Granicne vrednosti realnih funkcija i neprekidnost

Pojam grani
cne vrednosti

Naka su x0 R i R, > 0. Pod okolinom tacke x0 podrazumevamo

interval U (x0 ) = (x0 , x0 + ), a pod probodenom okolinom tacke x0

podrazumevamo skup U (x0 ) = (x0 , x0 +)\{x0 }. Jasno je da x U (x0 )

ako i samo ako 0 < |x x0 | < . Interval (x0 , x0 ) ((x0 , x0 + )) zvacemo
leva (desna) okolina tacke x0 .
Definicija 1. (Cauchy) Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj

okolini U (x0 ) tacke x0 . Broj A je granicna vrednost funkcije f u tacki x0

ako za svako > 0 postoji > 0 tako da za svako x iz probodene okoline
tacke x0 vazi f (x) (A , A + ), tj. |f (x) A| < :
( > 0)( > 0)(x)(0 < |x x0 | < = |f (x) A| < ),

(1)

i pisemo
lim f (x) = A.

xx0

Iz definicije sledi da se za svaku okolinu tacke A, U (A), moze naci pro

bodena okolina tacke x0 , U (x0 ), koja se sa f slika u U (A) (f (U (x0 ))

U (A)). To znaci da se vrednosti funkcije f sve vise priblizavaju broju A
ukoliko se promenljiva x priblizava broju x0 .
Primer 2. Ako je f (x) = x2 , dokazati da je lim f (x) = 4.
x2

Kako je

|f (x)4| = |x2 4| = |(x2)(x+2)| = |(x2)((x2)+4)| |x2|(|x2|+4)

za |x 2| < imamo
|f (x) 4| < ( + 4).
Ako se uzme
( + 4) = ,
1

(2)


onda je = 2 + 4 + (jer
ono drugo resenje koje se dobija iz jednacine
(2) je negativno, = 2 4 + , i ne dolazi u obzir) i za |x 2| < sledi
|f (x) 4| < .
Definicija 3. (Heine) Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj

okolini U (x0 ) tacke x0 . Broj A je granicna vrednost funkcije f u tacki x0

(ili kad x tezi ka x0 ), ako za svaki niz xn U (x0 ), n N, koji konvergira ka

x0 , lim xn = x0 , niz (f (xn ))nN konvergira ka A, lim f (xn ) = A, i tada
n

pisemo lim f (x) = A.

xx0

Primer 4. Ako je f (x) =

x2 + 5x 6
, da li funkcija f ima granicnu
x2

vrednost u tacki 1?
Neka je (xn )n proizvoljan niz takav da lim xn = 1 i xn 6= 1 za svako
n
n N. Tada
( lim xn )2 + 5 lim xn 6
12
x2n + 5xn 6
n
n
=
=
=4
lim
n
xn 2
lim xn 2
3
n

(pritom smo uzeli da je xn =

6 2 za svako n N, jer za x = 2 funkcija nije
definisana). Dakle, postoji lim f (xn ) = 4 i kako ne zavisi od izbora niza
n

(xn )n koji konvergira ka 1, to potoji lim f (x) = 4.

x1

Teorema 5. Definicije 1 i 3 granicne vrednosti funkcije u datoj tacki su

ekvivalentne.
Dokaz. Neka je lim f (x) = A u smislu Definicije 3. Tada je funkcija
xx0

f definisana u nekoj probodenoj okolini U 0 (x0 ) tacke x0 i za svaki niz

xn U 0 (x0 ), n = 1, 2, . . . koji konvergira ka x0 vazi lim f (xn ) = A.

n

Dokazujemo da vazi (1). Prepostavimo suprotno, tj. da vazi:

(0 > 0)( > 0)(x )(0 < |x x0 | < |f (x ) A| 0 ).

Iz (3) sledi da za =

(3)

0
, n = 1, 2, . . . postoji xn tako da je
n

|xn x0 | <

0
, xn 6= x0 , n = 1, 2, . . . ,
n

(4)

i
|f (xn ) A| 0 , n = 1, 2, . . . .
2

(5)

Na osnovu (4) sledi da xn U 0 (x0 ) i lim xn = x0 , a na osnovu (5) da broj

n

A ne moze biti granicna vrednost niza (f (xn ))n , sto protivureci Definiciji 3.
Dobijena protivurecnost dokazuje da vazi (1).
Obrnuto, pretpostavimo da je lim f (x) = A u smislu Definicije 1. Tada
xx0

je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini U (x0 ) tacke x0 i vazi

uslov (1). Neka je

xn U (x0 ), n N i lim xn = x0 .
n

(6)

Pokazimo da funkcija f ispunjava uslove Definicije 3, tj. da vazi

lim f (xn ) = A.

(7)

Za proizvoljno > 0, izaberimo > 0 koje zadovoljava uslov (1). Za to , na

osnovu (6), postoji n0 N tako da za svako n n0 vazi 0 < |xn x0 | < .
Iz uslova (1) sledi da za n n0 vazi |f (xn ) A| < , sto zbog proizvoljnosti
> 0 implicira (7).
Definicija 6. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, x0 ) ((x0 , b)).
Broj A je leva (desna) granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako za svako
> 0 postoji = () > 0 tako da za svako x koje ispunjava uslov x0 <
x < x0 (x0 < x < x0 + ) vazi f (x) (A , A + ), tj. |f (x) A| < , i
pisemo
lim f (x) = A ili A = f (x0 0)
xx0 0

( lim f (x) = A ili A = f (x0 + 0)).

xx0 +0

U slucaju x0 = 0 umesto x 0 + 0 (x 0 0) pisemo jednostavno

x +0 (x 0).
Analogno dokazu Teoreme 5, pokazuje se da je ova definicija ekvivalentna
sledecoj:
Definicija 7. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, x0 ) ((x0 , b)).
Broj A nazivamo levom (desnom) granicnom vrednoscu funkcije f u tacki
x0 ako za svaki niz (xn )n takav da lim xn = x0 , a < xn < x0 (x0 < xn < b),
n

niz (f (xn ))n konvergira ka A, tj. lim f (xn ) = A.

n

1
Primer 8. Neka je f (x) = sin . Pokazacemo da ova funkcija nema ni desnu
x
ni levu granicnu vrednost u 0.
3

1
, zn = xn i zn0 = x0n , n = 1, 2, . . . .
+ 2n
1
Jasno, xn > 0, x0n > 0, lim xn = lim x0n = 0, f (xn ) = 0, f (x0n ) = . Zato
n
n
2
1
0
lim f (xn ) = 0 i lim f (xn ) = i stoga, na osnovu Definicije 7, lim f (x)
n
n
x+0
2
ne postoji.
Slicno, zn < 0, zn0 < 0, lim zn = lim zn0 = 0, f (zn ) = 0, f (zn0 ) = 21 .
n
n
1
0
Sledi lim f (zn ) = 0 i lim f (zn ) = i stoga lim f (x) ne postoji.
n
n
x0
2
Na osnovu Definicije 3 zakljucujemo da ne postoji ni lim f (x).
Neka je xn =

1
, x0 =
n n

x0

Primer 9. Neka je f (x) = sgnx. Pokazacemo da ova funkcija ima levu i

desnu granicnu vrednost u 0, ali da se one razlikuju.
Neka je xn > 0, x0n < 0, n N i lim xn = lim x0n = 0. Tada je
n

lim sgnxn = lim 1 = 1,

lim sgnx0n = lim (1) = 1,

i stoga je
lim sgnx = 1 i lim sgnx = 1.

x+0

x0

Takode sledi da lim sgnx ne postoji.

x0

Teorema 10. Funkcija f ima granicnu vrednost u tacki x0 ako i samo ako
ona ima i levu i desnu granicnu vrednost u tacki x0 i ako su one jednake.
Dokaz. Neka je limxx0 f (x) = A i > 0 proizvoljno. Tada postoji > 0
tako da za svako x koje zadovoljava uslove |x x0 | < i x 6= x0 vazi
|f (x) A| < . To znaci da za x (x0 , x0 ), kao i x (x0 , x0 + ) vazi
|f (x) A| < . Na osnovu Definicije 6 zakljucujemo da funkcija f ima i levu
i desnu granicnu vrednost u tacki x0 i ako su one jednake A.
Obrnuto, pretpostavimo da vazi
lim f (x) =

xx0 +0

lim f (x) = A.

xx0 0

(8)

Neka je > 0 proizvoljno. Na osnovu (8) postoji 1 > 0 tako da za svako

x takvo da je x (x0 1 , x0 ) vazi |f (x) A| < . Takode postoji 2 > 0
tako da za svako x takvo da je x (x0 , x0 + 2 ) vazi |f (x) A| < . Neka je
= min{1 , 2 }. Tada za x (x0 , x0 + ) i x 6= x0 vazi |f (x) A| < .
Prema tome, lim f (x) = A.
xx0

Primer 11. Neka je

x 3,
1
,
f (x) =
22
x ,

x<1
x=1
x>1

Tada je
lim f (x) = lim (x 3) = 2,

x10

x10

i
lim f (x) = lim x2 = 1.

x1+0

x1+0

Zakljucujemo da lim f (x) ne postoji.

x1

Definicija 12. Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini

U (x0 ) tacke x0 . Kazemo da je + granicna vrednost funkcije f kad x tezi

ka x0 i pisemo
lim f (x) = +,
xx0

ako za svako > 0 postoji > 0 tako da za svako x (x0 , x0 + )\{x0 }

vazi f (x) > .
Ova definicija je ekvivalentna sledecoj:

Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini U (x0 ) tacke x0 .

Kazemo da je + granicna vrednost funkcije f kad x tezi ka x0 ako za svaki

niz takav da xn U (x0 ), n N, i lim xn = x0 , vazi lim f (xn ) = +.

n
n
Slicno se uvode sledeci pojmovi:
lim f (x) = +, lim f (x) = +,

xx0 0

xx0 +0

lim f (x) = , lim f (x) = , lim f (x) = .

xx0 0

xx0

xx0 +0

Primer 13. Dokazati

1
1
= + i lim
= .
x0 x
x+0 x
lim

1
1
1
> = . Na
Neka je > 0 proizvoljno. Za = i x (0, ), vazi

1
1
= +. Slicno se dokazuje da je lim
=
osnovu Definicije 12 sledi lim
x0 x
x+0 x
.
5

Definicija 14. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini +, (M, +),

M R. Kazemo da je A granicna vrednost funkcije f kad x tezi ka + i
pisemo
lim f (x) = A,
x+

ako za svako > 0 postoji tako da za svako x > vazi |f (x) A| < .
Ova definicija je ekvivalentna sledecoj:
Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini +, (M, +), M R.
Kazemo da je A granicna vrednost funkcije f kad x tezi ka + ako za svaki
niz takav da xn > M , n N, i lim xn = +, vazi lim f (xn ) = A.
n
n
Na slican nacin se uvodi pojam:
lim f (x) = A.

Primer 15. Da li postoji lim cos x?

x+

3 +

2n, n N. Kako je lim xn = lim x0n =

n
n
1
0
+, lim cos xn = 1 i lim cos xn = , sledi da lim cos x ne postoji.
n
n
x+
2
Neka je xn = 2n i x0n =

Osobine grani
cnih vrednosti

U ovoj sekciji pod tackom x0 podrazumevamo kako realan broj, tako i +

i . Pod probodenom okolinom + () podrazumevamo interval

(, +) ((, )), > 0, u oznaci U (+) (U ()). Naredna tvrdenja

su iskazana za slucaj dvostrane granicne vrednosti, ali ona vaze i u slucaju
jednostranih granicnih vrednosti, s tim sto bi u tom slucaju termin probodena okolina bio zamenjen terminom leva odnosno desna okolina.
Teorema 16. Ako funkcija f ima konacnu granicnu vrednost u tacki x0 ,
onda je ona ogranicena u nekoj probodenoj okolini tacke x0 .
Dokaz.

Neka je limxx0 f (x) = A R. Na osnovu definicije granicne

vrednosti funkcije, za = 1 postoji probodena okolina U (x0 ) tacke x0 tako

da za svako x U (x0 ) vazi |f (x) A| < 1, tj. A 1 < f (x) < A + 1. Ovo

znaci da je funkcija f ogranicena u probodenoj okolini U (x0 ) tacke x0 .

Teorema 17. Ako funkcija f u tacki x0 ima konacnu granicnu vrednost
razlicitu od 0, onda funkcija ima isti znak kao i ta granicna vrednost u
nekoj probodenoj okolini tacke x0 .
6

Dokaz.

Neka je lim f (x) = A R i A > 0. Tada za = A (u slucaju

xx0

A < 0 treba uzeti = A) postoji probodena okolina U (x0 ) tacke x0 tako

da za svako x U (x0 ) vazi |f (x) A| < A, tj. A A < f (x) < A + A. Ovo

znaci da je f (x) > 0 za x U (x0 ).

S obzirom da se pojam granicne vrednosti funkcija svodi na granicnu
vrednost niza, osobine granicnih vrednosti nizova se prenose i na granicne
vrednosti funkcija. Naredna tvrdenja se dokazuju koriscenjem odgovarajucih
tvrdenja za nizove.

Teorema 18. Ako je A f (x) za svako x iz neke probodene okoline U (x0 )

tacke x0 i ako postoji (konacna ili beskonacna) granicna vrednost lim f (x),
xx0

tada je A lim f (x).

xx0

Teorema 19. Ako je g(x) f (x) za svako x iz neke probodene okoline

U (x0 ) tacke x0 i ako postoje (konacne ili beskonacne) grani v cne vrednosti
lim g(x) i lim f (x), tada je
xx0

xx0

lim g(x) lim f (x).

xx0

xx0

Teorema 20. Ako je (x) f (x) (x) za svako x iz neke probodene oko

line U (x0 ) tacke x0 i ako postoje (konacne ili beskonacne) granicne vrednosti
lim (x) i lim (x) koje su medusobno jednake, tada postoji i granicna
xx0

xx0

vrednost lim f (x) i vazi

xx0

lim (x) = lim f (x) = lim (x).

xx0

Dokaz.

xx0

xx0

Neka je lim (x) = lim (x) = A, xn U (x0 ), n = 1, 2, . . . i

xx0

xx0

lim xn = x0 . Tada je lim (xn ) = lim (xn ) = A i

(xn ) f (xn ) (xn ).

Na osnovu Teoreme o zatvoreniku izmedu dva policajca za nizove, sledi da
je lim f (xn ) = A. Iz definicije granicne vrednosti funkcija sledi da postoji
n

granicna vrednost funkcije f u tacki x0 i da je lim f (x) = A.

xx0

1
Primer 21. Da li postoji lim x cos ?
x0
x
Iz
1
1
|x cos | = |x|| cos | |x|, x 6= 0,
x
x
sledi
1
|x| x cos |x|, x 6= 0.
x
Kako je lim (|x|) = lim |x| = 0, na osnovu Teoreme 20, zakljucujemo da je
x0

x0

lim x cos

x0

1
= 0.
x

Teorema 22. Ako postoje konacne granicne vrednosti lim f (x) i lim g(x),
xx0

xx0

onda postoje i konacne granicne vrednosti lim (f (x)g(x)), lim (f (x)g(x)),

xx0

xx0

f (x)
i vazi
a ako je lim g(x) 6= 0, onda i granicna vrednost lim
xx0
xx0 g(x)
lim (f (x) g(x)) = lim f (x) lim g(x),

xx0

xx0

xx0

lim (f (x)g(x)) = lim f (x) lim g(x),

xx0

xx0

xx0

lim f (x)

lim

xx0

f (x)
xx0
=
g(x)
lim g(x)
xx0

Za funkciju f : S R, gde je S R, kazemo da je rastuca (opadajuca)

ako za proizvoljne x1 , x2 S takve da je x1 < x2 vazi f (x1 ) f (x2 )
(f (x1 ) f (x2 )).
Za f cemo reci da je strogo rastuca (opadajuca) ako za svako x1 , x2 S
iz x1 < x2 sledi f (x1 ) < f (x2 ) (f (x1 ) > f (x2 )).
Za funkciju koja ispunjava bilo koji od predhodna cetiri uslova kazemo
da je monotona. Ako je funkcija strogo rastuca ili strogo opadajuca, onda
cemo reci da je strogo monotona.
Teorema 23. (Granicna vrednost monotonih funkcija) Neka je funkcija f
rastuca na intervalu (a, b), a, b R. Tada f ima levu granicnu vrednost u
tacki b i desnu granicnu vrednost u tacki a i pritom je:
lim f (x) = sup f (x) i

xb0

x(a,b)

lim f (x) = inf f (x).

xa+0

x(a,b)

Posledica 24. Ako je funkcija f monotona na intervalu (a, b), a, b R i

x0 (a, b), tada f ima konacne jednostrane granicne vrednosti u tacki x0 .
Teorema 25. (Kosijev kriterijum egzistencije granicnih vrednosti funkcija)
Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini tacke x0 . Funkcija
f ima konacnu granicnu vrednost u tacki x0 ako i samo ako za svako > 0

postoji > 0 tako da za sve x0 , x0 0 U (x0 ) vazi |f (x0 ) f (x0 0 )| < .

Beskona
cno male funkcije

Definicija 26. Za funkciju kazemo da je beskonacno mala funkcija kad x

tezi ka x0 (ovde x0 moze biti realan broj ili jedna od beskonacnosti) ako je
lim (x) = 0.

xx0

Beskonacno mala cesto se naziva i infinitezimala.

Sledeca teorema se dokazuje koriscenjem odgovarajucih osobina nula nizova.
Teorema 27. (i) Zbir i proizvod dve beskonacno male funkcije kad x x0
je beskonacno mala funkcija kad x x0 .
(ii) Ako je beskonacno mala kad x x0 , a g funkcija ogranicena u nekoj
probodenoj okolini tacke x0 , onda je g beskonacno mala kad x x0 .
Sledeca teorema pokazuje da se pojam granicne vrednosti funkcija moze
svesti na pojam beskonacno male.
Teorema 28. Funkcija f u tacki x0 R ima granicnu vrednost jednaku
A R, lim f (x) = A, ako i samo ako postoji beskonacno mala kad
xx0

x x0 tako da je
f (x) = A + (x)
za x iz neke probodene okoline tacke x0 .
Dokaz.

Neka je lim f (x) = A. Sledi funkcija f je definisana u nekoj

xx0

probodenoj okolini U (x0 ) tacke x0 . Definisimo (x) = f (x) A za x

U (x0 ). Tada na osnovu Teoreme 22 sledi

lim (x) = lim (f (x) A) = lim f (x) A = A A = 0,

xx0

xx0

xx0

i ocigledno je f (x) = A + (x).

Obrnuto, ako je f (x) = A + (x) za x iz neke probodene okoline tacke
x0 , i lim (x) = 0, tada je
xx0

lim f (x) = lim (A + (x)) = A + lim (x) = A + 0 = A.

xx0

xx0

xx0

Neprekidnost funkcija

Definicija 29. Za funkciju f definisanu u nekoj okolini U (x0 ) tacke x0 R

kazemo da je neprekidna u tacki x0 ako je
lim f (x) = f (x0 ).

xx0

(9)

Uslov (9) je ekvivalentan uslovu

lim (f (x) f (x0 )) = 0.

xx0 0

Razlika x x0 se zove prirastaj argumenta i oznacava sa x, a razlika

f (x) f (x0 ) prirastaj funkcije koji odgovara prirastaju argumenta x, i
oznacava se sa y. Prema tome
x = x x0 , x = x0 + x, y = f (x0 + x) f (x0 )
i uslov (9) je ekvivalentan uslovu
lim y = 0.

x0

Definicija 30. Ako je funkcija f neprekidna u svakoj tacki skupa S, onda

kazemo da je f neprekidna na S.
Primer 31. Funkcija f (x) = c, c R, je neprekidna na R.
Zaista, za svako x0 R, lim f (x) = c = f (x0 ).
xx0

Primer 32. Pokazimo da je funkcija f (x) = xn , n N, neprekidna na R.

Neka je x0 R. Iz
y = f (x0 + x) f (x0 ) = (x0 + x)n xn0 =
= nxn1
x +
0

n(n1) n2
x0 (x)2
2

+ + (x)n

sledi
lim y = 0.

x0

Prema tome, funkcija f je neprekidna za svako x0 R.

10

Primer 33. Da li je funkcija f (x) = |sgn x| neprekidna u 0?

Kako je
lim f (x) = lim |sgn x| = 1
x0

x0

i f (0) = |sgn 0| = 0, sledi lim f (x) 6= f (0) i funkcija f nije neprekidna u 0.

x0

Primer 34. Da li je funkcija

(
f (x) =

1
x sin ,
x
0,

x 6= 0
x=0

neprekidna u 0?
Slicno kao u Primeru 21 mozemo pokazati da je lim x sin
je lim f (x) = f (0) i funkcija f je neprekidna u 0.

x0

1
= 0. Stoga
x

x0

Definicija 35. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, x0 ]. Ako je

lim f (x) = f (x0 ),

xx0 0

onda kazemo da je funkcija f neprekidna sleva u tacki x0 .

Ako je funkcija f definisana na intervalu [x0 , b) i ako je
lim f (x) = f (x0 ),

xx0 +0

onda kazemo da je funkcija f neprekidna zdesna u tacki x0 .

Primer 36. Za dato x R najveci ceo broj koji je manji ili jednak od x
oznacava se sa [x]. Neka je f (x) = [x], x R. Neka je x0 ceo broj. Tada je
lim f (x) =

xx0 +0

lim [x] = x0 = [x0 ] = f (x0 ),

xx0 +0

sto znaci da je f neprekidna zdesna u x0 . Medutim f nije neprekidna sleva

u tacki x0 jer:
lim f (x) =

xx0 0

lim [x] = x0 1 6= x0 = [x0 ] = f (x0 ).

xx0 0

Teorema 37. Ako su funkcije f i g neprekidne u tacki x0 R, tada su i

f
funkcije f g, f g neprekidne u x0 , a ako je g(x0 ) 6= 0, onda i funkcija
g
neprekidna u x0 .
11

Dokaz.

Tvrdenje sledi na osnovu definicije neprekidnosti i Teoreme 22.

f
Pokazacemo recimo da je funkcija neprekidna u x0 .
g
Kako je lim f (x) = f (x0 ) i lim g(x) = g(x0 ) 6= 0, na osnovu Teoreme
22 sledi

xx0

xx0

lim

xx0

te je funkcija

lim f (x)
f (x0 )
f (x)
xx0
=
=
,
g(x)
lim g(x)
g(x0 )
xx0

f
neprekidna u x0 .
g

Teorema 38. Neka funkcija g u tacki x0 ima granicnu vrednost y0 R i

neka je funkcija f neprekidna u tacki y0 . Tada slozena funcija x f (g(x))
ima granicnu vrednost u tacki x0 i vazi
lim f (g(x)) = f (y0 ) = f ( lim g(x)).

xx0

xx0

Dokaz. Neka je > 0 proizvoljno. Iz cinjenice da je funkcija f neprekidna

u tacki y0 , tj. iz lim f (y) = f (y0 ) sledi da postoji 1 > 0 tako da za
yy0

y (y0 1 , y0 + 1 ) vazi |f (y) f (y0 )| < . Kako je lim g(x) = y0

xx0

sledi da postoji > 0 tako da za svako x (x0 , x0 + )\{x0 } vazi

g(x) (y0 1 , y0 + 1 ). Zato za svako x (x0 , x0 + )\{x0 } vazi
|f (g(x)) f (y0 )| < . Prema tome, lim f (g(x)) = f (y0 ).
xx0

Posledica 39. Ako je funkcija g neprekidna u tacki x0 R i funkcija f

neprekidna u tacki g(x0 ), tada je slozena funcija x f (g(x)) neprekidna u
tacki x0 .
Dokaz. Iz Teoreme 38 sledi
lim f (g(x)) = f (g(x0 )),

xx0

te je funkcija x f (g(x)) neprekidna u x0 .

Neke osobine funkcija neprekidnih na segmentu

Reci cemo da da je funkcija f : [a, b] R neprekidna na segmentu [a, b] ako

je neprekidna u svakoj tacki intervala (a, b), u tacki a neprekidna zdesna,
a u tacki b neprekidna sleva. Sledeca teorema govori o tome da je svaka
neprekidna funkcija na segmentu ogranicena i da na njemu dostize svoj
supremum i infimum.
12

Teorema 40. (Weierstrass) Neka je funkcija f : [a, b] R neprekidna na

segmentu [a, b]. Tada je ona ogranicena i postoje tacke x0 , x00 [a, b] takve
da je
f (x0 ) = sup f (x) i f (x00 ) = inf f (x).
axb

axb

Dokaz. Neka je
M = sup f (x).

(10)

axb

Jasno, M R. Pokazacemo da je M < i da postoji x0 [a, b] tako da je

f (x0 ) = M . Neka je (an )n niz realnih brojeva takav da je
lim an = M

(11)

an < M, n = 1, 2, . . . .

(12)

i
Iz (10) i (12) sledi da za svako n N postoji xn [a, b] tako da je
an < f (xn ) M, n = 1, 2, . . . .

(13)

Kako je a xn b, n = 1, 2, . . . , sledi niz (xn )n je ogranicen i na osnovu

Bolcano-Vajerstrasove teoreme ima konvergentan podniz (xnk )k . Neka je
lim xnk = x0 .

(14)

Zbog a xnk b dobijamo a x0 b, a na osnovu (13)

ank < f (xnk ) M, k = 1, 2, . . . .

(15)

Iz (11) sledi lim ank = M , sto zajedno sa (15) implicira

k

lim f (xnk ) = M.

(16)

Kako je f neprekidna na segmentu [a, b] i x0 [a, b], f je neprekidna u x0 i

na osnovu (14) sledi
lim f (xnk ) = f (x0 ).
(17)
k

Iz (16) i (17) sledi f (x0 ) = M . Kako je f (x0 ) R, sledi M < , tj. funkcija
f je ogranicena odozgo i dostize svoj supremum u tacki x0 .
Analogno se dokazuje da je funkcija odozdo ogranicena na segmentu [a, b]
i da na njemu dostize svoj infimum.
13

Primetimo da je pretpostavka da je funkcija definisana i neprekidna na

1
zatvorenom i ogranicenom intervalu bitna. Na primer, funkcija f (x) = je
x
neprekidna na intervalu (0, 1], ali nije ogranicena na njemu. Funkcija f (x) =
x je neprekidna na skupu R = (, +), ali nije ogranicena na njemu.
Funkcija f (x) = x je neprekidna i ogranicena na intervalu (0, 1), ali ne
dostize ni svoj supremum, ni svoj infimum na ovom intervalu ( sup f (x) =
x(0,1)

1,

inf f (x) = 0).

x(0,1)

Teorema 41. (Bolzano-Cauchy) Neka je funkcija f neprekidna na segmentu

[a, b]. Tada za svaki broj C koji se nalazi izmadu brojeva f (a) i f (b) postoji
bar jedna tacka (a, b) takva da je f () = C.
Dokaz. Neka je f (a) < C < f (b). Podelimo segment [a, b] tackom x0 na
dva segmenta jednake duzine. Tada je ili f (x0 ) = C, pa je trazena tacka
= x0 , ili je f (x0 ) 6= C, i tada na levom kraju jednog od ta dva segmenta
funkcija ima manju vrednost od C, a na desnom vecu od C. Oznacimo taj
segment sa [a1 , b1 ] i podelimo ga na dva segmenta jednaka po duzini i td.
Tim postupkom cemo ili nakon konacno mnogo koraka doci do tacke takve
da je f () = C ili cemo dobiti niz umetnutih odsecaka [an , bn ], cija duzina
tezi 0 i takav da je
f (an ) < C < f (bn ).
(18)
Na osnovu Kantorovog principa o umetnutim segmentima postoji jedinstvena tacka koja pripada svim segmentima [an , bn ], n = 1, 2, . . . . Kako
je
= lim an = lim bn ,
n

zbog neprekidnosti funkcije f imamo

f () = lim f (an ) = lim f (bn ).

(19)

lim f (an ) C lim f (bn ).

(20)

Iz (18) sledi
n

Iz (19) i (20) sledi f () = C.

Posledica 42. Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b] i na krajevima segmenta ima vrednosti razlicitog znaka, tada u intervalu (a, b) postoji
bar jedna tacka takva da je f () = 0

14

Posledica 43. Neka je f neprekidna funkcija na segmentu [a, b], i neka je

m = inf f (x) i M = sup f (x). Tada je f ([a, b]) = [m, M ].
axb

axb

Dokaz. Ocigledno je f ([a, b]) [m, M ].

Dokazimo obrnutu inkluziju. Na osnovu Weierstrassove teoreme postoje
tacke , [a, b], takve da je f () = m i f () = M . Tvrdenje sada sledi
iz Bolzano-Cauchyeve teoreme primenjene na segmet [, ] ako je < , ili
segment [, ] ako je < .

Neprekidnost elementarnih funkcija

U ovoj sekciji bice nam potrebne sledece dve teoreme koje se odnose na
neprekidne i strogo monotone funkcije i njihove inverzne funkcije.
Teorema 44. Neka je funkcija f strogo rastuca (opadajuca) i neprekidna
na segmentu [a, b]. Tada je inverzna funkcija f 1 definisana, strogo rastuca
(opadajuca) i neprekidna na segmentu sa krajevima u tackama f (a) i f (b).
Teorema 45. Neka je funkcija f strogo rastuca (opadajuca) i neprekidna
na intervalu (a, b) (konacnom ili beskonacnom) i neka je
c = lim f (x), d = lim f (x).
xa+0

xb0

Tada je inverzna funkcija f 1 definisana, strogo rastuca (opadajuca) i neprekidna

na intervalu (konacnom ili beskonacnom) sa krajevima u tackama c i d.
Definisimo najpre osnovne elementarne funkcije.
Definicija 46. Konstantne, stepene, eksponencijalne, logaritamske, trigonometrijske i inverzne trigonometrijske funkcije su osnovne elementarne funkcije.
Definisimo sada pojam elementarne funkcije.
Definicija 47. 1. Osnovne elementarne funcije su elementarne funkcije.
f
2. Ako su f i g elementarne funkcije, onda su i f + g, f g, f g, i g f
g
elementarne funkcije (pod uslovom da su definisane).
3. Sve elementarne funkcije se dobijaju primenom pravila 1. i 2. konacno
mnogo puta.

Na primer funkcija |x| = x2 je elementarna i takode funkcija

ln(arccos( x2 + x + 1))

y=
.
3
earctg(x2 +1)
15

Teorema 48. Eksponencijalna funkcija y = ax , a > 0, je neprekidna na

skupu R.
Dokaz. Ako je a = 1 onda je y = 1x = 1 za svako x R i ovo je neprekidna
funkcija na R.
Neka je sada a 6= 1. Dokazimo da je
lim ax = 1.

(21)

x0

Neka je najpre a > 1 i neka je > 0. Kako je lim

n
n0 N tako da je
1
1
a n0 1 = |a n0 1| < .
Neka je =
funkcija sledi

n
a = 1, to postoji

1
. Tada, za 0 < x < , iz cinjenice da je y = ax rastuca
n0
1

|ax 1| = ax 1 < a 1 = a n0 1 < .

Prema tome,
lim ax = 1.

(22)

x+0

Odavde sledi
lim ax = lim at = lim

x0

t+0

t+0

1
=
at

1
1
= = 1.
t
1
lim a

(23)

t+0

Iz (22) i (23) sledi da (21) vazi za a > 1. Neka je sada 0 < a < 1. Tada
je b = a1 > 1 vazi lim bx = 1, te je
x0

lim ax = lim

x0 bx

x0

1
1
= = 1.
x
1
lim b

x0

Prema tome, (21) vazi i za 0 < a < 1.

Iz (21) sledi

lim y = lim ax+x ax = lim ax ax 1 = 0,

x0

x0

x0

sto znaci da je funcija y = ax neprekudna za svako x R.

Posledica 49. Funkcija y = loga x, a > 0, a 6= 1 je neprekidna funkcija za
svako x (0, +).
16

Dokaz. Za a > 1 (0 < a < 1) funkcija y = ax je strogo rastuca (opadajuca)

na intervalu (, +). Kako je za a > 1
lim ax = 0

lim ax = +,

x+

dok za 0 < a < 1 vazi

lim ax = + i

lim ax = 0,

x+

na osnovu Teoreme 45 i Teoreme 48 sledi da je inverzna funkcija y = loga x

neprekidna na intervalu (0, +).
Posledica 50. Funkcija y = x je neprekidna funkcija za svako x (0, +).
Dokaz. Kako je y = x = e ln x , tvrdenje sledi iz Teoreme 48, Posledice 49
i Posledice 39.
Bice nam potrebno sledece tvrdenje.
Lema 51. Za svako x R vazi nejednakost
| sin x| |x|.

(24)

Dokaz. Za x = 0 ocigledno vazi (24). Neka je najpre 0 < x < . Uocimo

2
kruznicu poluprecnika R sa centrom u koordinatnom pocetku i poluprecnik
OB neka obrazuje ugao od x radijana sa pozitivnim delom xose, tj. sa
poluprecniokom OA. Neka OB1 poluprecnik simetrican poluprecniku OB u
odnosu na xosu. Jasno duz BB1 je upravna na duz OA i obelezimo sa C
njihovu tacku preseka. Iz pravouglog trougla OBC sledi BC = R sin x, pa je
BB1 = 2R sin x. Duzina kruznog luka BAB1 je 2Rx. Ocigledno duzina duzi
BB1 nije veca od duzine kruznog luka BAB1 , tj. 2R sin x 2Rx. Prema
tome, sin x x.

Ako je < x < 0, tada je 0 < x < , pa je na osnovu vec dokazanog

2
2
sin(x) x. Kako je u ovom slucaju | sin x| = sin x = sin(x) i |x| =
x, dokazali smo da je | sin x| |x|.

Ako je |x| , tada je | sin x| 1 < |x|.

2
2

17

Teorema 52. Funkcije y = sin x i y = cos x su neprekidne na skupu R.

Dokaz. Za x R i x R vazi
2x + x
x
cos
,
2
2
2x + x
x
sin
.
cos(x + x) cos x = 2 sin
2
2
sin(x + x) sin x = 2 sin

(25)

Kako je | sin | 1 i | cos | 1 za svako R, i na osnovu (24)

sin x |x| , to iz (25) sledi

2
2

2x
+
x
x
cos
2 |x| = |x|,
|sin(x + x) sin x| = 2 sin

2
2
2

(26)

2x + x
|x|
x
sin

2
=
|x|.
|cos(x + x) cos x| = 2 sin

2
2
2
Na osnovu (26) zakljucujemo
lim (sin(x + x) sin x) = 0

x0

lim (cos(x + x) cos x) = 0,

x0

sto dokazuje da su funkcije y = sin x i y = cos x neprekidne u tacki x. .

Posledica 53. Funkcije y = tgx i y = ctgx su neprekidne u svakoj tacki
svog domena.
sin x
je
Dokaz. Na osnovu Teoreme 52 i Teoreme 37 funkcija y = tgx =
cos x
neprekidna u skakoj tacki x R za koju je cos x 6= 0. Analogno i y = ctgx =
cos x
cki x R za koju je sin x 6= 0.
sin x je neprekidna funkcija u svakoj ta
Posledica 54. Inverzne trigonometrijske funkcije y = arcsin x, y = arccos x,
y = arctgx i y = arcctgx su neprekidne u svakoj tacki svog domena.
h i
Dokaz.
Funkcija y = sin x je strogo rastuca na segmentu , ,
2 2

sin( ) = 1, sin( ) = 1, i na osnovu Teoreme 44 sledi da je inverzna

2
2
funkcija y = arcsin x neprekidna na segmetu [1, 1].
Funkcija y = cos x je strogo opadajuca na segmentu [0, ], cos() = 1,
cos(0) = 1, i na osnovu Teoreme 44 sledi da je inverzna funkcija y = arccos x
neprekidna na segmetu [1, 1].

18

Funkcija y = tgx je strogo rastuca na intervalu 2 , 2 ,

lim

x 2 +0

tgx = ,

lim tgx = +,

x 2 0

i na osnovu Teoreme 45 sledi da je inverzna funkcija y = arctgx neprekidna

na intervalu (, +).
Funkcija y = ctgx je strogo opadajuca na intervalu (0, ),
lim ctgx = +,

x+0

lim ctgx = ,

x0

i na osnovu Teoreme 45 sledi da je inverzna funkcija y = arcctgx neprekidna

na intervalu (, +).
Teorema 55. Svaka elementarna funkcija je neprekidna u svakoj tacki svog
domena.
Dokaz. Dokazali smo da je svaka osnovna elementarna funkcija neprekidna
u svakoj tacki svog domena. Sada iz Definicije 47 i Teorema 37 i 39 sledi
tvrdenje teoreme.
Primetimo da funkcija y = sgnx nije elementarna, bez obzira na njen
relativno jednostavan analiticki izraz, jer nije neprekidna u 0.

Va
zne grani
cne vrednosti

Primer 56. Dokazati da je

sin x
= 1.
x0 x
lim

(27)

Dokaz. Uocimo kruznicu poluprecnika R sa centom u tacki O. Neka poluprecnik

OB sa poluprecnikom OA gradi ugao od x radijana, 0 < x < . U tacki A

2
konstruisimo normalu na poluprecnik OA i neka ona sece poluprecnik OB u
1
tacki C. Povrsina trougla OAB je R2 sin x, povrsina kruznog isecka OAB
2
1
1
je R2 x, dok je povrsina trougla OAC jednaka R2 tgx. Kako je trougao
2
2
OAB sadrzan u kruznom isecku OAB, a ovaj pak sadrfzan u trouglu OAC,
to dobijamo nejednakost:
1 2
1
1
R sin x < R2 x < R2 tgx,
2
2
2
19

i stoga je
sin x < x < tgx.
Deobom ove nejednakosti sa sin x > 0 (jer 0 < x <
1<

) dobijamo:
2

1
x
<
,
sin x
cos x

tj.

sin x
< 1.
(28)
x

i prema vec dokazanom imamo da je

Ako x , 0 , tada 0 < x <
2
2
sin(x)
< 1, tj. cos x < sinx x < 1. Prema tome, nejednakost (28)
cos(x) <
x

\ {0}. Kako je funkcija y = cos x neprekidna u
vazi za svako x ,
2 2
0, to je lim cos x = cos 0 = 1, pa iz (28) na osnovu Teoreme 20 dobijamo
cos x <

(2).

x0

20

Primer 57. Dokazati da je

1 x
=e i
lim
1+
x+
x

1 x
= e.
lim
1+
x
x

(29)

Dokaz. Dokazimo najpre da za svaki niz prirodnih brojeva (nk )k takav da

lim nk = +

(30)

1 nk
= e.
lim 1 +
k
nk

(31)

vazi

Neka je > 0. Kako je

1 n
= e,
1+
n
n
lim

postoji n0 N tako da za svako n N,

1 n

e < .
n n0 = 1 +
n

(32)

Iz (30) sledi
da postoji
nk k0 N tako da za k k0 vazi nk > n0 , te zbog (32)

1
e < . Ovim smo dokazali jednakost (31).
dobijamo 1 +
nk
Neka je sada (xk )k proizvoljan niz realnih brojeva koji tezi ka +. Ne
umanjujuci opstost dokaza mozemo pretpostaviti da je xk 1 za svako
k N. Da bi smo dokazali prvu jednakost u (29), na osnovu Heineove
definicije granicne vrednosti funkcija, dovoljno je dokazati da je

1 xk
= e.
(33)
lim 1 +
k
xk
Neka je nk = [xk ], k N. Tada je nk N i
nk xk < nk + 1,
Odavde

k N.

(34)

1
1
1

i stoga
<
nk + 1
xk
nk
1+

Iz (34) i (35) sledi

1+

1
nk + 1

1
1
1
1+
.
<1+
nk + 1
xk
nk

nk

1 xk
1 nk +1
< 1+
.
< 1+
xk
nk
21

(35)

(36)

Kako je

lim 1 +

1
nk + 1

nk
= lim

1+
1

nk +1
1
nk +1
+ nk1+1

e
=e
1

1 nk +1
1 nk
1
= lim 1 +
1+
= e 1 = e,
lim 1 +
k
k
nk
nk
nk

iz nejednakosti (36) i Teoreme 20 dobijamo (33).

Neka je sada (xk )k niz realnih brojeva koji tezi ka . Mozemo pretpostaviti da je xk 1 za svako k N. Da bi smo dokazali drugu jednakost
u (29) dovoljno je dokazati da vazi (33).
Neka je yk = xk , k N. Tada je yk 1 i lim yk = +, te je
k+

1 xk
1+
xk

yk
1 yk
yk 1 yk
yk
=
1
=
=
=
yk
yk
yk 1
yk
yk 1

1
1
1
= 1+
1+
.
=
1+
yk 1
yk 1
yk 1

Kako je na osnovu vec dokazanog

lim 1 +
k+

to je i

lim 1 +

k+

1
yk 1

1
yk 1

yk 1

yk 1
1+

= e,

1
yk 1

= e.

Prema tome, vazi (33).

Primer 58. Dokazati da je
1

lim (1 + x) x = e.

x0

(37)

Dokaz. Iz prve jednakosti u (29) sledi

1 t
= e,
lim (1 + x) = lim 1 +
t+
x+0
t
1
x

(38)

dok iz druge jednakosti u (29) sledi

1 t
= e.
lim (1 + x) = lim 1 +
t
x0
t
1
x

Na osnovu Teoreme 10, iz (38) i (39) sledi (37).

22

(39)

Primer 59. Dokazati da je

lim

x0

loga (1 + x)
1
= loga e =
.
x
ln a

(40)

Dokaz. Zbog neprekidnosti funkcije y = loga x, iz (37) sledi

1
1
loga (1 + x)
= lim loga (1 + x) x = loga lim (1 + x) x = loga e.
lim
x0
x0
x0
x
Iz (40) sledi
lim

x0

ln(1 + x)
= loge e = 1.
x

(41)

ax 1
= ln a.
x0
x

(42)

Primer 60. Dokazati da je

lim

Dokaz. Uvedimo smenu ax 1 = t. Tada je x = loga (1 + t) i x 0 ako i

samo ako t 0. Sada iz (40) sledi
ax 1
t
= lim
= lim
x0
t0 loga (1 + t)
t0
x
lim

1
loga (1+t)
t

1
limt0 loga (1+t)
t

1
1
ln a

= ln a.

Prema tome,

ex 1
= ln e = 1.
x0
x
Primer 61. Dokazati da je
lim

(1 + x) 1
= , R.
x0
x
lim

(43)

(44)

Dokaz. Primetimo da je
(1 + x) 1
x0
x
lim

e ln(1+x) 1
x0
x

ln(1+x)
e
1 ln(1 + x)

= lim
=
x0
x
ln(1 + x)
=

lim

(45)

ln(1 + x)
e ln(1+x) 1
.
lim
x0 ln(1 + x) x0
x
lim

Smenom t = ln(1 + x) (x 0 t 0), iz (43) dobijamo

e ln(1+x) 1
et 1
= 1,
= lim
x0 ln(1 + x)
t0
t
lim

23

(46)

sledi dok iz (41)

ln(1 + x)
= .
x
Iz (45), (46) i (47) sledi (44).
lim

(47)

x0

Asimptotska oznaka o

Definicija 62. Ako postoji probodena okolina tacke x0 R, U (x0 ), tako

da je

f (x) = (x)g(x) za svako x U (x0 ),

gde je beskonacno mala funkcija kad x x0 , tada kazemo da je funkcija
f beskonacno mala u odnosu na g kad x x0 i pisemo
f = o(g) kad x x0

(48)

(citamo: f je malo o od g kad x tezi ka x0 ).

Osim toga, ako su funkcije f i g jos i beskonacno male funkcije kad
x x0 , onda kazemo da je f beskonacno mala viseg reda u odnosu na g
kad x x0 ili da f brze tezi nuli nego funkcija g kad x x0 .
Primetimo da sada uslov da je f beskonacno mala funkcija kad x x0
mozemo zapisati na sledeci nacin:
f = o(1) kad x x0 .

Ako je g(x) 6= 0 za x U (x0 ), onda je uslov (48) ekvivalentan uslovu

lim

xx0

f (x)
= 0.
g(x)

(49)

Prema tome, ako je g(x) 6= 0 za x U (x0 ), onda je

lim

xx0

o(g)
= 0.
g

Primer 63. Primetimo da je x2 = o(x) kad x 0, jer x2 = xx i lim x = 0,

x0

x2
= 0. Takode je i x3 = o(x) kad x 0, jer x3 = x2 x i lim x2 = 0,
tj. lim
x0 x
x0
x3
n
= 0. Zakljucujemo da je i x = o(x), x 0 za n 2.
odnosno lim
x0 x
24

Primetimo da o(x) kad x 0, ne oznacava samo jednu funkciju, vec sve

funkcije koje su beskonacno male viseg reda u odnosu na x kad x 0 i zbog
toga bi mozda bilo pravilnije pisati x2 o(x), x 0; x3 o(x), x 0; . . . .
Medutim usvojeno je da se umesto znaka pise znak jednakosti i navedena
nekorektnost u pisanju omogucuje jednostavnu primenu, a ne dovodi do
zabune ako naglasimo da se jednakosti u kojima se javlja malo o citaju
samo sleva u desno; na primer, x3 = o(x), x 0, dok o(x) = x3 , x 0,
nema smisla.
Primetimo jos da nije x3 = o(x) kad x 1, jer x3 = x2 x ali x2 ne tezi
nuli kad x 1. Ovaj primer ukazuje na to da je navodenje tacke ka kojoj
tezi promenljiva x nerazdvojni deo ove oznake.
1
Dalje je x = o(x2 ) kad x +, a takode i kad x , jer x = x2 i
x
1
= 0.
lim
x x
1 1
1
1
1
1
Kako je 4 = 2 2 i lim 2 = 0, to je 4 = o( 2 ) kad x .
x
x
x x
x
x
x
Primetimo da ako je f = o(g) kad x x0 , to znaci da (naravno pod
uslovom da je g(x) 6= 0 za x iz neke probodene okoline tacke x0 ) kolicnik
funkcija f i g tezi nuli kad x x0 , dok nemamo nikakvu informaciju o
ponasanju funkcija f i g pojedinacno kad x x0 . Moze da se desi da
funkcije f ili g i nemaju granicnu vrednost kad x x0 . Recimo ako je
1
1
f (x) = x sin i g(x) = sin , x 6= 0, tada je f (x) = xg(x) i lim x = 0, te je
x0
x
x
f = o(g) kad x 0, lim f (x) = 0, dok lim g(x) ne postoji. Ako je f (x) =
x0

x0

x sin x, a g(x) = x2 sin x, nije tesko proveriti da ne postoji

takode ni lim g(x), dok iz f (x) =
x+

kad x +.

lim f (x), a

x+

1
1
g(x) i lim
= 0 sledi f = o(g)
x+ x
x

ln(1 + x)
ln(1 + x) x
= 1, sledi lim
= 0, te je
x0
x
x
ln(1 + x) x = o(x), x 0, odnosno
Buduci da je lim

x0

ln(1 + x) = x + o(x), x 0.
1
ax 1 x ln a
= ln a imamo lim
= 0, i zato je
x0
x0
x
x
x
a 1 x ln a = o(x), x 0, tj.
Takode, iz lim

ax

ax = 1 + x ln a + o(x), x 0.
(1 + x) 1
= , R sledi
x0
x
(1 + x) = 1 + x + o(x), x 0,

Analogno, iz lim

25

dok iz lim

x0

sin x
= 1 sledi
x
sin x = x + o(x), x 0.

U sledecoj teoremi izlazemo neke osobine ove oznake.

Teorema 64. Neka su funkcije f i g definisane u nekoj probodenoj okolini
tacke x0 . Tada:
(i) o(cg) = o(g), x x0 , gde je c R konstanta.
(ii) f o(g) = o(f g), x x0 .
(iii) co(g) = o(g), x x0 , gde je c R konstanta.
(iv) Ako je f (x) 6= 0 za svako x iz neke probodene okoline tacke x0 , onda je
g
o(g)
= o( ), x x0 .
f
f
(v) o(g) + o(g) = o(g), x x0 .
(vi) o(o(g)) = o(g), x x0 .
(vii) o(g + o(g)) = o(g), x x0 .
(viii) Za n N, (o(g))n = o(g n ), x x0 .
(ix) Za n N, (g + o(g))n = g n + o(g n ), x x0 .

(x) Ako je f = g + o(g), x x0 , onda postoji probodena okolina U (x0 )

tako da je za svako x U (x0 ), sgn(f (x)) = sgn(g(x)).

Dokaz. (i) Buduci da jednakosti u kojima ucestvuje malo o traba citati
sleva u desno, da bi dokazali da je o(cg) = o(g), x x0 , treba da dokazemo
da ako je neka funkcija h beskonacno mala u odnosu na cg kad x x0 , da je
onda h beskonacno mala u odnosu na g kad x x0 . Iz h = o(cg), x x0 ,
sledi da postoji probodena okolina tacke x0 u kojoj vazi jednakost
h(x) = (x)(cg(x)) = (c(x))g(x),
gde je beskonacno mala kad x x0 . Kako je onda i c beskonacno mala
kad x x0 , zakljucujemo da je h = o(g), x x0 .
(ii) Treba dokazati da iz uslova da je funkcija h beskonacno mala u odnosu
na g kad x x0 , sledi da je proizvod f h beskonacno mala u odnosu na
f g kad x x0 . Iz h = o(g), x x0 sledi da postoji probodena okolina

tacke x0 , U (x0 ), tako da za svako x U (x0 ) vazi h(x) = (x)g(x), gde

je beskonacno mala kad x x0 . Tada je f (x)h(x) = (x)(f (x)g(x)) za

x U (x0 ), i zato je f h = o(f g) kad x x0 .

26

(iii) Sledi iz (i) i (ii).

(iv) Na osnovu (ii) imamo
1
o(g)
1
g
= o(g) = o( g) = o( ), x x0 .
f
f
f
f
(v) Ako su h1 i h2 dve beskonacno male u odnosu na g kad x x0 , dokazimo
da je takav i njihov zbir. Iz h1 = o(g) i h2 = o(g) kad x x0 sledi da postoji

probodena okolina U (x0 ) tako da za svako x U (x0 ) vazi h1 (x) = 1 (x)g(x)

i h2 (x) = 2 (x)g(x), gde su 1 i 2 beskonacno male kad x x0 . Kako je
zbir dve beskonacno male kad x x0 opet beskonacno mala kad x x0
(Teorema 27 (i)), i kako je

h1 (x) + h2 (x) = (1 (x) + 2 (x))g(x), x U (x0 ),

zakljucujemo da je h1 + h2 = o(g), x x0 .
(vi) Pretpostavimo da je h = o(o(g)) kad x x0 . To znaci da je h = o(h1 ),
x x0 za neku funkciju h1 takvu da je h1 = o(g), x x0 . Dakle postoji

probodena okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da je za x U (x0 ), h(x) =

(x)h1 (x) i h1 (x) = (x)g(x), gde su i dve beskonacno male funkcije
kad x x0 . Na osnovu Teoreme 27 (i) sledi da je beskonacno mala kad
x x0 , i zato iz

h(x) = ((x)(x))g(x), x U (x0 ),

zakljucujemo da je h = o(g) kad x x0 .
(vii) Neka je h = o(g + o(g)), x x0 . To znaci da postoji funkcija h1 takva
da je h1 = o(g), x x0 , i h = o(g + h1 ), x x0 . Sledi postoji okolina

U (x0 ) tako da za svako x U (x0 ) vazi h(x) = 1 (x)(g(x) + 2 (x)g(x)) =

1 (x)(1 + 2 (x))g(x), gde su 1 i 2 beskonacno male kad x x0 . Kako je
lim 1 (x)(1 + 2 (x)) = lim 1 (x)(1 + lim 2 (x)) = 0(1 + 0) = 0, sledi da
xx0

je h = o(g) kad x x0 .

xx0

xx0

(viii) Neka je n N, i neka je h = o(g) kad x x0 . Dokazimo da je

hn = o(g n ), x x0 . Iz h = o(g) kad x x0 sledi da postoji okolina

U (x0 ) tako da za svako x U (x0 ) vazi jednakost h(x) = (x)g(x), gde je

beskonacno mala kad x x0 . Tada je (h(x))n = ((x))n (g(x))n , x U (x0 ),

i n je beskonacno mala kad x x0 (Teorema 27 (i)), odakle zakljucujemo
da je hn beskonacno mala u odnosu na g n kad x x0 .
27

(ix) Neka je n N. Na osnovu binomne formule, (viii), (ii), (iii) i (v) imamo



(g + o(g))n = g n + n1 g n1 o(g) + n2 g n2 (o(g))2 + n3 g n3 (o(g))3 + . . .
n
. . . + n1
g(o(g))n1 + (o(g))n = g n + o(g n ), x x0 .

(x) Neka je f = g + o(g), x x0 . Tada postoji probodena okolina U 0 (x0 )

tacke x0 tako da je

f (x) = g(x) + (x)g(x) = (1 + (x))g(x), za x U 0 (x0 ),

(50)

gde je beskonacno mala kad x x0 . Iz lim (x) = 0 sledi da postoji

xx0

1
1
1
< 0 tako da je za svako x U (x0 ), |(x)| < , tj. < (x) < .
2
2
2

1
Prema tome, < 1 + (x) za x U (x0 ), i na osnovu (50) zakljucujemo da
2

su f (x) i g(x) istog znaka za x U (x0 ).

28