O PEDAGOGIJI KAO

NAUČNOJ DISCIPLINI
 ŠTA NAS DANAS OČEKUJE?
I dvočas: Zagrevanje za učenje
 Moja filozofija nastave

 Konceptualna mapa

 Portfolio

II dvočas:Pedagogija
 Pedagogija i druge nauke

 Pedagoške discipline
MOJA FILOZOFIJA NASTAVE-
DESETOMINUTNI ESEJ
 Pročitajte uputstvo o pisanju esej
eseja Moja filozofija nastave.
KONCEPTUALNA MAPA –
INFORMIŠITE SE O MAPI IZ TEKSTA U
PRILOGU
PROČITAJTE TEKST U PRILOGU:
UVOD U KURS – KAKO ČITAMO PEDAGOŠKE
TEKSTOVE

… neophodno je da se čitalac angažuje

čitajući ovaj tekst sa rastućom
radoznalošću i kritičkim stavom...
O PEDAGOGIJI KAO
NAUČNOJ DISCIPLINI
 ZAŠTO?

 Sticanje predstave o pedagogiji kao disciplini

 Razumevanja pedagogije u kontekstu naučnih

disciplina i saznanja

 Sagledavanje
pedagogije kao konteksta za
razumevanje praktičnih problema vaspitnog rada
 ŠTA JE NAUKA?

 Najopštijeodređenje: Nauka je određena

ljudska stvaralačka delatnost koja predstavlja
izvor saznanja.

 Ne bilo koje već naučno saznanje koje se

razlikuje od zdravorazumskog saznanja,
religije i sl.
Konstitutivni elementi nauke su:

1.predmet
2.metod
3.jezik (terminologija)
4.sistem naučnih disciplina u okviru
određene nauke
 PEDAGOGIJA:

 Nauka o vaspitanju?
PREDMET
METOD
JEZIK (TERMINOLOGIJA)
SISTEM NAUČNIH DISCIPLINA U
OKVIRU ODREĐENE NAUKE
 PEDAGOGIJA KAO NAUČNA
DISCIPLINA
 Istorijska perspektiva:

 Koliko je pedagogija mlada nauka?

 Kada postaje nauka? (19. vek; okvirno 1806.
godine)
 Pedagoški mislioci: Herbart – osnivač pedagogije
kao nauke, njegov neposredni prethodnik bio je
Kant
PEDAGOGIJA I DRUGE NAUKE
 PEDAGOGIJA I FILOZOFIJA
•
 PEDAGOGIJA I FILOZOFIJA
•Suštinska pitanja vaspitanja su i filozofska
(čovek, smisao? Vrednosti? Promena?...)

•Pedagoški pravci imaju filozofske osnove

(egzistencijalistička pedagogija, pragmatistička
pedagogija...)

•Granična disciplina: filozofija obrazovanja

•
VAŽNI FILOZOFI - PEDAGOZI

Кант Дјуи

Сократ
 ZAJEDNIČKI AUTORI:
• Antički filozofi: Sokrat, Platon, Aristotel
• Dž.Lok – ,,Misli o vaspitanju”
• Ž.Ž.Ruso – ,,Emil ili o vaspitanju”, “Sofija ili
žena”
• E.Kant – ,,Spis o pedagogiji”
• F.Herbart – ,,Nacrt pedagoških studija”
• Dž.Djui – ,,Vaspitanje i demokratija”, ,,Škola i
društvo”, ,,Moj pedagoški kredo”
• ...
PEDAGOGIJA I PSIHOLOGIJA
PEDAGOGIJA I PSIHOLOGIJA
Bliski problemi: učenje, razvoj,
motivacija...
Koncepcije vaspitanja i obrazovanja u
nastavi zasnovane na idejama različitih
psiholoških škola i teorija (bihejv.,
humanističkoj psi., socio-konstruktivizmu,
kulturno-istorijskoj t.)
Metodološka traganja na putu
diferenciranja (eksperimenti, korišćenje
statistike...)
Granične discipline: razvojna psihologija,
pedagoška psihologija...
Posebno relevantni autori:
 :
Torndajk – ,,Pedagoška psihologija,”
 Adler (,,Individualna psihologija”),

 Olport (Priroda ličnosti, Ličnost i socijalni susret)

 Mek Dugal (Socijalna psihologija)

 E.From (Čovek za sebe, Zdravo društvo, Autoritet i

porodica...) ...
 Vigotski, Pijaže, Bruner...

Zajednički autori?
 Klapared – ,,Škola po meri deteta”
 Nil (,,Slobodna deca Samerhila”)...
 Виготски

Брунер

Фром
Пијаже

Јасперс
PEDAGOGIJA I SOCIOLOGIJA
 PEDAGOGIJA I
SOCIOLOGIJA
Predmetna povezanost:
 Zajednički problemi: odnos društva i vaspitanja
(mikro/mezo/makro nivo – pravednost, odnosi moći),
socijalizacija
 Sagledavanje vaspitanja kao društvenog fenomena:
sagledavanje ciljeva, metoda, sadržaja vaspitanja povezano sa
tumačenjem društvenih odnosa

 Teorijska i metodološka povezanost

 Granična disciplina: sociologija vaspitanja

NEKI SOCIOLOZI KOJI SU SE BAVILI
PEDAGOŠKIM PITANJIMA

 H.Spenser – ,,Vaspitanje umno, moralno i fizičko”

 Е. Dirkem – ,,Vaspitanje i socioloija”

 Burdije. Reproduction in Education, Society and

Culture; The Education System and the Economy: Titles
and Jobs; Habitus i prostor stilova života
 R.Budon...
NEKI SOCIOLOZI RELEVANTNI ZA
PEDAGOŠKA PITANJA:
Конт
Фуко

Диркем
Хабермас
PEDAGOGIJA I ANTROPOLOGIJA
PEDAGOGIJA I ANTROPOLOGIJA
• Predmetna povezaost, zajednički prolemi:
priroda čoveka / deteta, vaspitanje i kultura,
škola i kultura
• Vaspitanje – enkulturacija, akulturacija
• Metodološka povezaost: etnografija
• Granična disciplina: pedagoška antropologija
(antropologija obrazovanja, obrazovna
antropologija)
RELEVANTNI AUTORI

• J.G.Ogbi  ,,Pedagoška antropologija”

• М. Мid (,,Sazrevanje na Samoi”),
• R.Benedikt, Malinovski...
RAZVOJ PEDAGOGIJE:

 umnožavanje znanja

 povećan broj univerzitetskih pedagoških disciplina i

univerzitetskih profesora krajem XX veka

 stalni problemi – nove potrebe

 na svakom univerzitetu različita klasifikacija

(kriterijumi: polja/oblasti delovanja, kategorije
vaspitanika - zainteresovanih, vrsta – opštost
problema kojima se bavi, teorijsko opredeljenje...)
 ZADATAK:

 Kojepedagoške discipline bi trebalo da

izučavaju nastavnici?
 ŠTA IZUČAVA?

- Didaktika

- Metodika ... (posebne didaktike)

- Školska pedagogija

- Metodologija (grč. methodos – način,

metoda+logos – nauka)
PEDAGOGIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA

Završno sumiranje:

• nastoji da bude “praktična”, da razume suštinske

probleme procesa vaspitanja i obrazovanja, ali i da bude
nauka? između fenomenologije i statistike?
• smeštena u / zavisna od polazišta: filozofskih, naučnih –
teorijskih, vrednosnih...
• produkt uticaja i mešavina: naučnih saznanja i uverenja,
filozofskih razumevanja, teorijskih opredeljenja,
vrednosnih uverenja itd.?
• da li je “neuhvatljiva smesa” (raznih stvari, fraza,uticaja,
ličnih, političkih i ideoloških primesa...)?
DISKUSIJA
 Šta mislite ko je / šta je po osnovnom obrazovanju autor
teksta koji smo čitali u početku?
 Kakve su njegove teorijske ili vrednosne orijentacije?
Šta on želi da postigne? ...
 Informišite se o njemu...