TOPLOTNO-GRAVITACIONI CIKLUS TRANSFORMACIJE

TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANIČKI RAD

THERMAL ENERGY CONVERSION INTO MECHANICAL ENERGY

BY THERMAL-GRAVITATION CYCLE

Slobodan. V. Laković* i Mirjana S. Laković*

Mašinski fakultet Niš, A. Medvedeva 14, 18000 Niš*

Abstract: Thermal energy conversion into mechanical work using evaporation –

condensation process by transforming thermal energy into potential enery of working fluid,
and afterwards this potential energy is transforming into mechanical work using hydraulic
turbine. The advantage of this process is that it is possible to transform low temperature
theramal energy (about 40˚C or even lower) into mechanical work. This fact is opening large
possibilities for use of renewable energy sources. In this paper it is also shown that this
process of transformation is possible to accomplish with very low temeprature diference
between heat source and heat sink, only 10 – 20˚C, which is not possible in any other cycle.
For realizing of this cycle some properties of the working fluid are needed, and this problem
is also considered in this paper.

Key words: heat source temperature, latent energy heat, steam pressure

Apstrakt: U radu je prikazan postupak pretvaranja toplotne energije u mehanički rad, tako što
se toplotna energija primenom procesa isparavanje – kondenzacija transformiše u potencijalnu
energiju radnog tela, a zatim se ta energija u hidroturbini pretvori u mehanički rad. Posebna
prednost ovakvog procesa je što se u mehanički rad može pretvoriti toplotna energija niske
temperature (oko 40˚C ili još niže), što otvara široke mogućnosti korišćenja obnovljivih
izvora energije. Pokazano je takođe da se process može ostvariti pri temperaturi odvođenja
toplote samo 10 – 20˚C nižoj od temperature dovođenja toplote. Ovakav proces
transformacije toplotne energije niske temperature u mehanički rad, pri tako maloj razlici
temperatura izvora i ponora toplote nije realno moguće ostvariti ni u jednom drugom
zatvorenom kružnom ciklusu. Pokazano je kakve osobine treba da ima radno telo da bi se
predloženi ciklus efikasno mogao realizovati.

Ključne reči: temperatura toplotnog izvora, latentna toplota isparavanja, napon pare
1. UVOD

Pretvaranje toplotne energije u mehanički rad vrši se u zatvorenom kružnom ciklusu. Danas
su u primeni različiti tipovi ciklusa ali svaki podrazumeva postojanje izvora i ponora toplote,
a stepen iskorišćenja ciklusa zavisi od srednje temperature dovođenja i odvođenja toplote.
Tehnološke karakteristike postrojenja zavise od vrste primenjenog ciklusa i u praktičnoj
primeni prisutna su mnoga ograničenja povezana sa visokom temperaturom dovođenja
toplote, osobinama radnog tela, veličinom maksimalnog i minimalnog pritiska, dimenzijama i
uslovima rada toplotne turbine itd. Razvoj nauke i tehnike neka od ovih ograničenja je
ukinuo, ali su mnoga i ostala, a svakako su ostala ona koja su vezana za sigurnost u radu,
energetsku efikasnost i visinu investicija.

2. OPIS POSTROJENJA

Postrojenje koje bi radilo po predloženom ciklusu pomoću toplotne energije bi povećavalo

potencijalnu energiju radnog tela, koja bi se u mehanički rad pretvarala u hidro turbini. Šema
elementarnog postrojenja data je na Slici 1.

U isparivaču 1 isparava radno telo (najjednostavnije voda), na atmosferskom pritisku.

Dobijena zasićena vodena para odlazi u kondenzator, gde se kondenzuje na temperature oko
40˚C, čemu odgovara pritisak 0.1 bar. Kondenzacija se vrši sekundarnom rashladnom vodom,
bilo protočnom bilo pomoću rashladnog tornja. Dobijeni kondenzat se kondenzatorskom
pumpom prebacuje na atmosferski pritisak u rezervoar 4, odakle se vodi u hidroturbinu 5 u
kojoj se dobija mehanički rad. Posle turbine radno telo se void u isparivač, čime je radni
ciklus zatvoren.

1 -Isparivač
2 - Kondenzator
3 - Pumpa
4 - Rezervoar
5 - Hidroturbina

Slika 1. Šema predloženog postrojeja

3. PRINCIP RADA POSTROJENJA

Već na prvi pogled uočava se analogija sa procesom koji se ostvaruje u prirodi: izvor toplote
– sunce, kondenzator – gornji slojevi atmosfere, gravitaciono slivanje vode u vodotokovima –
hidroturbina. Sa principijalne tačke gledišta, takođe nema nedoslednosti, jer u ciklusu postoji i
izvor i ponor toplote.
Postrojenje je kao što se vidi, jednostavno, relativno jeftino i sigurno u eksploataciji. Osnovno
pitanje koje se postavlja je energetska efikasnost, odnosno stepen iskorišćenja pri
transformaciji energije. Za elementarno postrojenje dato na Slici 1. pri atmosferskom pritisku
u isparivaču, pri temperature kondenzacije 40˚C, ako je radon telo voda, teorijska visina
dizanja je
Δp
h=
ρm g

gde je ρm – srednja gustina vodene pare u podiznoj cevi

Δp – razlika pritisaka u isparivaču i kondenzatoru, pri čemu su ti pritisci određeni
naponom pare u ovim uređajima.

Rezultati proračuna dati su na Slici 2. Na ordinati je data teorijska visina podizanja pare, a na
apscisi temperatura kondenzacije pare u kondenzatoru. Dijagram je dat za pritisak u
isparivaču 1 bar.

Slika 2. Teorijska visina podizanja vodene pare

Sa slike se vidi da je visina h više stotina metara. Zbog toga bi stepen iskorišćenja ovakvog
postrojenja bio jako nizak, ispod 1%. Stepen iskorišćenja procesa je srazmeran gustini
(dobijeni rad) a obrnuto srazmeran toploti isparavanja (dovedena toplota). Za vodu na pritisku
isparavanja 1 bar ovaj odnos iznosi 0,446. Ovaj odnos bi se mogao povećati porastom pritiska
isparavanja ali bi to dovelo do povećanja visine investicije i neophodnosti dovođenja toplote
na višoj temperaturi. Zbog toga primena vode kao radnog tela u ovakvom ciklusu nije
perspektivna.
4. KARAKTERISTIKE RADNOG TELA

Ako bi se umesto vode, kao radno telo koristio Freon 12, CF2Cl3, za temperaturu isparavanja
+40ºC, gustina iznosi 0,799 kg/dm3, a latentna toplota isparavanja 128,6 kJ/kg, pa je odnos

ρ r = 799 128,6 = 6 ,213

tj. oko 14 puta veći nego za vodu. U vezi sa tim u približno istom odnosu je veći i stepen
iskorišćenja.
Pri ovome treba imati u vidu još jednu izuzetno značajnu prednost, a to je da se predaja
toplote vrši na +40ºC, što pruža izuzetnu mogućnost da se koriste obnovljivi izvori energije,
geotermalna i naročito solarna energija. U drugim zatvorenim ciklusima toplotna energija ove
temperature praktično se i ne može pretvoriti u mehanički rad. U svetlu napred rečenog,
veličina stepena iskorišćenja ciklusa i nije najznačajnije pitanje.

Visina podizanja pare freona pri temperaturi isparavanja +40ºC praktično je neograničena i u
funkciji temperature kondenzacije data je na Slici 3.

Ovako velika visina podizanja pare freona omogućava smanjenje pritiska u isparivaču, a time
i temperature isparavanja, što zahteva dalja istraživanja.

Slika 3. Visina podizanja pare feona u funkciji temperature isparavanja

Primena freona ograničena je Montrealskim protokolom, ali su autori uvereni da je moguće

naći druge ugljovodonike koji na navedenim temperaturama imaju sličan odnos ρ r .
Kao drugo radno telo bi se mogao primeniti i ugljendioksid CO2 jer je kod njega odnos
ρ r = 762 214 = 3,56 , na temperature +30ºC.
Ograničavajući činilac za primenu CO2 leži u činjenici da temperatura kondenzacije bude
+25ºC ili niža. Povoljna je činjenica, međutim, da je temperature isparavanja +30ºC, sa
stanovišta korišćenja alternativnih izvora energije.
4. ZAKLJUČAK

Primena toplotno-gravitavionog ciklusa omogućava transformaciju u mehanički rad toplotne

energije niske temperature, pri čemu je mala temperaturna razlika između toplotnog izvora i
ponora, što se realno ni u jednom drugom kružnom ciklusu ne može izvesti. Ta činjenica kao i
relativna jednostavnost postrojenja otvaraju perspektivu daljeg proučavanja i primene kod
alternativnih i obnovljivih izvora energije.

REFERENCE

[1] Bejan, A., Tsatsaronis, G., Moran, M., Thermal Design and Optimization: Wiley, New
York, 1996.
[2] Vesovic V, Wakeham WA, Olchowy GA, Sengers JV, Watson JTR, Millat, J. The
transport properties of Carbon dioxide. Journal of Physical and Chemical Reference
Data 1990
[3] Todić, D., MEĐUNARODNE KONVENCIJE U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE U
SR JUGOSLAVIJI, REC,2004.
[4] Montrealski protokol o supstancijama koje oštećuju ozonski omotač, "Službeni list
SFRJ -Međunarodni ugovori", broj: 16/90, "Službeni list Srbije i Crne Gore -
Međunarodni ugovori", broj:24/04