You are on page 1of 5

Напомена: Прорачун урађен на основу књиге „Противпожарна и превентивно-техничка

заштит
заштита“
а“ – Милан
Милан Б. Ерић
Ерић

ПОЖАРНИ РИЗИК ОБЈЕКТА

Пожарни ризик објекта зависи од могућег интезитета и трајања пожара, као и


конструктивних елемената (отпорност
(отпорност конструкције
конструкције према деловању
деловању високих
високих температура),
температура), а
израчунава се према обрасцу:

( ∙ )+ ∙ ∙ ∙ (1,4 1,4) + 0,
1,4 ∙ 1,4 0,2 ∙ 1 ∙ 1,
1,1 ∙ 1
= = = 0,93
∙ 1,8
1,8 ∙ 1,3
1,3
где је:
Ro - пожарни
пожарни ризик
ризик за
за објека
објекатт
Ро - коифициј
коифицијент
ент пожарног
пожарног оптерећења
оптерећења садржаја
садржаја објекта
објекта
С - коефицијен
коефицијентт сагорљивости
сагорљивости садржа
садржаја
ја у објекту
објекту
Pk - коефицијент пожарног
пожарног оптерећења
оптерећења од материјала
материјала уграђених
уграђених у конструкцију
конструкцију објекта
објекта
В - коефицијен
коефицијентт величине
величине и положаја пожарно
пожарногг сектора
сектора
L - коефиције
коефицијент
нт кашњењ
кашњењаа почетка
почетка гашења
гашења
S - коефицијен
коефицијентт ширења
ширења пожарн
пожарногог сектора
сектора
W - коефиције
коефицијент
нт отпорности
отпорности на пожар
пожар носиве
носиве констру
конструкције
кције објект
објектаа
Ri - коефиције
коефицијент
нт смањења
смањења ризика
ризика

Коефицијент пожарног оптерећења садржаја објекта (опрема, намештај, ускладиштена роба и


сл.) "Ро", одређу
одређује
је се из табеле бр. 1.32.,
1.32., с тим што се претходно
претходно израчуна
израчуна топлотна
топлотна вредност
вредност
2
свих горивих материјала у објекту MJ/m .

MJ/m2 Ро
0-251
252-502 1,2
503-1004 1,4
1005-2009 1,6
2010-4019 2 ,0
4020-8038 2,4
8039-16007 2,8
16079-32154 3,4
32155-64309 3,9
64310 4,0
Табела 1.32.

Ако је тешко одредити количину


количину појединих горивих материјала за приближан
приближан прорачун могу
се користити
користити подаци
подаци из прилога
прилога бр. XI – књиге,
књиге, стр. 112 (величин
(величинаа пожарног
пожарног оптерећењ
оптерећењаа према
технолошким процесима).
Коефицијент сагорљивости садржаја у објекту ’’C’’, одређен је класом опасности од пожара, а
бира се из табеле бр. 1.33. Сви технолошки процеси су подељени у шест класа опасности од
пожара
пожара (види
(види прилог
прилог бр.
бр. XI
XI – књиге,
књиге, стр.
стр. 112).

Класа опасности од пожара VI V IV I II II I


Коефицијент сагорљивости C 1,0 1,0 1,0 1 ,2 1,4 1,6
Табела 1.33.
Коефицијент пожарног оптерећења од материјала уграђених у конструкцију објекта "Pk"
одређује се из табеле бр. 1.34., с тим што се претходно израчуна топлотна вредност свих горивих
материјала у објекту MJ/m 2.

MJ/m2 Pk 
0-419 0
435-837 0,2
845-1675 0,4
1691-4187 0,6
4203-8373 0,8
Табела 1.34

Коефицијент величине и положаја пожарног сектора “B”, одређује се из табеле бр.1.35.

Карактеристике објекта Коефицијент В


- пожарни сектор до 1500 m2
- висина просторија до 10 m 1,0
- највише 3 етажа
- пожарни сектор 1500-3000 m2
- 4 - 8 етажа
1,3
- висина просторије 10 - 25 m
- једна етажа у сутерену
- пожарни сектор 3000-10000 m2
- више од 8 етажа
1,6
- висина просторије преко 25 m
- више од 2 етажа у сутерену
- пожарни сектор преко 10000 m2 2,0
Табела 1.35.

Коефицијент кашњења почетка интервенције "L". одређује се из табеле бр. 1.36. а зависи од
врсте и опремљености ватрогасне јединице која интервенише, њене удаљености од објекта
угроженог пожаром, као и стања саобраћајница (постојање препрека).

10’ 10-20 20-30 30


Време до почетка гашења Удаљеност
1 km 1-6 km 6-11 km 11 km

Професионална индустријска јединица 1,0 1,1 1,3 1,5


  е
  н Добровољна индустријска јединица 1,1 1,2 1,4 1,6
  с
  а
  г Територијална професионална јединица 1,0 1,1 1,2 1,4
  о
  р
  т   е Територијална добровољна јединица са сталним
  а
  в   ц
1,1 1,2 1,3 1,5
дежурством
  а   и
  т   н
  с   и Територијална добровољна јединица без
  р   д 1,3 1,4 1,6 1,8
  е
   В   ј сталног дежурсва
Табела 1.36.
Коефицијент ширине пожара "S", зависи од ширине пожарног сектора и одређује се из табеле
бр. 1.37.

Најмања ширина пожарног сектора (m) Коефицијент ширине пожарног сектора ’’S’’
до 20 1,0
20-40 1,1
40-60 1,2
преко 60 1,3
Табела 1.37.

Коефицијент отпорности на пожар носиве конструкције објекта "W", зависи од


конструктивних карактеристика објекта, а одређује се из табеле бр. 1.38.

Отпорност на пожар у
Најмање до 30 30 60 70 120 180 240
минутама
W 1,0 1,3 1,5 1,6 1,8 1,9 2,0
Табела 1.38.

Израчунавањем пожарног ризика објекта на бази горе наведених коефицијената добија се


максимални пожарни ризик који представља велику вероватноћу избијања пожара, било ширење
пожара и ослобађање целокупног пожарног оптерећења при сагоревању.
С обзиром на врсту горивог материјала, начин складиштења, брзину његовог сагоревања и
друге утицајне факторе, пожарни ризик објекта може се смањити у зависности од коефицијента
’’Ri’’ чије су вредности дате у табели бр. 1.39.

Коефицијент
Процена ризика Околности које утичу на процену ризика смањења
 ризика Ri
- велика запаљивост материјала и ускладиштење са
већим међуразмацима
максималан - очекује се брзо ширење пожара 1,0
- у самом технолошком процесу или приликом
ускладиштења постоји већи број могућих паљења

- запаљивост није тако изразито велика, а ускладиштење


 је са размацима довољним за манипулацију
нормалан - очекује се нормална брзина ширења пожара 1,3
- у самом технолошком процесу или код ускладиштења
постоје нормални извори паљења

- мања запаљивост због делимичног ускладиштења (25-


50%) запаљиве робе у Hecaгopљивој амбалажи
складиштење запаљиве робе без међуразмака
мањи од
- не очекује се брзо ширење пожара 1,6
нормалног
- за приземне хале површине од 3000 m2.
- за објекат где је решено питање одвођење дима и
топлоте
- мала вероватноћа паљења због робе у сандуцима од лима
или других сличних материјала, као и од врло густог
незнатан 2,0
ускладиштења
- очекује се врло лагани развој пожара
Табела 1.39.
ПОЖАРНИ РИЗИК САДРЖАЈА ОБЈЕКТА

Пожарни ризик за садржај објекта (опасности за људе, опрему, намештај, ускладиштену робу
и сл.) ’’Rs’’ израчунава се на основу обрасца:

= ∙ ∙ = 1∙ 1∙1 = 1

где је:
Н - коефицијент опасности по људе
D - коефицијент ризика имовине
F - коефицијент деловања дима
Коефицијент опасности по људе ’’Н’’ зависи од могућности благовремене евакуације људи из
објекта и одређује се из табеле бр. 1.40.

Степен угрожености Коефицијент Н


нема опасности по људе 1,0
постоји опасност за људе, али се могу сами спасити 2,0
постоји опасност за људе, а евакуација је отежана (јако задимљење, велики
број присутних лица, вишеспратни објекат, брз развој пожара, присуство 3,0
непокретних лица - болесници, деца, старци)
Табела 1.40

Коефицијент ризика имовине ’’D’’ зависи од коефицијента вредности унутар једног пожарног
сектора, као и од могућности поновне набавке уништене имовине, а одређује се из табеле бр.
1.41.

Концентрација вредности Коефицијент D


- садржина објекта не представља велику вредност или је мало склона
1,0
уништењу
- садржина представља вредност и склона је уништењу 2,0
- уништење вредности је дефинитиван и губитак је ненадокнадив (културна
добра и сл.) или се уништењем угрожава посредно егзистенција 3,0
становништва
Табела 1.41.

Појава веће количине дима повећава угроженост људи и имовине (токсично и корозивно
деловање) и узима се у обзир преко коефицијената деловања дима ’’F’’ из табеле 1.42.

Околности које доводе до задимљавања Коефицијент F


- нема посебне опасности од задимљавања и корозије 1,0
- нема посебне опасности од задимљавања и корозије
- више од 20% укупне тежине свих горивих материја изазивају задимљавање 1,5
или излучују отровне продукте сагоревања
- више од 50 % укупне тежине свих горивих материјала састоји се од
2,0
материјала које ставарају дим или излучују отровне продукте сагоревања
- или се више од 20% укупне тежине свих горивих материјала састоји од
2,0
материјала које излучују јако корозивне гасове
За добијање вредности пожарног ризика за објекте ’’Ro’’, као и пожарног ризика садржаја
објекта ’’Rs’’ помоћу приложеног дијаграма помоћу познате апцисе (пожарни ризик садржаја
објекта) и ординате (пожарни ризик за објекте) одређује се прорачунска тачка. Када прорачунска
тачка падне у шрафирани део дијаграма, оправдано је у тим објектима поставити стабилни ситем
за гашење пожара на основу висине пожарног ризика објекта.
Уколико се прорачуном добија тачка која пада изван дијаграма, потребно је зависно од
случаја, предузети мере као што су на пример, замена основних конструктивних елемената,
смањење пожарног оптерећења у објекту, формирање одговарајуће ватрогасне јединице, или
друге мере.

R 0=0,93; R S=1

Напомена: Није потребна уградња стабилног система за гашење пожара.

You might also like