora teče jednosmerna pobudna struja koja generiše magnetsko polje. Otuda je
rotor izvor magnetskog polja u generatoru. Magnetsko polje rotora deluje na elektrone u provodnicima
statora i pokreće ih, a njihova nagomilana energija omogućava da poteče struja kroz potrošač i da se izvrši
rad.

Slika TS2. Fizička šema trofaznog generatora

3
Slika TS3. Poprečni presek namotaja statora i rotora trofaznog generatora

Kao posledica rotacije rotora, stvara se rotirajuće magnetsko polje. U namotajima statora, indukuje se napon
koji zavisi od ugla koji namotaji rotora zaklapaju sa namotajima statora. Kako se taj ugao periodi čđno menja
u vremenu, srazmerno uglovnoj brzini rotacije ω  , indukovani napon na svakom od tri namotaja statora je
sinusoidalnog oblika. U statoru se indukuju tri fazno pomerene elektromotorne sile identične amplitude, ali
fazni pomeraj izmedju njih iznosi po 120o (Vidite Sliku TS4). Njihov vremenski oblik je
u1 (t ) = U m cos(ω t +  0o ) ,
u2 (t ) = U m cos(ω t − 120o ) ,
o o
u3 (t ) = U m cos(ωt − 240 ) = U m cos(ω t + 120
  ).

Slika TS4. Električna šema namotaja generatora. Rotor se napaja jednosmernom strujom, da bi se u prostoru
uspostavilo rotirajuće magnetsko polje konstantnog intenziteta.

4
 Slika TS4. Sinusoidalni indukovani naponi u namotajima statora trofaznog generatora

Simetrični trofazni sistemi

U trofaznom generatoru se indukuju tri identične elektromotorne sile koje su fazno pomerene tačno za po
2π   / 3  radijana, odnosno 120o.
Najveća prednost trofaznog sistema - EKONOMIČNOST.
Ukupna trenutna vrednost napona u trofaznom sistemu je nula,
e1 (t ) + e2 (t ) + e3 (t )  = 0 ,
otuda su dovoljna samo tri provodnika tamo gde bi za jednofazni sistem bilo neophodno šest.

 Namotaji generatora su obično spojeni u zvezdu kao na

Slici TS5a. Svaka sledeća faza kasni po 120o za
 prethodnom, formirajući simetričan ili balansirani
sistem. Balansirani trofazni generator se sastoji od tri
generatora faznog napona povezana u vezu koja se
naziva Zvezda. Zajednički čvor se naziva Zvezdište.
Zvezdište generatora se mora jako dobro uzemljiti.

Sl.TS5a Električna šema trofaznog generatora

 Naponi pojedinačnih generatora prema zemlji se
nazivaju Fazni naponi. Ako medju faznim naponima
 postoji fazni pomeraj od 0o, -120o, -240o, to se naziva
sistem sa Pozitivnom sekvencom. Ako su fazni
 pomeraji 0o,+120o,+240o, sistem se naziva Sistem sa
Negativnom sekvencom. Redosled faza je jako važan
 pošto on odredjuje smer rotacije magnetskog polja na
mestu potrošača - smer rotacije rotora motora koji se
 priključuju na mrežu.

Sl.TS5b. Fazorski dijagram faznih napona

5
 Medjufazni naponi
Kao što samo ime kaže, medjufazni naponi su
naponi izmedju faznih provodinka,
U12 = U1 − U 2 ,
U 23 = U 2 − U 3
U 31 = U 3 − U 1

Sa Slike TS5c se vidi da Medjufazni naponi

prednjače svojim faznim naponima za po
o
+30o i za 2 ⋅ cos60 = 3 su većeg
intenziteta od njih.

Slika TS5c. Fazorski dijagram medjufaznih i faznih

napona u simetričnom trofaznom sistemu

Transformatori

Generatori u elektroenergetskim sistemima su dizajnirani tako da proizvode vioski napon i relativno velike
struje. Za prenos električne energije optimalni su još viši naponi i što manje struje. Potrošačima su potrebne
velike struje i niski naponi. Razlog za to leži u činjenici da su i snaga potrošača, ali i gubici srazmerni
kvadratu struje,
P potr = R potr I 2 , Pgub = Rgub I 2 . 
Zato za potrošač želimo velike struje, pošto je snaga motora srazmerna kvadratu struje. Za prenosne puteve
želimo male struje, kako bi gubici bili što manji. Transformatori su uredjaji koji omogućavaju da se svi ti
zahtevi usklade i tako poveća efikasnost čitavog sistema.

Slika TS6. Šematski prikaz elektroenergetskog sistema

6
Slika TS7a.. Razvodno postrojenje na ulazu u grad. Prelazak sa transmisione (npr 110kV mreže) na
distributivnu (npr 20kV) mrežu.

SlikaTS7b. Distributivni trofazni transformator u kućištu, levo, i bez kućišta, desno

Slika TS7c. Transformatorsko postrojenje

7
Slika TS8. Fizička šema Idealnog monofaznog transformatora

Transformator se sastoji od zajedničkog jezgra (obično feromagnestkog), na koji su namotane dve

grupe namotaja. Jedna grupa namotaja je priključena na izvor i zove se primar, druga grupa je
 priključena na potrošač i zove se sekundar.

Transformator se koristi za promenu amplitude napona ili struje ili za odvajanje jednog dela
mreže od drugog. Idealni transformator je onaj kod koga se mogu zanemariti gubici. Kako nema
gubitaka, snaga primara i snaga sekundara transformatora su iste, P1=P2.

Transformatori predstavljaju elemente sa dva para Kada se na sekundar priključi potrošač, struju
krajeva (sa dva pristupa). Primar je deo povezan na u njemu prouzrokuje indukovana
generator (ili ekvivalentni generator), a sekundar je elektromotorna sila odnosno V2.
 povezan na potrošač (ili ekvivalentni potrošač). Ako
 prva grupa zavojaka ima N1 zavojaka, a druga N2, Transformator se pravi tako da se fluksevi
naponi na njima, pri otvorenom sekundaru-u praznom  primara i sekundara ponistavaju. Struja
hodu, odnosno bez potrošača, se odnose kao brojevi sekundara, koja postoji i kroz potrosac, stvara
njihovih zavojaka, sekundarni magnetski fluks, koji primarni
n1 V 1 fluks tezi da ponisti, za sta koristi energiju
= . generatora.
n2 V 2
Ovo je posledica zajedničkog fluksa kroz jezgro na Kada se struja potrošača uspostavi,
koje su namotane obe grupe namotaja. Otuda veći broj magnetomotorna sila primara jednaka je
namotaja koji obuhvata jezgro više puta daje i veći magnetomotornoj sili sekundara,
napon. n I 
n1I1 = n2 I 2  → 2 = 1 .
n1 I 2

Potrošači u Trofaznim sistemima

Veza potrošača u zvezdu

Optimalan Trofazni sistem je simetri čan ili balansirani trofazni sistem. Najvažniji potroša či u
trofaznim sistemima su motori, o kojima će biti reč u sledećem poglavlju. Da bi sistem bio simetričan,
moraju biti identični kako njegovi generatori tako i njegovi potrošači,. U praksi je vrlo teško postići da

8
 potrošači budu identični, ali se tome jako teži. Idealan trofazni sistem ima identične generatore i
identične potrošače. Ako je to slučaj, onda je automatski zadovoljen zakon održanja naelektrisanja
( Kirhofov zakon) za Zvezdište potrošača, i1 (t ) + i2 (t ) + i3 (t )  = 0 .
Četvrti provodnik u balansiranom sistemu postaje nepotreban.

Iz razloga bezbednosti, u realnim trofaznim sistemima se ipak postavlja ne samo četvrti-nulti

 provodnik, kao što je prikazano na Slici TS9a, već i peti, zaštitni provodnik za uzemljenje.

Trofazni potrošači se vezuju u zvezdu, kao na Slikama TS9aib, ili u trougao, kao na Slici TS10.

Slika TS9a. Simetričan trofazni sistem sa potrošačima vezanim u zvezdu

Posto je Trofazni sistem sa Slike TS9a idealan, to su onda naponi svih generatora isti, intenziteti svih
struja isti, pa i snage svih potroša ča iste. Znači dovoljno je analizirati samo jednu fazu. Sve ostale
struje se nalaze faznim pomeranjem prve struje za po 120o, odnosno 240o.

Slika TS9b. Simetričan trofazni sistem sa potrošačima vezanim u zvezdu i četvrtim, nultim
 provodnikom. U idealnom, balansiranom sistemu, struja In neutralnog provodinka je nula.
9
Veza u trougao

Potrošači se ponekad vezuju i na medjufazne napone. Takva veza potrošača naziva se trougao.

Slika TS10. Simetričan trofazni sistem sa potrošačima vezanim u trougao (tzv. delta vezu)

Transformatori u trofaznom sistemu

Primar vezan u zvezdu, sekundar vezan u zvezdu Primar vezan u zvezdu, sekundar vezan u trougao

10
Transformacija zvezde u trougao ili trougla u
zvezdu

Često je za lakše razumevanje i analizu kola

 potrebno trougao potrošača transformisati u zvezdu
ili obrnuto. Ova transformacija je dozvoljena ako se
 pri tome ne menjaju struje i naponi u mreži. Kod
simetričnih potrošača otpornosti prijemnika u
trouglu su tri puta veće nego otpornosti zveze
prijemnika.

Slika TS11. Zvezda i trougao otpornosti

Izrazi za transformaciju zvezde u trougao Izrazi za transformaciju trougla u zvezdu

Elementi trougla su Elementi zvezde su

Primer 1
Izračunajte fazne struje trofaznog potrošača sa
Slike TS9a. Sve elektromotorne sile su iste i sve
impedanse su identične. Nacrtajte fazne struje i
fazne napone na istom fazorskom dijagramu.
Poznato je
Va = Vb = Vc = 220V ,  
 Z a = Z b = Z c = (10 + j 50)Ω.

Rešenje
Pošto je sistem simetri čan, dovoljno je analizirati
samo jednu fazu. Struja u toj fazi je
Va 220e j 0
 I a = = =
 Z a 10 + j50
22 ⋅ e−  jat 5 o
−  j 80
= ≈ 4.4e ( A).
2 2
1 +5
Sve ostale struje su iste i kasne iza svojih faznih
napona za isti ugao.

11
Primer 2
Izračunajte pokazivanje ampermetra sa Slike
TS10. Poznato je
Va = Vb = Vc = 220V ,  Z
   D = (10 + j10) Ω.
Rešenje Pokazivanje ampermetra daje samo intenzitet
Sa Slike TS5c se vidi da je medjufazni napon Uab (moduo struje), koji iznosi
koren iz 3 puta veći od faznog napona, V  220 3
ab
V ab = 220 3.  I ab = = =
 Z  D 2 2
10 + 10

22 3
= = 27( A).
2
Popravka Faktora snage u trofaznom sistemu
Slika TS12a Trougao snaga
Faktor snage nekog potrošača se definiše kao kosinus
ugla izmedju struje i napona tog potrošača.
Nastoji se da faktor snage bude što blize jedinici jer to  
povećava efikasnost potrošača. Uz faktor snage jednak  
 jedinici, P i S sa slike TS12a bi se poklopili.
U idelanom slučaju snaga potrošača ili
generatora bila bi jednaka proizvodu napona
i struje, odnosno nominalnoj snazi,
Pideal = UI  .
U praksi je medjutim realna snaga manja,
srazmerno kosinusu ugla izmedju napona i
struje, koji se zato naziva Faktor snage.
Popravka faktora snage u Trofaznim
sistemima se vrši (sli čno kao u monofaznim
sistemima), uz pomoć tri identična
kompenzaciona elementa. Cilj je da se
anulira fazni pomeraj izmedju napona i sturje
u svakoj fazi na isti način. Pošto su
prijemnici najčešće induktivni (motori), za
popravku faktora snage u trofaznim
elektrodistributivnim sistemima koriste se
kondenzatori. U bogatijim zemljama se za
kompenzaciju koriste specijalni veliki
trofazni motori, nominalne snage reda
T(tera)VA. Ovi motori se nazivaju sinhroni
kondenzatori.

Slika TS12c. Sinhroni “kondenzator”je

specijalni trofazni motor za popravku
Slika TS12b. Baterija kondenzatora Faktora snage
12
Motori

Motor je uredjaj koji električnu energiju pretvara u mehaničku. Motori i generatori su veoma slične
konstrukcije. U motoru, kao i u generatoru, dolazi do interakcije-privlačenja- dva magnetska polja,
 polja statora i polja rotora. Feromagnetsko telo motora sa namotajima žice se naziva stator. Unutar
statora, na istoj osovini, se smešta rotor. Mehanička energija rotora realizuje se na radnom predmetu
motora. Najčešće se stator napaja iz jednosmernog izvora električne energije, čime se obezbedjuje
uspostavljanje magnetskog polja u motoru.

Rotor može biti

1. stalni magnet
2. elektromagnet-može se sastojati od velikog broja namotaja na feromagnetskom jezgru i
napajati iz DC izvora električne energije. Da bi napajanje rotora bilo moguće, neophodne su
četkice i prstenovi, odnosno komutator. Pri ovakvom napajanju rotora dolazi do varničenja i
neželjenih gubitaka usled trenja. Stoga unapredjenje i modernizacija motora ide uvek u pravcu
eliminacije četkica.
3. “kavez”-sistem kratko spojenih zavojaka

DC i AC motori
Kako odabrati motor?

Koji će se motor koristiti zavisi od njegove primene i cene. U industriji se obi čno odabira motor koji
 je najjeftiniji za eksploataciju.
13
Postoje dve velike grupe motora
1.  jednosmerni motori, DC, gde su i stator i rotor napajani jednosmernom strujom, i
2. naizmenicni, AC, motori, gde se samo stator napaja naizmeničnom strujom. U AC motorima
formira se obrtno magnetsko polje.
Rotor AC motora
a) može se napajati DC strujom , za sinhroni motor, ili
b) može biti sistem zavojaka bez napajanja za indukcioni-asinhroni-kavezni motor.
Za srednje snage, kao npr. za manje pogonske i kućne aparate, AC motori su obično jeftiniji od
DC motora. DC motori se najčešće koriste za jako male snage (npr. u igračkama,) ali i za veoma
velike snage, u specijalnim pogonima.

 Najvažnije prednosti AC motora su

1. Trofazni indukcioni motori imaju najveću gustinu snage – snagu po jedinici mase, što znači
da mogu biti najmanji i najlakši od svih vrsta motora za odredjenu snagu.
2. Uz dobro hladjenje, indukcioni AC motori mogu raditi i bez da im se rotor okreće (npr. držati
teret), dok bi DC motori u tom režimu pregoreli.

Kako odlučiti da li trofazni ili monofazni motor

Obično su mali motori (do 1kW) monofazni, dok su veliki trofazni.

Monofazni motor preko dva provodnika obezbedjuje snagu koja iznosi Pmonof  ≈ UI  .

Trofazni motor preko tri provodnika obezbedjuje trostruku snagu monofaznog motora,
Ptrof = 3Pmonof  
Dvofazni motor bi preko takodje tri provodnika obezbedjivao samo dvostruku snagu monofaznog
motora
Pdvof = 2 Pmonof  
Znaci, trofazni motor je najekonomičniji i zahteva teorijski samo tri provodnika za napajanje i
obezbedjuje trostruku snagu.

Trofazni motori. Rotirajuće polje trofaznog motora

Stator trofaznog motora se napaja iz trofaznog izvora. Namotaj statora ima tri grupe zavojaka, koje su
identične i prostorno pomerene za po 120o, kao sto je prikazano na slici TS14. Svaka grupa zavojaka stvara
 po jedan vektor magnetskog polja. Kada bi vektori magnetskog polja bili istovremeni, oni bi se zbog svog
 prostornog položaja poništili. Medjutim, pošto nisu istovremeni, vec potiču od trofaznih struja koje su
vremenski pomerene za po 120o, oni se sabiraju tako da im je zbir uvek konstantan po intenzitetu, ali
rotira u prostoru. Otuda su trofazni motori imaju konstantnu snagu i rade mirno i bez trzanja.

14
Slika TS14. Princip rada trofaznog asinhronog motora

Sinhroni i Asinhroni AC motori

Trofanzi (kao i monofazni) AC motori mogu biti sinhroni i asinhroni, zavisno od toga kako im je
načinjen rotor.
1. Rotor sinhronih motora može biti
- stalni magnet ili
- elektromagnet, napajan preko četkica i komutatora.
2. Rotor asinhronih motora je kavez (otuda ime kavezni motor), odnosno skup kratko spojenih
zavojaka.
Rotor sinhronog motora se obr će istovremeno sa magnetskim poljem statora, brzinom koju odredjuje
frekvencija struje statora. Kod asinhronog motora struja se indukuje u rotoru i stoga kasni za poljem
statora. Usled indukcije ovakav motor se naziva i Indukcioni motor.

Pogledajte na internetu
http://www.walter-fendt.de/ph11e/electricmotor.htm
http://www.physclips.unsw.edu.au/jw/electricmotors.html#ACmotors
http://www.educypedia.be/electronics/javamotor.htm
http://www.shermanlab.com/xmwang/javappl/acMotor1.html
http://www.ibiblio.org/kuphaldt/socratic/output/animation_3phase_motor_fast.gif 
http://www.ece.umn.edu/users/riaz/animations/brushlessdc.html
http://www.physclips.unsw.edu.au/jw/electricmotors.html

Specijalni motori. Step motori

Step motori su specijalni (obično mali) sinhroni motori, čiji rotor pri radu ne rotira kontinualno, već samo za
odredjeni mali ugao. Rotor step motora je najčesce stalni magnet. U statoru se u odabranom trenutku
kratkotrajno aktivira samo jedna deonica, u sledećem trenutku neka druga i tako redom. Ovim motorima
upravlja programabilna upravljačka logika. Pokreću npr. programatore veš mašina, magnetske glave za hard
disk računara, itd.
15