Granična vrednost i neprekidnost

funkcija
Ivana Jovović
ivana@etf.rs

Contents
1 Granične vrednosti funkcija 1
1.1 Tačka nagomilavanja skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.2 Definicija granične vrednosti funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1.3 Veza izmed̄u graničnih vrednosti nizova i funkcija . . . . . . . . . . . 8
1.4 Granične vrednosti funkcija i aritmetičke operacije . . . . . . . . . . 9
1.5 Granične vrednosti funkcija i nejednakosti . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.6 Granična vrednost kompozicije funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . 10

2 Neprekidnost funkcija 11
2.1 Definicija neprekidnosti funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.2 Prekidi funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2.3 Lokalna svojstva neprekidnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.4 Osobine neprekidnih funkcija na segmentu [a, b] . . . . . . . . . . . . 13

3 Brzina konvergencije i beskonačno male veličine 16

1 Granične vrednosti funkcija

1.1 Tačka nagomilavanja skupa
Neka je 0/ 6= A ⊆ R. Kažemo da je a ∈ R tačka nagomilavanja skupa A, ako se u svakoj
okolini tačke a nalazi bar jedna tačka iz skupa A različita od a.
Ekvivalentno, tačka a ∈ R je tačka nagomilavanja skupa A, ako se u svakoj okolini
tačke a nalazi beskonačno mnogo tačka iz skupa A.
Pokažimo ekvivalenciju navedenih iskaza.

1
Ako se u svakoj okolini tačke a nalazi beskonačno mnogo tačaka skupa A, jasno sledi
da se nalazi i bar jedna različita od a.
Obrnuto, svaka okolina tačke a sadrži neku ε-okolinu tačke a, gde je ε = n1 , n ∈ N.
U okolini a − n1 , a + 1n postoji tačka x1 ∈ A, takva da je x1 6= a. Izaberimo sad u ε1 -


1

okolini tačke a, za ε1 = min |a − x1 |, n+1 , tačku x2 ∈ A, takvu da je x2 6= a. Nasta-
1

vljajući ovaj postupak u svakoj εk -okolini tačke a, za εk = min |a − xk |, n+k , biramo
tačku xk ∈ A, takvu da je xk 6= a. Na ovaj način dobili smo beskonačno mnogo tačaka
koje pripadaju polaznoj okolini tačke a.
Tačka nagomilavanja skupa A ne mora da pripada skupu A.
Tačka skupa A koja nije tačka nagomilavanja datog skupa naziva se izolovanom tačkom
skupa A. Za svaku izolovanu tačku skupa A postoji neka njena okolina u kojoj se ne
nalazi nijedna tačka skupa A različita od a.

• Zatvoreni interval [a, b] ima sve svoje tačke kao tačke nagomilavanja.
• Otvoreni interval (a, b) ima sve svoje tačke kao tačke nagomilavanja, i pored njih
i tačke a i b.
• Skup prirodnih brojeva ima samo jednu tačku nagomilavanja i to je +∞.

• Proizvoljan konačan skup realnih brojeva nema nijednu tačku nagomilavanja,

sve njegove tačke su izolovane.

1.2 Definicija granične vrednosti funkcija

Razmotrimo funkcije f (x) = sin x, g(x) = sinx x i h(x) = sin 1x u okolini tačke x = 0.
Primetimo da funkcije g i h nisu definisane za x = 0.

2
Kada govorimo o graničnim vrednostima funkcija razmatramo ponašanje vrednosti
date funkcije kada se vrednosti njene promenljive grupišu oko neke tačke. Odnosno
ispitujemo ponašanje vrednosti funkcije kada se vrednosti promenljive približavaju
nekoj tački. Blizinu nekoj tački opisujemo pomoću njenih okolina. Prema tome, defini-
ciju granične vrednosti funkcije u nekoj tački formulišemo koristeći pojam okoline.
Neka je data realna funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R, i neka je a ∈ R tačka nagomilavanja
domena D funkcije f . Za realan broj A kažemo da je granična vrednost funkcije f u
tački a ili kada x teži ka a (x → a) ako za svaku okolinu V tačke A postoji okolina U
tačke a takva da za svako x ∈ D ∩U, x 6= a, važi da je f (x) ∈ V , odnosno ako za svaku
okolinu V tačke A postoji okolina U tačke a takva da važi f (D ∩U \ {a}) ⊆ V .
Već smo videli da je svaka ε-okolina tačke A ujedno i njena okolina, dok se za svaku
okolinu V tačke A može naći neka ε-okolina tačke A koja je podskup od V . Prema tome,
u prethodnoj definiciji umesto okolina možemo koristiti ε-okoline tačka A i a. Dakle,
za realan broj A kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački a ako za svaku
ε-okolinu tačke A postoji δ -okolina tačke a takva da za svako x ∈ D ∩ (a − δ , a + δ ),
x 6= a, važi da je f (x) ∈ (A − ε, A + ε), što možemo i formalno zapisati

(∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) 0 < |x − a| < δ ⇒ | f (x) − A| < ε

odnosno

(∀ε > 0)(∃δ > 0) f (D ∩ (a − δ , a + δ ) \ {a}) ⊆ (A − ε, A + ε).

3
U slučaju da postoji granična vrednost A funkcije f u tački a, odnosno kada x teži ka a
(x → a) pišemo lim f (x) = A.
x→a

Granična vrednost funkcije u nekoj tački ne zavisi od vrednosti funkcije u toj tački, već
samo od vrednosti funkcije u okolini date tačke. Takod̄e, granična vrednost funkcije u
nekoj tački ne zavisi od vrednosti te funkcije van proizvoljne okoline date tačke.

Granična vrednost funkcije u nekoj tački ne zavisi od vrednosti funkcije u toj tački, već
samo od vrednosti funkcije u okolini date tačke. Takod̄e, granična vrednost funkcije u
nekoj tački ne zavisi od vrednosti te funkcije van proizvoljne okoline date tačke.
Primer 1. Neka je data funkcija f (x) = x2 . Pokažimo po definiciji da je lim f (x) = a2 ,
x→a
a ∈ R.
Domen funkcije f je skup realnih brojeva R. Prema tome, svaka tačka domena funkcije
f jeste i tačka nagomilavanja datog skupa. Kako je
 
| f (x) − a2 | = x2 − a2  = |(x − a)(x + a)|
= |x − a| |x + a| = |x − a| |x − a + 2a|
≤ |x − a| (|x − a| + 2|a|) ,

za |x − a| < δ važi da je | f (x) − a2 | < δ (δ + 2|a|). Ako je ε > 0 proizvoljan broj i δ > 0
takav broj da je δ (δ +2|a|) = ε, onda je δ pozitivno rešenje jednačine δ 2 +2|a|δ −ε =

4
 √ √
0, tj. δ = −|a| + a2 + ε. Prema tome, za svako ε > 0 postoji δ = −|a| + a2 + ε
takvo da ukoliko je |x − a| < δ imamo da je | f (x) − a2 | < ε.

Nejednakosti za sinusnu funkciju

Za funkciju f (x) = sin x važe nejednakosti:


• sin x < x < tg x, x ∈ 0, π2 ,

• | sin x| < |x|, x ∈ R \ {0},

• | sin x − sin y| ≤ |x − y|, x, y ∈ R.

Pk(O,r) = r2 π
Pk(O,r) : P^ AOB = 2π : x
x Pk(O,r) r2 x
P^ AOB = 2π = 2
|OA| |BD| r2 sin x
P4 OAB = 2 = 2
|OA| |AC| r2 tg x
P4 OAC = 2 = 2

P4 OAB < P^ AOB < P4 OAC

r2 sin x r2 x r2 tg x
2 < 2 < 2
sin x < x < tg x



• Važi da je sin x < x za x ∈ 0, π2 . Za x ∈ − π2 , 0 važi da je | sin x| = sin |x|,
pa prema tome, imamo da je | sin x| = sin |x| < |x|. Ako je |x| ≥ π2 imamo da je
| sin x| ≤ 1 < π2 ≤ |x|. Zaključujemo da je | sin x| < |x| za svako x ∈ R \ {0}.

• Primenom formule za transformaciju razlike sinusa

 u proizvod dobijamo da je
sin x − sin y = 2 sin x−y x+y cos x+y  ≤ 1 imamo da je

2 cos 2 . Kako je 2
    
 x−y  x + y  x−y
|sin x − sin y| = 2 sin
  cos ≤ 2
  = |x − y|.
2  2  2 

Primer 2. Pokažimo da je granična vrednost funkcije f (x) = sin x jednaka 0 kada x

teži ka 0.

5
Domen funkcije f je skup R i 0 jeste tačka nagomilavanja domena funkcije f . Kako je
| f (x) − 0| = |sin x| ≤ |x|, za svako x ∈ R, imamo da za svako svako ε > 0 postoji δ = ε
takvo da ukoliko je |x − 0| < δ važi da je | f (x) − 0| < ε.
Primer 3. Generalno, može se pokazati da je granična vrednost funkcije f (x) = sin x
jednaka sin a kada x teži ka a.
Domen funkcije f je skup realnih brojeva R. Prema tome, svaka tačka domena funkcije
f jeste i tačka nagomilavanja datog skupa. Kako je | f (x) − sin a| = | sin x − sin a| ≤
|x − a|, za svako x ∈ R, imamo da za svako ε > 0 postoji δ = ε takvo da ukoliko je
|x − a| < δ važi da je | f (x) − sin a| < ε.
sin x
Primer 4. Pokažimo da je granična vrednost funkcije g(x) = x jednaka 1 kada x teži
ka 0.
Domen funkcije
g je skup R \ {0}. Tačka x = 0 jeste tačka nagomilavanja skup R \ {0}.
Za |x| ∈ 0, π2  važi da je | sin x| < |x| < |tg x|. Deljenjem ove nejednakosti sa | sin x|
1
 sin x 
dobijamo 1 <  sinx x  < | cos


, odnosno | cos x| <   < 1. Kako je za |x| ∈ 0, π ,
x| x 2
sin x sin x sin x
x > 0 i cos x > 0, imamo cos x < x
< 1, odnosno 0 < 1 − x < 1 − cos x. Dalje,
x 2 2
važi da je 1 − cos x = 2 sin2 2x < 2 2 = x2 . Prema tome, imamo da je 1 − sinx x <
x2
√
2 . Za svako ε > 0 postoji δ = 2ε takvo da ukoliko je 0 < |x − 0| < δ važi da je
|g(x) − 1| = | sinx x − 1| < ε.

Primer 5. Pokažimo da ne postoji granična vrednost funkcije h(x) = sin 1x kada x teži
ka 0.
U svakoj δ -okolini tačke x = 0 postoji beskonačno mnogo tačaka oblika xn = n2π , za
koje važi h(xn ) = sin n2π ∈ {1, 0, −1}. Ako bi postojala granična vrednost A funkcije h
kada x teži ka 0, onda bi se u svakoj okolini tačke A nalazili i brojevi 1, 0 i −1. Što je
nemoguće.
Neka je data realna funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R, i neka je a ∈ R tačka nagomilavanja
domena D funkcije f .
Za +∞ kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački a, i pišemo lim f (x) = +∞,
x→a
ako važi (∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) 0 < |x − a| < δ ⇒ f (x) > M.
Za −∞ kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački a, i pišemo lim f (x) = −∞,
x→a
ako važi (∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) 0 < |x − a| < δ ⇒ f (x) < −M.
Neka je +∞ tačka nagomilavanja domena D funkcije f (domen funkcije f nije ograničen
odozgo). Za A ∈ R kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački +∞, i pišemo
lim f (x) = A, ako važi (∀ε > 0)(∃K > 0)(∀x ∈ D) x > K ⇒ | f (x) − A| < ε. Za +∞
x→+∞
kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački +∞, ako važi

(∀M > 0)(∃K > 0)(∀x ∈ D) x > K ⇒ f (x) > M.

Za −∞ kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački +∞, ako važi

(∀M > 0)(∃K > 0)(∀x ∈ D) x > K ⇒ f (x) < −M.

6
Neka je −∞ tačka nagomilavanja domena D funkcije f (domen funkcije f nije ograničen
odozdo). Za A ∈ R kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački −∞, i pišemo
lim f (x) = A, ako važi (∀ε > 0)(∃K > 0)(∀x ∈ D) x < −K ⇒ | f (x) − A| < ε. Za +∞
x→−∞
kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački −∞, ako važi

(∀M > 0)(∃K > 0)(∀x ∈ D) x < −K ⇒ f (x) > M.

Za −∞ kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački −∞, ako važi

(∀M > 0)(∃K > 0)(∀x ∈ D) x < −K ⇒ f (x) < −M.

1
Primer 6. Pokažimo da je granična vrednost funkcije f (x) = x2
jednaka +∞ kada x
teži ka 0.
Domen funkcije f je R \ {0}, pa je 0 tačka nagomilavanja domena funkcije f . Za x 6= 0
važe ekvivalencije x12 > M ⇔ x2 < M1 ⇔ |x| < √1M , za neki pozitivan realan broj M.
Prema tome, za svako M > 0 postoji δ = √1 takvo da ukoliko je 0 < |x| < δ imamo
M
da je f (x) > M.
1
Primer 7. Pokažimo da je granična vrednost funkcije f (x) = x2
jednaka 0 kada x teži
ka +∞.
Domen funkcije f , R \ {0}, nije ograničen odozgo, pa je +∞ tačka nagomilavanja
domena funkcije f . Imamo da je x12 < ε ⇔ x2 > ε1 ⇔ |x| > √1ε . Prema tome, za svako
ε > 0 postoji K = √1 takvo da ukoliko je x > K važi da je | f (x) − 0| < ε.
ε

Primer 8. Pokažimo da je granična vrednost funkcije f (x) = x2 jednaka +∞ kada x

teži ka −∞.
Domen funkcije f , R, nije ograničen odozdo,
√ −∞ tačka nagomilavanja
pa je √ √ domena
funkcije f . Imamo da je x2 > M ⇔ |x| > M ⇔ x > M ∨√ x < − M, za neki pozitivan
realan broj M. Prema tome, za svako M > 0 postoji K = M > 0 takvo da ukoliko je
x < −K sledi da je f (x) > M.
Neka je data funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R. Neka se u svakoj okolini a ∈ R nalazi
neki element x ∈ D za koji važi x < a. Za realan broj A kažemo da je leva granična
vrednost funkcije f u tački a ili kada x teži ka a− (x → a− ) i pišemo lim f (x) = A ako
x→a−
važi (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) a − δ < x < a ⇒ | f (x) − A| < ε.
Neka je data funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R. Neka se u svakoj okolini a ∈ R nalazi
neki element x ∈ D za koji važi x > a. Za realan broj A kažemo da je desna granična
vrednost funkcije f u tački a ili kada x teži ka a+ (x → a+ ) i pišemo lim f (x) = A ako
x→a+
važi (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) a < x < a + δ ⇒ | f (x) − A| < ε.
Teorema 9. Neka je data funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R. Neka se u svakoj okolini
tačke a ∈ R nalazi neki element x ∈ D. Realan broj A je granična vrednost funkcije f
u tački a ako i samo ako je leva i desna granična vrednost u tački a.

7
Za +∞ kažemo da je leva granična vrednost funkcije f u tački a, i pišemo lim f (x) =
x→a−
+∞, ako važi (∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) a − δ < x < a ⇒ f (x) > M.
Za +∞ kažemo da je desna granična vrednost funkcije f u tački a, i pišemo lim f (x) =
x→a+
+∞, ako važi (∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) a < x < a + δ ⇒ f (x) > M.
Za −∞ kažemo da je leva granična vrednost funkcije f u tački a, i pišemo lim f (x) =
x→a+
−∞, ako važi (∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) a − δ < x < a ⇒ f (x) < −M.
Za −∞ kažemo da je desna granična vrednost funkcije f u tački a, i pišemo lim f (x) =
x→a−
−∞, ako važi (∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) a < x < a + δ ⇒ f (x) < −M.

1.3 Veza izmed̄u graničnih vrednosti nizova i funkcija

Teorema 10 (Hajneova teorema). Neka je data funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R, i neka
je a ∈ R tačka nagomilavanja skupa D. Tada je lim f (x) = A (A ∈ R) ako i samo ako
x→a
je lim f (xn ) = A za svaki niz {xn }n∈N takav da je lim xn = a i xn ∈ D \ {a} za svako
n→+∞ n→+∞
n ∈ N.
Primer 11. Pokažimo koristeći Hajneovu teoremu da ne postoji granična vrednost
funkcije h(x) = sin 1x kada x teži ka 0.
Negiraćemo uslov teoreme da za svaki niz {xn }n∈N elemenata iz skupa D \ {a} ukoliko
je lim xn = a važi da je lim f (xn ) = A. Odnosno, konstruisaćemo dva niza {xn }n∈N
n→+∞ n→+∞
i {yn }n∈N čiji elemetni pripadaju skupu R \ {0} i čije su granične vrednosti jednake 0
za koje važi da je lim h(xn ) 6= lim h(yn ).
n→+∞ n→+∞

Zaista, nizovi dati svojim opštim članovima xn = n1π i yn = π+42 n π zadovoljavaju uslove
da je xn 6= 0 i yn 6= 0 za svako n ∈ N, kao i uslov lim xn = lim yn = 0. Imamo da
n→+∞ n→+∞
π 
je lim h(xn ) = lim sin(n π) = 0 i lim h(yn ) = lim sin + 2 n π = 1. Prema
n→+∞ n→+∞ n→+∞ n→+∞ 2
tome, funkcija h(x) = sin 1x nema (konačnu ili beskonačnu) graničnu vrednost kada x
teži 0.
Primer 12. Pokažimo koristeći Hajneovu teoremu da ne postoji granična vrednost
funkcije f (x) = sin x kada x teži ka +∞.
Za realne nizovi date svojim opštim članovima xn = n π i yn = π2 + 2 n π važi da je
lim xn = lim yn = +∞, lim f (xn ) = 0 i lim f (yn ) = 1. Prema tome, funkcija
n→+∞ n→+∞ n→+∞ n→+∞
f (x) = sin x nema (konačnu ili beskonačnu) graničnu vrednost kada x teži +∞.

8
Teorema 13. Ako realna funkcija f ima graničnu vrednost u tački a ∈ R, onda je ona
jedinstvena.
Za funkciju f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R, kažemo da je ograničena na skupu S ⊆ D, ako
postoje realni brojevi a i b takvi da za svako x ∈ S važi da je a < f (x) < b, odnosno
ako postoji pozitivan realan broj M takav da za svako x ∈ S važi | f (x)| < M.

Teorema 14. Ako realna funkcija f ima konačnu graničnu vrednost u tački a ∈ R,
onda postoji okolina U tačke a takva da je funkcija f ograničena na skupu U \ {a}.

1.4 Granične vrednosti funkcija i aritmetičke operacije

Teorema 15. Ako je f (x) = c ∈ R za svako x u nekoj okolini tačke a ∈ R, izuzev u
samoj tački a, onda je lim f (x) = c.
x→a

Teorema 16. Neka je lim f (x) = A ∈ R i lim g(x) = B ∈ R. Tada je:

x→a x→a

• lim ( f (x) + g(x)) = A + B;

x→a

• lim ( f (x) · g(x)) = A · B;

x→a

f (x) A
• lim = , ako je B 6= 0.
x→a g(x) B
Posledica 17. Neka je lim f (x) = A ∈ R i lim g(x) = B ∈ R. Tada za proizvoljne realne
x→a x→a
brojeve α, β i c važe jednakosti lim (α f (x) + β g(x)) = α A + β B i lim ( f (x) + c) =
x→a x→a
A + c.

Teorema 18. Neka je lim f (x) = A ∈ R i lim g(x) = ±∞. Tada je:
x→a x→a

• lim ( f (x) + g(x)) = ±∞;

x→a

• lim ( f (x) · g(x)) = sgn A · (±∞), A 6= 0;

x→a

f (x)
• lim = 0.
x→a g(x)
Teorema 19. Neka je f (x) > 0 u nekoj okolini tačke a ∈ R, izuzev u samoj tački a, i
1
neka je lim f (x) = 0. Tada je lim = +∞.
x→a x→a f (x)

Teorema 20. Neka je lim f (x) = +∞ i lim g(x) = +∞. Tada je:
x→a x→a

• lim ( f (x) + g(x)) = +∞;

x→a

• lim ( f (x) · g(x)) = +∞.

x→a

9
1.5 Granične vrednosti funkcija i nejednakosti
Teorema 21.

• Ako je A ∈ R granična vrednost funkcije f u tački a ∈ R i ako je A > p, za neko

p ∈ R, onda je f (x) > p za svako x u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački
a.
• Ako je A ∈ R granična vrednost funkcije f u tački a ∈ R i ako je A < p, za neko
p ∈ R, onda je f (x) < p za svako x u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački
a.
Posledica 22.

• Ako je A ∈ R granična vrednost funkcije f u tački a ∈ R i ako za neko p ∈ R važi

da je f (x) ≥ p za svako x u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački a, onda je
i A ≥ p.
• Ako je A ∈ R granična vrednost funkcije f u tački a ∈ R i ako za neko p ∈ R važi
da je f (x) ≤ p za svako x u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački a, onda je
i A ≤ p.
Prethodne teoreme možemo uopštiti.
Teorema 23. Ako su A ∈ R i B ∈ R granične vrednost funkcija f i g u tački a ∈ R i ako
je A > B, onda je f (x) > g(x) za svako x u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački
a.
Teorema 24. Ako su A ∈ R i B ∈ R granične vrednost funkcija f i g u tački a ∈ R i ako
važi da je f (x) ≥ g(x) za svako x u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački a, onda
je i A ≥ B.
Teorema 25. Neka su f , g i h tri realne funkcije definisane na skupu 0/ 6= D ⊆ R.
Neka je a ∈ R tačka nagomilavanja skupa D i neka je g(x) ≤ f (x) ≤ h(x) u nekoj
okolini tačke a, izuzev u samoj tački a. Ako je lim g(x) = lim h(x) = A ∈ R, onda je i
x→a x→a
lim f (x) = A.
x→a

1.6 Granična vrednost kompozicije funkcija

Teorema 26. Neka su date funkcije f : A → B i g : B → R, 0/ 6= A, B ⊆ R. Neka su
a ∈ R i b ∈ R redom tačke nagomilavanja skupova A i B. Neka je lim f (x) = b i neka
x→a
je lim g(x) = c, (c ∈ R). Neka za svako x iz neke okoline tačke a, izuzev u samoj tački
x→b
a, važi da je f (x) 6= b. Tada je lim (g ◦ f )(x) = lim g( f (x)) = c.
x→a x→a

Primer 27. Neka su date funkcije f : R → R, f (x) = 0 za svako x ∈ R i g : R → R,

g(x) = |sgn (x)|, g(x) = 1 za svako x ∈ R \ {0} i g(0) = 0. Tada je
g ◦ f : R → R, (g ◦ f )(x) = g( f (x)) = 0,
za svako x ∈ R. Imamo da je lim (g ◦ f )(x) = 0, dok je lim f (x) = 0 i lim g(x) = 1.
x→0 x→0 x→0

10
2 Neprekidnost funkcija
2.1 Definicija neprekidnosti funkcija
Neka je data funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R. Za funkciju f kažemo da je neprekidna
u tački a ∈ D ako (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D) |x − a| < δ ⇒ | f (x) − f (a)| < ε.
Iako su definicije granične vrednost funkcije f u tački a i neprekidnosti u tački a veoma
slične, sugerisaćemo njihove dve važne razlike.
U definiciji neprekidnosti funkcije f tačka a ne mora biti tačka nagomilavanja skupa
D. Ako je a izolovana tačka skupa D, funkcija f je sigurno neprekidna u njoj. Za svaku
ε-okolinu tačke f (a), možemo izabrati baš onu δ -okolinu tačke a u kojoj izuzev tačke
a nema drugih tačaka.
Podsetimo se još da granična vrednost funkcije f u tački a ne zavisi od vrednosti f (a),
šta više funkcije f ne mora ni biti definisana u tački a. Dok u definiciji neprekidnosti
vrednost f (a) igra važnu ulogu.
Ipak ukoliko je a ∈ D tačka nagomilavanja domena D funkcije f važi da je funkcija f
neprekidna u tački a ako i samo ako je lim f (x) = f (a).
x→a
Neka se u svakoj okolini tačke a ∈ D, gde je D domen funkcije f , nalazi neki element
x ∈ D za koji važi x < a. Za funkciju f kažemo da je neprekidna sleva u tački a ako je
lim f (x) = f (a).
x→a−
Neka se u svakoj okolini tačke a ∈ D, gde je D domen funkcije f , nalazi neki element
x ∈ D za koji važi x > a. Za funkciju f kažemo da je neprekidna zdesna u tački a ako
je lim f (x) = f (a).
x→a+

Teorema 28. Neka je data funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R. Neka se u svakoj okolini

tačke a ∈ D nalazi neki element x ∈ D. Funkcija f je neprekidna u tački a ako i samo
ako je neprekidna sleva i neprekidna zdesna u tački a.
Ako je funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R, neprekidna u svakoj tački skupa S, 0/ 6= S ⊆ D,
kažemo da je funkcija f neprekidna na skupu S. Skup svih funkcija neprekidnih na
skupu S označavamo sa C(S). Za funkciju kažemo da je neprekidna na segmentu [a, b],
ako je neprekidna u svakoj tački intervala (a, b), neprekidna zdesna u tački a i sleva u
tački b.
Primer 29.

Ispitati neprekidnost funkcije

 2
 x , x < π2 ,

f (x) = sin x, π2 ≤ x ≤ 32π ,

 π
2, 2π

na skupu D = −∞, 32π ∪ {2 π}.



11
Već smo pokazali da su kvadratna i sinusna funkcija neprekidne na svom domenu.
Tačka x = 2
π je izolovana tačka. Prema tome, funkcija f je neprekidna za svako
x ∈ −∞, π2 ∪ π2 , 32π ∪ {2 π}. Ostalo je još da ispitamo neprekidnost funkcije f u

tačkama x = π2 i x = 32π .
π2
x2 =


Važi da je lim f (x) = lim i lim f (x) = lim sin x = 1 = f π2 . Prema
π
x→ 2 − π
x→ 2 − 4 x→ 2 +π π
x→ 2 +
tome, funkcija f nije neprekidna u tački x = π2 . Funkcija f jeste neprekidna zdesna u
tački x = π2 .
Imamo da je lim f (x) = lim sin x = −1 = f 32π . Funkcija f nije definisana u


x→ 32π − x→ 32π −
3π 3π
desnoj okolini tačke x = 2 . Funkcija f jeste neprekidna sleva u tački x = 2 .

2.2 Prekidi funkcija

Neka je data funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R, i neka je a ∈ D tačka nagomilavanja
skupa D. Za a kažemo da je tačka prekida funkcije f ako funkcija f nije neprekidna u
a. Odnosno a je tačka prekida funkcije f ako i samo ako ne važi da je lim f (x) = f (a),
x→a
tj. ako i samo ako ili ne postoji lim f (x) ili dati limes postoji i nije jednak f (a). Prema
x→a
tome, tačke prekida možemo kategorizovati na sledeći način.
Funkcija f ima u tački a prekid prve vrste sleva

(zdesna) ako postoji konačna leva
(desna) granična vrednost lim f (x) lim f (x) funkcije f kada x teži ka a i ako nije
x→a− x→a+
jednaka f (a).
Funkcija f ima u tački a otklonjiv prekid ako postoje konačne leva i desna granična
vrednost funkcije f kada x teži ka a, ako su jednake i ako nisu jednake f (a), odnosno

funkcije f u tački a različita od f (a), tj. f (a) 6=
ako postoji konačna granična vrednost
lim f (x) = lim f (x) = lim f (x) ∈ R.
x→a x→a− x→a+
Funkcija f ima u tački a prekid druge vrste sleva (zdesna) ako ne postoji konačna leva
(desna) granična vrednost funkcije f kada x teži ka a, tj. ako ne postoji leva (desna)
granična vrednost kada x teži ka a ili ako postoji i jednaka je ±∞.
Navedene definicije ćemo proširiti i na tačke nagomilavanja domena D koje ne pri-
padaju D.

Primer 30. Funkcija f (x) = sgn x ima prekid prve vrste sleva i zdesna u tački x = 0,
jer je lim sgn x = −1 6= f (0) i lim sgn x = 1 6= f (0).
x→0− x→0+
sin x
Funkcija f (x) = x ima otklonjiv prekid u tački x = 0, jer postoji i konačan je lim sinx x .
x→0
Ukoliko datu funkciju dodefinišemo u tački x = 0 sa f (0) = 1 dobijamo neprekidnu
funkciju.
Funkcija f (x) = x12 ima prekid druge vrste sleva i zdesna u tački x = 0, jer je lim x12 =
x→0
+∞.
Funkcija f (x) = sin 1x ima prekid druge vrste sleva i zdesna u tački x = 0, jer ne postoji
lim sin 1x .
x→0

12
2.3 Lokalna svojstva neprekidnih funkcija
Teorema 31. Neka su funkcije f : D → R i g : D → R, 0/ 6= D ⊆ R, neprekidne u tački
f f
a ∈ D. Tada su i funkcije f + g, f · g i neprekidne u tački a. U slučaju funkcije
g g
dodajemo uslov da je g(a) 6= 0.
f
Podsetimo se, funkcije f + g, f · g i su definisane sa ( f + g)(x) = f (x) + g(x),
g
f f (x)
( f · g)(x) = f (x) · g(x) i (x) = (g(x) 6= 0) za svako x ∈ D.
g g(x)
Teorema 32. Neka su date funkcije f : A → B i g : B → R, 0/ 6= A, B ⊆ R. Ako je
funkcija f neprekidna u tački a i g neprekidna u tački f (a), tada je složena funkcija
g ◦ f neprekidna u tački a.
Stepene (uključujući konstantne i identičku funkciju), eksponencijalne, logaritamske,
trigonometrijske i inverzne trigonometrijske funkcije jednim imenom nazivamo os-
novnim elementarnim funkcijama. Funkcije koje se iz osnovnih dobijaju konačnom
primenom binarnih operacija +, · i : i kompozicijom funkcija nazivamo elementarnim
funkcijama.
Može se pokazati da su sve osnovne elementarne funkcije neprekidne na svom domenu.
Mi smo izveli dokaz za kvadratnu i sinusnu funkciju. Na osnovu prethodne dve teoreme
možemo zaključiti da su i sve elementarne funkcije neprekidne na svojim domenima.

2.4 Osobine neprekidnih funkcija na segmentu [a, b]

Teorema 33 (Bolcano-Košijeva teorema). Neka je funkcija f : [a, b] → R neprekidna
na segmentu [a, b], a < b, i neka je f (a) f (b) < 0. Tada postoji tačka c ∈ (a, b) takva
da je f (c) = 0.
Teorema 34. Neka je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na segmentu [a, b], a < b, i
neka je f (a) 6= f (b). Tada za svaki realan broj C izmed̄u f (a) i f (b) postoji c ∈ (a, b)
takvo da je C = f (c).
Drugim rečima, neprekidna funkcija na segmentu [a, b] dostiže sve vrednosti izmed̄u
f (a) i f (b).

13
Primer 35. Ispitati da li jednačina cos x − x = −1 ima rešenje na segmentu [−π, π].
Funkcija f (x) = cos x − x + 1 je neprekidna na skupu R. Imamo da je

f (−π) = −1 + π + 1 = π > 0 i f (π) = −1 − π + 1 = −π < 0.

Prema tome, postoji tačka c ∈ (−π, π) takva da je f (c) = 0, tj. postoji rešenje jed-
načine cos x − x = −1 u intervalu (−π, π).

Ako bi trebalo približno da odredimo jedno rešenje jednačine cos x−x = −1 sa tačnošću
0.2 zgodno bi nam bilo da primenimo metodu polovljenja intervala. Središte segmenta
[−π, π] je tačka x = 0. Imamo da je f (0) = 1 − 0 + 1 = 2 > 0. Prema tome, jedno
rešenje jednačine cos x − x = −1 je u intervalu (0,
π). Zatim, razmatramo središte
segmenta [0, π]. To je tačka x = π2 . Važi da je f π2
= 0 − π2 + 1 < 0. Odakle zaključu-
jemo da postoji rešenje jednačine u intervalu 0, π2 . Nastavljamo dalje, razmatramo

√
središte segmenta 0, π2 . U tački x = π4 vrednost funkcije f π4 = 22 − π4 + 1 je pozi-
 


tivna. Prema tome, imamo jedno rešenje jednačine cos x − x = −1 u intervalu π4 , π2 .
U poslednjem koraku razmatramo segment 4 , 2 . Njegovo središte je x = 38π . Vred-
π π 
q
1+cos 34π
nost funkcije f u datoj tački je f 38π = − 38π + 1 > 0. Nalazimo da je


2
rešenje polazne jednačine u intervalu 38π , π2 . Ako bismo za približno rešenje uzeli

središte segmenta 38π , π2 tačku x = 716π ono bi od tačnog rešenje odstupalo za najviše
 
1 π 3π

π
2 2 − 8 = 16 < 0.2.

Primer 36. Ispitati da li funkcija f (x) = sin(π x) + cos(π x) − x2 + 3 dostiže vrednost

3
2 na segmentu [−2, 0].

Funkcija f (x) = sin(π x) + cos(π x) − x2 + 3 je neprekidna na skupu R. Imamo da je

f (−2) = 0 + 1 − 4 + 3 = 0 i f (0) = 0 + 1 − 0 + 3 = 4 > 0. Prema tome, postoji tačka
c ∈ (−2, 0) takva da je f (c) = 23 ∈ (0, 4).

14
Funkcija f : D → R, 0/ 6= D ⊆ R, je na skupu 0/ 6= S ⊆ D:
• monotono rastuća (strogo rastuća) ako za svako x1 , x2 ∈ S važi implikacija
x1 < x2 ⇒ f (x1 ) < f (x2 );

• monotono neopadajuća (rastuća) ako za svako x1 , x2 ∈ S važi implikacija

x1 < x2 ⇒ f (x1 ) ≤ f (x2 );

• monotono opadajuća (strogo opadajuća) ako za svako x1 , x2 ∈ S važi implikacija

x1 < x2 ⇒ f (x1 ) > f (x2 );

• monotono nerastuća (opadajuća) ako za svako x1 , x2 ∈ S važi implikacija

x1 < x2 ⇒ f (x1 ) ≥ f (x2 ).

Teorema 37. Neka je funkcija f : [a, b] → f ([a, b]), a < b, neprekidna i monotono
rastuća (opadajuća) na segmentu [a, b]. Tada je:


• f ([a, b]) = [ f (a), f (b)] f ([a, b]) = [ f (b), f (a)] ;
• f bijekcija;
• inverzna funkcija f −1 funkcije f monotono rastuća (opadajuća) na segmentu
f ([a, b]);
• inverzna funkcija f −1 funkcije f neprekidna na segmentu f ([a, b]).
Teorema 38. Ako je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na segmentu [a, b], onda je ona
i ograničena na [a, b].
Teorema 39 (Vajerštrasova teorema). Ako je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na
segmentu [a, b], onda postoje tačke tog segmenta m i M u kojima ona dostiže svoju
najmanju i najveću vrednost.
Primer 40. Funkcija f : (0, 1] → R data sa f (x) = x12 je neprekidna na intervalu
(0, 1], ali nije ograničena. Funkcija f : (0, 1] → R data sa f (x) = x2 je neprekidna
i ograničena na intervalu (0, 1], ali ne postoji tačka tog intervala u kojoj dostiže svoju
najmanju vrednost.

15
3 Brzina konvergencije i beskonačno male veličine
Ako je lim f (x) = 0 kažemo da je funkcija f beskonačno mala veličina (ili samo
x→a
beskonačno mala) ili infinitezimala kad x → a.
Ako je lim | f (x)| = +∞ kažemo da je funkcija f beskonačno velika veličina (ili samo
x→a
beskonačno velika) kad x → a.
Kažemo da se funkcija f asimptotski ponaša kao funkcija g kada x → a, odnosno da
je f ekvivalentna sa g kada x → a, i pišemo f ∼ g kada x → a, ako postoji funkcija
ϕ takva da je lim ϕ(x) = 1 i f (x) = ϕ(x) g(x) u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj
x→a
tački a.
Relacija ∼ kada x → a je relacija ekvivalencije.
Kažemo da je funkcija f beskonačno mala u odnosu na funkciju g kada x → a,
odnosno da je f malo o od g kada x → a, i pišemo f = o(g) kada x → a, ako postoji
funkcija α takva da je lim α(x) = 0 i f (x) = α(x) g(x) u nekoj okolini tačke a, izuzev u
x→a
samoj tački a, tj. ako postoji beskonačno mala funkcija α takva da je f (x) = α(x) g(x)
u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački a.
Ukoliko su funkcije f i g beskonačno male i ako važi da je f = o(g) kada x → a,
kažemo da je funkcija f beskonačno mala višeg reda u odnosu na funkciju g kada
x → a.
Ukoliko su funkcije f i g beskonačno velike i ako važi da je f = o(g) kada x → a,
kažemo da je funkcija g beskonačno velika višeg reda u odnosu na funkciju f kada
x → a.

Teorema 41. Imamo da je f ∼ g kada x → a ako i samo ako je f − g = o(g) kada

x → a.
Dokaz. Funkcije f i g su ekvivalentne kada x → a ako i samo ako postoji funkcija ϕ
takva da je lim ϕ(x) = 1 i f (x) = ϕ(x) g(x) u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj
x→a
tački a. Funkcija f − g je beskonačno mala u odnosu na funkciju g kada x → a ako i
samo ako postoji funkcija α takva da je lim α(x) = 0 i f (x) − g(x) = α(x) g(x) u nekoj
x→a
okolini tačke a, izuzev u samoj tački a. Prema tome, ako funkcije ϕ i α izaberemo
tako da je ϕ(x) = 1 + α(x) u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački a, dobijamo
traženu ekvivalenciju.

Kažemo da je funkcija f veliko o od g kada x → a i pišemo f = O(g) kada x → a,

ako postoj pozitivan realan broj K takav da je | f (x)| ≤ K|g(x)| u nekoj okolini tačke a,
izuzev u samoj tački a.
Ekvivalentno, funkcija f je veliko o od g kada x teži ka a, ako postoj funkcija β ogra-
ničena u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački a, takva da je | f (x)| ≤ |β (x)||g(x)|
u datoj okolini.
Kako je |x sin x| = |x|| sin x| ≤ |x| za svako x ∈ R imamo da je x sin x = O(x) kada x → a,
za proizvoljno a ∈ R.

16
Ako je istovremeno f = O(g) i g = O( f ) kada x → a, onda kažemo da su funkcije f i
g istog reda kada x → a.
Funkcije f i g su istog reda kada x → a ako i samo ako postoje pozitivni realni brojevi
K1 i K2 takvi da u nekoj okolini tačke a, izuzev u samoj tački a, važi K1 |g(x)| ≤ | f (x)| ≤
K2 |g(x)|.
Obratiti pažnju da je O(g) kada x → a klasa (familija) funkcija za koje važi

(∃K > 0)(∃δ > 0) 0 < |x − a| < δ ⇒ | f (x)| ≤ K |g(x)|

i da oznaka f = O(g) kada x → a u stvari znači da funkcija f pripada skupu O(g).

Takod̄e, o(g) kada x → a je klasa (familija) funkcija za koje važi

(∀K > 0)(∃δ > 0) 0 < |x − a| < δ ⇒ | f (x)| ≤ K |g(x)|

i oznaka f = o(g) kada x → a znači da funkcija f pripada skupu o(g).

Zapis f = O(1) kada x → a koristi se za funkcije koje su ograničene u nekoj okolini
tačke a, izuzev u samoj tački a.
Zapis f = o(1) kada x → a koristi se za funkcije koje su beskonačno male u nekoj
okolini tačke a, izuzev u samoj tački a.
Isticanje tačke a u definicijama f ∼ g, f = o(g) i f = O(g) kada x → a je izuzetno
važno. Primetimo da je x2 = o(x) kada x → 0 (α(x) = x) i x = o(x2 ) kada x → +∞
(α(x) = 1x ). Dakle, x2 je beskonačno mala višeg reda u odnosu na x kada x → 0 i
beskonačno velika višeg reda u odnosu na x kada x → +∞.
f (x)
Teorema 42. Neka postoji lim i neka je jednak L ∈ R.
x→a g(x)
• Ako je L = 0, onda je f = o(g) kada x → a.
• Ako je L = ±∞, onda je g = o( f ) kada x → a.
• Ako je 0 < |L| < +∞, onda je f = O(g) i g = O( f ) kada x → a.
• Ako je L = 1, onda je f ∼ g kada x → a.
Primer 43. Važi da je:
• sin x ∼ x kada x → 0, jer je
sin x
lim = 1;
x→0 x

• cos x ∼ 1 − 12 x2 kada x → 0, jer je

1 − cos x 2 sin2 2x 1
lim 2
= lim 2
= ;
x→0 x x→0 x 2

• ln(1 + x) ∼ x kada x → 0, jer je

ln(1 + x) 1
lim = lim ln(1 + x) x = 1;
x→0 x x→0

17
 • ex ∼ 1 + x kada x → 0, jer je

ex − 1 eln(1+t) − 1 t
lim = lim = lim = 1;
x→0 x t→0 ln(1 + t) t→0 ln(1 + t)

• (1 + x)α ∼ 1 + αx kada x → 0, jer je

α
(1 + x)α − 1 eln(1+x) − 1 α ln(1 + x)
lim = lim = α, α 6= 0.
x→0 x x→0 α ln(1 + x) x

References
[1] Milan Merkle, Matematička analiza, teorija i hiljadu zadataka, za studente tehnike,
Akademska misao, Beograd.

[2] Dušan Adnad̄ević, Zoran Kalderburg, Matematička analiza 1, Naučna knjiga,

Beograd.

18