Van der Valsova jednačina

   a 
P+ a Vm - b  = RT Pn 2 V  nb   nRT
 Vm 
2  V 2 
  
a ab nRT n
2
RT a
PVm  RT  Pb   2 P  a    2
Vm Vm V  nb  V  Vm  b Vm

 RT  2  a  ab
3 
V  b Vm   Vm  0
m  P  P  P
   
  b a 
PVm  RT 1  P  
2 
  RT ( RT ) 
 Sumiranje rezulata primene Van der Valsove jednačine

(1)Na visokim temperaturama i velikim zapreminama vdW prelazi u

jednačinu idealnog gasnog stanja jer:
 Na visokim temperaturama privlačne sile odnosno član a/V2m su
zanemarljivi
 Ako je Vm veliko, tada je Vm-b~Vm
(2) Tečnosti i gasovi postoje kada su privlačne i odbojne sile uravnotežene,
konstanta a odgovara privlačnim a b odbojnim silama.
(3) Kritične konstante su povezane sa vdW konstantama:
za T<Tc izoterme osciluju, prolazeći kroz minimum i maksimum koji
konvergiraju sa približavanjem Tc i prvi i drugi izvod su jednaki nuli
Kritični kompresioni faktor

Z c  PcVc / RTc  3 / 8
 Druge jednačine stanja
Samo jednačine koje imaju dve konstante mogu biti izrežene u
redukovanom obliku.
 Primer 1. Van der Valsove konstante a i b su 1,390 L2atm
mol-2 i 0,03913 L mol-1 za azot. Izračunati korekcioni član
za: A) zapreminu (u L) za 285,5 molova jedinjenja u
balonu od 100 L na temperaturi od 300oC i B) pritisak (u
atm).
a) 11,17 b) 397 c) 1,39

d) 0,03913 e) 1,3710-4

Rešenje:

A) Korekcioni član je: nb=285,5mol0,03913L/mol=11,17 L

B) an 2 1,39 L2 atmmol 2  (285,5) 2 mol 2

Pu  2  2
 11,33atm
V (100 L)
Primer 2. Ako se neki gas ponaša po Van der Valsovoj
jednačini, zaokruži tačno tvrđenje:
1)Gas se približava idealnom ponašanju pri:
a) visokom P b) visokom PV
c) niskoj T d) ni jedno
2) Jednačina za n molova gasa glasi:
 a 
a) PV=nRT b)
P 
 V 
(V  b)  nRT
2

 a   an 2  V 
c) P  2 2
nV
(nV  b)  nRT d)
 P  2   b   RT
V  n 
e) ni jedna
  

Primer 2a. Koji od sledećih gasova će pokazivati najveće

negativno odstupanje na dijagramu PV/RT od P?

a) H2O b) F2 c) CH4 d) Ne e)
Ar
Primer 3. Na temperaturi od 300 K i pritisku od 20 atm, kompresioni faktor
e 0,86. Izračunati zapreminu (u mL) koju zauzima 8,2 mmol gasa pod ovim
uslovima,

Rešenje:

PVm ZRT
Z Vm  Z  0,86 T  300K P  20atm
RT P
0,86  8,314 JK 1mol 1  300K
Vm   0,00106m 3 / mol
20 101325Pa

V  nVm  8,2 103 mol  0,00106m 3 mol 1  8,7 mL

Primer 4. Jedan mol nekog gasa na temperaturi od 273K i
pritisku od 3106Pa zauzima zapreminu od 510-4m3. Ako je
a=0,50 Pa m6 mol-2, izračunati vrednost konstante b.
Rešenje:
Iz V.d.V. jednačine sledi da je b:

RTV 2 4 8,314  273  25 10 8

b  Vm  2
 5 10  6 8

pV  a 3 10  25 10  0,5
5 10 4  4,54 10  4  0,46 10  4 m 3 mol 1
 Primer 5. Koristeći Van der Valsove koeficijente za kiseonik
(a=1,378 L2atm mol-2, b= 3,18310-2 L mol-1) izračunati: a)
Bojlovu temperaturu b) radijus molekula gasa
pretpostavljajući da se molekuli ponašaju kao krute sfere.
a)

a 1,378atmL2 mol 1
TB   2 1 2 1 1
 527,6 K
bR 3,183 10 Lmol  8,206 10 LatmK mol

b) b 3,183 105 m 3mol 1  29 3

vmol   23 1
 1,32  10 m
4 N A 4  6,022 10 mol
1/ 3 1/ 3
 3   3 
r  vmol   1,32 10 29   1,47 1010 m
 4   4 
Primer 6. Kritične konstante za ugljendioksid su:
Pc=72,85 Pa, Vc= 94,0 cm3/mol i Tc=304,2 K.
Izračunati van der Valsove koeficijente i proceniti radijus molekula
gasa (dati sve u SI).
Rešenja:
b=Vc/3=31,33 cm3/mol=3,133·10-5 m3/mol

a=27b2Pc=3Vc2Pc=3 94210-12 m6mol-272,85 Pa=

1,93 ∙10-6 m6 Pa mol-2

vmol=b/4NA=31,1110-6m3mol-1/4∙6,0221023mol-1 =1,310-29m3
1/ 3
 3 
r  vmol   (3,08 10 30 )1/ 3  1,46 10 10 m
 4 
Primer 7. Izračunati pritisak 1,0 mola etana koji se ponaša kao:
a) u idealnom gasnom stanju;
b) prema van der Valsovoj jednačini pod sledećim uslovima:
i) na 273,15 K i 22,414 L i ii) na 1000 K i 100 cm3.(a=5,489L2mol-2atm,
b=6,3810-2L/mol)
Rešenje:
nRT
a) P  n  1mol i ) T  273K V  22,414L ii) T  1000K V  100cm3
V

1mol  8,206 102 LatmK 1mol 1  273,15K

i) P   1atm
22,414L
1mol  8,206 10 2 LatmK 1mol 1 1000 K
ii ) P   8,2 10 2 atm
0,1L

Domaći!
 nRT an 2
b) P   2 a  5,489 L2 mol  2 atm b  6,38 10 2 Lmol 1
V  nb V

nRT 1mol  8,206 10 2 LatmK 1mol1  273,15K

i)   1,003atm
V  nb  
22,414  1 6,38 10 2 lmol1
an 2 5,489L2 mol 2 atm 1mol2
V2

22,4142 L2 mol 2
 1,09  10 2
atm  
P  1,003  1,09 10  2 atm  0,992atm

nRT 1mol  8,206 10 2 LatmK 1mol 1 1000 K

ii )   2,27 10  103 atm
V  nb 0,1  1 6,38 10 lmol
2 1

an 2 5,489 L2 mol  2 atm 1mol 2

2
 2 2 2
 5, 49  10 2
atm P  2,27 103  5,49 10 2 atm  1,7 10 2 atm
V 0,1 L mol
 Primer 7. Proceniti kritične konstante gasa iz Van der Valsovih
parametara a=0,751atmL2mol-2 i b=0,0226 Lmol-1 (Sve dati u SI).

Rešenje:

Vc  3b  3  0,0226 Lmol 1  0,0678Lmol 1  6,78 10 5 m 3 / mol ,

a 0,751L2 atmmol  2 6
Pc  2
 1 2
 54,5atm  5,52  10 Pa
27b 27  (0,0226 Lmol )
8a 8  0,75L2 atmmol  2
Tc  
27 Rb 27  0,082 LatmK 1mol 1  0,0226 Lmol 1
Tc  120 K
Primer 8. Izračunati pritisak na kome se nalazi 1 mol SO2, ako
zauzima zapreminu od 10 dm3 na 100oC, upotrebljavajući jednačinu
idealnog gasnog stanja, van der Valsovu jednačinu i Diteričijevu
jednačinu. Za SO2 konstante su: a=6,78105 Pa m6 kmol-2, b=0,0565
m3 kmol-1.

Rešenje:
Prema jednačini idealnod
RT
gasnog stanja pritisak je:
P  3,1  10 5 Pa
V

Prema Van der Valsovoj jednačini pritisak je:

RT a 8,314  373,15 0,678 5
P  2  5
  3,05  10 Pa
V b V 0,01  5,65  10 0,0001
Prema Diteričijevoj jednačini pritisak je:
a 0 , 678
RT  RTV 3102,3691  31,023691
P e  e  311999,7084  0,97838  3,052  105 Pa
V b 0,0099435
 Primer 9. Odrediti zapreminu koju zauzima 1 mol kiseonika na
-88oC i na pritisku od 45,3∙105Pa, ako je kritična temperatura
154,4 K a kritični pritisak 5,04∙106Pa.
Rešenje:
Prema Van der Valsovoj jednačini zapremina se računa na osnovu
faktora stišljivosti. Faktor stišljivosti se očitava sa krive iz vrednosti
za redukovani pritisak i temperaturu:

T P RT
TR   1,2 PR   0,9 Z  0,8 V Z  2,72  10  4 m 3 mol 1
Tc Pc P
Z
T r = 3,0
1,0
2,0
1,5
1,3
1,2
1,1

T r= 1,0

2 4 6 8 Pr
Primer 10: Gasovi A, B, C i D se ponašaju prema Van der
Valsovoj jednačini sa konstantama a i b datim u tablici:
Gas A B C D
a (barm6 mol-2) 6 6 20 0,05
b (m3mol-1) 0,0250 0,15 0,10 0,02
a) Koji gas ima najvišu kritičnu temperaturu?
b) Koji gas ima najveće molekule ?
c) Koji gas je najpribližniji idealnom gasnom stanju na STP?

Rešenje:
a) Pošto je Tc a/b, gas A ima najveće a i najmanje b, to on ima
najvišu Tc.
b) Veličina molekula je određena konstantom b, pa gas B ima najveće
molekule.
c) Gas koji ima najniže kritičnu temperaturu i pritisak najbliži je IGS.
Kako je Tc a / b i Pc a/b2 to je gas D najbliži IGS
Primer 11. Za gas, koji se pokorava Van der Valsovoj jednačini i
ima Pc=30 bar, Tc=473 K, kompresioni faktor PV/PT je veći od
jedan za uslove:
A)
a) P=50 bar T=523 K
b) P=1 bar T=373 K
c) P=500 bar T=773 K
Gas će se približavati idealnosti pri:
B)
niskoj T
niskoj gustini
niskom kompresionom faktoru
ni jedno
C)Izračunati konstantu b (L/mol) za ovaj gas.
 Rešenje:
A) Z je veće od jedan pri najvišem pritisku i najvišoj temperaturi, tj.
500 bar i 773 K koje su veće od kritičnih
B) Gas se približava idealnosti pri niskoj gustini tj. pritisku
C) Iz vrednosti kompresionog faktora u kritičnoj tački može da se
nađe konstanta b:

PcVc 3 Vc RTc 8,314  473 3

 b b  5
 0,000164m / mol  0,164L / mol
RTc 8 3 8Pc 8  30  10
• Primer 12. Za gasoviti CO2 van der Valsove
konstante su b = 0,04286 ℓ mol−1 i
a = 3,658 bar ℓ2 mol−2. Na kojoj temperature
će drugi virijalni koeficijent biti jednak nuli

Rešenje:

B(T)=0 za T=TB

a 3,658 bar l 2 mol-2

TB   -1
 1026,6 K
Rb 8,314  0,04286 l mol
Primer 13. Gas NO ima Pc=64 bar, Tc=177 K
a gas CCl4 ima Pc= 45 bar i Tc= 550 K.
A) Koji gas ima manju konstantu b?
B) Ima manju vrednost konstante a?
C) Ima veću kritičnu zapreminu?
D) Se skoro idealno ponaša na 300K i 10 bar-a ?
 Rešenje:

a 8a
A) Kako je: Vc  3b Pc  Tc 
27b 2 27 Rb

to je b srazmerno odnosu Tc/Pc. Kako je:

 Tc  177 Tc  550

    2,76     12,22 bNO bCCl 4
 Pc  NO 64  Pc CCl 4 45
 B) Kako je konstanta a srazmerna odnosu Tc2/Pc to je:

 Tc2  177 2  Tc2  550 2

    489,5     6722,2 a NO  aCCl4
P  64 P  45
 c  NO  c  CCl4

C) Vc(CCl4)= 38,1m3 Vc(NO)= 8,61 m3

Vc(CCl4) Vc(NO)

D) Gas NO je bliži idealnom ponašanju na 300K jer je ta

temperatura veća od njegove kritične temperature.
 • Primer 14. Izraziti α (kubni koeficijent širenja) i κT
(koeficijent izotermske kompresibilnosti)
• (i) za idealan gas (ii) za gas za koji važi jednačina
stanja: p (Vm − b) = RT .
Rešenje:
1  V  RT  V  R P R 1
(i)    V      
V  T  p P  T  p P RT P T
1  V   V  RT P  RT  1
T        2 T    2  
V  P T  P T P RT  P  P

(ii) RT RT  Pb 1 P  V  R
V b     
P P V RT  Pb  T  P P
 P  R  R R
     
 RT  Pb  P  RT  Pb VP
 V  RT  P  RT  RT
    2
 T      2   2
 P T P  RT  Pb  P  P V
Primer 15. Odrediti koliko kiseonik odstupa od
idealnosti u oblasti niskih pritisaka tj. naći nagib
tangente na krivu Z u funkciji od P za P0 ( a=0,138
m6Pamol-2, b=0,0000318m3mol-1) pri sobnoj temperaturi.

• Rešenje:
• Ako se V.d.W jednačina napiše u obliku:
 b a 
Z  PVm / RT  1  P  
2 
 RT ( RT ) 
Z b a
 
P RT (RT ) 2

Z 0,0000318 0,138 8 8 8 1
   1, 2  10  2, 2  10  1  10 Pa
P 8,314  298 (8,314  298) 2
Primer 15. Molarna masa pare se određuje merenjem gustine
pare na poznatom P i T. Čak i kada nema hemijskih asocijacija
ili disocijacija, na ovaj način se korišćenjem jednačine idealnog
gasnog stanja dobija pogrešna vrednost gustine jer je para u
realnom gasnom stanju.
A)Ako su za datu supstanciju Tc=373 K i Pc= 1 bar, merena
molarna masa će biti niska ako se gustina meri pri:
a) na kritičnoj tački
b) na dovoljno niskoj T
c) na dovoljno visokom pritisku
d) ni jedno
B) Kako se može dobiti tačna molarna masa?
Rešenje:
RT
A) Kako je M m to znači obrnuto srazmerno kompresionom
PV
faktoru, to će M biti nisko kada je Z1, a to je pri dovoljno visokom
pritisku.
B) Da bi se dobila tačna molarna masa gustinu treba meriti na nekoliko
pritisaka i zatim prikazati grafički /P u funkciji od P. Kada se izvrši
ekstrapolacija odsečak na ordinatnoj osi će biti jednak M/RT.

/P

M    RT

   P o
 P  P 0