http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20200819_Kolokvijum.

pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20200704_Kolokvijum.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/20170608_13E072OEM_kolokvijum.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20190608_KOL.pdf
 Декартов (Cartesian) координатни систем
f f f Оператор набла
grad f = i x + i y + i z = f
x y z
  
 = ix + i y + iz
x y z
Ax Ay Az
div A = + + = A
x y z
Скаларна функција
f = f ( x, y , z )
ix iy iz
   Векторска функција
rot A = =  A
x y z
Ax Ay Az A = Ax ( x, y, z ) i x + Ay ( x, y, z ) i y + Az ( x, y, z ) i z
 Цилиндрични координатни систем
Скаларна функција

f = f ( r , , z )

f 1 f f
grad f = ir + i + i z
r r  z

Векторска функција

A = Ar ( r , , z ) i r + A ( r , , z ) i  + Az ( r , , z ) i z

1  1 A Az
div A = ( rAr ) + +
r r r  z

 1 Az A   Ar Az  1  Ar 

rot A =  −  ir +  −  i  + r  r ( rA ) −   iz
 r  z   z r   
 Сферични координатни систем
Скаларна функција

f = f ( r , ,  )

f 1 f 1 f
grad f = ir + i + i
r r  r sin  

Векторска функција

A = Ar ( r , ,  ) i r + A ( r , ,  ) i  + A ( r , ,  ) i 

1  2 1  1 A
div A = 2
r r
r Ar + ( )
r sin  
( sin  A ) +
r sin  

1   A  1  1 Ar   1  Ar 

rot A =  ( sin  A ) −  r
i +  − ( rA )
  i +  r ( rA ) −  i
r sin      r  sin   r  r   
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/20160403-OEM.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_2020921_Kolokvijum.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20210208_Kolokvijum.pdf
Гранични услови у стационарном струјном пољу
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_2020909_Kolokvijum.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/20141116-OE.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20200613_Kolokvijum.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072%D0%9E%D0%95%D0%9C-20190413.pdf
Стационарно магнетско поље
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20200819_Kolokvijum.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/20170608_13E072OEM_kolokvijum.pdf

beskonačan
strujni list
Пример 1: Зрачење мале кружне контуре

Електрични уређај може да се моделује помоћу мале струјне контуре, облика квадрата странице
а = 10 cm . Контура лежи у x0y равни Декартовог координатног система, а центар контуре се
поклапа са координатним почетком. Радна учестаност уређаја је f = 1 MHz . Интензитет струје је
приближно константан у свим тачкама контуре, а ефективна вредност струје је I = 1 A .
(а) Одредити вектор магнетске индукције који ова контура ствара у произвољној тачки у простору
чија је удаљеност мања од d = 3 m од центра контуре. (б) Помоћу програма Матлаб, нацртати
компоненте вектора магнетске индукције у тачкама: −0.5 m ≤ x ≤ 0.5 m , −0.5 m ≤ y ≤ 0.5 m , z = 1 m .

Решење:
На датој учестаности, таласна дужина поља које ствара уређај износи λ = c / f = 300 m . Димензије
контуре су много мање од таласне дужине, а << λ , те је расподела струје у контури приближно
константна. У тачкама у којима се тражи вeктор магнетске индукције, ефекат простирања
електромагнетских таласа је занемарљив јер је d << λ . Стога, сматрамо да је поље
квазистационарно, те да вектор магнетске индукције зависи само од расподеле струје у контури.
Магнетски моменат посматране контуре је m = а 2 I i z . Израз за вектор магнетске индукције контуре
чији се центар поклапа са центром сферног координатног система, а вектор m је дуж z-oce износи
(страна 57 уџбеника)
µ0m
B= (2i r cos θ + i θ sin θ) .
4πr 3
Да бисмо добили компоненте вектора B у Декаторовом координатном систему, потребне су нам
следеће трансформације:

i r = sin θ cos φi x + sin θ sin φi y + cos θi z ,

i θ = cos θ cos φi x + cos θ sin φi y − sin θi z .

Веза између координата у Декартовом координатном систему и сферном координатном систему

дата је са

r = x2 + y 2 + z 2 ,
x = r sin θ cos φ ,
y = r sin θ sin φ ,
z = r cos θ .

Одатле се добија да су компоненте вектора магнетске индукције:

 µ0 m
Bx = (2 cos θ sin θ cos φ + sin θ cos θ cos φ) = 3µ 0 m3 sin 2θ cos φ ,
4πr 3 8πr
µ0 m 3µ0 m
By = (2 cos θ sin θ sin φ + sin θ cos θ sin φ) = 3 sin 2θ sin φ ,
4πr 3 8πr

Bz =
µ0m
4πr 3
3µ0 m
(
(2 cos θ cos θ − sin θ sin θ) = 3 3 cos2 θ − 1 .
8πr
)
Помоћу програма Матлаб, добијени су графици појединачних компоненти поља на висини z = 1 m.
Код је дат на крају документа. Вектори су нормализовани тако да је максимална вредност сваке
компоненте 1.

Пример 2: Магнетски сензор

Магнетски сензор се састоји од три ортогоналне идентичне мале петље, као на слици. Центри све
три петље се поклапају и налазе се у тачки чије су координате у сферном координатном систему (
r , θ, φ ). Нормале прве, друге и треће петље су паралелне x, y и z-оси, респективно. Извор зрачења се
налази у центру координатног система, и описан је у претходном примеру. Ако су познате
индуковане електромоторне силе у магнетском сензору: eind, x = 1 V , eind, y = 1 V , eind, z = 0 , одредити
углове θ и φ .

Решење:
На основу Фарадејевог закона, индукована електромоторна сила у произвољној контури износи


eind = − jω B ⋅ ds ,
S
где је S површина контуре. Уколико је контура електрички мала, вектор магнетске индукције је
приближно исти у свакој тачки контуре, те израз за индуковану електромоторну силу постаје

eind ≈ − jωSB ⋅ n ,

где је n вектор нормале на контуру. Када су контуре постављене тако да су им се нормале

поклапају са ортовима координатних оса, индукована електромоторна сила у свакој контури
пропорционална је једној компоненти вектора магнетске индукције

3µ 0 m
eind, x ≈ − jωSBx = − jωS sin 2θ cos φ ,
8πr 3

3µ 0 m
eind, y ≈ − jωSB y = − jωS sin 2θ sin φ ,
8πr 3

eind, z ≈ − jωSBz = − jωS

3µ 0 m
8πr 3
( )
3 cos 2 θ − 1 .

( )
Из услова да је eind, z = 0 , закључујемо да је 3 cos 2 θ − 1 = 1 , односно да је θ = arccos 1 / 3 ≈ 55° . На
e ind, x cos φ
основу односа = = 1 , добијамо φ = arctan(1) = π / 4 .
e ind, y sin φ

Код у програмима Matlab/Octave за цртање вектора магнетске индукције

clear all
close all
%koordinate u kojima se trazi polje
x=-0.5:0.01:0.5;
y=-0.5:0.01:0.5;
z=1;
nx=length(x);
ny=length(y);

%proracun vektora magnetske indukcije

for i=1:nx
for j=1:ny
x0=x(i);
y0=y(j);
z0=z;

[azimuth,elevation,r] = cart2sph(x0,y0,z0);
phi=azimuth;
theta=pi/2-elevation;

Bx(i,j)=sin(2*theta)*cos(phi)/r^3;
By(i,j)=sin(2*theta)*sin(phi)/r^3;
Bz(i,j)=(3*cos(theta)^2-1)/r^3;
end
end
%normalizacija

Bxn=abs(Bx)/max(max(abs(Bx)));
Byn=abs(By)/max(max(abs(By)));
Bzn=abs(Bz)/max(max(abs(Bz)));

%crtanje
figure, pcolor(x,y,Bxn), colorbar
set(gcf, 'Position', get(0,'Screensize'));
set(gca,'FontName', 'Times New Roman','fontsize',40,'TickDir','in');
axis image,shading interp, xlabel '{\it x} [m]',ylabel '{\it y} [m]',title('{\it B}_{\it x}')
daspect([1 1 1])

figure, pcolor(x,y,Byn), colorbar

set(gcf, 'Position', get(0,'Screensize'));
set(gca,'FontName', 'Times New Roman','fontsize',40,'TickDir','in');
axis image,shading interp, xlabel '{\it x} [m]',ylabel '{\it y} [m]',title('{\it B}_{\it y}')
daspect([1 1 1])

figure, pcolor(x,y,Bzn), colorbar

set(gcf, 'Position', get(0,'Screensize'));
set(gca,'FontName', 'Times New Roman','fontsize',40,'TickDir','in');
axis image,shading interp, xlabel '{\it x} [m]',ylabel '{\it y} [m]',title('{\it B}_{\it z}')
daspect([1 1 1])
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_2020909_Kolokvijum.pdf
Брзопроменљиво електромагнетско поље
 Максвелове једначине
Faradejev zakon elektromagnetske indukcije

modifikovani Amperov zakon

uopsteni Gausov zakon

potencijale možemo da koristimo samo u
Лоренцови потенцијали
 Простопериодична побуда и
комплексни представници потенцијала
Лоренцови потенцијали
 Простопериодична побуда и
комплексни представници потенцијала
 Поларизација
временски простопериодичних вектора
Поинтингова теорема и закон одржања рада и енергије

Посматрамо домен v коначних димензија, који је обухваћен површином S. Средина је линеарна, параметара
ε , µ и σ . Домен је електромагнетски изолован од околине, а у домену нема генератора поља.

Уколико у домену није постојало поље до тренутка t = 0 , применом Поинтингове теореме показати да
ће тако остати и када је t > 0 .

Поинтингова теорема у случају када нема генератора и размене енергије са околином гласи

∂  ε E µ H 
2 2

 
2
0 = σ E dv + + dv ,
∂t v  2 2 
v  

односно

∂Wtot
pJ (t ) = − .
∂t
При чему је флукс Поинтинговог вектора по површи која обухвата домен нула

 (E × H ) ⋅ dS = 0
S
јер је домен изолован.

∂Wtot
С обзиром да је p J (t ) ≥ 0 , следи да је ≤ 0 , односно да енергија опада или је једнака нули.
∂t

Како је Wtot ≥ 0 , немогуће је да енергија опада. Одатле следи да се енергија не мења, тј. да је нула као што
је била и до почентног тренутка.

∂Wtot
= 0  Wtot = 0 .
∂t
Овај закључак је логичан јер каже да се електромагнетско поље не може само од себе створити (ако нема
генератора нити енергије која долази споља).
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/20160915-OE.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20200130.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20190911.pdf
13E072OEM_20200909.pdf (etf.rs)
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/20180609-13E072OEM.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/20170824-OEM.pdf
 Униформни равни
електромагнетски таласи
Таласна једначина
 Особине униформних равних ТЕМ таласа
u ravni z=const talas ima istu vrednost i zato se
zove uniforman znaci amplituda mu je konstantna
Простопериодични равни униформни ТЕМ таласи
Хелмхолцова једначина
Средина са губицима
Коса инциденција таласа на раздвојну површ два савршена
диелектрика (нормална поларизација)
Коса инциденција таласа на раздвојну површ два савршена
диелектрика (паралелна поларизација)
Простирање таласа у јонизованом гасу
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20200819.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20200704.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20210208.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20200921.pdf
http://em.etf.bg.ac.rs/Rokovi/13E072OEM_20210208.pdf
 Модел вода у временском домену

ug ( t ) = ugd ( t ) + ugr ( t ) upd ( t ) = ugd ( t −  )

ugr ( t ) = upr ( t −  ) upr ( t ) + upd ( t ) = up ( t )

 Еквиваленција на улазу у вод

ug ( t ) = ugd ( t ) + ugr ( t ) ug ( t ) = Z cig ( t ) + 2ugr ( t )

ig ( t ) = igd ( t ) − igr ( t ) =
ugd ( t ) ugr ( t )
= −
Zc Zc
Еквиваленција на излазу из вода

up ( t ) = 2upd ( t ) − Z cip ( t ) up ( t ) = upd ( t ) + upr ( t )

ip ( t ) = ipd ( t ) − ipr ( t ) =
upd ( t ) upr ( t )
= −
Zc Zc
 Генератор на улазу у вод

Генератор
прилагођен на вод
Zc Rg Rg = Z c
ug ( t ) = e (t ) + 2ugr ( t )
Rg + Z c Rg + Z c
1
ugd ( t ) = e ( t )
Zc Rg − Z c 2
ugd ( t ) = e (t ) + ugr ( t )
Rg + Z c Rg + Z c 1
ug ( t ) = e ( t ) + ugr ( t )
2
Анализа кола са генератором прилагођеним
на вод

Rg = Z c

1 1
ugd ( t ) = e ( t )  upd ( t ) = e ( t −  )
2 2

1
ug ( t ) = e ( t ) + ugr ( t ) 1
upr ( t ) = up ( t ) − e ( t −  )
2 2
1
ugr ( t ) = up ( t −  ) − e ( t − 2 )
2
1 1
ug ( t ) = e ( t ) + u p ( t −  ) − e ( t − 2  )
2 2
 Побуда у облику
Хевисајдовог импулса
Rg = Z c

1 1
ug ( t ) = e ( t ) + u p ( t −  ) − e ( t − 2  )
2 2

0, t  0

ug ( t ) =  E 2, 0  t  2
u t −  , t  2
 p( )
 Чисто резистивни пријемник

0, t  0

ug ( t ) =  E 2, 0  t  2
u t −  , t  2
 p( )
 Чисто капацитивни пријемник

0, t  0

ug ( t ) =  E 2, 0  t  2
u t −  , t  2
 p( )
 Чисто индуктивни пријемник

0, t  0

ug ( t ) =  E 2, 0  t  2
u t −  , t  2
 p( )
TDR (Time Domain Reflectometry) - временски
домен -
Испитни задатак, 21.9.2020.
Испитни задатак. 9. 9. 2021.
Испитни задатак, 19.8.2020.

Испитни задатак, 29.6.2019.

Испитни задатак, 12.9.2018.