1.

Температурно стабилан отпорник састоји се од два једнака цилиндрична дела, начињена

од различитих материјала (гвожђе и графит). У ком односу стоје отпорности ова два дела
отпорника ако се претпостави да су увек на истој температури? Температурни коефицијенти
отпорности за гвожђе и графит су α Fe = 0.005K −1 и α C = −0.004K −1 .

Слика 1
Ако се са RFe означи укупна отпорност гвозденог дела, а са RC отпорност графитног дела
отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна
отпорност,
R = RFe + RC
где је
R = RFe 0 (1 + α Fe Δθ) + RC 0 (1 + α C Δθ ) .
Ако се групишу константни и температурно зависни чланови добија се релације,
R = RFe 0 + RC 0 + (RC 0α C + RFe 0α Fe )Δθ .
  
=0

Из услова да је отпорник температурно стабилан, добија се једначина

RFe 0 α Fe = − RC 0α C ,
из које се добија да је
RFe 0 α
=− C .
RC 0 α Fe
Када се и бројилац и именилац израза на левој страни знака једнакости помноже изразом
l/2
добија се тражени однос отпорности
S
RFe α 4
=− C = .
RC α Fe 5

2. Жичани проводник дужине l и сталног попречног пресека направљен је од материјала

( ) −1
чији је температурни коефицијент α = 5 ⋅ 10−3  C . Ако отпорност датог проводника на
температури θ0 = 20 C , износи R20 = 1 Ω , израчунати отпорност тог проводника ако се исти
равномерно загреје по дужини, тако да се температура линеарно мења дуж проводника од
вредности θ1 = 40 C на једном крају, до вредности θ2 = 2θ1 на другом крају.
Поставићемо проводник дуж x осе правоуглог координатног система тако да се леви крај
проводника налази у координатном почетку. У том случају је општи облик једначине праве
кроз две тачке, са координатама ( x1, y1 ) i ( x2 , y2 ) , облика
y2 − y1
y = y1 + (x − x1 ) . (1)
x2 − x1
У нашем случају тачке су (0, θ1 ) i (l , θ 2 ) па се температура дуж проводника мења по
линеарном закону
θ 2 − θ1 2θ − θ1 ⎛ x⎞
θ = θ1 + x = θ1 + 1 x = θ1 ⎜1 + ⎟ . (2)
l l ⎝ l⎠
Специфична отпорност проводника такође зависи од температуре и мења се по закону
ρ = ρ 0 (1 + α (θ − θ 0 )) . (3)
Сменом израза за температуру (2) у претходну једначину добија се
⎛ ⎛ ⎛ x⎞ ⎞⎞
ρ = ρ0 ⎜⎜1 + α⎜⎜ θ1 ⎜1 + ⎟ − θ0 ⎟⎟ ⎟⎟ .
⎝ ⎝ ⎝ l⎠ ⎠⎠
Зато што је проводник нехомоген, посматра се елемент проводника дужине d x на коме је
специфична отпорност константна, па је проводник на тој дужини хомоген и његова
отпорност износи
dx ⎛ ⎛ ⎛ x⎞ ⎞⎞ d x
dR =ρ = ρ0 ⎜⎜1 + α⎜⎜ θ1 ⎜1 + ⎟ − θ0 ⎟⎟ ⎟⎟ .
S ⎝ ⎝ ⎝ l⎠ ⎠⎠ S
Укупна отпорност проводника једнака је збиру отпорности од свих елементарних
проводника на целој дужини проводника, који су везани редно. Зато што дужине
елементарних проводника теже нули, операција сабирања се своди на интеграљење по
дужини,
l dx
R = ∫ρ ,
0 S
pа се укупна отпорност проводника добија решавањем интеграла
⎛ ⎛ ⎛ ⎞ ⎞ d x ρ0 ⎛ ⎛ ⎞⎞
⎜ l − αθ 0l + αθ1 ⎜⎜ l + l ⎟⎟ ⎟ = ρ 0 ⎛⎜ l − αθ 0l + αθ1 3l ⎞⎟
l 2
x⎞
R = ∫ ρ 0 ⎜⎜1 + α⎜⎜ θ1 ⎜1 + ⎟ − θ0 ⎟⎟ ⎟⎟ = ⎜
0 ⎝ ⎝ ⎝ l⎠ ⎠⎠ S S ⎝ ⎝ 2l ⎠ ⎟⎠ S ⎝ 2⎠

ρ0 ⎛ 3l ⎞
R= ⎜ l − αθ 0l + αθ1 ⎟
S ⎝ 2⎠
ρ0 ⎛ 3⎞ ⎛ 3⎞
R= l ⎜1 − αθ 0 + αθ1 ⎟ = R0 ⎜1 − αθ 0 + αθ1 ⎟ = 1.2 R0 = 1.2 Ω
S ⎝ 2⎠ ⎝ 2⎠
II Начин
Полазећи од тога да је
⎛ x⎞
θ = θ1 ⎜1 + ⎟
⎝ l⎠
задатак се може решити тако што се у уопштену формулу за израчунавање отпорности
проводника дужине l , специфична отпорност изрази преко експоненцијалног облика, и
срачуна интеграл
⎛ ⎛ x⎞ ⎞
l l d x l ρ 0 αΔθ ρ 0 l α ⎜⎜⎝ θ1 ⎜⎜⎝ 1+ l ⎟⎟⎠−θ 0 ⎟⎟⎠ ρ 0 l α (θ −θ ) αθ1 x
R = ∫ d R =∫ ρ =∫ e d x = ∫ e d x = ∫e 1 0 e l d x =
0 0 S 0 S S 0 S0
l
α (θ1 −θ 0 )
ρ l αθ 1 x l α ( θ −θ ) 1
= 0 e α (θ1 −θ 0 ) e l = ρ0 e 1 0 (e αθ1 − 1) = R0 e (e αθ1 − 1) = 1.223 R0 = 1.223Ω.
S αθ1 S αθ1 αθ 1
0

3. Одредити отпорност тракастог проводника константне специфичне отпорности ρ и

облика приказаног на слици. Познато је: a = 10mm , b = 20mm , c = 200mm , d = 1mm ,
ρ = 2.8 ⋅ 10 −8 Ωm .

Слика 2.

Код проводника са слике површина попречног пресека се мења са растојањем по линеарном

закону. Због симетричности проблема, на слици 2а приказана је једна половина горње
површине проводника. Ако се на растојању x уочи дужина d x онда је, према ознакама на
слици 2, површина попречног пресека проводника S ( x) = 2 y d .
a b
Величина y се одређује из једначине (1) стављајући да је x1 = 0, x2 = c, y1 = i y2 = ,
2 2
a b 2−a 2
y= + (x − 0) ,
2 c−0
одакле је
b−a
2y = a + x.
c
Према уопштеној формули за израчунавање отпорности проводника дужине l ,
 dl
R = ∫d R = ∫ρ , (4)
l l
S

укупна отпорност проводника са слике 2 биће

c c c
dx dx ρ dx
R = ∫ρ = ρ∫ = ∫
S (x ) ⎛
0 ⎜a +
b−a ⎞ d 0a+
b−a
x
0 x ⎟d
⎝ c ⎠ c
Да би се добијени интеграл свео на таблични случај подинтегралну функцију треба
преуредити и написати у облику
ρc dx
R= ∫
d 0 b − a ⎛ ac ⎞
,
⎜ + x⎟
c ⎝b − a ⎠
односно,
ρc c dx
R= ∫
d (b − a ) 0 ac
,
+x
b−a
одакле је
c
ρc ac
R= ln x + ,
d (b − a ) b−a 0

или када се замене границе интеграције добија се да је

ac
c+
ρc b −a ,
R= ln
d (b − a ) 0 + ac
b−a
односно,
ρc b
R= ln = 388.2μΩ .
d (b − a ) a

4. Проводник квадратног попречног пресека a × a и дужине l ( l >> a ) направљен је од

хетерогеног материјала чија се специфична отпорност линеарно мења дуж проводника, од
вредности ρ1 на једном крају до вредности ρ2 = 3ρ1 на другом крају проводника. Одредити
зависност еквивалентне отпорности између тачака А и Б у функцији положаја клизача на
проводнику, x . Познато је: ρ1 = 10Ωm , a = 1mm, l = 10cm, R1 = 100Ω .
Сагласно једначини (1) специфична отпорност проводника, постављеног дуж x осе,
површине попречног пресека S = a 2 , дуж проводника се мења по закону
ρ 2 − ρ1 ⎛ 2x ⎞
ρ( x ) = ρ1 + x = ρ1⎜ 1 + ⎟.
l ⎝ l ⎠
Отпорност жичаног проводника се рачуна из релације (4)
l
dx
R = ∫ ρ( x ) ,
0
S

и укупна отпорност проводника дужине l износи

l
ρ1 ⎛ 2 x ⎞ ρ1 ⎛⎜ l 2 ⎞⎟ ρl
2 ∫⎜
R= 1 + ⎟ d x = l+ = 2 12 = 2MΩ .
a 0⎝ l ⎠ a ⎜⎝
2 l ⎟⎠ a
Укупна отпорност од почетка проводника до растојања x је
x x
d x ρ1 ⎛ 2 x ⎞ ρ ⎛ x2 ⎞
Rx = ∫ ρ( x) = 2 ∫ ⎜1 + ⎟ d x = 12 ⎜⎜ x + ⎟⎟ ,
0
S a 0⎝ l ⎠ a ⎝ l ⎠

а од растојања x до краја проводника, R − R x , износи

l 2 − x 2 ⎞⎟ ρ1 (l − x )(2l + x )
l l
d x ρ1 ⎛ 2 x ⎞ ρ ⎛
R − Rx = ∫ ρ = 2 ∫ ⎜1 + ⎟ d x = 12 ⎜⎜ l − x + = .
x
S a x⎝ l ⎠ a ⎝ l ⎟⎠ a 2 l

Еквивалентна отпорност мешовите везе отпорника са слике 4 је

R1 (R − Rx )
Re = Rx + .
R1 + R − R x

5. У колу на слици познато је: E1 = 5V , E2 = 10V , J = 1A , U CD = 15V , R1 = R2 = R3 = 3Ω .

Одредити напон U AB .

На основу познатог напона U CD може се одредити, из Омовог закона, струја кроз отпорник
отпорности R3 ,
U CD
I3 = = 5A .
R3

Из првог Кирхофовог закона за чвор C одређује се струја I1 ,

I1 = J + I 3 = 6 A ,
па је
U AB = − E1 + R1I1 + U CD + E2 = 38V
6. У колу, приказаном на слици, познато је: I4 = 3A , R1 = 24Ω , R2 = R4 = R5 = 60Ω ,
R3 = R6 = 30 Ω .
а) Одредити електромоторну силу генератора E и снагу коју он предаје вези отпорника.
б) Колика струја протиче кроз отпорник R6 , ако се електромоторна сила генератора E
повећа 5 пута?

а) Ако се са Re 2 означи мешовита веза отпорника отпорности R4 , R5 i R6 ,

R5 R6
Re 2 = R4 + ,
R5 + R6
кроз коју протиче задата струја I 4 , онда се напон на крајевима ове везе U 2 може срачунати,
U 2 = I 4 Re2 = 240V .
Еквивалентна отпорност паралелне везе отпорника отпорности R2 , R3 i Re 2 , је
1 1 1 1 1
= + + =
Re1 R2 R3 Re 2 16Ω
па се из једначине
Re1
U2 = E
R1 + Re1
лако може одредити непозната вредност електромоторне силе
⎛ R ⎞
E = ⎜⎜1 + 1 ⎟⎟U 2 = 600 V .
⎝ Re1 ⎠
Струја кроз генератор се одређује из релације
E
I= = 15 A ,
R1 + Re1
а снага која се развија на генератору износи
PE = EI = 9kW.
б) На основу познате вредности струје I 4 може се одредити струја I 6 која протиче кроз
отпорник отпорности R6 . На основу струјног разделника је,
R5
I6 = I 4 = 2A .
R5 + R6
Ако се електромоторна сила генератора повећа 5 пута, из релације
 Re1
U2 = E
R1 + Re1
очигледно је да ће се напон U 2 повећати пет пута, што има за последицу повећање струје I 4
а самим тим и струје I 6 за пет пута, па је
I 6′ = 5 I 6 = 10A .

7. Одредити напоне U AB и U AC , као и снагу струјног генератора J1 , PJ 1 . Познато је: J1 = 10A ,

J 2 = 20A , J 3 = 50A , J 4 = 80A , E = 35V , R1 = R2 = R3 = R4 = 5Ω .

Овај задатак је најлакше решити директном применом Кирхофових закона. Према првом
Кирхофовом закону могу се одредити вредности струја: кроз отпорник R3 ,
I 3 = J1 + J 4 = 90 A ,
кроз отпорник R4 ,
I 4 = J 2 + I 3 = 110A ,
и кроз отпорник R2 ,
I 2 = J1 + J 2 − J 3 = −20A .
Сада се применом другог Кирхофовог закону могу одредити вредности тражених напона,
водећи при том рачуна да одабране гране не садрже струјне генераторе, па је
U AB = − R4 I 4 − R3 I 3 − R1 J1 = − 1050 V

и
U AC = − E + R2 I 2 = − 135 V .

Да би срачунали снагу струјног генератора J1 треба прво одредити напон на његовим

крајевима,
U J1 = U BC = U BA − U CA = 915V
а затим снагу по релацији
PJ1 = U J1 J 1 = 9150 W .

8. У колу на слици познато је: J1 = 1A , J2 = 2A , J 3 = 3A и R2 =100Ω . Израчунати напон на

отпорнику R2 .
Према првом Кирхофовом закону струје кроз отпорнике R1 и R2 имају вредности

I1 = J 2 + J 3 = 5 A и I2 = I1 − J1 = 4A .
па је по Омовом закону
U2 = R2 I 2 = 400V .

9. У колу на слици познато је: J1 = 1A , J2 = 2A , J 3 = 3A , J4 = 4A , E1 = 4V , E2 = 2V ,

R1 = R2 = R3 = 1Ω и R4 = R5 = R6 = 2 Ω . Израчунати напон UAB .

Директном применом првог и другог Кирхофовог закона могу се написати следеће једначине
I5 = J 2 + J 4

I 4 = I5 + J 3
I1 + I 3 = I 4 − J 2 + J 1
R1 I1 + E1 = R3 I 3 ,
чијим решавањем се добијају вредности струја у гранама кола, смерова као на слици,
I 5 = 6 A , I 4 = 9 A , I1 = 2A , I 3 = 6A .
Тражени напон има вредност
U AB = E 2 + R5 I 5 + R4 I 4 + R1 I1 = 34V

10. У колу на слици познато је: E = 600V , U1 = 300V , U2 = 100V и R =100Ω . Израчунати
отпорности R1 и R2 .
Полазећи од познатог напона на отпорнику може се одредити струја I 2 кроз отпорник R
(слика 10б.),
U2
I2 = = 1A
R
С друге стране, на основу познатог напона U1 може се одредити стуја генератора I1 из
релације
U 1 = E − RI 1
одакле је
E −U1
I1 = = 3A ,
R
па је
I 3 = I1 − I 2 = 2 A .
Из једначина
U1 = R1I1 + R1I 2 + U2
и
U1 = R1I1 + R2 I 3 ,
лако се одређују вредности непознатих отпорности
R1 = 50Ω и R2 = 75Ω .

11. У колу приказаном на слици одредити вредност електромоторне силе E , ако је познат
напон на отпорнику R5 , U 5 . Одредити снагу генератора E . Нумерички подаци: U5 = 10V ,
R1 = R3 = 10Ω , R2 = 20Ω и R4 = R5 = 5Ω .

Слично као у претходном задатку, из познатог напона на отпорнику прво се одреди струја
кроз отпорник R5 , смера као на слици,
U5
I3 = = 2A .
R5
Како кроз редну везу отпорника отпорности R3 , R4 i R5 , тече иста струја, може се одредити
напон на овој вези, који је једнак напону на отпорнику отпорности R2 ,

U 2 = (R3 + R4 + R5 )I 3 = 40V
На основу кога се одређују струје
U2
I2 = = 2A
R2
и
I = I 2 + I3 = 4A .
Непозната вредност електромоторне силе одређује се из релације
E = R1 I + U 2 = 80 V ,
па је
PE = EI = 320W

12. У колу на слици амперметри показују струје IA1 = 1.6mA и I A2 = 2.4mA . Одредити
електромоторну силу генератора E и отпорност отпорника R5 . Унутрашње отпорности
амперметра занемарити. Нумерички подаци: R1 = R2 = 5kΩ , R3 = 1.5kΩ и R4 = 2kΩ .

Пошто је струја кроз отпорник R3 позната може се одредити напон на његовим крајевима,
U 3 = R3 I A1 = 2.4 V ,
као и напон на паралелној вези отпорника отпорности R1 и R 2 , кроз коју тече позната струја
I A2 ,
R1R2
U12 = I A2 = 6 V .
R1 + R2
Непозната вредност електромоторне силе одређује се из једначине
E = U12 + U1 = 8.4 V ,
а струја кроз грану са отпорницима R 4 и R5 износи
I 45 = I A2 − I A1 = 0.8 mA .
Како је напон на овој грани једнак напону на отпорнику R3 то се из једначине
U 3 = ( R4 + R5 )I 45
одређује вредност непознате отпорности R5 ,
R5 = 1 kΩ .
13. У колу једносмерне струје приказаном на слици одредити електромоторну силу E1 , ако је
познато: E2 = 6V , E3 = 4V , E4 = 1V , E5 = 8V , J = 1A , R1 = R2 = R3 = R4 = 2Ω , R5 =1Ω и
напон између тачака А и С, U AC = −2V . Проверити биланс снага.

Полазећи од познатог напона

U AC = R2 I 2 − E2 ,

одређује се струја I 2 , I 2 = 2 A ,

а затим из првог Кирхофовог закона и струје I1 и I 3 , I1 = I 3 = I 2 + J = 3 A .

Решавањем система једначина

R4 I 4 + R5 I 5 = E4 + E5

I3 = I 4 − I 5 ,

одређују се вредности струја

I4 = 4 A и I5 = 1A

као и вредност непознате електромоторне силе E1 ,

E1 = U AC + E3 + R3 I 3 − E4 + R4 I 4 = 15 V .

Да би се срачунала снага на струјном генератору треба одредити вредност напона на

његовим крајевима из релације
U J = −U AC + R1 J = 4 V ,

па је снага генератора
PJ = U J J = 4 W .

Снаге напонских генератора се одређују из релација

PE1 = E1I1 = 45W , PE 2 = E2 I 2 = 12W , PE 3 = − E3 I 3 = −12 W , PE 4 = E4 I 4 = 4 W и
PE 5 = E5 I 5 = 8 W .

Треба нагласити да се електромоторна сила E3 у колу понаша као потрошач снаге јер смер
струје кроз генератор није сагласан са смером електромоторне силе.
Снаге на појединим отпорницима у колу израчунавају се према Џуловом закону и износе:
 2
PR1 = R1 J 2 = 2 W , PR 2 = R2 I 22 = 8 W , PR3 = R3I3 = 18 W , PR 4 = R4 I 42 = 32 W и PR5 = R5I52 = 1 W
Лако се може проверити да је у колу задовољен биланс снага, односно да је збир снага
генератора ∑ PG = 61W једнак збиру снага свих потрошача ∑ PR = 61W , односно

∑ PG = ∑ PR .

14. У вези отпорника, приказаној шемом на слици, познато је: R1 = R2 = 4Ω , R3 = 2Ω ,

R4 = 3Ω и R5 = 6Ω , као и струја I 5 = 1A . Израчунати напон U на који је ова веза отпорника
прикључена и снагу на отпорнику R1 .

Напон на крајевима паралелне везе отпорника отпорности R4 и R5 износи

U 45 = R5 I 5 = 6V
па је струја
U 45
I4 = = 2A .
R4

Струја и напон на отпорнику R3 одређују из релација

I 3 = I 4 + I 5 = 3A и U 3 = R3 I 3 = 6 V ,

а напон и струја кроз отпорник R2 из релација

U2
U 2 = U 3 + U 45 = 12V и I 2 = = 3A .
R2

На крају се могу одредити струја и напон на отпорнику R1 и износе

I1 = I 2 + I 3 = 6A и U1 = R1I1 = 24V .
Тражени напон U на који је ова мешовита веза отпорника прикључена има вредност
U = U1 + U2 = 36V ,
а снага Џулових губитака на отпорнику отпорности R1 износи

PR1 = R1I12 = 144W .

15. У колу, приказаном шемом на слици, одредити снаге напонских генератора. Нумерички
подаци: R1 = R2 = R3 = 10 Ω , E1 = 40V , E2 = 20 V , E3 = 10 V , J = 6 A .
Директном применом Омовог закона за грану сложеног кола и првог Кирхофовог закона
могу се одредити све струје у гранама кола. Смерови струја у појединим гранама кола
приказани су на слици а њихове вредности су:
E1 E − E2 E + E3
I1 = = 4 A , I2 = 1 = 2 A , I3 = 2 = 3 A , I E1 = I1 + I 2 − J = 0 A и
R1 R2 R3
I E2 = I3 − I 2 + J = 7 A .

Снаге напонских генератора у колу су:

PE1 = E1 I E1 = 0 W , PE 2 = E 2 I E 2 = 140 W , PE 3 = E3 I 3 = 30 W .

16. Решити коло на слици и проверити биланс снага. Познато је: J1 = J 2 = 2 A , E1 = 20V ,
E2 = 10V , R1 = R2 = 2Ω .

На основу познатог напона на паралелној вези грана, може се написати једначина

E1 − E 2 = R1 I1

из које се одређује струја I1 ,

I1 = 5 A ,
док је
I 2 = J 2 − J1 − I1 = −5 A .
Снаге на појединим отпорницима имају вредности
PR1 = R1I12 = 50 W , PR2 = R2 I 22 = 8 W
па је

∑ PR = 58 W ,
док су снаге које се развијају на појединим генераторима вредности:
PE1 = E1 I 1 = 100 W , PE2 = E 2 I 2 = −50 W , PJ1 = U J1 J 1 = 20 W ( U J1 = −U 10 = 10 V ),

PJ 2 = U J 2 J 2 = −12 W ( U J 2 = U 10 + R2 J 2 = −6 V )
па је њихов збир

∑Pg = 58W .
Овим је доказано да је биланс снага у колу задовољен,

∑ PR = ∑ Pg = 58 W .
17. У електричном колу приказаном шемом на слици идеални волтметри мере напоне
U1 = 108V и U2 = 60V . Одредити струје свих грана, отпорност R4 и електромоторну силу E3
и проверити биланс снага. Познато је: R1 = 8Ω , R2 = 5Ω , R3 = 10Ω , E1 = 40V , E2 = 30V ,
E4 = 142V .

На основу познатог напона на крајевима гране сложеног кола може се одредити из једначине
U1 = R4 I 4 + E4
непозната вредност отпорности R4 , одакле је R4 = 4Ω ;
из једначине
U2 = R1I1 + E1
одређује се струја I1 , I1 = 2.5 A ;
а из једначине
U 2 = R2 I 2 + E2

струја I 2 , I 2 = 6 A ;
па је
I 4 = −I1 − I 2 = −8.5A .
А онда из једначине
U1 = − R3 I 4 + U 2 − E3
одређује вредност електромоторне силе E3 = 37 V .
Снаге на појединим отпорницима износе:
2
PR1 = R1 I12 = 50 W , PR2 = R2 I 22 = 180 W , PR3 = R3 I 4 = 722.5 W и PR4 = R4 I 42 = 289 W ,
па је укупна снага која се на отпорницима претвара у топлотну енергију

∑ PR = 1241.5 W .
Снаге појединих напонских генератора су:
PE1 = − E1 I 1 = −100 W , PE2 = − E 2 I 2 = −180 W , PE3 = − E3 I 4 = 314.5 W и PE4 = − E 4 I 4 = 1207 W
па је укупна снага свих генератора у колу

∑ Pg = 1241.5 W
и једнака је укупној снази свих отпорника у колу.

18. Одредити струје у свим гранама електричног кола са слике. Проверити биланс снага.
Познато је: R1 = R2 = 2Ω , R3 = 3Ω , E1 = 5V , E2 = 6V , J1 = 1A , J2 = 2A , J 3 = 3A .

Полазећи од познатог напона на крајевима отпорника може се одредити струја

E2
I2 = = 3 A , а потом на основу првог Кирхофовог закона и остале струје у гранама кола,
R2
смерова као на слици,
I E1 = − J 2 − J1 = −3 A , I E 2 = I 2 − I E1 − J 1 = 5 A и I E1 = J 3 − J 2 = 1 A .

Снаге појединих генератора су:

UJ1 = R1J + E1 = 7 V , PЈ 1 = U J 1 J1 = 7 W
UJ 2 = −R3I3 − E2 + E1 = −4 V , PЈ 2 = U J 2 J 2 = −8 W

U J3 = R3 I3 = 3 V , PЈ 3 = UJ 3J3 = 9 W

PE1 = E1 I E1 = −15 W и PE 2 = E2 I E 2 = 30 W , па је укупна снага свих генератора у колу

∑ Pg = 23 W .
Снаге на отпорницима су:
PR1 = R1J12 = 2 W , PR2 = R2 I 22 = 18 W , PR3 = R3I32 = 3 W , а укупна снага на свим отпорницима
∑PR = 23 W па је
∑ PR = ∑ Pg .
19. У колу, приказаном шемом на слици, одредити снагу напонског генератора E2 , снагу
струјног генератора J , као и снагу која се развија на отпорнику R5 . Нумерички подаци:
J = 2A , E1 = E2 = 10V , E3 = 15V , E4 = 5V , R1 = R5 = 10Ω , R2 = R3 = R4 = 5Ω .

Коло на слици најлакше је решити применом метода потенцијала чворова. Према ознакама
на слици потенцијали чворова 1 и 2 су познати,
U10 = E2 = 10 V и U 20 = E3 = 15 V .

Треба одредити само непознату вредност напона U 30 из једначине за трећи чвор,

⎛ 1 1 ⎞ E
⎜⎜ + ⎟⎟U 30 = J + 4 ,
⎝ R4 R5 ⎠ R4
одакле је
U 30 = 10V .
За израчунавање снаге струјног генератора потребно је одредити напон на њему, а он се
може одредити из релације
U J = R2 J + U 30 − U 20 = 5 V
па је
PJ = U J J = 10 W .

Снага на отпорнику R5 директно се одређује из релације

2
U 30
PR 5 = = 10 W ,
R5

а за израчунавање снаге напонског генератора E2 треба треба одредити струју кроз

генератор. Полазећи од тога да је
U12 U10 − U 20 E − U10
I3 = = = −1A и I1 = 1 = 0A
R3 R3 R1
добија се да је
I 2 = I 3 − I1 = −1A

па снага напонског генератора E2 има вредност

PE 2 = E2I2 = −10W .
С обзиром да смерови струје и електромоторне силе нису усаглашени овај генератор се
понаша као потрошач у колу.
20. У колу, приказаном на слици, познато је: R2 = R3 = 20Ω , R1 = R4 = R5 = 10 Ω , J1 = 1A ,
J2 = 3A , E1 = E2 = 20V , E3 = 80V . Одредити: а) све струје у колу; б) напоне струјних
генератора; в) снаге генератора.

а) Имајући у виду да у овом колу постоје укупно три чвора, од чега су два независна и уз то
је између два чвора везан идеалан напонски извор овај задатак је најлакше решити применом
метода потенцијала чворова. За нулти чвор се бира чвор за који је везан негативан крај
идеалног напонског генератор. Према ознакама на слици је
U 20 = E1 = 20 V
и треба написати једначину за први чвор чији је општи облик дат једначином
G11U10 − G12U 20 = (∑ J )1

и за коло са слике једначина је

⎛ 1 1 1 ⎞ 1 E3
⎜⎜ + + ⎟⎟U10 − E1 = J1 + J 2 +
⎝ R4 R5 R3 ⎠ R4 R3

у којој је непоната вредност напона првог чвора па је

U10 = 40V .
На основу познатог напона на крајевима гране сложеног кола могу се одредити струје у
појединим гранама кола из једначина:
E − U 20 E − U10 U − U10 U
I2 = 2 = 0A , I 3 = 3 = 2A , I 4 = 20 = −2A и I 5 = 10 = 4A
R2 R3 R4 R5
па је по првом Кирхофовом закону
I E1 = I 4 + J1 − I2 = −1A .
б) Напони на струјним генераторима у колу су
U J 1 = U10 − U 20 + R1J1 = 30 V и U J 2 = U10 = 40 V .
ц) Снаге на појединим генераторима имају вредности:
PJ 1 = U J 1J1 = 30 W , PJ 2 = U J 2 J 2 = 120 W , PE1 = E1I E1 = −20W , PE 2 = E2I 2 = 0W и
PE 3 = E3 I 3 = 160 W .

21. У колу приказаном шемом на слици познате су вредности свих елемената:

R1 = R2 = R3 = R4 = R5 = 10Ω , J = 10A , E1 = 200V , E2 = 160V , E3 = E4 = 150 V . Одредити
струје кроз све гране кола и проверити биланс снага.
И овај задатак је најлакше решити применом метода потенцијала чворова. Према ознакама
чворова на слици могу се написати следеће једначине
U 20 = − E2 = −160V , U 30 = −E4 = −150V

⎛ 1 1⎞ 1 E
⎜⎜ + ⎟⎟U10 − U 20 = − J + 1 ,
⎝ R5 R1 ⎠ R1 R1
из којих се одређује врендност непознатог напона
U 10 = −30 V ,
па се на основу познатих напона на крајевима гране одређују струје у гранама из следећих
релација:
U10 = R5 I 5
струја I 5 = −3 A , из

U12 = R1I1 + E1 струја I1 = −7 A , из

U 32 = R3 I 3 + E3 струја I 3 = −14 A , из
J = I E4 + I 3 струја I E4 = 24 A из па је

I E2 = I 1 + I 3 струја I E2 = −21 A .

Снаге Џулових губитака на појединим отпорницима су:

2 2
PR1 = R1 I12 = 490 W , PR3 = R3 I 3 = 1960W , PR4 = R4 J 2 = 1000 W , PR5 = R5 I 5 = 90 W

па је укупна снага свих отпорника у колу

∑ PR = 3540 W .
Напон на струјном генератору има вредност
U J = R4 J + U 30 − U10 = −20 V ,
а снаге на појединим генераторима:
PE1 = − E1 I 1 = 1400 W , PE2 = E 2 I E2 = −3360 W , PE3 = − E3 I 3 = 2100 W , PE4 = E 4 I E4 = 3600 W ,

PJ = U J J = −200 W ,
па је укупна снага која се развија на свим генераторима у колу

∑ Pg = 3540 W .
22. Одредити снагу на отпорнику R3 у електричном колу приказаном шемом на слици.
Познато је: J = 5A , E1 = 16V , E2 = 24V , R1 = R5 = 3Ω , R2 = R3 = R4 = 6Ω .

Једначине које се могу написати применом метода потенцијала чворова су:

U10 = E1 = 16 V

⎛ 1 1 1 ⎞ ⎛ 1 1 ⎞ 1 E
⎜⎜ + + ⎟⎟U 20 − ⎜⎜ + ⎟⎟U10 − U 30 = − 2
⎝ R3 R4 R5 ⎠ ⎝ R4 R5 ⎠ R3 R5

⎛1 1 1 ⎞ 1
⎜⎜ + + ⎟⎟U 30 − 0U10 − U 20 = − J .
R
⎝ 1 R2 R3⎠ R3

Решавањем система једначина добија се:

U 20 = −2 V и U 30 = −8 V ,
па је напон на отпорнику R3

U R3 = U 30 − U 20 = −6 V ,
а тражена снага износи
U R23
PR3 = = 6W.
R3

23. У колу, приказаном на слици, познате су вредности свих елемената. Одредити све струје
и проверити биланс снага. Нумерички подаци: E1 = E3 = 20 V , J2 = 3A , R1 = R2 = 5 Ω ,
R3 = R4 = 10 Ω .

У колу постоји само један независан чвор па је најлакше коло решити применом метода
потенцијала чворова. Из једначине
⎛ 1 1 1 ⎞ E1 E
⎜⎜ + + ⎟⎟U10 = − J2 − 3
⎝ R1 + R2 R4 R3 ⎠ R1 + R2 R3
одређује се напон
U 10 = −10 V .
Струје у гранама кола имају вредности
U10 U + E3
I2 = = −1 A , I 3 = 10 = 1 A и I1 = I 2 + J 2 + I 3 = 3 A .
R4 R3
Снаге које се развијају на појединим орпотницима су:

PR1 = R1I12 = 45 W , PR2 = R2 I12 = 45 W , PR3 = R3 I 32 = 10 W , PR4 = R4 I 22 = 10 W

па је

∑ PR = 110 W ,
а снаге на генераторима се одређују из релација:
U J 2 = −U10 = 10 V

PE1 = E1I1 = 60 W , PE3 = E3 I 3 = 20 W , PЈ 2 = U J 2 J 2 = 30 W ,

и збир снага на генераторима једнак је

∑ Pg = 110 W ,
па је биланс снага задовољен јер је

∑ PR = ∑ Pg .
24. Решити коло на слици и проверити биланс снага. Познато је: E1 = 3 V , E2 = 2 V , E3 = 1 V ,
J = 2A , R1 = R3 = R4 = 1Ω , R2 = 2Ω.

По методу потенцијала чворова је:

U10 = E3 = 1 V

⎛ 1 1 ⎞ 1 E
⎜⎜ + ⎟⎟U 20 − U 10 = J + 1
⎝ R1 R4 ⎠ R4 R1
па је
U 20 = 3 V .
Смерови струја у појединим гранама кола приказани су на слици а њихове вредности су:
U 21 U + E2
I4 = = 2 A , I1 = I 4 − J = 2 A , I 2 = 10 = 1.5 A и I 3 = I 2 − I 4 = −0.5 A .
R4 R2
Снаге на отпорницима су:

PR1 = R1I12 = 0 W , PR2 = R2 I 22 = 4.5 W , PR3 = R3 J 2 = 4 W , PR4 = R4 I 42 = 4 W

па је

∑ PR = 12.5 W .
Напон на струјном генератору има вредност
U J = R3 J + U 20 = 5 V
па је
PЈ = U J J = 10 W , PE1 = E1I1 = 0 W , PE2 = E2 I 2 = 3 W , PE3 = E3I 3 = −0.5 W и

∑ Pg = 12.5 W
па је

∑ PR = ∑ Pg .
25. У колу, приказаном на слици, одредити снаге свих генератора. Познато је:
R1 = R2 = 20Ω, R3 = R4 = R5 = 10Ω , E1 = 140V , E2 = 20V , E3 = 20V , J = 1A .

И овај задатак се решава применом метода потенцијала чворова где је

U 20 = E3 = 20 V

⎛1 1 1 ⎞ 1 E
⎜⎜ + + ⎟⎟U10 − U 20 = J + 1
R
⎝ 1 R3 R4⎠ R4 R1

па је
U10 = 40V .

Сада се могу из одговарајућих једначина одредити струје у свим гранама кола, смерова као
на слици, где је:
U
I 3 = 10 = 4A ,
R3
U10 = E1 − R1I1 ⇒ I1 = 5A

U 20 = E2 − R2 I 2 ⇒ I 2 = 0A
I E 3 = I 3 − I1 − I 2 = −1A
и тражене снаге:
PE1 = E1I1 = 700W , PE2 = E2I2 = 0W , PE 3 = E3 I E 3 = −20 W , U J = U12 + R5 J = 30V , па је
PJ = U J J = 30 W .

26. Решити коло на слици и проверити биланс снага. Познато је: R1 = R4 = R5 = R6 = R7 = 1Ω ,

R2 = R3 = 5Ω , E1 = 35V , E2 = 20V , E3 = E4 = 30V , J = 25A .

Према ознакама чворова на слици, једино је вредност напона U 40 непозната, јер је

U 10 = − E3 = −30 V , U 20 = E2 = 20 V , U 30 = E2 − E4 = −10 V ,
па је по методу потенцијала чворова
⎛ 1 1 1⎞ 1 1 E
⎜⎜ + + ⎟⎟U 40 − U 20 − U 30 = 1
R
⎝ 7 R6 R1⎠ R6 R7 R1

одакле је
U 40 = 15V .
Смерови струја у гранама кола приказани су на слици а њихове вредности су:
E1 − U 40 U U 13
I1 = = 20 A , I 6 = 42 = −5A , I 7 = I1 − I 6 = 25A , I5 = = −20 A ,
R1 R6 R5
U 21
I E 4 = I 7 + I 5 = 5A , I4 = = 50A , I E 2 = I 4 − I E 4 − J − I 6 = 25A ,
R4
− U 10
I3 = = 6A , I E 3 = I 3 + I 4 − I 5 = 76 A .
R3
Снаге генератора се одређују из релација:
U J = R2 J + U 20 = 145V PJ = U J J = 3625 W , PE1 = E1I1 = 700W , PE2 = E2 I E 2 = 500W ,
PE 3 = E3 I E 3 = 2280 W , PE 4 = E4 I E 4 = 150W
па је
 ∑ Pg = 7255W .
Снаге на отпорницима су:
PR1 = R1I12 = 400W , PR 2 = R2 J 2 = 3125W , PR 3 = R3 I32 = 180W , PR 4 = R4 I 42 = 2500W ,
PR5 = R5 I52 = 400W , PR 6 = R6 I 62 = 25W , PR 7 = R7 I 72 = 625W
па је

∑ PR = 7255W .
28. У колу на слици познато је: E1 = 8V , E2 = 5V , E3 = 4V , E4 = 2V , J1 = 1A , J 2 = 2A ,
R1 = R3 = 2Ω , R2 = R5 = 5Ω , R4 = 6Ω . Одредити све струје у колу и снаге свих генератора.

По методу потенцијала чворова једначине су:

U10 = − E3 = −4 V

U 20 = E4 = 2 V

1 ⎛ 1 1 ⎞ E
− U 20 + ⎜⎜ + ⎟⎟U 30 = J1 − 1
R1 ⎝ R1 R3 ⎠ R1
одакле је
U 30 = −2 V
Смерови струја у појединим гранама кола приказани су на слици а њихове вредности су:
− U 30 U + E2
I3 = = 1 A , I 2 = 10 = 0.2 A , I1 = I 3 + J 1 = 2 A , I E 3 = J 2 + I 4 − I 2 − J1 = 1.8 A ,
R3 R2
U
I 4 = 21 = 1 A , I E4 = J2 + I4 − I1 = 1A .
R4
Вредност напона на струјном генератору је
U J 1 = U 31 = 2 V и U J 2 = R5 J 2 + U12 = 4 V

а снаге појединих генератора:

PJ 1 = U J 1 J1 = 2 W , PJ 2 = U J 2 J 2 = 8 W , PE1 = E1I1 = 16W , PE 2 = E2 I2 = 1W ,
PE 3 = E3 I E 3 = 7.2 W и PE 4 = E4I E 4 = 2 W .
29. У колу на слици, одредити струју кроз отпорник R2 и снагу струјног генератора J .
Нумерички подаци: R1 = R4 = R5 = 10 Ω , R2 = R3 = 20 Ω , E1 = 60 V , E2 = 10V и J = 4 A .

Овај задатак ћемо решити применом метода контурних струја. У колу постоје три независне
контуре и свакој од њих се придружује по једна контурна струја. Пошто коло садржи струјни
генератор, независне контуре се не могу бирати произвољно већ се мора водити рачуна о
томе да струјни генератор буде у независној грани одговарајуће контуре. С обзиром да је
једна контурна струја позната,
I III = J = 4 A ,
поставља се систем од две једначине по методу контурних струја
(R1 + R3 + R4 )I I + R3 I II + R4 I III = E1
R3 I I + ( R2 + R3 + R5 )I II − R5 I III = E2 .
Када се замене бројне вредности добија се систем једначина
40I I + 20I II = 20
20I I + 50I II = 50
чијим решавањем се добијају вредности контурних струја
I I = 0 А i I II = 1А .

Како се отпорник отпорности R2 налази у независној грани струја кроз отпорник једнака је
контурној струји I II па је

I 2 = I II = 1А .
Да би се одредила снага струјног генератора треба прво одредити напон генератора
U J = R4 (I I + J ) + R5 ( J − I II ) = 70 V ,

па је
PЈ = U J J = 280 W .

29. У колу на слици одредити снаге генератора J1 и E1 . Познато је: R1 =10Ω , R2 = R4 = 30Ω ,
R3 = 5Ω , R5 = 25Ω , E1 = 2V , E2 = 1V , J1 = 2mA , J2 = 6mA.
Овај задатак биће решен на два начина и то применом метода контурних струја и применом
метода потенцијала чворова.
а) У овом колу постоје четири независне контуре и свакој од њих се може придружити по
једна контурна струја. Ако се независне контуре и смерови контурних струја одаберу као на
слици, онда су контурне струје
II = J1 = 2 mA
III = J2 = 6 mA
познате, док се за преостале две контуре пише систем једначина са две непознате по методу
контурних струја
R4 I III − R4 I IV = E1 + E2

− R2 I I + ( R2 + R3 )I II − R4 I III + (R2 + R3 + R4 + R5 )I IV = 0 .
Решавањем горњег система једначина израчунавају се непознате контурне струје
IIII = 147.5 m A , I IV = 47.5 m A .
Смерови струја у појединим гранама кола приказани су на слици а њихове вредности су:
I E1 = I III − I I = 145.5 m A ,
I 2 = I I − I II − I IV = −51.5 m A .
Снаге генератора су
U J 1 = R2 I 2 + E1 + R1 J1 = 0.475 V

PJ 1 = J 1U J 1 = 0.95 mW и PE1 = I E1E1 = 291m W .

б) У колу на слици постоје четири независна чвора а самим тим и независна напона чворова.
Ако се чворови означе као на слици, онда су напони чворова 1 и 2, у односу на референтни
чвор 0, познати
U10 = E1 = 2V

U 20 = − E2 = −1V ,

док се за преостала два чвора пише систем јадначина по

методу потенцијала чворова
⎛ 1 1 ⎞ 1 1
⎜⎜ + ⎟⎟U 30 − U 20 − U 40 = − J 2
⎝ R3 R5 ⎠ R5 R3
⎛1 1 ⎞ 1 1
⎜⎜ + ⎟⎟U 40 − U10 − U 30 = J1
⎝ R3 R2 ⎠ R2 R3

чија решења су
U 40 = 0.455V и U30 = 0.1875V .

На основу познатих напона на крајевима гране, одређују се струје у појединим гранама кола.
Смерови струја дати су на слици а њихове јачине су:
U10 − U 20 U − U 10
I4 = = 100 m A , I 2 = 40 = −51 .5 m A и I E1 = I 4 − I 2 − J 2 = 145.5 m A .
R4 R2

Напон на струјном генератору и снаге генератора су одређени у задатку под а) и износе

U J 1 = I 2 R2 + E1 + J1R1 = 0.475V , PJ 1 = J1U J 1 = 0.95 mW , PE1 = I E1E1 = 291m W .

30. За коло приказано на слици одредити снаге на генераторима J1 , J 2 и E2 . Познато је:

E1 = 1V , E2 = 2V , E3 = 3V , J1 = 2A , J 2 = 3A , R1 =1Ω , R2 = 2Ω , R3 = 1Ω .

Ако се независне контуре и смерови контурних струја одаберу као на слици, систем
једначина по методу контурних струја је
I I = J1 = 2 A ,
I II = J 2 = 3A
( R1 + R2 + R3 ) I III + R3I II − R2 I I = E1 + E2 ,
одакле се добија непозната контурна струја
I III = 1A ,
па је
I 2 = I III − I I = −1A , PE2 = E 2 I 2 = −2 W
U J1 = − E3 − R2 I 2 + E 2 = 1 V , PJ1 = U J1 J 1 = 2 W

I 3 = I II − I III = 4 A
U J2 = − E1 + R3 I 3 = 1 V , PJ2 = U J 2 J 2 = 3 W .
31. У колу приказаном на слици одредити снаге на свим генераторима. Познато је:
R1 = R3 = 1Ω , R2 = 2Ω , E1 = 10V , E2 = 20V , E3 = 30V , J1 = 20A , J 2 = 30A .

Једначине по методу контурних струја су:

I I = J 2 = 30A ,
III = J1 = 20A ,
R3 I I − R2 I II + (R1 + R2 + R3 )I III = E 2 − E1 ,
а непозната контурна струја има вредност
I III = 5A .
Смерови струја у појединим гранама приказани су на слици а њихове вредности су:
I1 = −I III = −5A , I2 = I III − I II = −15A , I 3 = I II + I I = 50 A и I R3 = I 2 + I 3 = 35A .
Снаге појединих генератора одређују се из релација:
U J1 = −E3 − R2 I2 + E2 = 20V , PJ1 = U J1 J1 = 400W , U J 2 = −E3 + R3I R3 = 5V ,
PJ 2 = U J 2 J 2 = 150W , PE1 = E1I1 = −50W , PE2 = E2 I 2 = −300W и PE3 = E3I3 = 1500W .

32. У колу на слици одредити све струје и израчунати снагу струјног генератора J 2 и
напонског генератора E1 . Познато је: E1 = 10V , E2 = 180V , J1 = 1A , J2 = 6A , R1 = 20Ω ,
R2 = 40Ω , R3 = 8Ω .

Једначине по методу контурних струја су:

I I = J1 = 1A , I II = J 2 = 6 A
( R2 + R3 ) I III − R3 I II = E2
па је
I III = 1.25A .
Вредности струја у гранама кола су:
I1 = I I − I II = −5 A , I 2 = I III = 4.75A , I 3 = I II − I III = 1.25 A
па је
U J 2 = E1 + R3 I 3 = 20 V , PJ 2 = U J 2 J 2 = 120 W и

PE1 = E1 I1 = −50 W .

33. У колу, приказаном на слици, познато је: E1 = 600V , J1 = 8A , J2 = 1A , J 3 = 3A , R1 = 24Ω

, R2 = R3 = 30Ω , R4 = 60Ω . Одредити струје у свим гранама кола.

И овај задатак ћемо решити на два начина: а) применом метода контурних струја и б)
применом метода потенцијала чворова.
а) Коло садржи четири независне контуре. Пошто у колу постоје три идеална струјна
генератора, независне контуре се бирају тако да се струјни генератори налазе у независним
гранама одговарајућих контура. Избор контурних струја и одабрани смерови контурних
струја приказани су на слици. Контурне струје
I I = J1 = 8A , I II = J 2 = 1A и I III = J 3 = 3A

су познате, а четврта се одређује из једначине

I IV (R1 + R4 ) − I I R4 − I III R4 = E1 ,

и има вредност
I IV = 15A .

Јачине струја у гранама кола су:

I1 = I IV = 15A , I 2 = I III − I II = 2A и I 4 = I IV − I III − I I = 4A .

б) Коло на слици има два независна чвора па по методу потенцијала чворова треба написати
систем од две једначина са две непознате:
⎛ 1 1⎞ E1
⎜⎜ + ⎟⎟U10 = − J1 − J 3 +
⎝ R4 R1 ⎠ R1
1
U 20 = − J 2 + J 3
R2

чија су решења
U10 = 240V и U 20 = 60V .
Ознаке и смерови појединих струја у гранама кола приказани су на слици а њихове
вредности се одређују из релација:
E1 − U 10 U U
I1 = = 15 A , I 2 = 20 = 2A и I 4 = 10 = 4A .
R1 R2 R4

34. У колу, приказаном на слици одредити све струје у колу и проверити биланс снага.
Нумерички подаци: R1 = R2 = 1Ω, R3 = 2Ω , J1 = 1A , J2 = 2A , E1 = 14V, E2 = 10V , E3 = 16V.

Једначине по методу контурних струја су:

I I = J1 = 1A
I II = J 2 = 2 A
(R1 + R2 + R3 )I III − R3 I I + R2 I II = E1 + E2 + E3 ,
а непозната контурна струја има вредност
I III = 10 A .
Вредности струја у појединим гранама кола су:
I1 = I III = 10A , I2 = I III + I II = 12A , I3 = I III − I I = 9 A .
Напони струјних генератора се одређују из једначина
U J1 = −R3I3 + E3 = −2 V , U J 2 = R2I 2 − E2 = 2 V .

Снаге на појединим елементима кола су:

PR1 = R1I12 = 100 W , PR2 = R2 I 22 = 144 W , PR3 = R3 I 32 = 162 W ⇒ ∑ PR = 406 W ,

PE1 = E1I1 = 140 W , PE2 = E2 I 2 = 120 W PE3 = E3I3 = 144W , PЈ1 = U J1 J1 = −2 W ,

PЈ 2 = U J 2 J 2 = 4 W ⇒ ∑ Pg = 406 W

па је

∑ PR = ∑ Pg .
35. Одредити све струје у колу, приказаном на слици. Проверити биланс снага. Познато је:
R1 = R3 = R6 = 10 Ω , R2 = R4 = 5Ω , R5 = 20Ω , E1 = 110V , E2 = 40V , E6 = 80V , J 5 = 1A .
За независне контуре и смерове контурних струја приказане на слици једначине по методу
контурних струја су:
I I = J 5 = 1A

(R1 + R3 + R4 )I II − R3 I I + (R3 + R4 )I III = E1

(R2 + R3 + R4 + R6 )I III + (R3 + R4 )I II − (R3 + R2 )I I = E2 + E6
Решавањем добијеног система једначина одређују се непознате контурне струје и њихове
вредности су:
I II = 3A и I III = 3A .
Смерови струја у појединим гранама приказани су на слици а њихове вредности су:
I1 = I II = 3A , I 2 = I III − I I = 2A ,

I 3 = I 1 + I 2 = 5A , I 4 = I III + I II = 6A и
I 6 = I III = 3A .
Снаге на појединим елементима кола су:

PR1 = R1I12 = 90W , PR 2 = R2 I 22 = 20W , PR3 = R3 I32 = 250W , PR 4 = R4 I 42 = 180W ,

PR5 = R5 J 52 = 20W , PR 6 = R6 I 62 = 90W , PE1 = E1I1 = 330W , PE 2 = E2 I 2 = 80W ,
PE 6 = E6 I 6 = 240 W , U J 5 = R5 J 5 − R3 I 3 − R2 I 2 + E2 = 0 V , PJ 5 = U J 5 J 5 = 0 W .

∑PR = 650W ∑PG = 650W ⇒ ∑ PR = ∑ PG

36. У колу на слици одредити снаге на струјним генераторима. Познато је: E1 = E3 = 32V ,
E2 = 20V , J1 = J2 = 2A , R1 = R2 = 2Ω , R3 = R4 = 4Ω .

Једначине по методу контурних струја су:

I I = J1 = 2A
I I = J1 = 2A
R4 I I + (R3 + R4 )I III − R4 I IV = E3

− (R1 + R4 )I I + R1I II − R4 I III + (R1 + R2 + R4 )I IV = E1 + E2 ,

а вредности контурних струја
I III = 9A и I IV = 12A .
Вредности струја у гранама кола су
I 2 = I IV = 12A и I1 = I 2 + J 2 − J1 = 12A ,
а снаге струјних генератора одређују се из релација:
U J 1 = R2 I 2 − E2 = 4 V , PJ 1 = U J 1 J1 = 8W ,

U J 2 = R1I1 − E1 = −8V , PJ 2 = U J 2 J 2 = −16 W .

37. У колу приказаном на слици познато је: R1 = R2 = R3 = R4 = 2Ω , E1 = E2 = 12V ,

J1 = J2 = 6A . Одредити све струје у колу и проверити биланс снага.

Једначине по методу контурних струја су:

II = J1 = 6 A
I II = J2 = 6 A
(R2 + R3 )I III + R3I II = E2
одакле је
IIII = 0 A .
Смерови струја у појединим гранама приказани су на слици а њихове вредности су:
I 2 = 0 A , I 3 = J 2 = 6 A и I E 2 = −J1 = −6 A .
Напони струјних генератора су:
U J 1 = R1 J1 + E1 + E2 = 36 V

U J 2 = R4 J 2 + U 20 = 24 V
а снаге које се развијају на појединим елементима кола имају вредности:
PJ 1 = U J 1 J1 = 216 W , PE1 = E1J1 = −72W , PJ 2 = U J 2 J 2 = 144 W , PE2 = E2I E2 = −72W ,
PR1 = R1J12 = 72 W , PR 2 = R2 I 22 = 0 W , PR3 = R3 I32 = 72 W и PR 4 = R4 J 22 = 72 W , па је
∑ Pg = 216W и ∑ PR = 216W ,
одакле је

∑ Pg = ∑ PR .

38.У колу приказаном шемом на слици одредити вредност променљивог отпорника R p , да би

се на њему развила максимална снага и израчунати ту снагу. Познато је: R = 10Ω , E = 10 V .

У односу на променљиви отпорник, остатак кола између тачака a i b , може се заменити

еквивалентним Тевененовим генератором. Елементи Тевененовог генератора су унутрашња
отпорност и напон празног хода. За одређивање унутрашње отпорности Тевененовог
генератора све генераторе треба заменити својим унутрашњим отпорностима, то јест, места
где се налази електромоторна сила генератора треба кратко спојити а места где се налази
струја струјног генератора треба откачити, па одредити еквивалентну отпорност између
тачака a i b . За конкретно коло са слике
2R R
Rab = + = R = 10 Ω .
R+R 2
За одређивање напона празног хода Тевененовог генератора неопходно је решити коло и
одредити напон који постоји између тачака a i b када у тој грани не тече струја. За
конкретно коло приказано на слици, струја у колу је вредности
E
I= = 0.5 A
2R
па је напона празног хода
(U ab )0 = E + RI = 15 V .
На овај начин је добијено просто коло са једним генератором и једним потрошачем као на
слици. Да би се на порошачу развијала максимална снага мора да буде извршено
прилагођење потрошача на генератор, односно задовољен услов
R р = Rab .

Да би одредили максималну вредност снаге на потрошачу треба одредити струју потрошача

из једначине кола
(U ab )0 = (R p + Rab )I p ,
одакле је
(U ab )0
Ip = = 0.75 A ,
R p + Rab
па је
Pp = Rp I p2 = 5.625 W .

39. У колу, приказаном на слици, одредити вредност променљивог отпорника R да би се на

њему развила максимална снага и израчунати ту снагу. Бројни подаци: J = 1A , E = 80V ,
R1 = 20Ω , R2 = R3 = 30Ω .

У односу на променљиви отпорник, двопол се може заменити еквивалентним Тевененовим

генератором унутрашње отпорности
R1R2
Rab = = 12Ω .
R1 + R2
На отпорнику R ће се развити максимална снага ако је задовољен услов
R = Rab = 12Ω .
Из једначине по методу потенцијала чворова
⎛1 1 ⎞ E
⎜⎜ + ⎟⎟U10 = J +
⎝ R1 R2 ⎠ R1
одређује се напон
U10 = 60V
који је једнак напону празног хода Тевененовог генератора
(U ab )0 = U10 = 60V.
Струја кроз отпорник R је
(U ab )0
I= = 2 .5 A ,
Rab + R
а његова снага
PR = RI 2 = 75 W .

40. У колу на слици одредити непознату отпорност R , да би се на њој развила максимална

снага. Одредити снагу на отпорнику R и снагу струјног генератора. Познато је: R1 = 2Ω ,
R2 = 4Ω , R3 = 1Ω , R4 = 2 3Ω , J = 1A , E1 = 4V , E2 = 6V .
Унутрашња отпорност еквивалентног Тевененовог генератора износи
R1 R2
Re = + R4 = 2 Ω ,
R1 + R2
па је на основу услова прилагођења, непозната отпорност
R = Re = 2 Ω .
Напон празног хода се одређује из једначине
⎛1 1 ⎞ E E
⎜⎜ + ⎟⎟U10 = J + 1 − 2 ,
⎝ R1 R2 ⎠ R1 R2
из које се добија напон
U10 = 2 V ,
па је
(U ab ) 0 = U 10 = 2 V .

Према Омовом закону, струја кроз отпорник R има вредност

(U ab ) 0
I= = 0 .5 A ,
Re + R

а снага
PR = RI 2 = 0.5 W .
Када је позната струја кроз отпорник R , из електричног кола које је задато, лако се одређује
напон на струјном генератору,
7
U J = R4 I + RI + R3 J = V,
3
као и снага генератора
7
PJ = U J J = W.
3
41. У колу, приказаном на слици, познато је: E1 = 80V , E2 = 40V , E3 = 110V , J = 1A ,
R2 = R4 = 5Ω , R3 = R5 = 10Ω . Одредити отпорност отпорника R1 , тако да се на њему развије
максимална снага и одредити ту снагу.

У односу на отпорник непознате отпорности R1 остатак кола се може заменити

еквивалентним напонским генератором, унутрашње отпорности

Rab = R2 +
(R4 + R5 )R3 = 11Ω ,
R4 + R5 + R3

па је према услову прилагођења

R1 = Rab = 11Ω .
За израчунавање напона празног хода треба одредити струје, у
колу са слике, применом метода контурних струја. Из система једначина
III = J = 1A
(R4 + R5 + R3 )I I + R5 J = − E3
одређује се непозната контурна струја
24
II = − A.
5
Напон празног хода се израчунава из једначине
(U AB )0 = E1 − R3I I − E3 + R2 J + E2 = 63V
а струја кроз отпорник,
(U AB )0 63
I1 = = A = 2.8636 A ,
R1 + Rab 22

па снага Џулових губитака који се јављају на отпорнику отпорности R1 износи

PR1 = R1I12 = 90.2W .

42. У колу на слици одредити отпорност непознатог отпорника R , да би се на њему развила

максимална снага и израчунати ту снагу. Познато је: R1 = R4 = 6Ω , R2 = R3 = 12Ω , J1 = 1A ,
J 2 = 2A , E1 = 24V , E2 = 12V , E3 = 60V .
Двопол са крајева непознатог отпорника R се може заменити еквивалентним Тевененовим
генератором. Унутрашња отпорност генератора је
Re = R2 = 12Ω ,
а напон празног хода
(U ab ) 0 = E3 − E2 − R2 J 2 = 24 V .
Из услова прилагођења добија се да је
R = Re = 12 Ω
па је струја кроз отпорник вредности
(U ab ) 0
I= = 1A ,
Re + R
а снага на њему
PR = RI 2 = 12 W .

43. У колу приказаном шемом на слици одредити вредност променљивог отпорника R2 , да

би се на њему развила максимална снага. За тај случај израчунати снагу генератора E2 .
Познато је: R1 = R5 = 20Ω , R3 = R4 = 5Ω , E1 = E5 = 20 V , E2 = 10V , E3 = E4 = 5 V , J1 = 1A
и J 2 = 2A .
У односу на грану са променљивим отпорником, двопол се може заменити еквивалентним
генератором, чија је еквивалентна отпорност, према колу са слике једнака
Re = (R1 R5 ) ⊕ R3 ⊕ R4 = 20 Ω R1
а непозната отпорност
R2 = Re = 20 Ω .
Да би израчунали напон празног хода Тевененовог генератора треба одредити струје у колу.
Смерови струја у појединим гранама приказани су на слици а њихове вредности су:
E1 + E5
I1 = = 1 A , I 4 = J1 + J 2 = 3A и I 3 = J 2 − I 4 = −1A
R1 + R5
Напон празног хода се сада одређује из релације
(U ab ) 0 = R1 I1 − E1 + R3 I 3 + E3 + E4 − R4 J 4 = −10 V .
Еквивалентно коло приказано је на слици а струја у колу се одређује
по Омовом закону и има вредност,
(U ab ) 0 + E 2
I= = 0A ,
Re + R2

па је и снага електромоторне силе E2

PE 2 = E2 I = 0 W .

44. У колу, приказаном на слици, познато је: R1 = R3 = 5Ω , R2 = R4 = R6 = 10Ω , E1 = 75V ,

E2 = 60 V , J = 1A , као и струја кроз грану с отпорником R5 , I 5 = 6 A . Одредити отпорност
отпорника R5 и снагу на њему.

С обзиром да је позната вредност струје кроз отпорник R5 задатак је најлакше решити тако
што се остатак кола са крајева непознатог отпорника замени еквивалентним Тевененовим
генератором, а потом из простог кола срачуна непозната отпорност.
Унутрашња отпорност кола са крајева отпорника R5 једнака је

Rab =
(R1 + R3 )(R2 + R4 ) = 20 Ω .
R1 + R3 + R2 + R4 3
За одабране контуре и смерове контурних струја као на
слици једначине су:
I II = J = 1A
(R1 + R2 + R3 + R4 )I I − (R3 + R4 )I II = E1 − E2
па је контурна струја
I I = 1A .
Напон празног хода има вредност
(Uab )0 = R3 (I I − J ) + R1I I − E1 = −70 V .
За еквивалентно коло на слици може се написати једначина
(U ab )0 = −(R5 + Rab ) I 5 ,
из које се одређује вредност непознате отпорности
(U ab )0
R5 = − − Rab = 5 Ω ,
I5
па снага која се развија на отпорнику износи
PR5 = R5I52 = 180W .

45. Одредити отпорност отпорника R3 , тако да се на њему развије максимална снага и

израчунати ту снагу. Одредити снагу струјног генератора. Нумерички подаци: R1 = 750Ω ,
R2 = R5 = 1kΩ , R4 = 250Ω , E1 = 250V , E2 = 4kV , E3 = 10.5kV , J = 1A .

Да би одредили отпорност потрошача при којој се на њему развија максимална снага треба
одредити еквивалентну отпорност Тевененовог генератора. За коло са слике она износи
R2 R5
Rab = R1 + R4 + = 1. 5 kΩ ,
R2 + R5
па је
R3 = Rab = 1.5kΩ .
А да би одредили напон празног хода треба решити коло коло са слике. Контурна струја,
смера као на слици, има вредност
E2
II = = 2A ,
R2 + R5
па је струја
I 5 = I I = 2A ,
а напон Тевененовог генератора
(U ab )0 = −E3 + E1 − R1J + I5 R5 = −9kV .

Струја кроз отпорник отпорности R3 има вредност

(U ab )0
I3 = = −3A ,
Rab + R3
а снага која се на њему развија износи
PR3 = R3I 32 = 13.5kW .
Да би срачунали снагу струјног генератора треба одредити напон на његовим крајевима. Зато
прво треба одредити струју I1 , која за смер као на слици има вредност
I1 = J + I 3 = −2 A ,
па је напон генератора
U J = R1I1 − E1 = −1.75kV ,
а снага
PJ = U J J = −1.75kW .

46. У колу приказаном шемом на слици одредити вредност променљивог отпорника R , да би

се на њему развила максимална снага и израчунати ту снагу. Нумерички подаци:
E1 = 120V , J = 4A , R1 = R3 = 20Ω , R2 =10Ω .

Еквивалентна отпорност Тевененовог генератора једнака је

R1 R3
Rab = = 10Ω ,
R1 + R3
па је непозната отпорност
R = Rab = 10Ω .
За коло са слике напон празног хода Тевененовог генератора једнак је напону између
чворова кола и може се одредити из једначине
⎛1 1 ⎞ E
⎜⎜ + ⎟⎟U10 = J + 1
⎝ R1 R3 ⎠ R1
одакле је
(U ab )0 = U10 = 100 V .
Струја кроз променљиви отпорник има вредност
(U ab )0
I= = 5A ,
Rab + R

а снага на њему

P = RI 2 = 250W .

47. У колу приказаном на слици познато је: R1 = R2 = R3 = 1Ω , R4 = 3Ω и E = 4V . Израчунати

јачину струје струјног генератора J g при којој је снага, коју прима тај генератор, највећа и
одредити ту снагу.

И у овом задатку коло се решава применом Тевененове теореме. Еквивалентна отпорност

Тевененовог генератора у односу на крајеве струјног генератора једнака је
R1R3 R R
Rab = + 2 4 = 1.25Ω .
R1 + R3 R2 + R4

Напони на отпорницима отпорности R1 и R2 могу се срачунати преко напонског разделника

из релација
R1
U1 = E = 2V
R1 + R3
и
R2
U2 = E = 1V ,
R2 + R4
па је напон празног хода
(U ab )0 = −U1 + U 2 = −1 V .
Напон на крајевима струјног генератора износи
U g = Rab J g + (U ab )0 = 1.25 J g − 1 ,

па је снага генератора
Pg = U g J g = 1.25J g2 − J g .
У изразу за снагу генератора непозната је вредност струје генератора. Из услова
d Pg
=0
d Jg

одређује се јачина струје струјног генератора J g при којој је снага коју он прима од кола
максимална. Из претходне једначине добија се релација
2.5 J g − 1 = 0 ,
из које је
J g = 0.4 A ,

па је
Pg = −0.2 W .

48. У колу једносмерне струје приказаном на слици одредити отпорност R4 , тако да је струја
I4 = 2A (смер је задат на слици). Познато је:
R1 = R2 = R5 = R7 = 5Ω , R3 = R6 = 10 Ω , E3 = 70 V , E6 = 20 V , E7 = 25V и J = 10A .

У односу на грану са отпорником R4 остатак кола може се заменити еквивалентним

генератором чија је еквивалентна отпорност једнака
 −1 −1
⎛ 1 1 1 ⎞ ⎛ 1 1 1 ⎞
Rab = ⎜⎜ + + ⎟⎟ + ⎜⎜ + + ⎟⎟ = 4Ω
⎝ R1 R2 R3 ⎠ ⎝ R5 R6 R7 ⎠
а напон празног хода одређује се применом метода потенцијала чворова из једначина
⎛ 1 1 1 ⎞ E
⎜⎜ + + ⎟⎟U10 = J + 3
⎝ R1 R2 R3 ⎠ R3

⎛ 1 1 1 ⎞ E E
⎜⎜ + + ⎟⎟U 20 = 6 + 7 ,
⎝ R5 R6 R7 ⎠ R6 R7
чијим се решавањем прво одређују непознати напони чворова
U10 = 34 V и U 20 = 14 V ,
а потом и напон празног хода
(U ab )0 = U10 − U 20 = 20 V .

Како је струја I 4 позната, из релације

(U ab )0
I4 = = 2A
R4 + Rab
одређује се вредност тражене отпорности
R4 = 6Ω .

49. У колу, приказаном на слици, познато је : R1 = R3 = 20 Ω , R2 =10Ω , J = 4 A , E1 = 120V .

Карактеристика нелинеарног отпорника може се апроксимирати дужима које у U-I
координатном систему спајају тачке (0А,0В), (5А,50В), и (10А,200В). Одредити снагу која се
развија на нелинеарном отпорнику.

Кола са нелинеарним отпорницима се решавају тако што се применом Тевененове теореме

цело коло, у односу на нелинеарни отпорник или групу нелинеарних отпорника, замени
еквивалентним Тевененовим генератором.
У задатом примеру еквивалентна отпорност генератора износи
 R1 R3
Re = = 10 Ω ,
R1 + R3
а напон празног хода се добија решавањем једначине
⎛1 1 ⎞ E
⎜⎜ + ⎟⎟U10 = J + 1
⎝ R1 R3 ⎠ R1
и износи
(U ab ) 0 = U 10 = 100 V .
Еквивалентно коло са нелинеарним отпорником је приказано на слици и задатак се решава
грфички. Напон на нелинеарном отпорнику, U , је функција струје кроз отпорник, I , и мора
задовољити задату волт−амперску карактеристику нелинеарног отпорника, то јест
U = U (I ) .
С друге стране напон на нелинеарном отпорнику и струја кроз њега су истовремено напон и
струја једног реалног напонског генератора електромоторне силе (U ab ) 0 и унутрашње
отпорности Re , па једначина
U = (U ab ) 0 − Re I ,
практично представља спољну карактеристику генератора.
На овај начин је добијен систем две једначине са две непознате, U и I . Како је прва
једначина нелинеарна, систем се решава графички. Радна тачка се налази у пресеку
волт−амперске карактеристике нелинеарног отпорника и спољне карактеристике генератора.
Волт−амперска карактеристика нелинеарног отпорника је задата табелатно и њен график се
добија спајањем задатих тачака, као на слици. Спољна карактеристика генератора, за
израчунате вредности параметра Тевененовог генератора, представља једначину праве.
Једначина спољне карактеристике генератора у овом задатку је дата једначином
U = 100− 10I ,
и лако се црта кроз тачке у којима права сече координатне
осе.
За I = 0 A је U = 100 V , а када је U = 0 V онда је I = 10 A .
Са графика се у пресеку карактеристике нелинеарног
елемента и спољашње карактеристике генератора налази
радна тачка. Вредности напона и струје на нелинеарном
отпорнику се очитавају са координатних оса. За наш пример
је:
U N = 50 V и I N = 5 A .
На нелинеарном отпорнику се развија снага вредности
PN = U N I N = 250 W .

50. Волт−амперска карактеристика нелинеарног отпорника у електричном колу, приказаном

шемом на слици, може се апроксимирати дужима које спајају тачке: (0А, 0В), (1А, 5В), (3А,
10В). Одредити струју кроз нелинеарни отпорник и напон на њему, као и снаге на елементима
Е и R2 . Познато је: J1 = 5A , J2 = 3A , E = 15V , R1 = R2 = 2Ω , R3 = 3Ω , R4 = 5Ω .
Као у претходном задатку, коло са крајева нелинеарног отпорника треба заменити
еквивалентним Тевененовим генератором. Када се сви генератори у колу замене својим
унутрашњим отпорностима еквивалентна отпорност генератора се своди на редну везу два
отпорника, па је
Rab = R2 + R3 = 5 Ω ,
док се напон празног хода одређује из релације
(Uab )0 = (Ј1 + J2 )R2 + J 2R3 − E = 10 V .

У пресеку волт−амперске карактеристике нелинеарног отпорника и спољашње карактеристике

генератора,
U = (U ab )0 − Rab I = 10 − 5I ,
са графика на слици се очитавају напон и струја нелинеарног отпорника:
U N = 5 V и I N = 1A .

Смерови струја у појединим гранама кола приказани су на слици, а њихове вредности се

одређују применом првог Кирхофовог закона и износе:
E
I 2 = J1 + J 2 − I N = 7 A , I3 = I 2 − J1 = 2 A , I 4 = = 3A и IE = I4 − I N = 2 A .
R4
Тражене снаге на елементима и R2 и Е су:

PR2 = R2 I 22 = 98W и PE = −EIE = −30 W .

51. У колу приказаном на слици познато је: J1 = 1A , J2 = 2A , E1 = E5 = 20V , E2 = 10V ,
E3 = E4 = 5V , R2 =10Ω , R3 = R4 = 5Ω , R5 = 20Ω . Карактеристика нелинеарног отпорника
може се апроксимирати дужима које спајају тачке (0А, 0В), (1А, 5В), (1.5А, 15В), (2А, 20В),
(4А, 30В). Одредити струју кроз нелинеарни елемент и снагу на њему.

Као у претходним примерима прво треба цело линеарно коло, у односу на нелинеарни
отпорник, замени еквивалентним Тевененовим генератором. Еквивалентна отпорност
генератора износи
R5 ( R 2 + R3 + R 4 )
R AB = = 10Ω .
R2 + R3 + R4 + R5
Ако се независне контуре и смерови контурних струја одаберу као на слици, непозната
контурна струја се одређује решавањем система једначина:
I I = J1 = 1A ,
I II = J 2 = 2A
(R2 + R3 + R4 + R5 )I III + (R3 + R4 )I I + R4 I II = E 2 + E3 + E 4 + E5
и износи
I III = 0.5 A
па је
I 5 = I III = 0.5 A .

U (V)

Напон празног хода одређује из релације 30

(U ab )0 = − R5 I 5 + E5 + E1 = 30 V . 25

У пресеку спољне карактеристике генератора, 20

U = (U ab )0 − Rab I = 30 − 10 I , 15

10
која пролази кроз тачке:
5
I = 0A ; U = 30V и U = 0V ; I = 3A , и
струјно−напонске карактеристике нелинеарног 0
0 1 2 3 4 I (A)
отпорника, са са графика се очитавају вредности:
U N = 15V и I N = 1.5A ,
па је
PN = U N I N = 22.5W .

52. У колу на слици познато је: E1 = 12V , E2 = 6V , E3 = 18V , J1 = 1A , J2 = 2A ,

R1 = R2 = 3Ω , R3 = 6Ω . Карактеристика нелинеарног отпорника се може апроксимирати
дужима које у I − U координатном систему спајају тачке (0A, 0V) , (2A, 6V) и (3A,18V) .
Одредити снаге свих напонских генератора у колу.

Применом Тевененове теореме коло се, у односу на нелинеарни отпорник, замени

Тевененовим генератором, унутрашње отпорности
Rab = R3 = 6Ω
и електромоторне силе
(U ab )0 = E2 − R3 J 1 + E3 = 18 V .

U (V)
Спољашња карактеристика генератора 20

U = 18− 6I , 18

16
сече координатне осе у тачкама U = 18V 14

и I = 3A .
12

10

Са графика се очитавају вредности напона и струје 8

UN
у радној тачки: 6

4
U N = 6V и I N = 2A . 2 IN
0
Да би одредили снаге генератора треба прво 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 I (A)

одредити одговарајуће струје,

I E 3 = I E 2 + J 1 = 3 A и I E1 = J 2 + J 1 = 3 A ,
а затим и тражене снаге
PE1 = E1I E1 = 36W , PE 2 = E2 I N = 12W и
PE 3 = E3 I E 3 = 54W .

53. У електричној мрежи, приказаној шемом на слици,кроз отпорник R = 200 Ω протиче

струја I R = 100mA . Одредити снагу генератора, PE , ако нелинеарни отпорници N1 и N 2
имају исту волтамперскукарактеристику, која се можеапроксимирати дужима које спајају
тачке: (0В, 0А), (10В, 30мА), (20В, 100мА), (27В, 200мА), (30В, 300мА).

Како је
UR = RIR = 20 V
U N1 = U R = 20 V

Директно са графика се очитава: за U N1 = 20 V ⇒ I N1 = 100 mA

I N2 = I R + I N1 = 200 mA

У пресеку спољашње карактеристике генератора и карактеристике нелинеарног отпорника са

графика се одређују напон и струја нелинеарног отпорника:
Саграфика: за I N2 = 200 mA ⇒ U N2 = 27 V

E = U R + U N 2 = 47 V

PE = EI N2 = 9.4 W
54. У колу на слици познато је: E1 = 25V , E2 = 10V , R1 = R3 = 15Ω , R2 = R4 = 6Ω , R5 = 5Ω ,
R6 = 3Ω . Одредити струју струјног генератора, тако да при напону U AB = 10V буде струја
I 5 = 0 . Израчунати снагу струјног генератора.

По Омовом закону директно се може одредити струја кроз отпорник R4 на основу познатог
напона U AB ,
U AB 5
I4 = = A
R4 3
а потом и напон
U AC = U AB + R6 I 4 = 15V
па је
E1 − U AC 2
I1 = = A.
R1 3
Непозната струја и напон на струјном генератору се одређују из релација,
J = I 4 − I1 = 1A
и
U J = U AC + R3 J = 30 V .
Снага струјног генератора је
PJ = U J J = 30 W .

55. У колу приказаном на слици познато је: R1 = R3 = 2 R , R p = 12 R , Rg = R и E1 = 24V .

Одредити електромоторну силу E2 , ако је U12 = U 34 .

Овај задатак је најлакше решити применом теореме суперпозиције. Нека прво делује
генератор електромоторне силе E1 . У колу приказаном на слици постоји мост који је у
равнотежи па је
I ′p = 0

Re1 =
(R1 + R3 )2 R =
4R
.
R1 + R3 + 2 R 3
Струја кроз генератор електромоторне силе E1 износи
E1 E1 2R 2R I′
I E′ 1 = = , I1′ = I E′ 1 = I E′ 1 = E1 .
Rg + Re1 R + 4 R 2 R + R1 + R3 2 R + 4R 3
g
3

И у случају када делује генератор електромоторне силе E 2 у колу постоји мост који је у
равнотежи па је
I E′ 1 = 0

Re 2 =
(R3 + R )(R1 + R ) = 3R
R1 + R3 + 2 R 2

и
E2 E2 Re 2 I ′′ 4 I ′′
I ′E′ 2 = = , I ′p′ = I ′E′ 2 = E 2 и I1′′ = E 2 .
R p Re 2 4R R p + Re 2 9 9
Rg + Rg +
R p + Re 2 3

Коначне вредности струја у гранама кола, смерова означених на слици, имају вредности:
I ′E1 4 I E′′ 2 I′ 4 I ′′ I ′′
I1 = I1′ + I1′′ = + , I3 = I1′ − I1′′ = E1 − E 2 и I p = I ′p + I ′p′ = E 2 .
3 9 3 9 9
Полазећи од једначина:
U12  R1I1  R3 I 3 , U 34  R p I p и
R p I E 2
2 R  I1  I1  I1  I1  ,
9
12 RI E 2 I E 2
2 R  2 I1  , I1  ,
9 3
1 E1 1 E2

3 R  4R 3 R  4R
g g
3 3
Након њиховог сређивања одређује се вредност електромоторне силе E2 ,
E2  E1  24V .

56. У колу приказаном на слици позната је електромоторна сила E1  105V . Када је

E2  105V , онда струја кроз генератор E1 износи I=5А. Одредити струју кроз генератор
E1 када је: а) E2  105V , б) E2  210V .

Задатак ћемо решити применом теореме суперпозиције. Струја кроз генератор E1 , I ,

једнака је алгебарском збиру струја насталих као последица деловања сваког од
генератора појединачно:
I  g1 E1  g 2 E 2 . (1)
Када делује генератор E 2  105 V , задато коло је симетрично ( E1  E 2 ), па се може
упростити на следећи начин. Струје грана које пресеца оса симетрије једнаке су нули (
I о  0 ), па се те гране према теореми компензације, могу заменити компензационим
струјним генераторима чија је струја једнака нули, односно отвореним крајевима.

E1
На овај начин добијамо два идентична одвојена кола, па је струја I једнака I  . Из
3R
овог израза израчунава се отпорност R и она је R  7  .
а) Када je E 2  105 V , струја кроз генератор E1 је
I a  g1 E1  g 2 E 2 . (2)
Задато коло је сада асиметрично ( E1   E 2 ), па је напон између тачака на оси
антисиметрије једнак нули, U AC  0 и U CB  0 . Према теореми компензације између
ових тачака се постављају напонски компензациони генератори чије су електромоторне
силе једнаке нули тј. тачке А и C, као и C и B, се краткоспајају. Тиме се добијају два
независна кола, па је довољно анализирати само једно од њих.

 

R
R
E1 2  R , па се
Из овако упрошћеног кола одређујемо струју I a  , где је Re1 
R  2Re1 R 3
R
2
добија I a  9 А .
Из релација (1) и (2) одређујемо вредности проводности g1 и g 2 . Добија се да је
1 2
g1  S , a g2  S.
15 105
б) Када делује генератор E 2  210 V , струја кроз генератор E1 се може написати у
облику
I b  g1 E1  g 2 E 2 ,
па се заменом претходно израчунатих бројних вредности добија I b  3 А .