II Колоквијум Електротехника

1. Два соленоида истих димензија праве се са различитим језгрима. Први има

језгро од неферомагнетског материјала (µr1 = 1) а други феромагнетско језгро
(µr2 = 2500). Колики треба да буде однос броја намотаја ова два соленоида N1/N2
да би они имали исту индуктивност? (7 поена)

Решење:

µr = 1
1

µ r = 2500
2

L1 = L2

µ 0 ⋅ µ r1 ⋅ N1 ⋅ I 1 µ 0 ⋅ µ r1 ⋅ N1 2 ⋅ I 1
Φ1 = N1 ⋅ B1 ⋅ S = N1 ⋅ ⋅S = ⋅ S = L1 ⋅ I1
b b
µ0 ⋅ µr 2 ⋅ N 2 ⋅ I 2 µ0 ⋅ µr 2 ⋅ N 2 2 ⋅ I 2
Φ 2 = N 2 ⋅ B2 ⋅ S = N 2 ⋅ ⋅S = ⋅ S = L2 ⋅ I 2
b b
µ 0 ⋅ µ r1 ⋅ N1 2
L1 = ⋅S
b
µ0 ⋅ µr 2 ⋅ N 2 2
L2 = ⋅S
b
L1 = L2

µ 0 µ r N 12 µ 0 µ r N 22
1
⋅S = 2
⋅S
b b
µ 0 µ r1 N 12 = µ 0 µ r2 N 22
1 ⋅ N 12 = 2500 ⋅ N 22
2
 N1  2500
  =
 N2  1
N1
= 2500 = 50
N2
N1
= 50
N2

2. Два бесконачна праволинијска проводника постављена су паралелно један

другом на растојању d = 5 cm, у ваздуху. Кроз први проводник протиче стална
струја јачине I1 = 1 A, а кроз други проводник протиче стална струја јачине I2 =
0,5 A, према смеровима приказаним на слици (струје кроз проводнике су истих
смерова).
a) Одредити вектор магнетне индукције (израчунати интензитет, а уцртати
правац и смер) у тачки А, која се налази између ова два проводника, у

1
 равни коју они одређују, а удаљена је од проводника са струјом I1 за rA1 =
4 cm. (5 поена)
b) Одредити вектор магнетне индукције (израчунати интензитет, а уцртати
правац и смер) у тачки D, која се налази у равни коју одређују ова два
проводника, са стране проводника са струјом I2, а удаљена је од њега за
rD2 = 1 cm. (5 поена)
c) Да ли је сила којом проводници делују један на други привлачна или
одбојна (нацртати правац и смер сила)? (3 поена)

Решење

2
3
 3. У идеалном кондензатору капацитивности C = 5 µF је успостављена
простопериодична струја ефективне вредности I = 50mА, учестаности f = 50 Hz
и почетне фазе ψ = π/6. Тренутна вредност напона на кондензатору, при
усаглашеном референтном смеру са струјом, је: (6 поена)

Решење:

ω = 2πf = 2 ⋅ π ⋅ 50 = 100π = 314rad

I 50 ⋅ 10 −3
U = Xc ⋅ I = = = 31,8V efektivna vrednost napona na idealnom
ωC 314 ⋅ 5 ⋅ 10 −6
kondenzatoru
U m = 31,8 ⋅ 2V amplituda napona na idealnom kondenzatoru
π
ϕ = θ −ψ = − fazni stav na idealnom kondenzatoru zbog cinjenice da struja prednjaci
2
naponu za π/2
π π π
− =θ − ⇒ θ =− dobija se fazni stav napona
2 6 3
 π
=u ( t ) 31,8 2 sin 100 ⋅ π ⋅ t −  V
 3
4. Отпорник отпорности R је везан редно са идеалним елементом непознатих
карактеристика. Ова редна веза прикључена је на простопериодичан напон
u( t ) = 120 sin( 4000t − π ) V.
интензитета 6 Интензитет струје је
i ( t ) = 6 sin( 4000t + π ) A,
6 при чему су референтни смерови за струју и напон
усаглашени. Одредити отпорност отпорника R и карактеристике непознатог
елемента. О ком се елементу ради? (8 поена)

i(t) R
Решење: +
x

u(t)
Um
Z= = 20Ω prvo se odredi ukupna impedansa redne veze
Im
π π π
ϕ =−
θ ψ=− − =− odredi se fazni stav redne veze.
6 6 3
Пошто је ϕ < 0 непознати елемент је идеални кондензатор. Z
X X
tgϕ =− 3=
R
φ
X = − 3R
XC = − X =3 R

Z= R 2 + ( − X C ) = 2 R ⇒ R = 10Ω
2
R

4
 1 1 1
XC = ⇒ C= = F =14.43 µF
ωC ω X C 4 ⋅10 ⋅10 3
3

5. Два пријемника карактеристика R1 = 10 Ω, L1 = 8 mH и C1 = 1 µF и R2 = 20 Ω,

L2 = 10 mH и C2 = 2 µF везана су на ред и прикључена на простопериодичан
напон ефективне вредности U = 10 V и почетне фазе θ = π/12. Кружна
учестаност у колу је ω = 104 s-1. Одредити тренутну вредност струје у колу. (11
поена)

Решење:

X L1 = ω L1 = 104 ⋅ 8 ⋅10−3 = 80Ω

X L2 = ω L2 = 104 ⋅10 ⋅10−3 = 100Ω
1 1
X= = = 100Ω
C1
ωC1 10 ⋅10−6
4

1 1
X C= = = 50Ω
2
ωC2 2 ⋅10 ⋅10−6
4

Код редне везе пријемника сабирају се резистансе и реактансе пријемника, па се онда

одреди еквивалентна импеданса:

Re = R1 + R2 =30Ω
X e =X 1 + X 2 =X L1 − X C1 + X L2 − X C2 =30Ω
Ze = Re 2 + X e 2 = 30 2

Ефективна вредност струје је:

U 10 10 2
=
I = =
A A
Z e 30 2 60
а максимална вредност:
10 1
=
I m I= 2 = A A
30 3
Разлика фаза између напона и струје је:
X π
ϕ =θ −ψ = arctg e =
Re 4
па је почетна фаза струје:

5
 Тренутна вредност струје у колу је:
1  4 π
=i (t ) sin 10 t −  A
3  6