Opti kurs fizike hemije II

Zadaci I test
Fizike osobine molekula

Molarna zapremina

M
Vm

M
P

1/ 4

Parahor:

Indeks prelamanja:

Vm

1/ 4

N 2 v1 sin i
n2,1

r r
N1 v2 sin r

n
1 M
Molarna refrakcija: R
n 2 2

R1,2 x1 R 1 x2 R 2
Smee:

R1,2

n 2 1 x1M 1 x2 M 2
2

n 2

100(n3 1) (n2 1)(100 p )

n1 1
p

1
3
2

Apsorbancija:

Specifina refrakcija:

Io
A abc log T log
I

100 100

l
lm
lw

Elektrine osobine
Indukovani dipolni
momenat:
Molarna
polarizacija
nepolarnih
molekula
distorziona:

r 1 M n2 1 M
PmD

r 2 n 2
1
4

N A N A '
3 0
3

Permanentni dipolni
momenat:
Ukupni dipolni
momenat:

pi F 4 0 ' F

p F
p
3kT

p pi p

Mozoti-Klauzijusova
jednaina

Molarna
polarizacija
polarnih
molekulaorijentaciona:

PmO

Ukupna molarna
polarizacija:

Smee:

P1, 2

1
p

NA
3 0
3kT

NA
p2
r 1 M


Pm

3 o
3kT r 2

r 1 x1M 1 x2 M 2
x1 P1 x2 P2 P1, 2

r 2


C
r

o Co

Relativna magnetna
permeabilnost

o 4 10 JC m s 1,2566 10 NA
7

Molarna
susceptibilnost:

1 2

m M mas

Vm

Magnetizacija:

Indukcija:

M H

B H 0 r H
o ( H M ) o (1 ) H
Dijamagnetizam

Indukovani magnetni
Momenat:
m Vm

e2 H
mi
6me c 2

2
i

M V o nN A mi V o N A mi


H n
HV
n
H

o N Ae 2
m
6me c 2

r
n

2
i

r 1

Paramagnetizam
Permanentni magnetni
Momenat:

m o

N A m2
3kT

m o
m o

3kT

Klasina
teorija

3kT m
m
N A o

J ( J 1)m g
2

3kT
J ( J 1)m g
2

3kT

H
Kvantna
teorija

NA

Apsorbancija:

Specifina refrakcija:

Io
A abc log T log
I

100 100

l
lm
lw

Napon pare i taka kljuanja

Trutonovo pravilo:

S m,isp ,ntk

H m ,isp ,ntk

Tntk
Remzi-Jungovo pravilo:
TA

TB
Diringovo pravilo:

10,5 R 87,3 J / molK

TA '
'
T B

const.
p'

T ' A TA
const.
'
T B TB

Guldbergovo pravilo:

Tntk
2/3
Tc

Napon pare
Klapejronova jednaina:

H m ,isp
dp

p
t
dT T (Vm Vm )

Klauzijus-Klapejronova jednaina:
d ln p H m ,isp

dT
RT 2
H m ,isp 1 1
p2

log

p1
2,303R T2 T1

Zavisnost napona pare od pritiska:

dp Vmt dP

p
RT

Vmt ( P1 P2 )

p1 p2 exp
RT

Povrinski napon
G

d
H T
dT
S

GS
P ,T , n

G T TG cos

B A BA cos A

wT G TG T
wTT 2 TG
cos

wT

TG

w AB 2 A

Athezioni rad
Kohezioni rad
Uslov razastiranja

2
P
r

1
r
gh
2
cos

Razlika pritisaka

2Vm
p p0 exp

RTr

( Mv sp )

2/3

Kelvinova jednaina

k (Tc T 6)

0 1
Tc

'

C( ')4

2/3

k (Tc T )

Viskoznost tenosti
dv
F A
dx

( P1 P2 ) 4

R t
8Vl
Evis
A exp

RT

Njutnov zakon

2 r g( ')

9
v
2

PVm
B exp

RT

v 1sp/ 2

C exp

B
RTv sp

Zadatak 1.
Molarne refrakcije za CH4 i C2H6 su 6,8 i
11,4 respektivno, izraunati atomske
refrakcije za C i H.
Reenje:
2R(H)=2R(CH4)-R(C2H6)=13,6-11,4=2,2,
R(H)=1,1
R(C)=R(CH4)-41,1=2,4

Zadatak 2.
Indeks prelamanja gasovitog normalnog
ugljovodonika, opte formule CnH2n+2, je 1,00139 pri
standardnim uslovima. Ako je R(H)=1,1 cm 3/mol, a
R(C)=2,42 cm3/mol, odrediti bruto formulu
ugljovodonika. Pretpostaviti da je gas u idealnom
gasnom stanju.

Reenje:

1,00139 2 1
3
R

22414
cm
/ mol 20,75
2
1,00139 2

20,75=2,42n+1,1(2n+2)=4,62n+2,2 odakle je n=4

Bruto mol. formula: C4H10

Zadatak 3.
Molarna refrakcija za kiseonik u etarskoj grupi je
1,643, za metan je 6,818, a za dimetil etar
(CH3OCH3) je 13,279. Izraunati molarnu
refrakciju za dietiletar.
Reenje:
R(C2H6)=R(CH3OCH3)-R(O)=13,2791,643=11,636
2R(H)=2R(CH4)-R(C2H6)=2
R(CH2)=R(CH4)-2R(H)=4,818
R(C2H5OC2H5)=R(CH3OCH3)+2R(CH2)=22,915.

Zadatak 4.
Izraunati indeks prelamanja gasovitog
broma na normalnim uslovima (0oC i 1
atm) ako je molarna refrakcija broma pri
tim uslovima 12,2 cm3/mol.
A) 1,0008
B) 1,1000
C) 1,1110
D)1,0800
E) 1,3335
F) 1,0002

4. Reenje
n2 1 M n2 1
R 2 2 Vm
n 2 n 2
n2 1
1
2
R
12,2cm3 mol 1 / 22414cm3mol 1
Vm
n 2
0,000544

n 1 0,000544n 0,001088
2

0,999456n 2 1,001088

n 1,00082

Zadatak 5.
Rastvor Co(NH3)63+ koncentracije 0,003
mol/L proputa 75% upadne svetlosti
talasne duine 500 nm pri duini optikog
puta od 1 cm. Izraunati procenat
apsorbovane svetlosti (apsorpciju) za
rastvor koncentracije 0,002molL -1.
A) 9%
B) 25
C) 17,5
D) 20
E) 22,5
F) 2,0

Zadatak 5.
Reenje:
log T
0,125

41,65 Lmol 1 cm 1
A 41,65 Lmol 1 cm 1 0,002molL1 1cm
bc
0,003 1
0,0833
T 0,825 82,5%
100 T 17,5%
a

Zadatak 6
Ugao specifine rotacije rastvora detoksiilibarne kiseline u vodi je
33,02 odm-1g-1cm3. Izraunati koncentraciju
kiseline u rastvoru u g dm-3, ako je ugao
obrtanja ravni polarizovane svetlosti 2,02
stepena a duina polarimetarske cevi 20 cm.
A) 0,00306
B) 0,0305
C) 30,6
D) 136,1
E) 0,345

6. Reenje

V 2,02 1000
3
g

30,6 gdm
l
2 33,02

Primer 7:
Indeks prelamanja gasovitog hlora na 20 oC i 1 atm je
1,000768. Indeks prelamanja tenog hlora na
normalnoj taki kljuanja je 1,385 a gustina je 1,56
g/mL. Izraunati zapreminsku polarizabilnosti hlora pri
ovim uslovima.

Reenje:
Za gasoviti hlor je molarna zapremina:
M 293K 8,314 JK 1mol 1
3
Vm

0
,
024
m
/ mol
5

1,01325 10 Pa
n 2 1 M 0,00154
Pm 2

24000cm3 12,31cm 3 / mol

n 2 3,00154
3Pm
3 12,31cm3
24
3
'

4
,
88

10
cm
4N A 4 6,022 10 23

Reenje:
Za teni hlor je molarna zapremina:
M 70,9 g / mol
3
2
Vm

45
,
45
cm
/
mol
n
1,918
3
1,56 g / cm
0,918
Pm
45,5cm3 / mol 10,65cm3 / mol
3,918

' 4,22 10 24 cm 3
Dobijene polarizabilnosti za razmatranja stanja hlora
su u razumnoj saglasnosti.

Zadatak 8.
Na 0oC, molarna polarizacija tenog
hlortrifluorida je 27,18cm3mol-1, njegova gustina
iznosi 1,89 gcm-3 (a molarna masa 92,45
g/mol). Izraunati relativnu permitivnost
tenosti.
Reenje:
3
3
1

1
1
,
89
gcm

27
,
18
cm
mol
Kako je: r m
0,556
r 2

to je:

92,45 gmol 1

1 2 0,556
r
4,8.
1 0,556

Zadatak 9.
Molarna polarizacija fluorbenzenove pare je
proporcionalna sa T-1 i iznosi 70,62cm3mol-1 pri
351,0K i 62,47 cm3mol-1 pri 423,3K. Izraunati
polarizabilnost i dipolni momenat molekula.
2
3 o Pm
p
Reenje:

3kT
NA
p2
3k

1 3 o
1
,

(
P

P
)

',
NA
T T

Zadatak 9.
(9 o k / N A )( P P , )
p

1 1
,
T T
9 8,854 10 12 J 1C 2 m 1 1,381 10 23 JK 1 (70,62 62,47) 10 6 m 3 mol 1

3,064 10 59 C 2 m 2
1
1

6,022 10 23 mol 1

351,0 K 423,2 K
2

p 5,5 10

30

Cm 1,7 D.

3 o Pm
p
39 1 2 2

1,01 10 J C m
NA
3kT
2

Zadatak 10.
Na osnovu delimino popunjene tablice, nacrtaj
semikvantitaivne zavisnosti polarizacija za svaku
supstanciju od 1/T. Obrati panju na relativne
odnose odseaka i nagiba.
Jedinjenje

Rm/cm3mol-1

Benzen
o-dihlorbenzen
voda
etanol

26
3,8
12,8

p/D
3
1,8
1,7

Molarna refrakcija o-dihlorbenzena mora biti vea od one

kod benzena, npr. 35 cm3/mol. Diploni momenat benzena
treba da je nula jer molekul ima centar simetrije dok je
diploni momenat o-dihlorbenzena veliki jer ima dve skoro
paralelne polarne veze i recimo da iznosi 3. Zavisnosti na
dijagramu su pravolinijske sa odsekom Pm i nagibom
srazmernim sa p2.
80

P m /c m 3 m o l-1

60

o-dihlorbenzen

etanol
voda
benzen

40

20

0
0.000

0.002

1/T

0.004

Zadatak 11.
Izraunati diploni momenat molekula u
kome su dipolni momenti veza 1,5 D i
0,80D pod uglom od 109,50o.
Reenje:

p ( p p 2 p1 p2 cos )
2
1

2
2

1/ 2

(1,52 0,82 2 1,5 0,8 cos109,5o )1/ 2 D 1,44 D

Zadatak 12.
Zapreminska polarizabilnost vode je
1,4810-24cm3; izraunati dipolni momenat
molekula, indukovan primenjenim
elektrinim poljem jaine 1kV/cm.
Reenje:
p F 4 o , F
4 8,854 10 12 J 1C 2 m 2 1,48 10 30 m 3 1,0 105 V / m
1,6 10 35 Cm 4,9 D.

Zadatak 13.
8,854 10 12 J 1C 2 m 2

3 o Rm

NA
3 M
o
N A

M
Rm

n r2 1
2

nr 2

nr2 1
3 8,854 10 12 J 1C 2 m 2 267,8 gmol 1 1,732 2 1

2

6
3
23
1
2
3,32 10 gm 6,022 10 mol
1,732 2
nr 2

1,42 10 39 J 1C 2 m 2

, 1,28 10 23 cm 3 .

Zadatak 14.
Dipolni momenat hlorbenzena je 1,57D a
njegova zapreminska polarizabilnost je
1,2310-23cm3. Proceniti njegovu relativnu
permitivnost na 25oC, kada je gustina
1,173 g/cm3 (M=112,6g/mol).
2

N
p
r
A
Reenje:

r 2

Odavde je:

3 o M

1 2 x gde je:
r
1 x

3kT

N A
x
3 o M

p2

3kT

1,173 10 6 g / m 3 6,022 10 23 mol 1

x

12
1 2
2
1
3 8,854 10 J C m 112,6 gmol

4 8,854 10

12

J C m 1,23 10

Stoga je:

29

(1,57 3,336 10 30 Cm) 2

m
0.848
23
3 1,381 10 J / K 298,15 K
3

1 2 0,848
r
18
1 0,848

Zadatak 16.
Ako je veza napona pare (u mmHg) i
temperature (u oC) heksana (C6H14) data
jednainom:

1171
log p 6,876
224,4
a) odrediti napon pare na 25oC (u Pa)
b) odrediti normalnu taku kljuanja.

Zadatak 16.
Reenje:
a) log p 6,876

1171
1171
6,876
6,876 4.695
25 224,4
249.4

2.1807
p 151.6mmHg (151.6mmHg 1atm) 760mmHg
(0.19947 atm 101325 Pa ) 1atm
20211.67 Pa 20.2kPa

b)

1171
log 760 2.8808 6,876
224.4
1171
6,876 2,8808 3.9952
224.4
1171

224,4 68.7 o C
3,9952

Zadatak 17.
Napon pare neke tenosti u temperatrskom
intervalu od 200 do 260 K zadovoljava izraz:

2501.8
ln( p / Torr ) 16.255
T /K
a)Izraunati entalpiju isparavanja tenosti.
b) Odrediti normalnu taku kljuanja tenosti.

Zadatak 17. Reenje

a) Diferencijalni oblik K.K. jednaine je:

d ln p H isp

2
dT
RT
Gornju jednainu emo stoga diferencirati po T:
d ln p 2501.8

dT
T2

H isp
RT

2501.8

T2

H isp 2501.8 R 20.8kJ / mol

Zadatak 17.
b) Reenje:
Napon pare pri normalnoj taki kljuanja mora biti
jednak pritisku od 1 atm odn. 760mmHg
2501.8
ln(760 / Torr ) 16.255
Tntk / K

Tntk

2501,8

260,02 K
16,255 ln 760

Domai
Napon pare benzena izmeu 10oC i 30oC
zadovoljava jednainu:

1780
log( p / Torr ) 7,96
T/K
a) Izraunati entalpiju isparavanja i
b) Izraunati normalnu taku kljuanja benzena

Domai
Reenje
a)

d ln p H isp

2
dT
RT

1780 2,303
ln( p / Torr ) 7,96 2,303
T /K
d ln( p / Torr ) 4099.34 H isp

H isp 34,08kJ / mol

2
2
dT
T
RT
b)

1780
log(760 / Torr ) 7,96
T /K
1780
T
350 K
7,97 2,8808

Zadatak 18.
Napon pare acetonitrila se menja sa
temperaturom od 0,03 atm/step u blizini
normalne take kljuanja, koja je 80 oC.
Izraunati entalpiju isparavanja (u kJ/mol).
Reenje:
dP PH isp

dT
RT 2
dPRT 2 0,03atmstep 1 0,082 Latmstep 1mol 1 353,152 step 2
H isp

dTP
1atm
306,8 Latmmol 1 306,8 10 3 m 3 101325 N / m 2 mol 1 31,1kJmol 1

Zadatak 19.
Entalpija isparavanja neke tenosti je
14.4kJ/mol na 180 K, njenoj Tntk. Molarna
zapremina njene pare je 14.5L/mol a tenosti
115 cm3/mol na taki kljuanja. Odrediti dp/dT
iz Klapejronove jednaine i proceniti procenat
greke u vrednosti dp/dT kada se odreuje iz
Klauzijus-Klapejronove jednaine.

Zadatak 19.
Reenje
Klapejronova jednaina:

H isp
dp Sisp

dT Visp Tntk Visp

dp
14.4 103 J / mol

5.56kPa / K
3
4
3
dT 180 K (14.5 10 1.15 10 )m / mol

Klauzijus-Klapejronova jednaina:
dp H isp p 14.4 103 J / mol 1.013 105 Pa

5.42kPa / K
2
2
2
dT
RT
8,314 J / Kmol (180) K
5.56 5.42
100 2.6%
5.42

Zadatak 20.
Napon pare etilena je dat kao funkcija od temperature
sledeom jednainom:

d ln p 2.303 834.13 1.75

3

8
.
375

10
2.303
2
dT
T
T
Izraunati entalpiju ispatravanja etilena na njegovoj
normalnoj taki kljuanja od -103.9oC
Reenje
Iz izraza za zavisnost napona pare od temperature
diferenciranjem po temperaturi dobijamo izraz:

Zadatak 20.
Klauzijus-Klapejronova jednaina je data izrazom:

d ln p H isp

2
dT
RT

H isp R 2.Stoga
303 834je:.13 1.75T 8.375 10 2.303T

Entalpija isparavanja etilena na njegovoj taki

kljuanja je:

H isp 8.3141921 296.19 552.5 13.84kJ / mol

Zadatak 21.
Normalna taka kljuanja piridina je 114oC. Na
ovoj temperaturi gustina njegove pare je 2,5g/L
a gustina tenosti 0,8000g/cm3. Na izvesnoj
vioj temperaturi T tenost se proirila tako da
je njena gustina 0,7900g/cm3. Izraunati ili
proceniti sa objanjenjem: a) toplotu
isparavanja piridina b) taku kljuanja na vrhu
planine gde je pritisak 740mmHg umesto 760
mmHg i c) gustinu pare piridina na temperaturi
T.

Reenje:
a) Korienjem Trutonovog pravila dobijamo:
H isp 87 387 K 33,67kJ / mol

b)

760 H isp 1 1
'
ln

740
R Tb Tb

Tb, 388K

c) Iz zakona pravolinijskog dijametra zbir

gustine parne i tene faze moe da se
smatra da je nepromenjljiv. Na 114oC to je
800+2,5=802,5g/L. Gustina pare na T je
onda 802,5-790=12,5g/L.

Zadatak 22.domai
Napon pare CCl4 raste za 4% po stepenu oko 25oC.
Izraunati toplotu isparavanja (J/mol) i normalnu
taku kljuanja CCl4 (K). Navesti sve pretpostavke i
aproksimacije ukljuene u izvoenje jednaine za
odreivanje toplote isparavanja.
Reenje:
Koristi se K.K. jednaina. Prema njoj je (dP/P)/dT=0,04. Onda
je toplota isparavanja
Hisp=0,048,3142982=29,533 kJ/mol.
Normalna taka kljuanja moe da se procene iz Trutonovog
zakona:Tb=29533/87=338 K. Pretpostavke i aproksimacije: I i II
zakon termodinamike, ravnotea izmeu tenosti i pare,
zanemarivanje molarne zapremine tenosti u poreenju sa
parom, pretpostavka idealnog ponaanja za paru.

Pitanja
ta je molarna refrakcija (molarna
polarizacija, molarna zapremina, parahor)
kakva je to veliina i koje jedinice ima u SI
sistemu?
Koje su glavne osobine tenog (vrstog)
stanja?
ta je latentna toplota isparavanja (napon
pare, teka kljuanja) i od ega zavisi?

Definisati kohezioni rad (athezioni rad) i

napisati izraz kojim se moe predstaviti.
ta je koeficijent viskoznosti (povrinski
napon) i koja mu je jedinice u SI sistemu?
ta je apsorpcioni spektar a ta su
hromofore?
emu je jednaka elektrina permitivnost i
koje jedinice ima u SI sistemu?.
Od ega potie dijamagnetizam i kod kojih
supstancija se javlja?

Zadatak 23.
Koliko molekula cetanola (povrine
preseka 2,5810-19m2) moe biti
adsorbovano na povrinu sferne kapljice
dodekana radijusan17,8nm?
Reenje:
4 r 2 / 4 3,14 (17,8 10 9 ) 2 / 2,58 10 19 1,54 10 4

Zadatak 24.
Ugao dodira za vodu na istoj staklenoj
povrini je skoro nula. Izraunati
povrinski napon vode na 20oC kada
visina vode u cevi unutranjeg radijusa 0,3
mm iznosi 4,96cm. Gustina vode na 20 oC
je 998,2kg/m3.

Reenje
ghr 998,2 9,81 0,0496 0,0003

0,0728 N / m
2
2

Zadatak 25.
Izraunati povrinsku energiju jednog
mola etanola na 25oC kada je etanol
dispergovan do kapljica prenika 500
nm. Povrinski napon etanola na 25 oC
iznosi 22,8 mN/m a gustina 0,789 g/cm 3 .

Reenje
Zapremina kapljice etanola iznosi:
4
3,14 (2,5 10 7 m) 3 6,54 10 20 m 3
Masa kapljice etanola3 je:
Vk

20 -3
Ako je masa jednog
10
m k mola
V k etanola
789 6,5446
10
kg
5,16tada
10 17 kg
mol etanola sadri:

Povrina kapljice etanola je:

46 10 3 kg
14
Nk

8
,
915

10
kapljica
5,16 10 17 kg

Povrina jednog mola etanola dispergovanog do kapljica prenika

500 nm je:

S k 4 3,14 (2,5 10 7 m) 2 7,85 10 13 m 2

ija je povrinska energija:

S N k S k 8,915 1014 7,85 10 13 699,83m 2

G S 22,8 10
S

699,83 15,956 J

Zadatak 26.
Napon pare vode na 293,15 K je 0,024 atm,
povrinski napon 72,75mN/m a gustina 0,997
g/cm3. Izraunati napon pare vode (u Pa) na istoj
temperaturi kada je voda dispergovana u kapljice
prenika 20 nm.
Reenje
p
2 M
2 18,02 10 3 kg / mol 72,75 10 3 N / m
ln

0,108
3
8
p
RTr 8,314 J / molK 293,15 K 997 kg / m 1 10 m

p 0,024 1,013 10 Pa exp(0,108) 2708 Pa

5

Zadatak 27.
Tenost A ima dva puta vei povrinski napon a upola manju gustinu
od tenosti B na 25oC. Ako se nivo tenosti u kapilari uronjenoj u
tenost A popne do visine od 1 cm onda e se u istoj kapilari
uronjenoj u tenost B nivo podii do visine od:
A) 0,25cm b) 0,5 cm c) 1cm d) 2 cm
e) 4cm f) 10 cm
Kako je
to je visina h srazmerna sa /r. Kako je
2

povrinskigh
napon
tenosti A 2 puta vei a gustina dva puta manja nego
r to e visina biti etiri puta manja kod tenosti B nego
kod tenosti B
kod tenosti A.
B)Pri istim uslovima maksimalni pritisak mehura ebiti
kod tenosti A :
H
a) 0,25
b) 0,5
c) 1 d) 2 e) 4 f) 10 puta vrednosti tenosti B.
Kako je maksimalni pritisak mehura
znai srazmeran
dvostrukom povrinskom naponu, to e pritisak kod tenosti A biti dva
puta vei nego kod tenosti B.
isp

2
r

Zadatak 28.
Izraunati do koje e se visine (m) podii
nivo u kapilari poluprenika 0,0234 cm
kada se uroni u aceton ija je gustina 790
kg/m3 a povrinski napon 23,210-3N/m na
temperaturi merenja.
Reenje
2
2 23,2 10 3 N / m
h

0,0256m
3
2
gr 790kg / m 9,81m / s 0,000234m

Zadatak 29.
Izraunati povrinski napon anilina na
283 K ako se zna da je na temperaturi 293
K povrinski napon anilina 43,4 10-3 N/m,
a gustina 1022 kg/m3. Molarna masa
anilina je 93,1 g/mol. Pretpostaviti da je u
posmatranom temperaturskom intervalu
gustina anilina konstanta. Konstanta
k=2,1210-7JK-1mol-2/3.

Zadatak 29.
Reenje
Iz jednaine:
Sledi da je:

2 1 2
1

2/3

M 2/3
( ) k (Tc T 6)

(T1 T2 )k 2
M

2/3

1022kg / m 3
3
7
2 / 3 1

2 43,4 10 N / m (10,0 K 2,12 10 Jmol K )

0,0931kg / mol

2/3

44,5 10 3 N / m

Zadatak 30.
Odrediti energiju koja se oslobodi pri
spajanju kinih kapi pretpostavljajui da na
jedinicu povrine zemlje S padne sloj
debljine h.Smatrati da je prenik kapi koje
stiu na zemlju k puta vei nego u
visinama i da je d.

Zadatak 30.
Reenje
Zapremina kinice koja padne na povrinu S
je V=Sh. Broj kapi prenika d u tom sloju je N:
3

4 d
V N
3 2

1
Nd 3 Sh
6

odakle

6Sh
N 3
d

je

Tih N kapi je dobijeno spajanjem N1 manjih kapi prenika

3
1
1
d

d/k:
N d 3 N odakle je N k 3 N
1

6 k

Osloboena energija je:

d2
d 2 d 2 3 N
Nd 2

N1 2 N
(k 1)
k 2 N
4
4
4
4k
k

6 Shd 2
3Sh
Q
(
k

1
)

(k 1)
2d
4d 3

Zadatak 31.
Na horizontalnu podlogu sa visine H
padne kap ive mase m. Pri padu se ona
razbije u n jednakih kapljica. Kolika
koliina toplote se oslobodi pri ovom
procesu ako je povrinski napon ive a
gustina . Smatrati da su kapljice sfernog
oblika i da im je poluprenik mnogo manji
od visine H.

Zadatak 31.

4 3
4 3 m
R n r to
3
3

Reenje
Kako je :

3m

R
4

je

R r3 n

2/3

Prema zakonu o
odranju energije je:
mgH 4 (nr 2 R 2 ) Q

odatle

je

3m

Q mgH 4 (3 n 1)
4

3m
r
3

Q mgH 4R (n 2 1) mgH 4 ( n 1)
R
4
2

2/3

2/3