Универзитет у Нишу Предмет: Основи електротехнике 1

Електронски факултет
Катедра за теоријску електротехнику Радна недеља: IX

Рачунске вежбе

Електрична отпорност танког проводника начињеног

од хомогеног материјала специфичне електричне
отпорности ρ, попречног пресека S и дужине l је

l
R= (1)
S

Задатак 1. Танак проводник дужине l=8 m и константног попречног пресека S=1.2 mm2
начињен је од нехомогеног материјала чија се специфична отпорност мења по закону ρ(𝑥) =
𝑥2
ρ0 (1 + ), где је са x означено растојање од почетка проводника и где је ρ0 =2μΩm. Одредити
𝑙2
отпорност овог проводника.

Решење:

Ради лакшег математичког описивања

проблема, поставићемо проводник дуж x -
осе правоуглог координатног система, тако
да му се почетак налази у координатном
почетку (слика 1).
На произвољно малој дужини проводника
d x специфична отпорност ρ(𝑥) је
константна функција јер је промена
координате x занемарљиво мала. Отпорност
проводника d R на делу дужине d x се може
Слика 1 изразити користећи формулу (1):
dx
d R = ( x)
.
S
Отпорност целог проводника се добија сумирањем свих отпорности dR дуж целе дужине
проводника (редна веза отпорника отпорности dR), од његовог почетка (x=0) до његовог краја
(x= l), тј. интеграљењем отпорности dR од његовог почетка (x=0) до његовог краја (x= l):
𝑙 𝑙 𝑙
d𝑥 𝑥 2 d𝑥 ρ0 𝑙 𝑥2
𝑅 = ∫ d𝑅 = ∫ ρ(𝑥 ) = = ∫ ρ0 (1 + 2 ) = ∫ (1 + 2 ) d𝑥 =
0 0 𝑆 0 𝑙 𝑆 𝑆 0 𝑙

ρ0 𝑙 1 𝑙 2 ρ0 𝑙 1 𝑥3 𝑙 ρ0 1 𝑙3
= [∫ d𝑥 + 2 ∫ 𝑥 d𝑥 ] = [𝑥| + 2 ∙ | ] = [𝑙 + 2 ∙ ] =
𝑆 0 𝑙 0 𝑆 0 𝑙 3 0 𝑆 𝑙 3

ρ0 𝑙 4 ρ0 4 2 ∙ 10−6
= [𝑙 + ] = 𝑙= ∙ ∙ 8 = 17.78 Ω .
𝑆 3 3𝑆 3 1.2 ∙ 10−6
Задатак 2. Танак проводник дужине l=10 m и константног попречног пресека S начињен је од
материјала чија се специфична отпорност линеарно мења од вредности ρ1 на почетку
проводника (x=0) до вредности ρ2=3ρ1 на крају проводника (x= l). Укупна отпорност је позната
и износи R. На ком растојању x од почетка треба пресећи проводник да би се добила два дела
истих отпорности?

Слика 2

Решење:

Као и код претходног задатка, поставићемо проводник дуж x -осе правоуглог координатног
система, тако да му се почетак налази у координатном почетку (слика 2). Једначином праве
кроз две тачке (0, 1 ) и (l ,31 ) одређујемо функционалну зависност специфичне отпорности
 од растојања од почетка проводника x, ( x) :

ρ2 − ρ1
ρ(𝑥 ) − ρ1 = (𝑥 − 𝑥1 )
𝑥2 − 𝑥1

3ρ1 − ρ1
ρ(𝑥 ) − ρ1 = (𝑥 − 0)
𝑙−0
2ρ1
ρ(𝑥 ) = 𝑥 + ρ1
𝑙
По услову задатка треба одредити растојање x тако да се добију два проводника истих
отпорности R1 и R2 ,

R1 = R2 .

С обзиром да је укупна отпорност проводника

R = R1 + R2 ,

из претходне две релације добија се

R
R = 2 R1  R1 = .
2
На произвољно малој дужини проводника dx, специфична отпорност ρ(𝑥) је константна
функција јер је промена координате x занемарљиво мала. Отпорност проводника dR на делу
дужине dx се може изразити према формули (1):

dx
d R = ( x) .
S

Отпорност првог дела проводника, R1 , добија сумирањем свих отпорности dR од почетка

проводника до краја првог дела, x, па је
𝑥 𝑥 𝑥
d𝑥 2ρ1 d𝑥 ρ1 𝑥 2
𝑅1 = ∫ d𝑅 = ∫ ρ(𝑥 ) =∫ ( 𝑥 + ρ1 ) = ∫ ( 𝑥 + 1) d𝑥 =
0 0 𝑆 0 𝑙 𝑆 𝑆 0 𝑙

ρ1 2 𝑥 𝑥
ρ1 2 𝑥 2 𝑥 𝑥 ρ1 𝑥 2
= [ ∫ 𝑥d𝑥 + ∫ d𝑥 ] = [ | + 𝑥| ] = [ + 𝑥] .
𝑆 𝑙 0 0 𝑆 𝑙 2 0 0 𝑆 𝑙

Отпорност целог отпорника R се израчунава сумирањем свих отпорности dR дуж целе дужине
проводника тј. од његовог почетка ( x = 0) , до његовог краја, ( x = l ) :

𝑙 𝑙 𝑙
d𝑥 2ρ1 d𝑥 ρ1 𝑙 2
𝑅 = ∫ d𝑅 = ∫ ρ(𝑥 ) ==∫ ( 𝑥 + ρ1 ) = = ∫ ( 𝑥 + 1) d𝑥 =
0 0 𝑆 0 𝑙 𝑆 𝑆 0 𝑙

ρ1 2 𝑙 𝑙
ρ1 2 𝑥 2 𝑙 𝑙 ρ1 2 𝑙 2 ρ1
= [ ∫ 𝑥d𝑥 + ∫ d𝑥 ] = [ | + 𝑥| ] = [ + 𝑙] = 2 𝑙.
𝑆 𝑙 0 0 𝑆 𝑙 2 0 0 𝑆 𝑙 2 𝑆

R
Заменом отпорности у релацију R1 = , добија се
2

ρ1 𝑥 2 1 ρ1
[ + 𝑥] = 2 𝑙
𝑆 𝑙 2 𝑆

𝑥2
+ 𝑥 = 𝑙 /∗ 𝑙
𝑙
𝑥 2 + 𝑙𝑥 − 𝑙 2 = 0 .

Позитивно решење ове квадратне једначине даје тражено растојање x,

−𝑙 ± √𝑙 2 + 4𝑙 2 −1 ± √5
𝑥1,2 = = 𝑙
2 2

−1 + 5
x= l = 6.18 m .
2

Задатак 3. Отпорност отпорника начињеног од волфрама на температури θ 0=20°C је R. На

којој температури θ ће његова отпорност износити R’=1.25R? Температурни коефицијент
отпорности волфрама има вредност α=4.6∙10-3 (°C)-1.
 Специфична отпорност се мења са променом температуре према формули:

ρ = ρ0 (1 + α(θ − θ0 )) (2)

где је:
ρ - специфична електрична отпорност на температури θ
ρ0 - специфична електрична отпорност на температури θ0
α - температурни коефицијент отпорности

Уколико је позната отпорност проводника R0 на температури θ0 , тада се његова

отпорност R на температури θ може израчунати према формули:
𝑅 = 𝑅0 (1 + α(θ − θ0 )) (3)

Решење:
Ако је услов задатка да је на треженој температури θ отпорност 1.25R, где је R отпорност на
температури θ0=20°C, применом формуле (3) добија се
1.25𝑅 = 𝑅(1 + α(θ − 20))

1.25 = 1 + α(θ − 20)

0.25 = α(θ − 20)

0.25 0.25
θ = 20 + = 20 + = 74.35 °C .
α 4.6 ∙ 10−3
Задатак 4. Танак жичани проводник, дужине l и сталне површине попречног пресека S,
начињен је од материјала чији је температурни коефицијент отпорности приближно
константан у температурном опсегу од 0°C до 100°C и износи α=5∙10-3 (°C)-1. Ако отпорност
овог отпорника на температури θ0=20°C износи R0 = 1 , израчунати његову отпорност када се
неравномерно загреје по дужини, тако да се температура линеарно мења дуж проводника од
вредности θ1=40°C на једном крају до вредности θ2= 2θ1 на другом крају.

Решење:
У циљу лакшег математичког описивања проблема, поставићемо проводник дуж x-осе
правоуглог координатног система, тако да му се почетак налази у координатном почетку
(слика 4).
Једначином праве кроз две тачке (0, 40°C) и (l, 80°C) одређујемо функционалну зависност
температуре отпорника од растојања од његовог почетка, θ(x):
2 − 1
( x) − 1 = ( x − x1 ) ,
x2 − x1

80 − 40
( x) − 40 = ( x − 0) ,
l −0
40
( x) = x + 40 .
l
 На произвољно малој дужини проводника
dx температура је константна функција јер
је промена x занемарљиво мала. Отпорност
проводника dR на делу дужине dx се онда
може изразити
dx
d R = ( x) ,
S
где је
ρ(𝑥 ) = ρ0 (1 + α(θ(𝑥 ) − θ0 )).

На температури θ=θ0 отпорност прово-

дника према услову задатка једнака je
l
R0 = 0 = 1 .
S
Слика 4

Његова отпорност, када се неравномерно загреје по дужини, добија се сумирањем свих

отпорности dR дуж целе дужине проводника од његовог почетка (x=0) до његовог краја (x= l),
𝑙 𝑙 𝑙
d𝑥 d𝑥
𝑅 = ∫ d𝑅 = ∫ ρ(𝑥 ) = = ∫ (ρ0 (1 + α(θ(𝑥 ) − θ0 )) =
0 0 𝑆 0 𝑆

ρ0 𝑙 40 ρ0 𝑙 40
= ∫ (1 + α ( 𝑥 + 40 − 20)) d𝑥 = ∫ (1 + α ( 𝑥 + 20)) d𝑥 =
𝑆 0 𝑙 𝑆 0 𝑙

ρ0 𝑙 𝑙
40 ρ0 𝑙 40 𝑥 2 𝑙
= [∫ (1 + α20)d𝑥 + ∫ α 𝑥 d𝑥 ] = [(1 + α20)𝑥| + α | ]=
𝑆 0 0 𝑙 𝑆 0 𝑙 2 0

ρ0 40 𝑙 2 ρ0 ρ0
= [(1 + α20)𝑙 + α ] = [(1 + α20)𝑙 + α20𝑙 ] = (1 + 40α)𝑙 =
𝑆 𝑙 2 𝑆 𝑆

𝑙
= ρ0 (1 + 40α) = 𝑅0 (1 + 40α) = 1(1 + 40 ∙ 5 ∙ 10−3 ) = 1.2Ω .
𝑆

ЕКВИВАЛЕНТНА ОТПОРНОСТ РЕДНЕ И ПАРАЛЕЛНЕ ВЕЗЕ ОТПОРНИКА

• Еквивалентна отпорност редне веза N отпорника једнака је

 N 
Re =   Ri 
 i =1 
 • Еквивалентна отпорност паралелне веза N отпорника одређује се из релације

1  N 1
=  
Re  i =1 Ri 

R1R2
У случају паралелне везе два отпорника добија се израз Re = .
R1 + R2

Задатак 5. Израчунати еквивалентну отпорност везе отпорника са слике 5. Подаци:

R1 = R3 = 3k  , R2 = 4k , R4 = 6k  .

Слика 5

Решење:
Еквивалентна отпорност приказане везе је отпорност
између тачака A и B (слика 5.1). Због тога је потребно
поступно упростити задату везу отпорника.
Да бисмо то урадили, означићемо све спојеве
отпорника (тачке) у колу и уочавати везе отпорника
које постоје.
Слика 5.1

Између тачака C и D (слика 5.1) паралелно су везани отпорници

R3 и R4 , ( R3 R4 ) . Можемо израчунати еквивалентну отпорност
Rе1 између тачака C и D као
𝑅3 ∙ 𝑅4 3∙6
𝑅е1 = = = 2 kΩ .
𝑅3 + 𝑅4 3 + 6
Слика 5.2
Тако смо добили везу отпорника приказану на слици 5.2.
Између тачака A и D можемо уочити редну везу отпорника R2
и Rе1 , ( R2  Rе1 ) . Еквивалентна отпорност ове редне везе, Rе2,
једнака је
𝑅е2 = 𝑅2 + 𝑅е1 = 4+2 =6 kΩ .
 Резултат је веза приказана на слици 5.3. Очигледно је да
су отпорници R1 и Re2 везани паралелно, па је тражена
еквивалентна отпорност

𝑅1 ∙ 𝑅е2 3∙6
𝑅e = = = 2 kΩ .
𝑅1 + 𝑅е2 3 + 6 Слика 5.3

Задатак 6. Израчунати еквивалентну отпорност везе отпорника са слике 6.

Познато је R=26 kΩ.

Слика 6

Решење:
Да бисмо одредили еквивалентну
отпорност приказанe везе, потребно је
одредити отпорност између тачака А и B
(слика 6.1).
Да бисмо то урадили, означимо остале
тачке (спојеве отпорника) у датој вези и
посматрајмо везе отпорника које
постоје. Слика 6.1

Уочимо отпорник R који се налази

крајње десно у колу. Као што видимо, он
је прикључен између тачака А и B, тако
да можемо модификовати приказ овог
кола постављајући овај отпорник крајње
лево у колу, не мењајући отпорност кола
(слика 6.2).
Између тачака D и B постоји паралелна
веза два отпорника R, због чега је Слика 6.2
еквивалентна отпорност Rе1 једнака
𝑅∙𝑅 𝑅
𝑅е1 = = ,
𝑅+𝑅 2
па се постојаће веза отпорника своди на везу приказану на слици 6.3. Очигледно је да су
отпорници R и Rе1, закружени на слици 6.3, везани редно, тако да је

𝑅 3
𝑅е2 = 𝑅 + 𝑅е1 = 𝑅+ = 𝑅.
2 2
Отпорност између тачака C и B, Rе3, је паралелна веза отпорника R и отпорника Re2 (слика
6.4),
 3𝑅 3𝑅
𝑅 ∙ 𝑅е2 𝑅∙ 2 𝑅∙ 2 3
𝑅e3 = = = = 𝑅.
𝑅 + 𝑅е2 𝑅 + 3𝑅 5𝑅 5
2 2

Слика 6.3 Слика 6.4

На основу слике 6.5 може се закључити да је

означена веза редна, ( R  Rе 3 ) , тј. да је

3 8
𝑅e4 = 𝑅 + 𝑅е3 = 𝑅+ R= R .
5 5

На крају, између тачака А и B је паралелна

веза отпорника R и Re4 (слика 6.6), тако да је Слика 6.5
тражена еквивалентна отпорност Re

8𝑅
𝑅 ∙ 𝑅e4 𝑅∙
𝑅𝐞 = = 5 =
𝑅 + 𝑅e4 8𝑅
𝑅+ 5
8𝑅
𝑅∙
5 = 8 𝑅 = 8 26 = 16 Ω .
= Слика 6.6
13𝑅 13 13
5

Задатак 7. Израчунати еквивалентну отпорност између тачака A и B везе отпорника са слике

7. Познато је R1=6 Ω, R2=3 Ω, R3=4 Ω, R4=2 Ω.

Слика 7

Решење:
Да бисмо израчунали еквивалентну отпорност приказане везе отпорника, потребно је да
означимо све тачке у датој мрежи (слика 7.1):
 Слика 7.1

Тачке који су кратко спојене налазе се на истом потенцијалу и представљају једну тачку, тако
да ће носити исту словну ознаку (тачка А).
Након тога је потребно трансформисати коло тако да се лакше могу уочити везе између тачака.
Нацртајмо све тачке споја и између њих прикључимо отпорнике који су били прикључени у
оригиналној шеми, слика 7.2.

Слика 7.2

Уочимо између тачака A и C паралелну везу отпорника R1 и R2. Еквивалентна отпорност ове
паралелне везе је:

𝑅1 ∙ 𝑅2 6∙3
𝑅е1 = = =2Ω,
𝑅1 + 𝑅2 6 + 3

па се мешовита веза отпорника може приказати као на слици 7.3.

Слика 7.3
Како је потребно одредити еквивалентну отпорност између тачака A и B, неопходно је, најпре,
одредити еквивалентну отпорност редне везе отпорника R4 и Rе1,

𝑅е2 = 𝑅е1 + 𝑅4 = 2+2=4 Ω .

Коначно, између тачака A и B имамо само

паралелну везу отпорника R3 и Rе2, слика 7.4,
па је тражена еквивалентна отпорност
𝑅3 ∙ 𝑅е2 4∙4
𝑅AB = = = 2Ω.
𝑅3 + 𝑅е2 4 + 4 Слика 7.4
Универзитет у Нишу Предмет: Основи електротехнике 1
Електронски факултет
Катедра за теоријску електротехнику Радна недеља: X

Рачунске вежбе
Задатак 1.

Одредити еквивалентну отпорност између

тачака А и C , слика 1.
Познато је: R1  R2  R6  1 , R3  6  и
R4  R5  10  .
Слика 1
Решење:
Потребно је да се део кола између тачака A и C замени једним еквивалентним отпорником.
С обзиром да отпорници R1 и R6 , који су
везани за тачке B и D, нису прикључени у
коло, јер су ти крајеви кола отворени, шема
се може нацртати без та два отпорника, слика
1.1.
Oтпорници R 4 и R5 везани су паралелно, па
Слика 1.1
је
R4 R5
Re 1   5.
R4  R5
Добија се коло са слике 1.2, одакле се види
да су отпорници R 2 и Re1 везани редно,
R e 2  R 2  Re 1  6  .
Слика 1.2
Са слике 1.3 види се да су отпорници Re 2 и
R3 везани паралелно, па је
R R
Re 3  e 2 3  3  .
Re 2  R3
Између тачака A и C сада имамо редну везу
отпорника R1 , Re 3 и R6 , слика 1.4.
Слика 1.3
Еквивалентна отпорност је
Re  R1  Re 3  R6  5  .
Слика 1.4
Задатак 2.
Израчунати еквивалентну отпорност између
тачака А и B везе отпорника са слике 2, ако
је R  600 .

Решење:
Један од начина да се израчуна еквивалентна
отпорност јесте да се између крајева А и B
прикључи генератор електромоторне силе Слика 2
U AB , слика 2.1.
 Тај генератор даје неку струју I , па ће
еквивалентна отпорност бити израчуната
применом Омовог закона, слика 2.2:
U
RAB  AB .
I
Потребно је успоставити везу између напона
U AB и струје I . Са слике 2.1 види се како се
та струја кроз коло дели, с обзиром да је коло
потпуно симетрично.
Слика 2.1
Напон између тачака А и B може се нпр. написати као збир
напона U AC , U CD и U DB , па је
I I I 5RI
U AB  U AC  U CD  U DB  R R R  .
2 4 2 4
U AB 5R
Слика 2.2 Одатле следи да је RAB    750  .
I 4

Задатак 3.
Задата је мрежа сачињена од
неограниченог броја отпорника
отпорности R , слика 3. Одредити
еквивалентну отпорност између
тачака А и B.
Слика 3
Решење:
Пошто је у вези бесконачно много
отпорника, ништа се неће променити
уколико се уклоне отпорници R
обележени са R  , слика 3.1, јер остаје
и даље бесконачно много отпорника.
Еквивалентна отпорност између тачака
Слика 3.1 C и D, слика 3.2, биће у том случају
иста као између тачака А и B.
Према томе, може се рећи да је веза
отпорника са слике 3.1, еквивалентна
вези са слике 3.3, па је
RRe
Re  R  .
R  Re
Сређивањем овог израза добија се
Слика 3.2 квадратна једначина облика:
Re2  RRe  R 2  0 ,
чије позитивно решење усвајамо као коначно, па је
R(1  5 )
Re  .
2

Слика 3.3
Задатак 4.

Одредити еквивалентну отпорност везе отпорника са слике 4.

Познато је: R1  3  , R2  R4  6  , R3  9  и R5  12  .

Решење:
I начин: Задатак се може решити применом израза за транс-
формацију везе отпорника у звезду у троугао и обрнуто. Слика 4
Могу се уочити две везе отпорника у троугао ( R1 - R3 - R 4 и R 2 - R3 - R5 ) које се могу
трансформисати у звезду, односно две везе отпорника у звезду ( R1 - R3 - R 2 и R 4 - R3 - R5 ) које
се могу трансформисати у троугао. Било која трансфигурација даје исти резултат за
еквивалентну отпорност.
Овде ће веза у звезду, коју чине отпорници R1 , R 2 и R3 , слика 4.1, бити трансформисана у
везу у троугао, слика 4.2.

Слика 4.1 Слика 4.2 Слика 4.3

Добија се
R1 R2
R12  R1  R2   11 ,
R3
RR 33
R13  R1  R3  1 3   ,
R2 2
R R
R23  R2  R3  2 3  33  .
R1
На слици 4.3 уочавамо паралелну везу отпорника R13 и R 4 , као и паралелну везу отпорника
R 23 и R5 , па је
R R 22 R R 44
Re1  13 4   и Re 2  23 5   .
R13  R4 5 R23  R5 5

Слика 4.5 Слика 4.6

Слика 4.4
Уочавајући редну везу отпорника на слици 4.4 ( Re1  Re 2 ) и паралелну везу на слици 4.5
( R12 Re 3 ) , долазимо до крајњег решења тј. еквивалентне отпорности између тачака А и B,
слика 4.6, при чему је
 66
R e 3  R e 1  Re 2  ,
5
R12 Re 3
Re   6 .
R12  Re 3
II начин: Много једноставније се долази до решења уколико се
уочи да је веза отпорника са слике 4 мост у равнотежи, јер важи
да је
R1 R5  R2 R4 .
Када је мост у равнотежи, део кола између тачака C и D, слика 4,
може се прекинути или да се тачке C и D краткоспоје. Оба начина
воде до истог решења. У наставку ће бити искоришћен први
начин и део кола између тачака C и D биће откачен. Добија се
шема приказана на слици 4.7. Слика 4.7
Отпорници R1 и R 2 , као и отпорници R 4 и R5 , су везани редно, а добијене отпорности су
везане паралелно, слика 4.8.

Слика 4.8 Слика 4.9

Добија се
Re1  R1  R2  9  ,
Re 2  R4  R5  18  ,
па је еквивалентна отпорност са слике 4.9,
Re1 Re 2
Re   6.
Re1  Re 2
Задатак 5.
Као саставни део уређаја за мерење температуре користи се отпорник R x , који представља
део моста приказаног шемом на слици 5. При температури  0  20  C , отпорности R  6 k 
и дужинама отпорне жице l1  40 cm и l 2  60 cm , мост је у равнотежи. После загревања
отпорника R x до температуре  , равнотежа се поново успостави када се клизач помери у
десно за l  2 cm ( l1  42 cm ). Одредити температуру  , ако је температурни коефицијент
материјала од кога је начињен отпорник R x ,   4  10 3 (  C) 1 .

Слика 5
Решење:
На температури  0 , отпорности су
l1 l
R x  R x 0 , R  6 k  , R1   и R2   2 ,
S S
мост је у равнотежи, па је услов равнотеже моста
R x R2  RR1 .
Добија се
l l l
Rx 0   2  R   1 , па је R x 0  R 1  4 k  .
S S l2
Када се температура промени на  , клизач се помери у десно за l  2 cm , како би мост
поново био у равнотежи, слика 5.1.
Сада је
(l  l ) (l  l )
R x  R x , R  6 k  , R1 N   1 и R2 N   2 ,
S S
па је услов равнотеже моста облика
R x R2 N  RR1 N .
Заменом израза за отпорности, добија се
(l  l ) (l  l )
Rx   2  R 1 ,
S S
одакле се израчунава отпорност R x на температури  :
Слика 5.1
l1  l
Rx  R   4.345  .
l 2  l
Израз који описује зависност отпорности од температуре је
R x  R x 0 [1  (   0 )] ,
1  Rx 
па је тражена температура    0    1  41.56  C .
  Rx0 

Задатак 6.
У колу са слике 6 познати су електромоторна сила
генератора E  120 V , као и отпорности отпорника
R3  20  и R4  25  . Амперметром је измерена струја
I  2 A у грани са генератором, а волтметром напон
U 1  40 V на отпорнику R1 .
Израчунати отпорност отпорника R 2 .
Слика 6
Решење:
С обзиром да није другачије наведено у задатку,
сматраћемо да су амперметар и волтметар идеални. Коло
са слике 6 може се приказати као на слици 6.1.
Кроз отпорник R1 протиче струја I  2 A , па се применом
Омовог закона може одредити његова отпорност:
U1
R1   20  .
I
Слика 6.1 Мешовита веза отпорника са слике 6.1 може се заменити
једним еквивалентним отпорником, слика 6.2, па је
 R2 R3
Rе   R1  R4 .
R2  R3
Веза између електромоторне силе генератора E , струје
коју он даје и еквивалентне отпорности је
Слика 6.2 Е
Rе 
 60  .
I
На основу познате вредности отпорности Rе , израчунава се и вредност отпорности R 2 ,

20R2 20R2
60   20  25   15 ,
R2  20 R2  20
R2  60  .

Задатак 7.
У колу са слике 7, познато је R1  600  и
R2  200  . При отвореном прекидачу k волтметар
мери напон U 1  300 V , а по затварању прекидача
напон U 2  120 V . Одредити струју струјног
генератора Ј и његову унутрашњу отпорност Rs .
Слика 7
Решење:
За случај када је прекидач k отворен, коло је приказано на слици 7.1.
Волтметар мери напон U 1 , који представља напон на паралелној
вези отпорника R1 и Rs кроз коју протиче струја Ј , па је
R1 Rs
U1  J . …(1)
R1  Rs
Слика 7.1
Када се прекидач затвори, добија се шема приказана на слици 7.2.
Паралелна веза отпорника R1 и R 2 може се заменити
једним еквивалентним отпорником,
RR
Re1  1 2  150  ,
R1  R2
па се добија шема са слике 7.3. Напон U 2 који мери
волтметар је:
Слика 7.2 R R
U 2  е1 s J . …(2)
Rе1  Rs
Заменом бројних вредности у једначине (1) и (2), добија
се систем две једначине са две непознате:
600  Rs  2 Rs J …(1)
600  4 Rs  5Rs J …(2)
Слика 7.3 чије су решења: Rs  600  и Ј  1 А .
Задатак 8.
На крајевима отпорника сталне отпорности R , кроз који протиче струја I  1А , измерен је
напон U  5 V . Одредити:
а) Снагу на отпорнику.
б) Снагу на отпорнику када се напон повећа на U 1  15 V .
Решење:
a) На основу познате вредности напона и струје, снага на отпорнику је P  UI  5 W , док је
U
његова отпорност R   5  .
I
б) Када се напон повећа на U 1  15 V , с обзиром да је отпорност отпорника непроменљива,
U 12
R  5  , снага је P1   45 W .
R
Напомена: Погрешно би било рачунати снагу као P1  U 1 I , јер се са променом напона,
променила и струја.

Задатак 9.
Део кола између тачака А и B, слика 9, заменити еквивалентним напонским генератором.
Познато је: E  6 V , Ј  2 А и R  3  .

Слика 9
Решење:
Трансфорамција реалног напонског генератора у реални струјни генератор и
обрнуто

Неопходно је извршити трансформацију реалних струјних генератора у реалне напонске,

слика 9.1. Добијену редну везу три реална напонска генератора треба заменити једним
еквивалентним генератором, слика 9.2, водећи рачуна о оријентацији идеалних напонских
генератора.

Слика 9.1 Слика 9.2

Тако је
Rе  R  2 R  R  4 R  12  и
Eе  RJ  E  3RJ  18 V .
Разделник напона
Коло приказано на слици 10 назива се разделник напона, зато што се улазни напон,
генератора електромоторне силе Е , дели на напоне на редно везаним отпорницима.
Задатак је одредити напоне на тим отпорницима.
Струја кроз редну везу отпорника R1 и R 2 je
Е
I .
R1  R2
Применом Омовог закона добија се да су
R1 R2
U 1  R1 I  Е и U 2  R2 I  Е.
Слика 10 R1  R2 R1  R2
На основу анализе разделника напона који чине два отпорника, може се написати и израз за
напон на i -том отпорнику редне везе N отпорника, слика 10.1, па је

Ri
Ui  N
Е , i  1, ..., N .
 Ri
i 1

Слика 10.1

Струјни разделник
Коло приказано на слици 11 назива се струјни разделник, зато што се струја струјног
генератора, на који је прикључена паралелна веза два отпорника, дели на струје кроз те
отпорнике.
Задатак је одредити струје кроз те отпорнике.
Струја коју даје генератор је, на основу првог Кирхофовог закона,
Ј  I1  I 2
С обзиром да су отпорници везани паралелно, напон на њиховим
крајевима је исти, па се применом Омовог закона добија
Слика 11 R
R1 I1  R2 I 2  I 2  1 I1 .
R2
Заменом у израз за струју струјног генератора, добија се
R R  R2 R2 R R1
J  I1  1 I1  J  1 I1  I1  J и I 2  1 I1  J.
R2 R2 R1  R2 R2 R1  R2
1 1
Уколико се отпорности изразе преко проводнисти, G1  и G2  , изрази за струју кроз
R1 R2
отпорнике су облика
G1 G2
I1  J и I2  J.
G1  G2 G1  G2
На основу анализе струјног разделника који чине два отпорника, може се написати и израз за
струју кроз i -ти отпорник паралелне везе N отпорника, слика 11.1, па је

Gi
Ii  N
J , i  1, ..., N .
 Gi
i 1

Слика 11.1
Универзитет у Нишу Предмет: Основи електротехнике 1
Електронски факултет
Катедра за теоријску електротехнику Радна недеља: XI

Рачунске вежбе

Задатак 1.
Израчунати напон између тачака А и B , слика 1.
Познато је: Е1 = 10 V , Е3 = 30 V , R1 = 5  ,
R2 = 10  , R3 = 15  , I 1 = I 3 = 1 А и I 2 = 2 А .

Слика 1

Напон између две тачке: U AB =  RI −  E .

Електромоторне силе се узимају са позитивним знаком уколико су оријентисане

сагласно смеру кретања од тачке А ка тачки B, односно са негативним знаком уколико су
оријентисане у супротном смеру.
Напони на отпорницима узимају се са позитивним знаком уколико је смер кретања
сагласан са референтним смером струје, и обрнуто.

Решење:
Напон између тачака А и B је:
U AB = −Е1 + R1 I1 + R2 I 2 − R3 I 3 + Е3 = −10 + 5 + 20 − 15 + 30 = 30 V .

Задатак 2.

У делу сложеног кола, приказаног на слици 2,

познато је I1 = 2 A, I 2 = I3 = 1A, R1 = R3 = 5,
R2 = R4 = 10, E1 = 10V, E2 = 20V и E3 = 15 V .
Израчунати снагу на отпорнику R4 .

Слика 2
Решење:
На основу познатих струја у појединим гранама кола може се одредити напон на отпорнику
R4 ,
U AB = −R1I1 − E1 + R2 I 2 − E2 − R3 I3 + E3
U AB = −20V .
Снага на отпорнику R4 је
2
U AB
P4 = = 40 W .
R4
Задатак 3.

У делу сложеног кола, приказаног на слици 3, познати

су потенцијали тачака А и B, A и B , као и вредности
свих елемената. Одредити напон U A D и потенцијал
тачке D, D .
Нумерички подаци: A = 3 V ,  = 1V , E1 = 1V,
E2 = 2 V, J1 = 1A, J 2 = 2A, R1 = R2 = 1, R3 = R4 = 2.
Слика 3
Решења:
С обзиром да су познати потенцијали тачака А и B можемо одредити напон између тих
тачака
U A B = A − B

U A B = 2V .

Ако се струје у делу колa оријентишу као на слици 3.1, на основу познатог напона U A B
може се одредити струја I1 ,

UA B = − E1 + R1I1 ,
U A B + E1
I1 = = 3A .
R1
Струје у осталим гаранама се могу одредити
применом I Кирхофовог закона за чворове B и C,
I 2 = I1 + J1 = 4A ,
I3 = I 2 − J 2 = 2A .
Слика 3.1
Напон између тачака А и D је
U A D = U A B + R3 I 2 − E2 + R4 I3

U A D = 12 V .
Тражени потенцијал тачке D се одређује на основу израчунатог напона U A D и познатог
потенцијала тачке А,

U A D = A − D ,

D = A − UA D = −9V .

Директна примена Кирхофових закона

Код решавања кола директном применом Кирхофових закона потребан број
једначина по I Кирхофовом закону је N C − 1 ,
N
 Ii = 0 .
i =1

Број једначина по II Кирхофовом закону је N G − ( N C − 1) − N J ,

 RI −  E = 0 ,
где је NC - број чворова, NG - број грана, N J - број струјних генератора.

Задатак 4.
У колу, приказаном шемом на слици 4, применом
Кирхофових закона одредити струје у свим гранама
кола и снаге на свим елементима. Нумерички подаци:
E1 = 30V, E2 = 5V, R1 = R3 = 10, R2 = 5 .

Слика 4
Решење:

Коло на слици има три гране NG = 3 , два чвора NC = 2 и нема струјних генератора N J = 0,
па је потребно написати једну једначину по I Кирхофовом закону, ( N C − 1 = 1) и две
једначине по II Кирхофовом закону, N G − ( N C − 1) − N J = 2, (слика 4.1).

I3 = I1 + I 2 , (1)

R1I1 − R2 I 2 = E1 − E2 , (2)
R3 I 3 + R2 I 2 = E2 , (3)
Слика 4.1
Након замене бројних вредности и смене једначине (1) у једначине (2) и (3) добија се
10I1 − 5I 2 = 25

10I1 + 15I 2 = 5 .
Решавањем добијеног система одређујемо струје у гранама кола
I1 = 2 А ,

I 2 = −1А ,

I 3 = I1 + I 2 = 1А .

Снаге на отпорницима су
PR1 = R1I12 = 40 W ,

PR 2 = R2 I 22 = 5 W ,

PR 3 = R3 I 32 = 10 W .

Снаге генератора су
PЕ1 = Е1I1 = 60 W

PЕ 2 = Е2 I 2 = −5W .

С обзиром да важи релација  PR =  Pg = 55 W , задовољен је биланс снага.

Задатак 5.

У колу, приказаном шемом на слици 5, применом

Кирхофових закона одредити струје у свим гранама
кола. Израчунати снаге свих генератора. Нумерички
подаци: E1 = E2 = 20V, R1 = R2 = R3 = R4 = 10, Ј = 1А .
Слика 5
Решење:
Коло на слици има три гране, NG = 3 , два чвора, NC = 2 и један идеалан струјни генератор
N J = 1 , па је потребно написати једну једначину по I Кирхофовом закону, ( N C − 1 = 1) , и
једну једначину по II Кирхофовом закону, N G − ( N C − 1) − N J = 1 . За оријентацију струја као
што је приказано на слици 5.1, могу се написати једначине
I 2 = I1 + J ,
R1I1 + R3 I1 + R2 I 2 = E1 + E2 .
Заменом струје I 2 из прве једначине у другу, добија се
( R1 + R2 + R3 ) I1 = E1 + E2 − R2 Ј ,
Слика 5.1
па је
 E1 + E2 − R2 Ј
I1 = = 1А .
R1 + R2 + R3
Потом, из прве једначине одређује се струја
I 2 = I1 + J = 2 А .

Снаге напонских генератора су

PЕ1 = Е1I1 = 20 W ,

PЕ 2 = Е2 I 2 = 40 W .
Напон на крајевима струјног генератора је
U Ј = −E2 + R2 I 2 + R4 Ј = 10V,
па је његова снага
PЈ = U J J = 10 W .

Метод потенцијала чворова.

По методу потенцијала чворова за коло са NC чворова пише се систем од N NC 1
једначина. Бира се један од чворова за референтни (нулти чвор), а за преостале чворове
се пишу једначине. У општем случају систем једначина је

G11 U10 G12 U 20 G 13 U 30 ... G 1N U N 0 J 1,

G 21 U10 G 22 U 20 G 23 U 30 ... G 2 N U N 0 J 2
,
…
G N 1 U10 G N 2 U 20 G N 3 U 30 ... G NN U N 0 J N
,
где је:
U i 0 - независан напон i -тог чвора у односу на референтни чвор, i 1, 2,..., N ,
G ii - сопствена проводност i -тог чвора, i 1, 2,..., N ,
G ij - међусобна проводност, i ј,
J i - алгебарскa сума струја струјних генератора везаних за чвор i .
Уколико у колу постоје идеални напонски генератори, број једначина је NC 1 N E ,
при чему је N E број идеалних напонских генератора.
Задатак 6.
У колу на слици одредити струје у свим гранама и снагу
струјног генератора.
Познато је E1 = 8V, E2 = 20V, Ј = 4 А, R1 = R4 = 1,
R2 = R3 = 2.
Слика 6

Решење:
Коло ћемо решити применом метода потенцијала чворова. С обзиром да је број чворова у
колу NC = 2 и да нема идеалних напонских генератора, број једначина који треба написати
за решавање овог кола методом потенцијала чворова је N C − 1 = 1 .
Пре постављања система једначина потребно је све реалне напонске генераторе
трансформисати у реалне струјне генераторе, слика 6.1. С обзиром да није неопходно
експлицитно вршите ове трансформације и цртати нову електричну шему кола, у наредним
примерима ћемо трансформације реалних напонских генератора у реалне струјне вршити у
току поступка решавања задатка.
Уколико се један од чворова изабере за референтни (нулти чвор), слика 6.1, за преостали
чвор (1), може се написати једначина

 1 1 1  E E
 + +  U10 = J − 1 − 2 .
 R1 R2 R3  R1 R2
Након замене бројних вредности одређује
се напон U10 ,
2U10 = 4 − 8 − 10 ,

U10 = −7 V. Слика 6.1

Струје у појединим гранама кола, чији су смерови изабрани као што је приказано на слици
6.2, одређују се директном применом Омовог закона, односно Омовог закона за грану
сложеног кола или на основу једначина по I Кирхофовом закону, на следећи начин:
U10
I3 = = −3.5A ,
R3
U10 + E1
U10 = − E1 + R1I1  I1 = = 1A ,
R1
I 2 = J − I1 − I3 = 6.5A .
Слика 6.2
Да би се одредила комплексна снага струјног генератора, потребно је најпре израчунати
напон на крајевима тог генератора, слика 6.2. Овај напон се најједноставније израчунава из
једначине
UJ R4 J U10 4 7 3V .
Тражена снага струјног генератора се израчунава из израза
PJ UJ J 12 W .

Задатак 7.
У колу на слици 7 одредити струје у свим гранама и снаге
свих генератора.
Познато је E1 = E2 = 2V, Ј = 2 А, R1 = R3 = R5 = 1,
R2 = R4 = 2.
Слика 7
Решење:
За решавање кола применићемо метод потенцијала чворова. Број чворова у колу је NC = 3 .
С обзиром да коло не садржи гране са идеалним напонским генераторима, број једначина
који треба написати по методу потенцијала чворова је NC −1 = 2 . У овом задатку избор
референтног чвора је произвољан јер коло не садржи гране са идеалним напонским
генераторима, слика 7.1.
За чворове изабране као на слици 7.1, може се написати систем једначина

 1 1  1 E1
 +  U10 − U 20 = J +
 R1 R3  R3 R1

1  1 1 1  E
− U10 +  + +  U 20 = 2
R3  R2 R3 R4  R2
Након замене бројних вредности, добија се систем
једначина чијим решавањем се одређују независни Слика 7.1
напони:
2U10 − U 20 = 4  2
−U10 + 2U 20 = 1
...............................
4U10 − 2U 20 = 8 
+
−U10 + 2U 20 = 1 
................................
 3U10 = 9  U10 = 3V
U 20 = 2U10 − 4 = 2V

За произвољно усвојене смерове струја, слика 7.1, јачине струја у гранама кола могу се
одредити из једначина:
E1 − U10
U10 = − R1I1 + E1  I1 = = −1A ,
R1
E2 − U 20
U 20 = − R2 I 2 + E2  I 2 = = 0A,
R2
I3 = J + I1 = 1A ,
I 4 = I 2 + I3 = 1A .
Снаге напонских генератора су
PE1 E1I1 2 1 2W ,

PE 2 E2 I 2 0W .
За одређивање снаге струјног генератора, најпре треба одредити напон на његовим
крајевима, (слика 7.1), који се најједноставније може изразити
UJ R5 J U10 2 3 5V ,
па је снага струјног генератора
PЈ UJ J 5 2 10 W .
Универзитет у Нишу Предмет: Основи електротехнике 1
Електронски факултет
Катедра за теоријску електротехнику Радна недеља: XII

Рачунске вежбе

Задатак 1.
У колу приказаном шемом на слици 1,
познате су вредности свих елемената.
Методом потенцијала чворова одредити
струје у свим гранама кола.
Нумерички подаци: Е1  Е2  Е3  10V ,
J1  J 2  J 3  2A , R1  R2  R5  10 ,
Слика 1
R3  R4  5 .
Решење:

Слика 1.1
Према ознакама на слици 1.1 потенцијал чвора 1 је познат и износи:
U10  Е2  10V ,
тако да треба написати једначину само за други чвор, чији је општи облик дат једначином:
G21U10  G22U 20    J  ,
2

што за коло са слике 1.1 представља следећу једначину:

 1 1   1 1 1  E1
   U10      U 20  J1  .
 R1 R4   R1 R4 R2  R1

У претходној једначини, само је напон другог чвора U 20 непознат, па следи:

U 20  15V .
На основу познатих напона на крајевима грана сложеног кола, могу се одредити струје у
појединим гранама кола. На слици 1.2 приказани су референтни смерови струја у гранама
кола па се ове струје могу одредити из следећих једначина:
U12  E1 U10  U 20  E1
I1    0.5A ,
R1 R1
U 20
I2   1.5A ,
R2
U10  E3
I3   0A ,
R3 Слика 1.2
 U 21 U 20  U10
I4    1A .
R4 R4
Струја I 5 , која протиче кроз идеални напонски генератор E2 , одређује се на основу првог
Кирхофовог закона:
I5  I 2  J 3  J 2  I3  1.5A .

Задатак 2.
У колу приказаном шемом на слици 2,
применом метода потенцијала чворова,
одредити струје у свим гранама кола.
Нумерички подаци: Е1  3V ,
Е2  Е3  8V , Е4  5V ,
J1  J 2  1A ,
R1  R2  R3  R5  R6  1 , R4  2 .

Слика 2
Решење:
Према ознакама на слици 2.1 потенцијали чворова 1 и 2
су познати и износе:
U10  Е1  3V ,
U 20   Е4  5V ,
тако да је неопходно, по методу потенцијала чворова,
написати још две једначине за преостала два чвора, чији
је општи облик дат једначинама:
G31U10  G32U 20  G33U 30  G34U 40    J  ,
3

G41U10  G42U 20  G43U 30  G44U 40    J  , Слика 2.1

4

што за коло са слике 2.1 представља следеће једначине:

1  1 1  1 E2
 U10  0  U 20    U 30  U 40  J1  ,
R1  R1 R2  R6  R2  R6 R2  R6

1 1  1 1  E2 E
0  U10  U 20  U 30    U 40  J 2   3.
R3 R2  R6  R3 R2  R6  R2  R6 R3
Решавањем система једначина добија се:
U 30  2V и U 40  6V .
На основу познатих напона на крајевима грана сложеног кола, могу се одредити струје у
појединим гранама кола (слика 2.2) из следећих једначина:
 U13 U10  U 30
I1    1A ,
R1 R1
I 2  Ј1  I1  2A ,
I3   Ј 2  I 2  3A ,
U12 U10  U 20
I5    8A ,
R5 R5
I6  I5  I1  9A ,
I 4  I 6  Ј 2  10A .
Слика 2.2

Метод контурних струја

У колу са N C чворова и N G грана, треба поставити N K  N G  ( N C  1) независних
контура. Приликом избора N K ( I I , I II ,, I i ,, I K ) независних контура, ако коло садржи
струјне генераторе, гране са идеалним струјним генераторима морају бити независне гране
одговарајућих независних контура којима припадају. У том случају струје тих контура су
познате и једнаке струјама кратког споја струјних генератора, па се за њих не постављају
једначине.
У општем случају, у колу са N J струјних генератора, поставља се систем од N  N K  N J
једначина облика:
R11I I  R12 I II    R1i I i    R1 K I K   E I
R21I I  R22 I II    R2i I i    R2 K I K   E II

Ri1I I  Ri 2 I II    Rii Ii    Ri K I K   E i

RN1I I  RN 2 I II    RNi Ii    RN K I K   E N
где су:
Rij за i  j (односно Rii ) је сопствена отпорност i -те контуре и представља збир
отпорности свих отпорника који припадају i -тој контури,
Rij за i  j је међусобна отпорност i -те и j -те контуре и представља збир отпорности свих
отпорника у гранама које су заједничке за i -ту и j -ту контуру. Ако су референтни смерови
i -те и j -те контурне струје у заједничким гранама исти, Rij има позитиван знак и обрнуто.

 E iје алгебарски збир свих електромоторних сила у i -тој контури. Ако је смер
електромоторне силе сагласан са смером контурне струје, узима се са позитивним знаком и
обрнуто.
Задатак 3.
У колу на слици 3 одредити струје у свим гранама
кола методом контурних струја.
Нумерички подаци: Е1  Е3  20V , Е2  15V ,
R1  R2  5 , R3  R4  10 .

Слика 3
Решење:
Коло на слици 3 има три гране ( N G  3 ), два чвора ( N C  2 ) и нема струјних генератора
( N J  0 ). Из ових података следи да је број независних контура једнак
N K  N G  ( N C  1)  2 , а како нема струјних генератора, исти је и број једначина које треба
поставити по методу контурних струја ( N  N G  ( N C  1)  N J  2 ).
На слици 3.1 постављене су две независне контуре и
свакој од њих придружена по једна контурна струја.
Смерови контурних струја задати су произвољно.
Систем од две једначине по методу контурних струја
има облик:
I: R11I I  R12 I II    E 
I

II: R21I I  R22 I II    E  , Слика 3.1

II

што за коло са слике 3.1 представља следеће једначине:

I:  R1  R2  R4  I I  R2 I II  Е1  Е2

II:  R2 I I  ( R2  R3 ) I II   E2  E3 .
Решавањем горњег система једначина израчунавају се непознате контурне струје:
I I  2А и I II  1А .
Референтни смерови струја у појединим гранама
кола задати су произвољно и приказани су на слици
3.2.
Како се отпорници R1 и R3 налазе у независним
гранама, струје кроз њих једнаке су одговарајућим
контурним струјама I I и I II , респективно:

I1  I I  2А ,
Слика 3.2
I 3  I II  1А .
Грана кроз коју протиче струја I 2 , припада и првој и другој контури. Како је смер прве
контурне струје сагласан са смером струје I 2 , прва контурна струја узима се са позитивним
предзнаком. Смер друге контурне струје супротан је смеру струје I 2 па се узима са
негативним предзнаком. На основу тога следи:
I 2  I I  I II  1А .
Задатак 4.
У колу на слици 4 одредити струје у свим гранама
кола методом контурних струја, а затим одредити
снагу струјног генератора.
Нумерички подаци: E1  10 V , E2  5 V , J  1 A ,
R1  R2  R3  5 .
Слика 4
Решење:
Коло на слици 4 има три гране ( N G  3 ), два чвора ( N C  2 ) и један струјни генератор
( N J  1 ). Број независних контура једнак је N K  N G  ( N C  1)  2 , а број једначина које
треба поставити по методу контурних струја је N  N G  ( N C  1)  N J  1 .
На слици 4.1 постављене су две независне контуре и
свакој од њих придружена по једна контурна струја.
Како у колу постоји струјни генератор, преко њега сме
да пређе само једна контурна струја која је истог смера
као и тај струјни генератор. Та контурна струја
обележена је са I I и има вредност једнаку струјном
генератору: Слика 4.1
I I  J  1A .
Једначина по методу контурних струја за другу
контуру има облик:
II: R21I I  R22 I II    E  ,
II

односно:
II:  R1I I  R1  R2 I II  E1  E2 ,
из које се добија друга контурна струја:
I II  2 A .
Референтни смерови струја у појединим гранама
кола задати су произвољно и приказани су на слици
4.2, одакле следи:
I1  I I  I II  1A
I 2  I II  2 A .
Слика 4.2
Напон струјног генератора је:
U J   E2  R2 I 2  R3 J  10 V ,
па је његова снага:
PJ  U J J  10 W .
Задатак 5.
Одредити струје у свим гранама кола које је
приказано шемом на слици 5 и проверити
биланс снага. Задатак решити методом
контурних струја.
Нумерички подаци: Е1  5V , Е2  2V ,
J1  3A , J 2  1A , R1  ...  R6  1 .

Слика 5
Решење:
Коло на слици 5 има шест грана ( N G  6 ), четири чвора ( N C  4 ) и два струјна генератора
( N J  2 ). Број независних контура једнак је N K  N G  ( N C  1)  3 , а број једначина које
треба поставити по методу контурних струја N  N G  ( N C  1)  N J  1 .

У колу на слици 5.1 постоје три независне контуре и

свакој од њих се придружује по једна контурна струја.
Пошто коло садржи два струјна генератора, независне
контуре се не могу бирати произвољно већ се мора
водити рачуна о томе да струјни генератор буде у
независној грани одговарајуће контуре.
С обзиром да су две контурне струје познате:
I I  Ј1  3А ,
I II  Ј 2  1А , Слика 5.1
неопходно је написати још само једну једначину по методу контурних струја:
III:  R1  R3  R5  I I   R3  R4  I II   R1  R2  R3  R4  R5  I III  Е1  Е2 .

Из претходне једначине одређује се непозната контурна струја I III ,

I III  0А .

Смерови струја у појединим гранама кола приказани су

на слици 5.2 а њихове вредности су:
I1  I I  I III  3А ,

I 2  I III  0А ,

I 3  I I  I III  I II  2А ,

I 4  I II  I III  1А .

Слика 5.2
Снаге Џулових губитака на појединим отпорницима су:
PR1  R1I12  9W ,
PR 2  R2 I 22  0W ,

PR3  R3 I32  4W ,

PR 4  R4 I 42  1W ,

PR5  R5 I12  9W ,

PR 6  R6 J 22  1W ,
па је укупна снага свих отпорника у колу:

 PR  24W .
Напони на струјним генераторима су:
U J 1  R4 I 4  E2  R2 I 2  3V ,

U J 2  R6 Ј 2  R3 I 3  R4 I 4  0V ,
а снаге на појединим генераторима:
PJ 1  U J 1J1  9W ,

PJ 2  U J 2 J 2  0W ,

PE1  E1I1  15W ,

PE 2  E2 I 2  0W ,
па је укупна снага која се развија на свим генераторима у колу:

 Pg  24W .
Како важи  PR   Pg  24 W , показали смо да је биланс снага задовољен.

Задатак 6.
У колу приказаном шемом на слици 6,
применом методе контурних струја,
одредити струје у свим гранама кола.
Нумерички подаци: Е1  3V ,
Е2  Е3  8V , Е4  5V ,
J1  J 2  1A ,
R1  R2  R3  R5  R6  1 , R4  2 .

Слика 6
Решење:
Коло на слици 6 има осам грана ( N G  8 ), пет чворова ( N C  5 ) и два струјна генератора
( N J  2 ). Број независних контура једнак је N K  N G  ( N C  1)  4 , а број једначина које
треба поставити по методу контурних струја N  N G  ( N C  1)  N J  2 .
На слици 6.1 означене су четири контуре. Струјни
генератори се морају налазити у независним
гранама. Прва и друга контурна струја, које садрже
струјне генераторе, једнаке су тим струјним
генераторима:
I I  J1  1 A ,
I II  J 2  1A .
Треба написати једначине по методу контурних
струја за трећу и четврту контурни струју:
III: R31I I  R32 I II  R33I III  R34 I IV   E 3 ,

IV: R41I I  R42 I II  R43I III  R44 I IV   E 4 , Слика 6.1

односно,
III: 0  I I  0  I II  R5 I III  R5 I IV   E1  E4 ,

IV: R2  R3  R6 I I  R3 I II  R5 I III   R1  R2  R3  R5  R6 I IV  E2  E3 .

Заменом задатих вредности добијамо:
I III  I IV  8 ,
I III  5I IV  4
па се решавањем овог система добија:
I III  9 A , I IV  1 A .
На слици 6.2 означени су референтни смерови
струја у појединим гранама кола, на основу којих
одређујемо струје:
I1  I IV  1A ,
I 2  I I  I IV  2 A ,
I3  I I  I II  I IV  3 A ,
I 4  I II  I III  10 A ,
I 5   I III  I IV  8 A ,

I 6  I III  9 A . Слика 6.2

Задатак 7.
За коло на слици нацртати
контурне струје и написати
једначине по методу контурних
струја.

Слика 7
Решење:

Слика 7.1
Коло на слици 7 има осам грана ( N G  8 ), четири чвора ( N C  4 ) и четири струјна
генератора ( N J  4 ). Број независних контура једнак је N K  N G  ( N C  1)  5 , а број
једначина које треба поставити по методу контурних струја N  N G  ( N C  1)  N J  1 .
У колу постоји пет независних контура и свакој од њих се придружује по једна контурна
струја. Пошто коло садржи четири струјна генератора, струјни генератори налазе се у
независној грани одговарајуће контуре (Слика 7.1). С обзиром да су четири контурне струје
познате,
I I  Ј1 ,
I II  Ј 2 ,
I III  Ј 3 ,
I IV  Ј 4 ,
неопходно је написати само једну једначину по методу контурних струја, чији је општи
облик:
V: R51I I  R52 I II  R53 I III  R54 I IV  R55 I V    E  ,
V

што за коло са слике 7.1 представља следећу једначину:

V: R3 I I  R3I III  R3 I IV   R1  R3  I V  Е1 .
Универзитет у Нишу Предмет: Основи електротехнике 1
Електронски факултет
Катедра за теоријску електротехнику Радна недеља: XIII

Рачунске вежбе

Теорема суперпозиције
Јачина струје у било којој грани сложеног линеарног електричног кола, настала као
последица истовременог дејства свих генератора у колу, једнака је алгебарском збиру јачина
струја које би у тој грани текле под дејством појединих генератора или група генератора,
када су сви остали генератори замењени својим унутрашњим отпорностима.

Задатак 1.
Применом теореме суперпозиције одредити све струје
у колу на слици 1. Нумерички подаци: E  2 V ,
J  1 A , R1  R2  R3  1 .

Слика 1
Решење:
У колу на слици 1 постоје два генератора па ћемо ово коло раставити на два дела, при чему
ћемо у сваком делу оставити да делује по један генератор, а други ћемо заменити његовом
унутрашњом отпорношћу, као на слици 1.1.

Слика 1.1
Када делује само струјни генератор (напонски генератор је
замењен својом унутрашњом отпорношћу), као на слици 1.2,
једна струја се може одредити применом струјног разделника а
друга применом првог Кирхофовог закона:
R1
I 2  J  0.5 A ,
R1  R2
I1  J  I 2  0.5 A .
Слика 1.2
Када делује само напонски генератор (струјни генератор је
замењен својом унутрашњом отпорношћу), као слици 1.3, струја
кроз отпорнике R1 и R2 је иста:
E
I 2  I1   1A .
R1  R2
Слика 1.3

Струја која настаје под дејством оба генератора, добија се као

алгебарски збир струје која протиче под дејством само струјног
генератора и струје која протиче под дејством само напонског
генератора. Ако је смер струје под дејством појединачног
генератора сагласан са референтним смером струје на слици 1.4,
онда та струја иде са позитивним предзнаком, и обрнуто. На
основу тога следи да су струје I1 и I 2 једнаке:
I1  I1  I1  1.5 A ,
I 2   I 2  I 2  0.5 A . Слика 1.4

Тевененова теорема
Сваки линеарни активни двопол са непроменљивим отпорницима и генераторима може се
заменити једним реалним напонским генератором (Тевененовим генератором) чија је
електромоторна сила једнака напону празног хода двопола, а унутрашња отпорност
еквивалентној отпорности двопола, када се сви генератори замене својим унутрашњим
отпорностима.

Нортонова теорема
Сваки линеарни активни двопол са непроменљивим отпорницима и генераторима може се
заменити једним реалним струјним генератором (Нортоновим генератором) чија је струја
једнака струји кратког споја двопола, а унутрашња отпорност еквивалентној отпорности
двопола, када се сви генератори замене својим унутрашњим отпорностима.

Прилагођење пријемника на генератор

За пријемник се каже да је прилагођен на генератор онда када се на њему развија максимална
снага. Ово је испуњено у случају да је отпорност пријемника, Rp , једнака унутрашњој
отпорности генератора, Ri , односно
Rp  Ri .

У том случају на пријемнику се развија снага

E2
, P
4Ri
док је степен корисног дејства система генератор-пријемник   50% .
Задатак 2.
У колу на слици 2 одредити вредност
променљивог отпорника R тако да се на њему
развија максимална снага и израчунати ту снагу.
Нумерички подаци: E  80 V , J  1 A , R1  20 ,
R2  R3  30 .
Слика 2

Решење:
Како би применили услов прилагођења пријемника на генератор (односно како би одредили
вредност променљивог отпорника R тако да се на њему развија максимална снага),
искључујемо отпорник R из кола а затим преостали део кола између тачака А и В, сведемо
на реални напонски генератор применом Тевененове теореме, слика 2.1.

Слика 2.1
При одређивању унутрашње отпорности Тевевеновог
генератора, RAB , све генераторе у колу треба заменити
њиховим унутрашњим отпорностима, као на слици 2.2, а
затим потражити еквивалентну отпорност између тачака А
и В:
R1R2 Слика 2.2
RAB   12 .
R1  R2
Напон празног хода између тачака А и В двопола на слици
2.3, истовремено је једнак напону U10 , па се овај напон
може израчунати применом метода потенцијала чворова:
 1 1  E
U10     J  ,
 R1 R2  R1

U10  60 V .
Слика 2.3
Напон празног хода износи:
U AB 0  U10  60 V .
Како смо део кола између тачака А и В заменили
Тевененовим генератором, коло са слике 2 еквивалентно је
колу на слици 2.4. На променљивом отпорнику R ,
развијаће се максимална снага, када је његова вредност
једнака унутрашњој отпорности Тевененовог генератора:
R  RAB  12 .
Слика 2.4
Струја кроз овај отпорник једнака је:
U AB 0 U AB 0
I   2.5 A ,
RAB  R 2R
а снага која се на њему развија је:

2 U AB 20
P  RI   75 W .
4R

Задатак 3.
У колу на слици 3 одредити вредност
променљивог отпорника R тако да се на њему
развија максимална снага и израчунати ту снагу.
Нумерички подаци: E1  E2  10 V , J1  3 A ,
J 2  1 A , R1  R5  5 , R2  R3  R4  10 .

Слика 3
Решење:
Из кола са слике 3, искључујемо променљиви отпорник R а затим преостали део кола
између тачака А и В, сведемо на реални напонски генератор применом Тевененове теореме,
слика 3.1.

Слика 3.1
При одређивању унутрашње отпорности Тевевеновог
генератора, RAB , када се сви генератори замене њиховим
унутрашњим отпорностима, коло добија облик као на
слици 3.2. Еквивалентна отпорност између тачака А и В
износи:
R R
RAB  2 3  R1  R4  20 .
R2  R3
Слика 3.2
Да би одредили напон празног хода, одређујемо прво
струје у колу на слици 3.3. С обзиром да је у грани која је
везана за тачку А, струја једнака нули, следи да кроз грану
са отпорником R1 , протиче струја струјног генератора J1 .
Из првог Кирхофовог закона одређује се струја кроз грану
са отпорником R4 :
I 2  J1  J 2  2 A .
Ако се на део кола E2 - R2 - R3 примени други Кирхофов
закон, добија се струја:
E2
I1   0 .5 A . Слика 3.3
R2  R3
Одавде следи да је напон празног хода између тачака А и В, двопола на слици 3.3, једнак:
U AB 0  E1  R1J1  R4 I 2  R3 I1  40 V .
Како смо део кола између тачака А и В заменили Тевененовим
генератором, коло са слике 3 еквивалентно је колу на слици
3.4. На променљивом отпорнику R , развијаће се максимална
снага, када је његова вредност једнака унутрашњој отпорности
Тевененовог генератора:
R  RAB  20 .
Слика 3.4
Струја кроз овај отпорник једнака је:
U AB 0 U AB 0
I   1A ,
RAB  R 2R
а снага која се на њему развија је:

U AB 20
P  RI 2   20 W .
4R
Задатак 4.
У колу на слици 4 одредити струју кроз отпорник R7 применом: а) Тевененове теореме;
б) Нортонове теореме. Нумерички подаци: E1  E3  E4  14 V , J  3 A , R1    R7  10 .

Слика 4
Решење:
а) Из кола са слике 4, искључујемо отпорник R7 а затим преостали део кола између тачака А
и В, сведемо на реални напонски генератор применом Тевененове теореме, слика 4.1.
 Слика 4.1

При одређивању унутрашње отпорности

Тевевеновог генератора, RAB , када се сви
генератори замене њиховим унутрашњим
отпорностима, коло добија облик као на
слици 4.2.
Слика 4.2
Крајеви редне везе отпорника R1 и R2 , као и отпорника R3 , налазе се на истом потенцијалу,
па се ови отпорници не узимају у обзир (отпорници су кратко спојени).
Одавде следи да је еквивалентна отпорност између тачака А и В једнака:
RAB  R4  R6  20 .
Даље, треба одредити напон празног хода (између тачака А и В) у колу са слике 4.3.

Слика 4.3

Слика 4.4
С обзиром да је струја кроз грану са отпорником R6 једнака нули (због чега је та грана
нацртана тачкастом линијом), на основу првог Кирховофог закона следи да је струја кроз
отпорник R4 једнака струји струјног генератора J . У том случају, ако изаберемо путању од
тачке А до тачке В, која је испрекиданом линијом приказана на слици 4.4, може се одредити
напон између ових тачака без израчунавања осталих струја у колу, па је напон празног хода
једнак:
U AB 0  E4  R4 J  E3  30 V .
Коло са слике 4 еквивалентно је колу на слици 4.5, па је струја
кроз отпорник R7 једнака:

U AB 0
I  1A .
RAB  R7
Слика 4.5
б) Из кола са слике 4, искључујемо отпорник R7 а затим преостали део кола између тачака А
и В, сведемо на реални струјни генератор применом Нортонове теореме, слика 4.6.

Слика 4.6
Унутрашња отпорност струјног Нортоновог генератора добија се на исти начин као и код
Тевененовог генератора, односно једнака је:
RAB  R4  R6  20 .
За одређивање струје кратког споја Нортоновог генератора потребно је кратко спојити
приступне крајеве двопола и одредити струју кроз тај кратак спој.

Слика 4.7
Струју кратког споја можемо добити применом методе потенцијала чворова.
Једначине по методи потенцијала чворова за коло на слици 4.7 су:
U10  E2
U 20   E3

1  1 1  E
 U10  0  U 20  U 30     J  4
R4  R4 R6  R6

Решавањем овог система једначина добија се напон U 30  1 V , одакле се израчунава струја

кратког споја:
U  E4
I KS  30  1 .5 A .
R6
Коло са слике 4 еквивалентно је колу на слици 4.8, па се струја
кроз отпорник R7 може израчунати преко струјног разделника:

RAB
I  I KS  1A .
RAB  R7

Слика 4.8
Задатак 5.
У колу приказаном шемом на слици 5, одредити
струју струјног генератора J тако да снага на
отпорнику R има вредност P  0.4 W .
Нумерички подаци: E1  E2  40 V , E3  15 V ,
R1  R3  30 , R2  60 , R4  40 , R  10 .
Слика 5
Решење:
На основу задате снаге која се развија на отпорнику R , можемо израчунати струју кроз овај
отпорник:
P
I  0 .2 A .
R
Из кола са слике 5, искључујемо отпорник R а затим преостали део кола између тачака А и
В, сведемо на реални напонски генератор применом Тевененове теореме, слика 5.1.

Слика 5.1
При одређивању унутрашње отпорности Тевевеновог
генератора, RAB , када се сви генератори замене њиховим
унутрашњим отпорностима, коло добија облик као на
слици 5.2. Еквивалентна отпорност између тачака А и В
износи:
RR
RAB  1 2  R3  R4  90 . Слика 5.2
R1  R2
Да би одредили напон празног хода, потребно је да
одредимо струју кроз отпорник R1 , слика 5.3. Овде
можемо применити метод контурних струја, слика 5.4, при
чему су једначине по овом методу:
II  J
R2 I I  R1  R2 I II  E2  E1 ,
Слика 5.3
одакле се добија:
R2 2
I II   J  J .
R1  R2 3
Како је струја I1 у независној грани ове контурне струје,
следи:
2 Слика 5.4
I1  I II   J .
3
Одавде следи да је напон празног хода између тачака А и В, двопола на слици 5.3, једнак:
 U AB 0  R3 J  E3  E1  R1I1  50 J  55 .
Како смо део кола између тачака А и В заменили Тевененовим
генератором, коло са слике 5 еквивалентно је колу на слици
5.5. Струја кроз отпорник R из овог кола је:
U AB 0
I .
RAB  R
Слика 5.5
Како је струја кроз отпорник R позната ( I  0.2 A ), можемо израчунати непознату вредност
струје струјног генератора:
U AB 0  RAB  R I ,
50 J  55  20 ,
J  1.5 A .
Универзитет у Нишу Предмет: Основи електротехнике 1
Електронски факултет
Катедра за теоријску електротехнику Радна недеља: XIV

Рачунске вежбе

Задатак 1.

За коло са слике одредити напон и струју кроз

нелинеарни елемент и снаге струјног генератора Ј
и напонског генератора Е1 . Карактеристика
нелинеарног елемента се може апроксимирати
изломљеном линијом која повезује тачке: (0А, 0V),
(0.2А, 0.2V), (0.4А, 0.6V), (0.8А, 0.8V).
Слика 1
Познато је: 𝑅1 = 𝑅3 = 2Ω , 𝑅2 = 3Ω, 𝐽 = 1A, Е1 = 4V, Е2 = 2V.

Решење:
Кола са нелинеарним отпорницима се решавају тако што се применом Тевененове теореме
линеарни остатак кола, у односу на нелинеарни отпорник или групу нелинеарних отпорника,
замени еквивалентним Тевененовим генератором, слика 1.1.

Слика 1.1
При одређивању унутрашње отпорности Тевевеновог
генератора, RAB , све генераторе у колу треба заменити
њиховим унутрашњим отпорностима, као на слици 1.2, а
затим потражити еквивалентну отпорност између тачака
А и В:
𝑅 𝑅
𝑅AB = 𝑅2 + 𝑅 1+𝑅3 = 4Ω. Слика 1.2
1 3

Да би израчунали напон празног хода, биће одређен

напон 𝑈10 применом метода потенцијала чворова. Метод
се примењује за коло на слици 1.3 (гране које су
нацртане испрекиданом линијом су отворене гране и не
узимају се у обзир када се ради метод потенцијала
чворова). Једначинa по методу потенцијала чворова je:
1 1 𝐸 Слика 1.3
(𝑅 + 𝑅 ) 𝑈10 = 𝐽 + 𝑅1 ,
1 3 1

одакле се добија да је 𝑈10 = 3V.

Aко изаберемо путању од тачке А до тачке В која је
испрекиданом линијом приказана на слици 1.4, може се
одредити напон између ових тачака, па је напон празног
хода (имајући у виду да је струја кроз грану са
отпорником 𝑅2 једнака нули), једнак:
(𝑈AB )0 = −𝐸2 + 𝑈10 = 1V. Слика 1.4
Еквивалентно коло са нелинеарним отпорником се решава
графички. Напон на нелинеарном отпорнику, U, је функција
струје кроз отпорник, I, и мора да задовољи задату волтамперску
карактеристику нелинеарног отпорника, то јест 𝑈 𝑈(𝐼).
Са друге стране, напон на нелинеарном отпорнику и струја кроз
њега су уједно напон и струја Тевененовог генератора
електромоторне силе (𝑈AB )0 и унутрашње отпорности 𝑅AB (коло
са слике 1 еквивалентно је колу на слици 1.5), па једначина:
𝑈 = (𝑈AB )0 − 𝑅AB 𝐼, Слика 1.5
представља спољашњу карактеристику генератора.
На овај начин је добијен систем две једначине са две непознате, U и I. Како је прва једначина
нелинеарна, систем се решава графички. Радна тачка се налази у пресеку волтамперске
карактеристике нелинеарног отпорника и спољашње карактеристике генератора. Волт-
амперска карактеристика нелинеарног отпорника је задата табеларно и њен график се добија
спајањем задатих тачака, као на слици 1.6. Спољашња карактеристика генератора, за
израчунате вредности параметара Тевененовог генератора (𝑅AB = 4Ω, (𝑈AB )0 = 1V),
представља једначину праве, облика:
𝑈 = 1 − 4𝐼,
и једноставно се црта повлачењем линије кроз тачке у којима права сече координатне осе:
За I  0A је U 1V , а када је U  0V онда је I  0.25A.
Са графика, слика 1.6, се у пресеку карактеристике нелинеарног елемента и спољашње
карактеристике генератора налази радна тачка. Вредности напона и струје на нелинеарном
отпорнику се очитавају са координатних оса. За наш пример је: 𝑈𝑁 = 0.2V и 𝐼𝑁 = 0.2A.

Слика 1.7

Слика 1.6
Да би се одредиле снаге струјног генератора Ј и напонског генератора Е1, неопходно је
вратити се у почетно коло, имајући у виду да нам је сада позната струја кроз нелинеарни
елемент, као и напон на његовим крајевима. Потребно је израчунати напон струјног
генератора, као и одговарајуће струје које су обележене на слици 1.7. Напон струјног
генератора једнак је напону између тачака C и B
𝑈𝐽 = 𝑈CB = 𝐸2 + 𝑅2 𝐼𝑁 + 𝑈𝑁 = 2.8V,
па је снага струјног генератора 𝑃𝐽 = 𝑈𝐽 Ј = 2.8W.
За одређивање снаге напонског генератора Е1 треба одредити струје I 1 и I 3 .
𝑈CB
𝑈CB = 𝑅3 𝐼3 → 𝐼3 = = 1.4А,
𝑅3
𝐼1 + Ј = 𝐼3 + 𝐼𝑁 → 𝐼1 = 𝐼3 + 𝐼𝑁 − Ј = 0.6А,
Тражена снага је 𝑃Е1 = Е1 𝐼1 = 2.4W.
Задатак 2.
У колу приказаном на слици 2 познато је:
J 1  1 A , J 2  2 A , E1  E5  20 V , E 2  10 V ,
E3  E 4  5 V , R2  10  , R3  R4  5  , R5  20  .
Карактеристика нелинеарног отпорника може се
апроксимирати дужима које спајају тачке са
координатама: (0А, 0V), (1А, 5V), (1.5А, 15V), (2А, 20V) и
(4А, 30V). Одредити струју кроз нелинеарни елемент и
снагу на њему. Слика 2

Решење:
Применом Тевененове теореме линеарни остатак кола, у односу на нелинеарни отпорник,
замењује се еквивалентним Тевененовим генератором, слика 2.1.

Слика 2.1
При одређивању унутрашње отпорности Тевевеновог
генератора, R AB , све генераторе у колу треба заменити
њиховим унутрашњим отпорностима, као на слици 2.2, а
затим потражити еквивалентну отпорност између тачака
А и В:
𝑅AB = 𝑅5 ‖(𝑅2 ⊕ 𝑅4 ⊕ 𝑅3 ).
𝑅 (𝑅 +𝑅 +𝑅 )
𝑅AB = 𝑅 5+(𝑅2 +𝑅4 +𝑅3 ) = 10Ω. Слика 2.2
5 2 4 3

Да би одредили напон празног хода,

потребно је да одредимо струју кроз
отпорник 𝑅5 , слика 2.3.
Та струја се може одредити применом
метода контурних струја, слика 2.4, при чему
су једначине по овом методу:
𝐼I = 𝐽1 = 1A,
Слика 2.3
𝐼II = 𝐽2 = 2A,
(𝑅3 + 𝑅4 + 𝑅2 + 𝑅5 )𝐼III − (𝑅3 + 𝑅4 )𝐼I −𝑅4 𝐼II = −𝐸3 − 𝐸4 − 𝐸2 − 𝐸5 ,
одакле се добија:
𝐼III = −0.5A.
Струја кроз отпорник 𝑅5 је 𝐼5 = −𝐼III = 0.5A.
Одавде следи да је напон празног хода
између тачака А и В, двопола на слици 2.3,
једнак: (𝑈AB )0 = −𝑅5 𝐼5 + 𝐸5 + 𝐸1 = 30V.
Слика 2.4
У пресеку спољашње карактеристике генератора:
𝑈 = (𝑈AB )0 − 𝑅AB 𝐼 = 30 − 10𝐼,
која пролази кроз тачке са координатама:
I  0A ; U  30V и U  0V ; I  3A
и струјно-напонске карактеристике нелинеарног отпорника, са
графика, слика 2.6, се очитавају вредности:
𝑈𝑁 = 15V и 𝐼𝑁 = 1.5A,
па је
Слика 2.5
𝑃𝑁 = 𝑈𝑁 𝐼𝑁 = 22.5W.

Слика 2.6

Задатак 3.
Волтамперска карактеристика нелинеарног отпорника
у електричном колу, приказаном шемом на слици 3,
може се апроксимирати дужима које спајају тачке са
координатама: (0А, 0V), (1А, 5V) и (3A, 10V).
Одредити струју кроз нелинеарни отпорник и напон
на њему, као и снаге на елементима E и 𝑅2 .
Познато је:
𝐽1 = 5A, 𝐽2 = 3A, E =15V, 𝑅1 = 𝑅2 = 2Ω, 𝑅3 = 3Ω, Слика 3
𝑅4 = 5Ω.

Решење:
Применом Тевененове теореме линеарни остатак кола, у односу на нелинеарни отпорник,
замењује се еквивалентним Тевененовим генератором, слика 3.1.

Слика 3.1
При одређивању унутрашње отпорности
Тевевеновог генератора, R AB , све генераторе у
колу треба заменити њиховим унутрашњим отпор-
ностима, као на слици 3.2, а затим потражити
еквивалентну отпорност између тачака А и В:
𝑅AB = 𝑅2 + 𝑅3 = 5Ω.
Слика 3.2

Да би одредили напон празног хода, потребно је да одредимо струје са слике 3.3. Овде
можемо применити метод контурних струја, слика 3.4, при чему су једначине по овом
методу:
𝐼I = 𝐽1 = 5A,
𝐼II = 𝐽2 = 3A,
𝑅4 𝐼III = 𝐸,
одакле се добија:
𝐼III = 3A.

Слика 3.3 Слика 3.4

Одавде следи да је напон празног хода између тачака А и В, двопола на слици 3.3, једнак:
(𝑈AB )0 = 𝑅2 𝐼2 + 𝑅3 𝐼3 − Е = 𝑅2 (𝐼I + 𝐼II ) + 𝑅3 𝐼II − Е = 10V.
У пресеку спољашње карактеристике генератора:
𝑈 = (𝑈AB )0 − 𝑅AB 𝐼 = 10 − 5𝐼,
која пролази кроз тачке са координатама:
I  0A ; U  10V и U  0V ; I  2A
и струјно-напонске карактеристике нелинеарног отпорника, са
графика, слика 3.6, се очитавају вредности:
𝑈𝑁 = 5V и 𝐼𝑁 = 1A. Слика 3.5
Да би се израчунале снаге напонског генератора Е и отпорника R 2 , неопходно је вратити се
у почетно коло, при чему је познат напон на нелинеарном елементу и струја кроз њега, слика
3.7.

Слика 3.6
Слика 3.7
Струја кроз отпорник R 2 , за коло са слике 3.7, је:
I 2  J1  J 2  I N  7 A ,

па је PR 2  R2 I 22  98 W .
Да би струја кроз напонски генератор била одређена, потребно је израчунати струју I 4 ,
U BC E
I4    3A .
R4 R4
Добија се да је I E  I 4  I N  2 A , па је тражена снага генератора PЕ  ЕI Е  30 W .

Задатак 4.
За коло приказано на слици 4 познато је 𝐸2 = 4V
и 𝐸3 = 6V. Када је преклопник у положају (1)
идеалан амперметар показује струју 𝐼 ′ = 20mA.
При положају (2) преклопника, показивање
амперметра је 𝐼 ′′ = −60mA.
Одредити показивање амперметра када се
преклопник налази у положају (3).
Слика 4
Решење:

Када је преклопник у положају (1), добија се коло

приказано на слици 4.1. Применом струјног разделника
може се добити израз за струју 𝐼 ′ :

R2  R4
I  IE .
R3  R2  R4
Слика 4.1
Струју 𝐼𝐸 можемо да изразимо на основу шеме са слике
4.2 у облику:
𝐸1
𝐼𝐸 = ,
𝑅e
𝑅3 (𝑅2 +𝑅4 )
где је 𝑅e = 𝑅1 + 𝑅 +𝑅 +𝑅 .
3 2 4

Струја 𝐼 ′ се може написати у следећем облику Слика 4.2

R2  R4 R2  R4 E1
I  IE 
R3  R2  R4 R3  R2  R4 Re
односно може се представити као линеарна веза струје I  и електромоторне силе E1 ,
I   gE1 . ... (1)

Када је преклопник у положају (2), добија се шема

приказана на слици 4.3.
Струјa кроз отпорник R3 , I  , биће одређена применом
теореме суперпозиције, слика 4.4. Када делује
генератор Е1 , генератор Е 2 се замењује својом
унутрашњом отпорношћу, слика 4.4а, док ће, када Слика 4.3
делује генератор Е 2 , генератор Е1 бити замењен
својом унутрашњом отпорношћу, слика 4.4б.
 Слика 4.4 Слика 4.4а Слика 4.4б

Коло на слици 4.4а идентично је колу са слике 4.1, па кроз отпорник R3 , под дејством
генератора Е1 протиче струја I R( E3 1 )  I  ,

I R( E3 1 )  I   gE1 .
(𝐸 )
Струја 𝐼𝑅32 , у колу са слике 4.4б, може такође да се представи као линеарна функција
напонског генератора Е 2 ,
I R( E3 2 )  g1 E 2 .
Према теореми суперпозиције, укупна струја I  , кроз отпорник R3 , једнака је алгебарском
збиру струја које протичу кроз тај отпорник када делују појединачни генератори,
I   I R( E3 1 )  I R( E3 2 )  I   I R( E3 2 )  I   g1 E 2 . ... (2)

Када је преклопник у положају (3), слика 4.5, струја

кроз отпорник R3 , I  , добија се као алгебарски збир
струја које протичу кроз тај отпорник када сваки од
генератора делује појединачно, док се други
генератор замењује својом унутрашњом отпорношћу.
Слика 4.5

Слика 4.6 Слика 4.6а Слика 4.6б

Коло које се добија када делује само генератор Е1 , приказано је на слици 4.6а. Идентично је
шемама на сликама 4.4а и 4.1, па се може написати да да је
I R( E3 1 )  I   gE1 .
(𝐸 )
Када делује само генератор Е 3 , одговарајућа шема је приказана на слици 4.6б. Струја 𝐼𝑅33 , у
колу са слике 4.4б, може да се представи као линеарна функција напонског генератора Е 3 , па
је
I R( E3 3 )  g1 E3 .
Применом теореме суперпозиције, укупна струја I  кроз отпорник R3 једнака је
алгебарском збиру струја које протичу кроз тај отпорник када делују појединачни
генератори,
I   I R( E3 1 )  I R( E3 3 )  I   I R( E3 3 )  I   g1 E3 ... (3)

На овај начин формиран је следећи систем једначина:

 I   I   g1 E 2 ... (2)
I   I   g1 E3 ... (3)
Из једначине (2) добија се
I   I 
g1  ,
E2
па се заменом у израз (3) одређује непозната струја I  ,
I   I  20  60
I   I   E3  20  10 3  6  10 3  140 mA .
E2 4