ETŠ “Mihajlo Pupin”

Matematika za IV razred
Prof. Mitrović Mirjana

Učenik:
____________________
 Funkcija: pojam, zadavanje, osobine
Definicija
Neka su A i B neprazni skupovi i neka je svakom elementu skupa A dodeljen po izvesnom
zakonu f tačno jedan element skupa B. Tada kaţemo da je na skupu A zadata funkcija
(preslikavanje) f sa vrednostima u skupu B.
f
Oznaka: f : A  B ili A  B A B
f
x y  f x 

Skup A nazivamo oblast definisanosti ili domen funkcije f, a skup B skup vrednosti ili kodomen
funkcije f. Promenjivu x nazivamo nezavisno promenjivom, argumentom ili originalom, a y
zavisno promenjivom, vrednošću funkcije ili slikom.

Definicija
Funkcija f je obostrano jednoznačna, tj. injekcija ili “1-1” ako vaţi:
x1 , x2 , A, f x1   f x2   x1  x2 ili x1 , x2 , A, x1  x2  f x1   f x2  .

y1
x1
y2
x2 y3

Funkcija f je sirjekcija ili “na” ako vaţi: y  B, x  A, f x   y ili f  A  B .

x1 y1
x2 y2
x3

Funkcija f koja je i “1-1” i “na” naziva se bijekcija.

x1 y1
x2 y2
x3 y3

Primer 1. Neka skup A čine 25 učenika jednog odeljenja, a skup B ocene iz matematike:
A  a1 ,...a25 , B  1,2,3,4,5. Funkcija f je preslikavanje koje svakom učeniku dodeljuje jednu
ocenu. Da li je f bijekcija?

2
Test vertikalne linije

Ovim testom se moţe proveriti da li neka kriva predstavlja grafik funkcije. Ako svaka vertikalna
prava seče krivu u samo jednoj tački, tada ona predstavlja grafik funkcije jer svakom x-su
pripada samo jedno y. U suprotnom, kriva ne predstavlja grafik nijedne funkcije.
Primer: kruţnica, parabola, elipsa, prava.

Test horizontalne linije

Ovim testom se moţe proveriti da li neka kriva predstavlja grafik funkcije koja je “1-1”. Ako
svaka horizontalna prava seče krivu u samo jednoj tački, tada funkcija jeste “1-1” jer svakom y
pripada samo jedno x. U suprotnom, funkcija nije “1-1”.
Primer Ispitaj da li su sledeće funkcije “1-1”: f1 x   x 2  4 x  3, f 2 x   5x  1, f 3 x   sin x .

Načini zadavanja funkcije

1. Tablični način – u tabeli se zadaju vrednosti argumenata x1 , x2 ,..., xn i njima

odgovarajuće vrednosti funkcije y1 , y 2 ,..., y n . Takav način zadavanja se često primenjuje
u prirodnim naukama i tehnici, npr. logičke tablice, tablice vrednosti trigonometrijskih
funkcija i slično. Prednost ovakvog zadavanje je što se brzo i lako odreĎuje vrednost
funkcije ali je mana što funkcija nije u potpunosti odreĎena već samo za neke vrednosti.

2. Grafički način – sastoji se u geometrijskom predstavljanju skupa G  x, f x  x  A

koji predstavlja grafik funkcije u koordinatnoj ravni. Prednost ovakvog zadavanje je što
se vidi tok i vaţna svojstva funkcije, a mana je što ne moţemo tačno izračunati vrednost
funkcije za date vrednosti argumenata.

3. Analitički način – funkcija se zadaje formulom koja ukazuje na operacije koje treba
izvršiti nad argumentom da bi se dobila vrednost funkcije.
Primer: y  x 2  3x  4
sin x ,x  0

Funkcija moţe biti zadata i pomoću više formula: f x    x ,0  x  1

 x ,x 1

Primer 1.
Skiciraj grafik funkcije i odredi tablične vrednosti za x   1,0,1,2 ako je:

a) f x   x  1  x  2 b) f x   x  x 
1
2

Primer 2.
U krugu poluprečnika 3 upisan je pravougaonik čija je jedna stranica x. Izrazi površinu tog
pravougaonika kao funkciju od x.

Primer 3.
Da li su sledeće funkcije bijekcije:
a) f x   3x  1 b) f x    x 2  7 x  10

3
 Domen funkcije
Definicija

Domen, tj.oblast definisanosti funkcije je skup svih realnih vrednosti nezavisno promenjive x za
koje su definisane sve operacije u analitičkom izrazu funkcije.

Oblast definisanosti nekih elementarnih funkcija

f x 
1. y , uslov: g x   0
g x 

2. y  2 n f x , n  N , uslov: f x   0

3. y  log g  x   f x , uslov: f x   0 , g x   0 , g x   1


4. y  tg  f x , uslov: f  x    k , k  Z
2

5. y  ctg  f x , uslov: f x   k , k  Z

6. y  arcsin  f x  uslov:  1  f x   1

7. y  arccos  f x  uslov:  1  f x   1

Primer
Odredi oblast definisanosti sledećih funkcija:
2x   x 2  3x  4 
a) y  2 b) y  4 x 2  7 x  10 c) y  log x  
x 4  2 x 
   3x  1 
d) y  tg  2 x   e) y  arccos  .
 3  2  5x 

Zadatak

Odredi oblast definisanosti sledećih funkcija:

x 1
1

a) y  x  1  3  x  e x
b) y c) y  ln x  x 
ln 1  x 
x 2  4  ln  x  log 2 x  1
d) y e) y f) y  arcsin 2 x  5  3 x 1
.
1 x  4 2
x  5x  6
2

4
 Zadaci: domen funkcije

1. Odredi oblast definisanosti sledećih funkcija:

2x  1

a) y  log 1  x 2  3x  2   .
3
x  2x  3
2

2x  1
b) y  log 1 ( ) x2
2
3x  1

3 x 1
2x  1
c) y  3 arccos( )  x 2  9  e x 2
3x  1

2. Napiši funkciju u eksplicitnom obliku, a zatim odredi oblast definisanosti:

 
a) ln x 2  x  2  y cos x b) xy  1  2 y  x  2 4  x 2
x 2  4  ln  x 
c) y x 2  7  log 2 2 x  1  3 y d) y 
1 x2  4
log 2 x  1
e) y  f) y  arcsin 2 x  5  3 x 1
.
x  5x  6
2

3. Odredi oblast definisanosti sledećih funkcija:

x2

a) y  1  x  e x
b) y  ln 4  x 2
c) y  arcsin log 2 x  d) y  log 2 log 3 log 4 x

5
 Nule, znak funkcije

Definicija

Nula funkcije f : A  R ( A  R) je svaki realan broj x0  A takav da je f x0   0 . Tačka

x0 ,0 je presečna tačka grafika funkcije i x-ose.
Primer Odredi nule sledećih elementarnih funkcija:

f1 x   cos x, f 2 x   sin x, f 3 x   tgx, f 4 x   ctgx , f 5 x   ln x, f 6 x   e x .

Definicija

OdreĎivanje znaka funkcije je odreĎivanje intervala u kom je funkcija pozitivna i intervala u

kom je funkcija negativna.

Napomena

Funkcija moţe da promeni znak u nulama ili u tačkama u kojima nije definisana.
Zadaci

1. Odredi domen, nule i znak funkcije:

x2
x 2  2x  3
a) f x   b) f x   e x
x2  x  2
x4
c) f x   d) f x   logx  1
x

1  ln x
e) f x   f x   sin x 
1
f)
1  ln x 2

2. Odredi domen, nule i znak funkcije:

x 5
 x 2  5x  4  1
a) f x   ln  2  b) f x   e x 1

 x  2x  3 

log 3x  1
c) f x   d) f x  
1
x 2  4x ln x  1

f x  
x
e) f x   ln ln x  f)
x

6
 Zadaci: nule, znak funkcije

1. Odredi domen, nule i znak funkcije:

 x 2  5x  6 
a) f x   log 0.5   
b) f x   x  1log x 2  4 x  3 
 x 

x 2 1
 2 x 2  x  10 
c) f x   log 3   d) f x   e ln 3 x 5 

 x4 

x2  9
e) f x   2  2 cos x f) f x  
ln x  3

2. Odredi domen, nule i znak funkcije:

  x 2  7 x  10 
a) f x   log 5   
b) f x   2 x  3log x 2  3x  4 
 16  x
2

ln 3 2 x 
 x2  x  6 
c) f x   log 0.3   d) f x   3 x 2 5

 x 4 
2

e) f x   sin x  cos x f) f x  
log x 2  
2 x

7
 Parnost, periodičnost funkcije
Definicija

Neka je f : A  R ( A  R) i neka je skup A simetričan u odnosu na koordinatni početak. Tada

vaţi: 1. Funkcija f je parna akko x  A, f  x   f x 

2. Funkcija f je neparna akko x  A, f  x    f x  .

Primer Ispitaj parnost funkcija f1 x   x 2 , f 2 x   x 3 , a zatim skiciraj njihove grafike.

Napomena Grafik parne funkcije simetričan je u odnosu na y-osu, a grafik neparne funkcije
simetričan je u odnosu na koordinatni početak.

Zadaci

1. Ispitaj parnost sledećih funkcija:

x3  x
a) f x   b) f x   1  x  x 2  1  x  x 2
x2 1


c) f x   sin x 3  x  d) f x  
cos x
x
e) 
f x   log 5 x  1  x 2 
2x 1 1 x 
f) f x   g ) f x   ln  .
2x 1 1 x 
f x 
2. Neka je F x   f1 x   f 2 x , Gx   1 . Ispitaj parnost funkcija F i G, ako su f i g:
f 2 x 
a) obe parne b) obe neparne c) jedna parna, druga neparna.

Definicija

Funkcija f : A  R ( A  R) je periodična ako postoji broj   0 takav da je

x  A, f x     f x . Broj  naziva se period funkcije.
Podrazumeva se, ako je  period funkcije, onda je to i k, k  Z \ 0.
Najmanji pozitivan period, ako postoji, naziva se osnovni period.

Primer Funkcija f x   c, c  const je periodična ali nema osnovni period.

Napomena Najpoznatije periodične funkcije su trigonometrijske funkcije.

Zadatak Ispitaj periodičnost sledećih funkcija:

a) f x   tgx  ctgx b) f x   sinax  b a  0  2 

c) f x   cos7 x  3 d) f x   tg 2 x  3 e) f x   sin 2
x
2

  2 
f) f x   sin 2 x  cos 5 x f x   sin
3x x 2x
  0  NZS   ,   g)  cos  tg .
  5  7 3 5

8
 Zadaci: parnost, periodičnost funkcije

1. Ispitaj parnost sledećih funkcija:

2x 4  x 2  5
a) f x   b) f x   3 x x  1
2

x 3  5x
c) f x   3 x  1  3 x  1 d) f x   sin x  cos x
2 2

x
e e
x
 x 5
e) f x   f) f x   log 
2  x 5
x x 1
2

g) f x   h) f x   x 2  cos x .
1
x  12 2

2. Ispitaj periodičnost sledećih funkcija:

a) f x   sin x b) f x   ln cos x 

c) f x   5  sin1  x  d) f x   ctg 3x  1

e) f x   cos x
f) f x   sin 4 x  cos 4 x

g) f x   sin 4 x  cos 4 x

h) f x   sin 4 x

j) f x   sin 3 x

9
 Monotonost i ograničenost funkcije

Definicija

Funkcija f : A  R ( A  R) je ograničena:
- Odozgo ako M  R , x  A, f x   M
- Odozdo ako M  R , x  A, f x   M
Funkcija f je ograničena ako je ograničena i odozgo i odozdo, tj.
M 1 , M 2  R , x  A, M 1  f x   M 2 .

Primer Ispitaj ograničenost funkcija f1 x   5 sin x, f 2 x   3 cos2 x  1 .

Zadatak Ispitaj ograničenost sledećih funkcija:

a) f x   , x  0,   b) f x  
1 2
x x 12

c) f x   3x  2 d) f x   3x 2  5x  9

e) f x   tg 2 x  3 f) f x   e x  5 .

Definicija

Funkcija f : A  R ( A  R) je:
- rastuća ako x1 , x2  A, x1  x2  f x1   f x2 
- opadajuća ako x1 , x2  A, x1  x2  f x1   f x2 
- nerastuća ako x1 , x2  A, x1  x2  f x1   f x2 
- neopadajuća ako x1 , x2  A, x1  x2  f x1   f x2 

Funkcija f koja ima jednu od ove četiri osobine je monotona funkcija.

Primer
x
1
Ispitaj monotonost funkcija f1 x   x , f 2 x    x  4, f 3 x   2 , f 4 x     ,
2 2 x

 3
f 5 x   2 cos , f 6 x   ln x, f 7 x   log 1 x.
x
2 3

Zadatak

Ispitaj monotonost sledećih funkcija po definiciji:

2x  1 3  5x
a) f x   b) f x   .
x3 2x  5

10
 Zadaci - monotonost i ograničenost funkcije

1. Ispitaj monotonost i ograničenost sledećih funkcija:

f x  
2
a)
x2

b) f x   4  5 x

c) f x    x 2  x  9

d) f x   3 sin 2 x  1
x
1
e) f x      4 .
2

2. Ispitaj monotonost sledećih funkcija po definiciji:

3x  1
a) f x  
4x  3
4  2x
b) f x  
3x  2

 
c) f x   sin x, x   0, 
 2

d) f x   log x

11
 Sloţena funkcija, inverzna funkcija

Definicija

Neka su date funkcije f : A  B i g : B  C . Superpozicija funkcija f i g je funkcija

h : A  C takva da je x  A, hx   g  f x  . Funkcija h se još naziva i sloţena funkcija i
koristi se oznaka h  g  f .

A B C
f g
x f x  g  f x 

h
Primer 1.

Ako je f x   x , g x   ln x , odredi f  g x , g  f x , f  g  f x , g  f  g x .

Primer 2.

Koje funkcije daju sledeće superpozicije: hx   1  x 2 , px   x  1 , qx   3 sin 2 5x  2 ?
2

Zadaci

1  2x 3  5x
1. Ako je f x   , g x   , odredi f  g x , g  f  g x .
3 x 2  3x

2. Odredi f x  ako je:

 1  2x  1 
a) f 1    x 2  1 b) f   x2
 x  x 1 

1  x 
c) f    1  x 2  x d) f  x .
2

 x  x 1

3. Ako je f x  1  x 2  1 , odredi f x  1 .

a
4. Ako je f x  a   x 2  x  a , odredi f x  a  i f   .
x

1 x  x y 
5. Ako je f x   log dokaţi da je f x   f  y   f   .
1 x  1  xy 

6. Ako je f x   
1 x
2

a  a  x dokaţi da je f x  y   f x  y   2 f x  f  y  .

12
Definicija

Neka je funkcija f : A  B bijekcija. Inverzna funkcija za funkciju f je funkcija g : B  A

takva da je f x   B, g  f x   x . Oznaka: f 1 .
Vaţi: x  A, f 1  f x   x  
i y  B, f f 1  y   y .

A B
f
f 1
y  x y  f x 

1
f

Primer

Ako je f x   3x  1 , odredi njoj inverznu funkciju, a zatim nacrtaj njihove grafike.

Napomena

Grafici funkcije i njoj inverzne funkcije simetrični su u odnosu na pravu y  x .

Zadatak

Odredi inverznu funkciju za zadate funkcije:

x2
a) f x  
3  2x

b) f x   1  4  x (za domen i kodomen inverzne funkcije treba uzeti restrikcije:

f :  ,4  1, , f 1 : 1,    ,4 )

c) f x   3 log 1 x  2
2

d) f x   10 x  3

3 sin 2 x  2
e) f x  
4

2x  5
f) f ( x)  5 ln
x6
3 x 5

g) f ( x)  5 7

tg 5 x  4  1
h) f ( x) 
9

i) f ( x)  ln( x  x 2  1)

13
 Neprekidnost funkcije

1
Grafik funkcije y  x 2 moţemo nacrtati iz jednog poteza, dok za funkciju y  to ne vaţi.
x
1
Kaţemo da je funkcija y  x 2 neprekidna u svakoj tački, dok je funkcija y  neprekidna u
x
svakoj tački osim u x  0 . Za takvu tačku kaţemo da je tačka prekida funkcije.
Definicija

Neka je f : A  R, A  R i neka je x0  A . Funkcija f je neprekidna u tački x0 ako vaţi:

  0,     0, x  A, x  x0    f x   f x0    .

Primer

Dokaţi da je funkcija f neprekidna u tački x 0 ako je:

a) f x   3x  2, x0  3 b) f x   x , x0  2 .

Definicija

Funkcija f je neprekidna na intervalu a, b  ako je neprekidna u svakoj tački tog intervala.

T1. Neka su funkcije f i g neprekidne u tački x 0 i neka je k  R \ 0. Tada su i funkcije

kf , f  g , f  g i
f
g x0   0 takoĎe neprekidne u tački x0 .
g

T2. Neka je funkcija tački x  g t  neprekidna u tački t 0 , a funkcija y  f x  neprekidna u

tački x0  g t 0  . Tada je sloţena funkcija y  f g t  neprekidna u t 0 .

T3. Neka je f : a, b  c, d  bijekcija i neprekidna na intervalu a, b . Tada je njoj inverzna
funkcija f 1 : c, d   a, b neprekidna na intervalu c, d  .

Primer Primenom teorema dokaţi da su funkcije f1 x   5x 3  2 x 2  x  7, f 2 x   3x  2sin x ,

f 3 x   e x i f 4 x   arctgx neprekidne na R .

14
 Zadaci - neprekidnost funkcije

1. Odredi tačke prekida funkcije:

f x  
x
a)
x  12
2x  3
b) f x   2
x  5x  6
f x  
5
c)
sin x
f x   x  x
1 1
d)
2 3
f x  
4
e)

cos x 
3
 
f) f x   tg  x   .
 2

2. Dokaţi po definiciji da je funkcija f neprekidna na celom skupu realnih brojeva:

a) f x   2  7 x

b) f x   3 x

c) f x   x 2

d) f x   x 3 .

15
 Granična vrednost funkcije
Pojam i definicija
x2  4
Posmatrajmo funkciju y  , D  R /2.
x2
x 1,8 1,9 1,99 2,001 2,01 2,1
y 3,8 3,9 3,99 4,001 4,01 4,1
Zaključak: kada se x pribliţava broju dva, y se pribliţava broju 4.

Definicija

Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke x 0 , osim moţda u samoj tački x 0 . Broj A
nazivamo graničnom vrednošću funkcije f kada x teţi ka x 0 , u oznaci lim f x   A , ako vaţi
x  x0

  0,   0, x  x0    f x   A   .

Iz definicije neprekidnosti i granične vrednosti funkcije moţemo zaključiti:

Funkcija f je neprekidna u tački x 0 akko je lim f x   f x0 

x  x0

x sin x
Primer Odredi: a) lim 2 x  5 b) lim c) lim .
x 2 x 3 3  2 x  x
x
2

Ako funkcija f nije neprekidna u tački x 0 ali se moţe transformisati u funkciju F koja

jeste neprekidna u x 0 , onda vaţi lim f x   lim F x   F x0 
x  x0 x  x0

Primer 1. Izračunaj sledeće granične vrednosti:

x3  1 x 1 x 4  16 x2  x  2
a) lim 2 b) lim 3 c) lim 2 d) lim
x 1 x  1 x  1 x  1 x 2 x  4 x 1 2 x 2  5 x  3

x 3 3x 4  4 x 2  1 x 4  2x 2  1
e) lim 2 f) lim g) lim .
x 3 x  2 x  3 x 1 x 2  2 x  1 x 1 x 2  8 x  7

Primer 2. Izračunaj sledeće granične vrednosti:

x 1 1 x2  x 1 1 x 1  x 1
a) lim b) lim c) lim
x 0 x x 0 x x 0
x 1 1

3
x 1 x x 1 1 sin 2 x
d) lim e) lim 3 f) lim 3 g) lim .
x 1 x 12 x 0
x 1  1 x 3 x 0
x 1 1 x 0 tgx

16
 Osnovna svojstva granične vrednosti

T1. a) Ako funkcija f ima graničnu vrednostu u tački x 0 , tada postoji okolina tačke x 0 u kojoj
je funkcija f ograničena.

b) Ako je lim f x   A i A  0 , tada postoji okolina tačke x 0 u kojoj je f x   0 .

x  x0

T2. Ako je lim f x   A i lim g x   B , tada vaţi:

x  x0 x  x0

1. lim  f x   g x   A  B
x  x0

2. lim f x   g x   A  B
x  x0

f x  A
3. lim  , B  0.
x  x0 g x  B
4. lim c  f x   c  A, c  const
x  x0

T3. a) Ako je lim f x   A i lim g x   B i ako je u nekoj okolini tačke x 0 ispunjeno

x  x0 x  x0

f x   g x  , onda vaţi i A  B .

b) Ako je lim f x   lim g x   A i ako je u nekoj okolini tačke x 0 ispunjeno

x  x0 x  x0

f x   hx   g x  , tada je i lim hx   A .

x  x0

Primer Odredi sledeće granične vrednosti:

 x 1 x2 1  1 3 
a) lim 2   2  3  b) lim   3 
x 1
 x 1 x 1 x 1 x  1
 x 1
3x 2  5 x
x 3  3x 2  2 x x 2  1
d) lim 3 x  6 .
2
c) lim 
x 2 x2  x  6 x4 x 1 x  3 x  2

x 2  2x  1

17
 Leva i desna granična vrednost

Definicija Broj A nazivamo levom graničnom vrednošću funkcije f u tački x 0 ako vaţi

  0,   0, x0  x0   , x0   f x   A   . Oznaka: lim f x   A

x  x0 0

Broj A nazivamo desnom graničnom vrednošću funkcije f u tački x 0 ako vaţi

  0,   0, x0  x0 , x0     f x   A   . Oznaka: lim f x   A

x  x0  0

T. Ako za funkciju f postoje i leva i desna granična vrednost u tački x0 i ako su ove vrednosti
meĎusobno jednake, onda funkcija f ima graničnu vrednost u tački x0 i jednaka je datom broju.

Primer

2 x  a , x  0
Odredi a tako da funkcija f x    2 ima graničnu vrednost u tački x0  0 .
 x  1 , x  0

Definicija Neka je funkcija f definisana u nekom intervalu a,   . Ako

vaţi   0, M  a, , x  M  f x   A   , tada broj A nazivamo graničnom vrednošću
funkcije f kada x teţi ka beskonačno: lim f x   A .
x 

(   0, M   , a , x  M  f x   A   akko lim f x   A )
x 

Definicija Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke x0 (osim moţda u samoj tački
x0 ). Ako vaţi   0,   0, x  x0    f x    , kaţemo da funkcija f teţi ka  kada x
teţi ka x0 i pišemo lim f x    .
x  x0

(   0,   0, x  x0    f x    akko lim f x    )
x  x0

Primer Dokaţi:
x
1
a) lim    0 Napomena: lim q x  0, q  1
 
x  2 x 

1 1
b) lim  c) lim 0
x 3  x  32 x  x n

Primer Odredi:

a) lim
x 
5  3x 2  2 x 3
4x 2  3
b) lim
x 
x 2
1  x  c) lim
x 
1 x
3x  2 x  5
2
.

18
 Zadaci:granična vrednost funkcije
Važniji limesi

ln 1  x 
x 1
 1
2. lim 1    lim 1  x  x  e
sin x
1. lim 1 3. lim 1
x 0 x x 
 x x 0 x 0 x

4. lim
a x 1
 ln a, spec. lim
e x 1
1 5. lim
1  x  1

  ,   R /0
x 0 x x 0 x x 0 x

sin x
Zadatak 1. Koristeći lim  1 , izračunaj:
x 0 x

sin 3 x sin 3 x sin 2 x sin  x  1

a) lim b) lim c) lim d ) lim
x 0 x x  0 sin 2 x x  0 tgx x 1 1  x3

1  cos x 1  cos 2 x tgx  sin x 1  cos 3 x

e) lim f ) lim g ) lim h) lim
x 0 x2 x 0 x sin x x 0 x3 x 0 x2

sin x  sin a cos  a  x   cos  a  x 

i ) lim j ) lim (b, f , h, j  dom.)
x a xa x 0 x
x
 1
1
Zadatak 2. Koristeći lim 1    lim 1  x  x  e , izračunaj:
x 
 x x 0

3x2 2 x2 5x
 x 1   2x 1   x2  1   x 2  3x  1 
2x

a) lim   b) lim   c) lim  2  d ) lim  2 

x  x  1 x  2 x  3 x  x  1
      x 
 x  x5 

sin x
 sin x  x sin x
e) lim x   ln  x  1  ln x  g ) lim  cos x 
 ctg 2 x
f ) lim  
x  x 0
 x  x 0

ln 1  x 
Zadatak 3. Koristeći lim  1 , izračunaj:
x 0 x

ln 1  sin x  ln  cos 2 x  ln 1  sin 2 x 

a) lim b) lim c) lim
x 0 x x 0 ln  cos x  x 0 ln 1  tgx 
ln x  ln a 4  x  2  sin x 1
d ) lim e) lim f ) lim  cos x  x2
x a xa x 0 ln 1  x  x 0

19
 a x 1 e x 1
Zadatak 4. Koristeći lim  ln a, spec. lim  1 , izračunaj:
x 0 x x 0 x

e 2 x  e3 x esin x  1 ex 1 5x  x 5
a) lim b) lim c) lim d ) lim
x 0 x x 0 x x 0 sin 3 x  sin x x 5 x  5

Zadatak 5. Koristeći lim

1  x   1   ,   R /0, izračunaj:
x 0 x
3
1 x  1 x 1  sin x  1  sin x 1  sin x  1  sin x
a) lim b) lim c) lim
x 0 x x 0 x x 0 tgx
1  x sin x  cos 2 x 1  cos x cos 2 x
d ) lim e) lim
x 0
tg 2
x x 0 x2
2

Zadatak 6. Izračunaj sledeće granične vrednosti:

3
3x  1  3 4 1 x  3
a ) lim b) lim
x 1 2x  2 x  8
23 x

x 4  5x 2  4 x 2  ax
c) lim 2 d ) lim
x 1 3 x  2 x  1 x  a sin 2 x  sin 2 a

x 2  5x  3 7 x ln 2  ln x
e) lim ( ) f ) lim
x  x 2  3x  1 x2 x2  4

1 x  3 1 x
5
3x  x3
g ) lim h) lim
x 0 2x x 3 x  3

Zadatak 7. Dokaţi po definiciji:

3x  5
a) lim 2 b) lim 8  x  3 .
x 3 7 x 1

20
 Asimptote funkcije
Podsećanje

Skiciraj grafike funkcija y  2 x , y  ln x .

(Date funkcije imaju redom horizontalnu i vertikalnu asipmtotu)

Definicija
Prava x  a je vertikalna asimptota funkcije y  f x  ako je lim f x    .
x a

Primer
x2
Odredi vertikalne asimptote funkcija f x   , g x  
1
.
x x 1

Definicija
Prava y  b je horizontalna asimptota funkcije y  f x  ako je lim f x   b .
x 

Primer
x2 1 x2
Odredi horizontalne asimptote funkcija f x   , g x   .
1  3x 2
x2 1

Definicija
Prava y  kx  b je kosa asimptota funkcije y  f x  ako je lim  f x   kx  b  0 .
x 

T. Grafik funkcije y  f x  ima kosu asimptotu y  kx  b akko postoje sledeće granične

f x 
vrednosti lim  k , lim  f x   kx  b .
x  x x 

Primer
1
x2
Odredi kosu asimptote funkcija f x   , g x   xe x , hx   3 x 3  2 x 2 .
x 1

Zadatak

Odredi asimptote sledećih funkcija:

x2
f x   4 x  x  f x   2
1
a) b)
x x 4

x2 x3
c) f x   d) f x    x 
x2 1 x3

x 2  4x  3 x2
e) f x   f) f x   x  2  .
5x  1 x2  9

21
 Zadaci - asimptote funkcije

Odredi asimptote sledećih funkcija:

x 2  5x  6
1. f x   v.a. x  2, h.a. y  1
x2  4

x 2  3x  2 5 1 11
2. f  x  v.a. x  , k.a. y  x
2x  5 2 2 4

x 1
f x   x
1
3. v.a . x  2, k.a. y  x 
x2 2

f x   e  x  2 h.a . y  2
2
4.

f x  
1
5. v.a . x  0, h.a. y  0
1 ex

x2
6. f x   1
k .a. y  x  3
x
e

f x  
sin x
7. h.a . y  0
x

8. f x   x  ln x v.a . x  0

9. f x   ln 1  x  v.a . x  1

1  ln x
10. f x   v.a . x  e 1 , h.a. y  1
1  ln x
x
 1
11. f x   ln  e  
1
v.a . x  e 1 , h.a. y  x 
 x e

22
 Zadaci – osobine funkcije

x2 1
1. Odredi domen, nule, asimptote i ispitaj znak i parnost funkcije y  .
x 2  x  12

x 5
2. Odredi domen funkcije y   x 2  3x  2  arcsin 2 x  4  3 2 x 1 .

x 2  5x  4
3. Odredi domen, nule i znak funkcije f ( x)  log( ).
x 2  5x  6

5 x
x 1 12  sin 7 x
4. Date su funkcije f ( x)  ln( ) , g x   , h( x)  2 x 5 . Odredi njihove inverzne
x 1 5
funkcije i f  g  h, g  f  h .

5. Ispitaj parnost i periodičnost funkcije f ( x)  sin 4 x cos 4 x  3 cos 3 x .

3x  4  5 x  4
6. Izračunaj granične vrednosti a ) lim
x 4 x4
x  5x  6
2
b) lim 2
x 3 x  2 x  15

x 2  8 x  3 6 x 3
c) lim ( )
x  x 2  5x  1

sin 5 x
d ) lim .
x 0 sin 8 x

7
x 1  9 x 1
e) lim
x 0 5x

5 2 x  38 x
f ) lim ( )
x 0 5x

23
 x 3  27
7. Odredi domen, nule, asimptote i ispitaj znak i parnost funkcije y  .
 x 2  2x  1

x 3
8. Odredi domen funkcije y  x  7 x  10  arccos 2 x  13  e
2 5 x2
.

x 2  4x  4
9. Odredi domen, nule i znak funkcije f ( x)  ln( ).
x 2  9 x  14


 x 2  1, 0  x 1
10. Date su funkcije f ( x)   . Odredi njenu inverznu funkciju.

x  1 , x  0  x 1

11. Ispitaj parnost i periodičnost funkcije f ( x)  sin 2 x  cos 3 x  3 cos x .

5 x  6  3 5 x 2  17 x  12
12. Izračunaj granične vrednosti a ) lim
x 2 x2  4

b) lim 3 x 3  3x 2  x 2  2 x
x 

 23 1 
x  
c) lim1  1 9 
x
 1
27  x 3  
 3

d) lim cos x  sin x  x .

1

x 0

e) lim tgx 
tg 2 x

x
4

7 4 x  45 x
f ) lim ( )
x 0 2x

24
 Priprema za I pismeni zadatak

2 x 1
1. Odredi domen funkcije f ( x)  5 3 x 1   x 2  7 x  6  arcsin 5 x  14 .

x 2  4x  5
2. Odredi domen, nule i znak funkcije f ( x)  log 1 ( ).
2
2x  3

1 x  3
3. Izračunaj: a) lim
x  8
23 x

x 3  3x 2  4 x  12
b) lim
x 3 4 x 2  13x  3

4. a) Dokaţi po definiciji: lim x  2 .

x 2

5x  3
b) Dokaţi po definiciji: lim 6 .
x 3 2

x 2  8 x  3 6 x3
5. Izračunaj: a) lim 1  cos x
b) lim ( ) .
x 0 2
x x x 2  5x  1

a x  a x 3  cos 2 x  1
6. Date su funkcije f ( x)  x x
i g ( x)  . Odredi njihove inverzne funkcije
a a 5
i f g f .

25
 Pojam izvoda, priraštaj funkcije

Pretpostavimo da je funkcija f x  definisana u nekom intervalu a, b  i da je tačka x0  a, b 

fiksirana. Uočimo neku proizvoljnu tačku x1  a, b . Razlika x1  x0 pokazuje promenu ili
priraštaj vrednosti nezavisno promenjive x i obeleţava se sa x  x1  x0 . Razlika f x1   f x0 
predstavlja promenu ili priraštaj funkcije f x  i obeleţava se sa f x   f x1   f x0  .

y f x1   f x0 
Količnik  naziva se srednjom ili prosečnom brzinom promene funkcije u
x x1  x0
intervalu x0 , x1 . Šta se dešava kada se tačka x1 pribliţava tački x 0 ?
Ako ta granična vrednost postoji , ona se uzima za brzinu promene funkcije u tački x 0 .

Brzina promene funkcije f x  u tački x 0 naziva se IZVOD funkcije i obeleţava se sa f ' x'0  .

Definicija

Neka je funkcija y  f x  definisana na intervalu a, b  i neka je x0 , x0  x  a, b . Izvod

f x0  x   f x0 
funkcije y  f x  u tački x0  a, b  jednak je f ' x0   lim , ako ta
x 0 x
granična vrednost postoji.

26
Geometrijska interpretacija izvoda

Posmatrajmo sečicu S koja prolazi kroz tačke Ax0 , f x0 , Bx1 , f x1  . Kako se x smanjuje,
tj. kako se x1 sve više pribliţava x 0 , ona sve manje seče krivu y  f x  , sve dok u jednom
graničnom momentu ne postane tangenta t te krive.
y f x1   f x0 
Tada količnik priraštaja funkcije i priraštaja nezavisno promenjive 
x x1  x0
predstavlja koeficijent pravca tangente, tj. tangens ugla koji tangenta zaklapa sa pozitivnim
smerom x-ose. Dakle, f ' x0   tg  k .

Napomena:

Jednačina tangente krive y  f x  u tački M 0 x0 , y0  glasi: y  y0  f ' x0 x  x0 

Jednačina normale krive y  f x  u tački M 0 x0 , y0  glasi: y  y 0    x  x0 

1
f '  x0 

Zadaci

1. Odredi jednačinu tangente parabole y  x 2 u tački M 0  2,4

2. Odredi jednačinu tangente funkcije y  x 3 u tački M 0  1,1

3. Odredi jednačinu tangente funkcije y  x 2  x u tački M 0  1,0

4. Odredi jednačinu tangente funkcije y  3 x u tački M 0  8,2

u tački M 0  1,1
1
5. Odredi jednačinu tangente funkcije y 
x

27
 Definicija izvoda, priraštaj funkcije

Definicija

y
Levim (desnim) izvodom funkcije f u tački x 0 nazivamo levu (desnu) graničnu vrednost od
x
kada x teţi ka nuli:
f x0  x   f x0   f x0  x   f x0  
f '  x0   lim  f '  x0   lim 
x 0 x  x 0 x 

T. Potreban i dovoljan uslov da funkcija f ima izvod u tački x 0 jeste da postoje levi i desni izvod
u toj tački i da su meĎusobno jednaki.

Primer
Odredi levi i i desni izvod funkcije f x   x u tački x0  0 .
( f '  0  1, f '  0  1  f ' 0 ne postoji )

Primer
 x, x  0
Da li postoji f ' 1 funkcije f x    ?
x , x  0

( f '  1  1, f '  1   f ' 1 ne postoji )

1
2

Primer

2 , x  0
x

Da li postoji f ' 0 funkcije f x     x ?


2 , x0

Primer

e  x, x  0
x

Da li postoji f ' 0 funkcije f x    4 ?


 x , x  0

28
 Izvod funkcije po definiciji

f x0  x   f x0 
f ' x0   lim
x 0 x

Zadatak Odredi prvi izvod funkcije y  f x  ako je:

a) f x   x

b) f x   3 x

c) f x   x 2

d) f x   x 3

e) f x   c, c  R

a x 1
f) f x   a x , a  0, a  1 (lim  ln a)
x 0 x

ln 1  x 
g) f x   ln x (lim  1)
x 0 x

f x   sin x
sin x
h) (lim  1)
x 0 x

i) f x   cos x
j) f  x   xn

29
 Osnovna teorema o izvodu

Ako svaka od funkcija f i g ima izvod u tački x, tada zbir, razlika, proizvod i količnik funkcija f i
g, kao i c  f x , c  R imaju izvode i oni su jednaki:

1. c  f x'  c  f ' x, cR

2.  f x  g x'  f ' x  g ' x

3.  f x  g x'  f ' xg x  g ' x f x
 f x   f ' x g x   g ' x  f x 
4.  ' 
 g x   g 2 x 

Zadatak

Primenom već izvedenih izvoda:

 x '  2 1 x c'  0 a '  a

x x
ln a e '  e
x x

ln x '  1
x
sin x '  cos x cos x '   sin x x '  x
n n 1

odredi izvod funkcije:

1. f  x   3x 7  5 x 6  7 x 4  2 x 2  4

2.  
f  x   4 x 5  3x 2  e x

3. f x   ln x  5 x

4. f x   tgx

f x  
2 sin x
5.
x2 1

3x
6. f x    5 ln 2
cos x

3
7. f x   e x x  cos
4

30
 Zadaci - osnovna teorema o izvodu

f x  
sin x
1.  x ln x
ln 4

5x 3
2. f x    e 3tgx
sin x

2
3. f x   5ctgx  37 x 3  4 sin
7

ax  bx 2
4. f x  
am  bm 2

1 x x
5. f x  
1 x x

6. f x     1
x  1 

 1
 x 

1  cos x
7. f x  
1  cos x

f x  
x sin x
8.
1  tgx

31
 Izvod elementarnih funkcija

Tablica izvoda elementarnih funkcija

r.br. Funkcija f x  Izvod f ' x  Vaţi za

1. C -konstanta 0 xR

2. xn nx n 1 x  0, n  R

3. ax a x ln a a  0, a  1, x  R

4. ex ex xR

5. log a x 1 a  0, a  1, x  0
x ln a

6. ln x 1 x0
x

7. sin x cos x xR

8. cos x  sin x xR

9. tgx 1 
x  k , k  Z
cos 2 x 2

10. ctgx 1 x  k , k  Z
sin 2 x

11. arcsin x 1 x 1
1 x 2

12. arccos x 1 x 1
1 x 2

13. arctgx 1 xR

1 x2

14. arcctgx 1 xR

1 x2

32
 Zadaci
1. Odredi prvi izvod sledećih funkcija:


a) f x   xe x cos x  sin x   ln 2 arcsin x  3x 2  5x 
x3  2x arctgx m 2  e 3
b) f x    4 
ex log 3 x b  log 7

c) f x  

tgx  2 x  5.
3ctgx

me x
d) f x  
 
.
ln x  3x 4  2

2. Odredi jednačine tangente i normale krive:

a) f x   x 2  4 x  3 u tački M 1, y0 

8a 3
b) f x   2 u tački M 2a, y0 , a  R, a  0
4a  x 2

1 2  
x x
c) f x    e  e 2  u tački M 2 ln 2, y0 
2  


d) f x   2  x  2 2 x u tački M 2, y0 

2x  1
e) f x   u tački preseka krive sa y-osom
x 1

f) f x   1 ln x u tački preseka krive sa x-osom.

3. Odredi jednačinu tangente krive parabole f x   x 2 koja:

a) je paralelna pravoj y  4 x  5

b) je normalna na pravu 2 x  6 y  5  0

c) obrazuje sa pravom 3x  y  1  0 ugao od 45 0 .

33
 Zadaci - izvod elementarnih funkcija
Definicija

Neka su prave t i n tangenta i normala krive y  f x  u tački M, tačka T presečna tačka

tangente t i x-ose, tačka N presečna tačka normale n i x-ose, a tačka P projekcija tačke M na x-
osu. Tada duţi TP i NP nazivamo subtangenta i subnormala.

Podsetnik

Ugao izmeĎu dve krive jednak je uglu izmeĎu tangenti na date krive u tački preseka krivih.

Zadaci

1. Za krivu:

a) f x   4x 2 , u tački M 2, y0  krive,

b) f x   x 3  x  1 , u tački M 1, y0  krive,

x 2  2x  2
c) f x   , u tački M 3, y0  krive,
x 1

Napiši jednačinu tangente i normale, naĎi tačke T i N preseka tangente i normale sa x-osom,
izračunaj duţinu subtangente i subnormale i površinu MNT .

2. Odredi ugao pod kojim se seku krive:

a) y  x, y  x , x  0

b) y  x 2 , y 2  x

c) y  x  2 , y 2  4  6 x  x 2
2

1
d) y  , y  x, x  0
x

e) y  sin x, y  cos x

f) y  tgx, y  ctgx .

34
 Zadaci - izvod elementarnih funkcija

Posmatrajmo funkciju y  f x  . Njen izvod f ' x  , ako postoji, je funkcija od x pa moţemo

traţiti izvod te nove funkcije. Izvod od izvoda funkcije y  f ' x  nazivamo drugi izvod i
označavamo ga sa f ' ' x  , tj. f ' ' x    f ' x ' . Analogno se definišu treći, četvrti,...,n-ti izvod
funkcije: f n 
x   f n1 x'
Zadaci

1. Odredi treći izvod funkcije:

a) y  3x 2  x 4  2

b) y  cos x

c) y  tgx

d) y  x

ln x
e) y  .
x

2. Odredi n-ti izvod funkcije:

a) y  x n

b) y  e x

c) y  5 x

d) y  sin x

e) y  ln x

1
f) y 
x

g) y  xe x

35
 Izvod sloţene funkcije
Teorema

Ako funkcija y  f x  ima izvod u tački x, a funkcija z  g  y  ima izvod u tački y  f x  , tada
sloţena funkcija z  g  f x   g  f x  ima izvod u tački x i vaţi
g  f ' x  g '  y   f ' x  g '  f x  f ' x .

Zadaci

Odredi izvod sloţene funkcije:

 
1. f x   ln x 5

2. f x   arctgx

3. f x   sin 3 x

4. f x   3
1
1 x2

5. f x   x  x  x

6. f x   cos x 1  sin 2 x

3  4x
7. f ( x)  2 x  arctg 5 x  sin 3 (ln x)  .
x2 1

2 4 x 1
8. f ( x)  5e 3 x  ( 6 x  1  cos 3 x  ).
7x  4

 1  5x 
9. f ( x)  4 x  arcsin 3x  ln 3 x  arctg  2 .
 x  2

 2x  1 
10. f ( x)  3 3x  2  (e 2 x  sin 3 x  ln  ) .
 x4 

36
 Zadaci - izvod sloţene funkcije

1. f x   sin 3 x  sin x 3

  x  
2. f x   ln  tg    
  2 4 

1 x2 1
3. f x   ln 2
4 x 1

1  sin x
4. f x   ln
1  sin x


5. f x   ln x  x 2  1   x
x2 1

1 x2
6. f x   x arccos .
1 x2

2x  1
7. f ( x)  3  (e  2 x  ln 3 x)
x4

52 x
8. f ( x)  4 arccos x  3
.
ln( 2 x  5)

2 ln(ctg (3x  1))  e 2 x

9. f ( x)  .
sin 2 x

tg 3 x
10. f ( x)  3 arcsin 5 x  .
2x  x 2

2x  5
11. f ( x)  5 ln  (e x
 cos 2 4 x) .
x6

37
 Zadaci - izvod sloţene funkcije

Napomena

Ako se u funkciji čiji izvod traţimo x pojavljuje i u osnovi i u eksponentu, koristimo pravilo
x  e ln x , a zatim radimo izvod sloţene funkcije.

1. f x   x x

1
2. f x   x x

3. f x   ln x 
x

4. f x   sin x 
cos x

x
 1 
5. f x   1  
 x 1

6. f x   x x 1 x  1 .
x

7. f x   x x
2

8. f x   x x .
x

9. f x   sin x  x sin x .
x

x
1 
10. f x   x x
   1 .
x 

38
 Zadaci - izvod sloţene funkcije

Lopitalova teorema

T1. Neka su funkcije f x  i g x  definisane u intervalu a, b , lim f x   0, lim g x   0 , u

x a x a

intervalu a, b postoje konačni izvodi f ' x  i g ' x  , pri čemu je g ' x   0 i postoji
f ' x  f x  f ' x 
lim  k . Tada je lim  lim .
x a g ' x  x a g  x  x a g '  x 

T2. Neka su funkcije f x  i g x  definisane u intervalu a, b , lim f x   , lim g x    , u

x a x a

intervalu a, b postoje konačni izvodi f ' x  i g ' x  , pri čemu je g ' x   0 i postoji
f ' x  f x  f ' x 
lim  k . Tada je lim  lim .
x a g ' x  x a g  x  x a g '  x 

Teoreme vaţe i kada je a   ili a   .

Zadaci

Primenom Lopitalove teoreme izračunaj granične vrednosti:

x2  x  6 tgx  cos 3x  1
1. lim 3 8. lim
x 2 x  x  6 x 0 e x  ex

x3  x2  x  1 x  arctgx
2. lim 9. lim
x 1 x4  x3  x  1 x 0 x3

x
sin  cos x
1  2x  1  2x 2
3. lim 10. lim
x  1  sin 2 x  cos x
x 0
1 x  1 x

3
x 1 2x  x 4  3 x
4. lim 5 11. lim
x 1
x 1 x 1
1  4 x3

x  sin x x2  cos x   3 sin x

5. lim 12. lim
x 0 x3 x 0 x 4 sin x

ln 1  x   x 2 1 1 
6. lim 13. lim   x 
x 0 1  x  n
1 x 2

x 0 x e 1

e x  e  x  2x  1 
7. lim 14. lim  ctg 2 x  2 
x 0 x  sin x x 0
 x 

39
 Diferencijal – pojam i definicija
Primer

f x   x 3 , izračunajmo priraštaj funkcije u proizvoljnoj tački x 0 :

3 2 3

y  f x0  x   f x0   x0  x   x03  3x02 x  3x0 x   x   3x02 x  x 3x0 x  x 
2

Stavimo 3x02  A, 3x0 x  x    x  . Vidimo da A ne zavisi od x i da je lim  x   0 .
2
x 0

Sada priraštaj funkcije u tački x 0 ima oblik y  Ax   x x .

Definicija

Funkciju y  f x  nazivamo diferencijabilnom u tački x 0 , ako priraštaj funkcije y u toj tački

koji odgovara priraštaju x nezavisno promenjive ima oblik y  Ax   x x , gde je da A
broj koji ne zavisi od x , a lim  x   0 . Veličinu Ax nazivamo diferencijalom funkcije
x 0

y  f x  u tački x 0 i obeleţavamo sa dy : dy  Ax .

Teorema

Funkcija y  f x  je diferencijabilna u tački x 0 ako i samo ako ima izvod u toj tački.

Dokaz

1. Neka je funkcija y  f x  diferencijabilna u tački x 0 . Iz definicije diferencijala vidimo

da za diferencijabilna funkcije vaţi:

y Ax   x x y Ax   x x

  f ' x0   lim  lim A
x x x 0 x x 0 x

y
2. Neka za funkciju y  f x  postoji f ' x0   lim . Stavimo da je
x 0 x

y
 f ' x0    x  . Tada vaţi lim  x   0 i y  f ' x0 x   x x , čime smo
x x 0

dokazali diferencijabilnost funkcije y  f x  .

Ako stavimo dx  x , tada dx nazivamo diferencijalom nezavisno promenjive x. Tada vaţi

dy  f ' x0 dx , pa moţemo reći da je izvod jednak količniku diferencijala funkcije i

diferencijala nezavisno promenjive x: f ' x0  

dy
.
dx

40
 Primena izvoda na ispitivanje funkcije

Teorema

Neka je funkcija y  f x  diferencijabilna u intervalu a, b  . Tada vaţi:

1. Ako je f ' x   0, x  a, b , onda je funkcija rastuća na intervalu a, b  .

2. Ako je f ' x   0, x  a, b, onda je funkcija opadajuća na intervalu a, b  .

3. Ako je f ' x   0, x  a, b, onda je funkcija neopadajuća na intervalu a, b  .

4. Ako je f ' x   0, x  a, b, onda je funkcija nerastuća na intervalu a, b  .

Primer

Ispitaj monotonost sledećih funkcija:

x3
f x   b) f x   f  x   x 3  3x 2  2 .
2x
a)  x2 c)
3 x 1
2

Definicija

Neka je x 0 unutrašnja tačka oblasti definisanosti funkcije y  f x  . Reći ćemo da u tački x 0

funkcija y  f x  ima lokalni maksimum (minimum) ukoliko postoji okolina x0   , x0    u
kojoj je f x0   f x , x  x0   , x0    ( f x0   f x , x  x0   , x0    ).

Zajednički naziv za lokalni maksimum i lokalni minimum je lokalni ekstrem.

Teorema Neophodan uslov ekstrema

Ako je x 0 tačka lokalnog ekstrema funkcije y  f x  , tada je f ' x0   0 ili f ' x0  ne postoji.

Tačke u kojima je f ' x   0 nazivaju se stacionarne tačke.

Teorema

Neka je x 0 tačka mogućeg lokalnog ekstrema funkcije y  f x  i neka je f x  diferencijabilna

u svakoj tački intervala x0   , x0    \ x0 . Tada vaţi:
1. x  x0   , x0 , f ' x   0 i x  x0 , x0   , f ' x   0  x0 , f x0  je lokalni maksimum;
2. x  x0   , x0 , f ' x   0 i x  x0 , x0   , f ' x   0  x0 , f x0  je lokalni minimum.

41
Teorema

Neka je za funkciju y  f x  u tački x 0 ispunjeno f ' x0   0 . Ako postoji f ' ' x0  i ako je
f ' ' x0   0 , tada funkcija u tački x 0 ima lokalni maksimum, a ako je f ' ' x0   0 , tada funkcija
u tački x 0 ima lokalni minimum.

Primer

Ispitaj monotonost i odredi ekstreme sledećih funkcija:

x 2  3x  2
a) f x   2 x 3  3x 2  12 x b) f x   x 3 x  4 c) f x   .
x2  4

Definicija

Neka je funkcija y  f x  diferencijabilna u intervalu a, b  . Za funkciju y  f x  kaţemo da

je konveksna nadole (nagore) u datom intervalu ako se deo grafika y  f x  koji odgovara tom
intervalu nalazi iznad (ispod) bilo koje svoje tangente.

Teorema

Neka je funkcija y  f x  diferencijabilna u intervalu a, b  . Tada vaţi:

1. Ako je f ' ' x   0, x  a, b , onda je funkcija konveksna nadole na a, b  .

2. Ako je f ' ' x   0, x  a, b , onda je funkcija konveksna nagore na a, b  .

Definicija

Ako za tačku postoji okolina  x0   , x0    takva da funkcija y  f x  u intervalima

 x0   , x0  i  x0 , x0    ima različitu konveksnost, tada kaţemo da je tačka Px0 , f x0 
prevojna tačka grafika funkcije y  f x  .

Potencijalna prevojna tačka je tačka u kojoj je f ' ' x0   0 ili f ' ' x0  ne postoji.

Primer

Ispitaj monotonost, konveksnosti odredi ekstreme i prevoje sledećih funkcija:

1  ln x
a) y  4 x 3  9 x 2 b) y
x2
1
 x2  5 
c) y  5 x  1e x d) y  ln  2  .
 x  x 6

42
 Zadaci – ispitivanje funkcije

Ispitaj tok i nacrtaj grafik sledećih funkcija:

6x 2  x  1
1. y 11. y  3 1  x 3
x 1

 x 2  4x  4 8
2. y 12. y 
x 1 x x2  4

2x 2  x  1 2x  1
3. y  13. y  ln
x 1 3x  2

x 2  3x  2 x2
4. y 14. y  ln
3x  2 x 1

x 2  4 x  12 1
5. y 15. y 
x3 ln x  1

x 2  5x
6. f ( x)  16. y  ln sin x 
2 x  32
1
x 
7. f ( x)  17. y  e x2
2  x2
1

y
2
 y' '  0, x  18. y  e x
2
3 x  4
  
8.
3  x 5  x2
2

4 x  12 e x 1
9. y 19. y 
x  22 x2

16  1
10. y  20. y  arctg 1   .
x x  4
2
 x

43
 Zadaci – primena izvoda

1. Dokaţi da se krive y1  4 x 2  2 x  8 i y 2  x 3  x  10 dodiruju u tački 3,34 . Da li isto

vaţi i za tačku  2,4 ?

2. Data je kriva y  ax 2  bx  c . Odredi parametre a,b i c ako je tangenta u tački x  3

paralelna sa x-osom, tangenta u tački x  2 normalna na pravu x  10 y  8  0 i sadrţi
tačku 4,1 .

3. Odredi ugao izmeĎu krivih y  x 2  4 x  4 i y   x 2  6 x  4 .

4. Za krivu f x   6x 2 , u tački M 1, y 0  krive, napiši jednačinu tangente i normale, naĎi

tačke T i N preseka tangente i normale sa x-osom, izračunaj duţinu subtangente i

subnormale (TP, NP) i površinu MNT .

5. Odredi maksimalnu zapreminu valjka upisanog u loptu poluprečnika R.

6. Odredi visinu kupe maksimalne zapremine, kao i njenu zapreminu sa datom izvodnicom

s.

7. Izračunaj izvod sledećih funkcija:

x2 2 2x 1 1 x
a) y  arcsin b) y   2arctg
2 x4  2 x2  2 x 1
2
1 x

 1
8. Ispitaj monotonost i konveksnost funkcije y  arctg 1   .
 x

9. Odredi a i b tako da funkcija y  a ln x  bx 2  x ima ekstremne vrednosti u tačkama

x  1 i x  2 i za dobijene vrednosti odredi prirodu tih ekstrema.

10. Odredi m tako da kriva y  mx3  6x 2 ima prevojnu tačku za x  1 .

11. U loptu poluprečnika R = 1 upisana je prava kupa čija je visina x. Izraziti zapreminu
kupe kao funkciju njene visine. Za koje x je zapremina kupe najveća?

12. MeĎu svim jednakokrakim trouglovima čiji su kraci duţine a odredi trougao najveće
površine.

44
 Priprema za II pismeni zadatak

x3
1. Ispitaj tok i nacrtaj grafik funkcije y  .
2x  1
2

x 1
2. Odredi jednačinu tangente krive y  x 3  5x 2  3 koja je normalna na pravu y    .
8 4

3. Izračunaj izvod sledećih funkcija:


a) y  1  x 2  arctgcx  ln x  1  x 2 
 1  x4  1
  1 x
4
b) y  ln 
 x2  x4
 

45
 Pojam primitivne funkcije i neodreĎenog integrala

Definicija

Neka je data funkcija f definisana u nekom intervalu (a, b) . Svaku funkciju F definisanu u
intervalu (a, b) , koja ima svojstvo F ' x   f x  , ili dF x   f x dx , x  (a, b) nazivamo
primitivnom funkcijom za funkciju f.

x3 x3 x3
Primer. f x   x 2 . Primitivne funkcije: F1 x   , F2 x    3, F3 x    5....
3 3 3

Operacija nalaţenja primitivne funkcije date funkcije naziva se integracijom. Ova operacija je
inverzna operaciji nalaţenja izvoda, ali za razliku od nalaţenja izvoda, integracija nije
jednoznačna operacija.

T1. Ako funkcija f u intervalu (a, b) ima izvod stalno jednak nuli, tj. f ' x   0, x  a, b , tada je
funkcija f jednaka nekoj konstanti C, tj. f x   C, x  a, b .

T2. Ako funkcija f definisana u intervalu (a, b) ima primitivnu funkciju F, tada skup funkcija
oblika F x   C, C  R , predstavlja skup svih primitivnih funkcija za funkciju f .

Definicija

Neodređenim integralom funkcije f nazivamo skup svih njenih primitivnih funkcija i

obeleţavamo ga sa:  f x dx :  f xdx  F x  C : C  R.
Radi jednostavnosti pišemo  f xdx  F x  C , f - integrand (podintegralna funkcija), x –
promenjiva integracije, C – konstanta integracije.

'
 x n1  x n 1
Primer. sin x '  cos x   cos xdx  sin x  C ,    x n   x n dx  C .
 n  1 n 1

T3. Ako je funkcija f neprekidna, tada postoji  f x dx .

46
 Osobine neodreĎenog integrala

1.  f xdx  f x.'

2.   f x'dx  f x  C .

3.   f x  g xdx   f xdx   g xdx .

4.  kf xdx  k  f xdx, k  R /0.

Primer.

 xx  1 dx   x  2 x  xdx   x dx  2 x dx   xdx  4  2  3  2  C .

2
3 2 3 2 x4 x3 x2

Zadaci

 4
x 2  2

1.  2x3
dx

 3
2. 3
x  2  x 4 dx

x2  3 x  5
3.  23 x
dx

4.  sin x  2 cos xdx

 3 cos 
x  4 x  3 sin 2 x dx
2
5.

47
 Tablica osnovnih integrala

x n1
1.  x n dx   C , n  1, x  0
n 1
dx
1
2.  dx  ln x  C , x  0
6.  sin 2
x
 ctgx  C , x  k , k  Z
x
dx 
ax 7.  cos  k , k  Z
 tgx  C , x 
   C , a  1, a  0
x 2
a dx x 2
3. ln a
dx arcsin x  C ,1  x  1
 a dx  e  C
x x
8.  
1  x 2  arccos x  C ,1  x  1
4.  sin xdx   cos x  C dx arctgx  C
9.  1  x 2  arcctgx  C

5.  cos xdx  sin x  C

Zadaci

x  12 dx
1.  x


3
x 1 
2

2.  2x
dx

8x  1
3.  2 x  1 dx

cos 2 x
4.  cos x  sin x dx

dx
5.  sin 2
x cos 2 x

6.   x
2
  2  dx
x

 ae 
x b
7.  be x  a dx

48
 Zadaci – neodreĎeni integral

2 x  3x
1.  dx 2 x 1  5 x 1
6x 8.  10 x dx

2 x  3x
2.  9 x  4 x dx 1  2x 2
9.  x 2 1  x 2 dx
 

e3x  1
3.  e x  1 dx 1  cos 2 x
10.  dx
1  cos 2 x

dx
4.  3  3x 2 11.  ctg 2 xdx

 1 
5.  1  x 2 

x x dx 12.  tg 2 xdx

2 x x4
6.  2 sin 2dx 13. 
1 x2
dx

cos 2 x 4 x
7.  cos 2
x sin 2 x
dx 14.  2 x
dx

2
 x x
15.   sin  cos  dx
 2 2

49
 Metoda zamene

T. Neka je funkcija f definisana i neprekidna u intervalu (a, b) i neka je  jedna neprekidno

diferencijabilna funkcija koja neki interval ( ,  ) preslikava na interval (a, b) . Tada je

 f xdx   f  t  ' t dt , pri čemu se podrazumeva da je x   t  .

Na osnovu ove teoreme od integracije po x moţemo preći na integraciju po t tako što

ćemo u integralu  f x dx svuda umesto x pisati  t  . Pri tom dx shvatamo kao diferencijal
funkcije x   t  , pa imamo dx   ' t dt .

Zadaci

 x cosx dx
1
 2 x  3dx 2 x e e)  sin 2 xdx .
2 cos x 2 x3
1. a) b) c) sin xdx d) dx

1 tgx dx 
ex 1 ex dx .
2. a)  x ln xdx b)  cos 2 xdx c)  arcsin 2
x 1 x 2
d)  1 e 2x

cos 3 x
 sin 14 xdx b)  sin x cos xdx c)  cos x sin xdx .
5 12 7 15
3. a)

(Kod količnika smena je ona funkcija koja je u imeniocu, a kod proizvoda smena je ona
funkcija koja ima paran eksponent ako su stepeni različite parnosti, a ako su oba neparna,
onda ona funkcija koja ima veći eksponent)
Napomena: Problem se javlja kad je kod količnika brojilac parnog stepena ili kod
proizvoda oba činioca parnog stepena. Takve probleme ćemo rešavati kad uvedemo
pojam parcijalne integracije.

1 1
4. Integrali koji se svode na arctgx ili arcsinx: a 2
 x2
dx ,  a  x2
2
dx

1 1 1
a) 4 x 2
dx b)  2  3x 2
dx c) x 2
 6 x  13
dx

1 1 1
d)  9 x 2
dx e)  4  5x 2
dx f)  15  2 x  x 2
dx .

50
 1 1
5. 5.1.  x a2 2
dx 5.2.  x  a2
2
dx

t 2  a2 t 2  a2 t 2  a2
smena: x2  a2  t  x  x  , x2  a2  , dx  dt
2t 2t 2t 2

1 1 1 1
a)  9  x2
dx b)  3x 2  4
dx c)  x2  x 1
dx d)  x 2  8 x  12
dx .

6.  a 2  x 2 dx , smena : x  a sin t

a)  4  x 2 dx b)  3  7 x 2 dx c)  5  4 x  x 2 dx

Napomena: Integrali tipa  a 2  x 2 dx rešavaju se parcijalnom integracijom.

2x  1 4x  3 2x  3
7. a) x 2
 x6
dx b) x 2
 2x  4
dx c)  5  x 2  4x
dx

8. Smena: x  t n , n  NZS  n1 , n2 ,..., nk  , ni  eksponent korena, i 1,...k 

dx dx
 , smena : x  t 6  , smena : x  t 4
 
a) b)
x 3
x 1 x x4

x 2dt 1 t 2 2t
9. Univerzalna trig. smena: tg  t  dx  , cos x  , sin x 
2 1 t 2
1 t 2
1 t 2
cos x 1 t 2 dx 1  sin x  cos x
a)  1  cos x  1  t 2 dt
dx  b) 
1  sin x  cos x
c)  1  sin x  cos xdx

dt 1 t2
10. Univerzalna trig. smena: tgx  t  dx  , cos 2
x  , sin 2
x 
1 t 2 1 t 2 1 t 2
dx sin 2 x cos x dx
a)  1  sin 2 x b) 
sin x  cos x
dx c)  sin 4
x cos 2 x

dx 1
11.  x  1 1 x2
smena : x  1 
t

51
 Zadaci – metoda zamene

ln 2 x  1
1.  3  x 2  2x  2x  1
dx

dx sin 6 (ln x)  cos 5 (ln x)

2.  x 2  4x  8  2x
dx

dx
 cos 
2
3. xdx
1  x 2  4x

sin 5 ( x ) 1
4.  cos 12
( x)  x
dx  x 2  10 x  26
dx

3x  5 ctgx
5. x 2
 3x  7
dx  sin 2
x
dx

dx dx  x 
6.  cos 4
x
(tgx  t )  2  cos x  tg  t 
 2 

52
 Parcijalna integracija

T. Neka su funkcije u i v definisane i neprekidne u intervalu a, b i neka imaju neprekidne

izvode za x  a, b. Tada vaţi  uxv' xdx  uxvx   u' xvxdx .
Ovu formulu kraće zapisujemo:  udv  uv   vdu .

Zadaci

 xe  x cos xdx x
x 2
1. a) dx b) c) sin xdx

2. a)  ln xdx b)  arcsin xdx c)  arctgxdx .

 x sin x dx
x x
e  cos
2
3. a) x
dx b) 2
dx c) .
x

4.  x 2  a 2 dx u  x 2  a 2 , dx  dv

a)  4  x 2 dx b)  5 x 2  3dx c)  3  4 x  x 2 dx

5. Problem kod metode zamene prilikom rešavanja integrala količnika trigonometrijskih

funkcija kad je brojilac parnog stepena ili kod proizvoda kad su oba činioca parnog
stepena, moţe se pravazići parcijalnom integracijom.
cos 2 x
a)  sin 14 xdx b)  sin 4 x cos 12 xdx

(zadatak se moţe rešiti i sniţavanjem stepena korišćenjem formula za poluugao)

6. a)  x ln x 2  3 dx   arccos  x dx
b)  3 x

53
 Zadaci - parcijalna integracija

x e
2 x
1. dx

 x arctgxdx
3
2.

 sin
4
3. x cos 2 xdx

ln 2 x  1
4.  2x  1
dx

5.  3x
2
arcctg x 3 dx  

 x sin
2
6. xdx

 ln
2
7. xdx

8.  x 2  10 x  26dx

9.  sinln xdx t  ln x  x  e 
t

10.  xe
x
sin x dx (u  xe x )

2
 ln x 
11.    dx (u  ln 2 x)
 x 

54
 Integral racionalne funkcije
Px 
Ova integracija se odnosi na integraciju racionalnog razlomka gde su Px  i Qx 
Qx 
polinomi, pri čemu je izloţilac brojioca Px  manji od izloţioca imenioca Qx  . Ako je
 
Qx   x  a  x 2  px  q gde je a realan višestruki koren polinoma Qx  , a   i višestruki
k e

kompleksni koreni, onda se razlomak rastavlja na parcijalne razlomke:

P x  A A2 Ak M  N1 x M 2  N2 x M e  Ne x
 1   ...   21   ... .
Q x  x  a  x  a 2 k 2

x  a  x  px  q x  px  q 2
 
x 2  px  q
e

Nepoznati koeficijenti A1,...,Ak,M1 ,...,Me,N1 ,...,Ne odreĎuju se metodom nedreĎenih koeficijenata.

Zadaci

dx
1. x 2
 x2

4x  3
2. x 2
 x6
dx

3x 2  2 x  3
3.  x 3  x dx

dx
4. x 3
1

5  2x
5. x 3
 8 x 2  15 x
dx

x 3  x 2  16 x  16
6.  x 2  4 x  3 dx

5  2x
7. x 3
 8 x 2  15 x
dx

cos x
8.  sin 2
x  6 sin x  12
dx

55
 Zadaci - integral racionalne funkcije

dx
1. x 2
 4x  3

1  7x
2. x 2
 5x  6
dx

x2
3. x 3
 2x 2
dx

2x 2
4.  x 4 1dx

2 x 2  3x  1
5.  x 3  x 2  6 xdx

x 2  14 x  21
6.  2 dx
x  3x  10

x3
7.  x 2  1dx

x3  1
8.  3 dx
x  x2

xdx
9. x 4
 4x 2  3

2 x 2  41x  91
10.  x 3  2 x 2  11x  12dx

56
 Zadaci - neodreĎeni integral

9 x
1.  3 x
dx


x3  3 x  5 
2

2.  45 x 2
dx

3.  5  x 2  4 x dx

4.  7  x 2  6 x dx

2x  4
5. x 2
 2x  9
dx

3x  2
6. x 2
 3x  2
dx

cos 4 x
7.  10 dx
sin x

 sin
14
8. x cos 5 xdx

1
9.  x 2  8 x  20
dx

10.  cos  ln x  dx

57
 Pojam diferencijalne jednačine I reda

Definicija

Diferencijalnom jednačinom I reda nazivamo svaku jednačinu u kojoj se pojavljuju nezavisno

promenjiva x , nepoznata funkcija y i prvi izvod nepoznate funkcije y ' . Pri tom x i y mogu i da
se ne pojavljuju eksplicitno.

Rešenjem date diferencijalne jednačine I reda nazivamo svaku funkciju definisanu na nekom
intervalu a, b  koja ima sledeće svojstvo: kad se u jednačini umesto y zameni ta funkcija, a
umesto y ' njen izvod, jednačina postaje identitet po x.

Primer

y' 1  x 2  1  y  arcsin x  c, c  R

Diferencijalne jednačine koje dopuštaju razdvajanje promenjivih

Definicija

Svaku jednačinu oblika y'  f x g  y  , gde su f i g neke funkcije, nazivamo diferencijalnom

jednačinom koja dopušta razdvajanje promenjivih.

Postupak rešavanja

y'  f x g  y  
 f x g  y    f x dx    f x dx  G y   F x   c, c  R
dy dy dy
dx gy gy 
Rešavanjem poslednje jednačine po y dobija se rešenje diferencijalne jednačine.

Zadaci

2y
1. Reši jednačinu y ' .
x

2. Reši jednačinu y'  mx, m  R .

3. Reši jednačinu y'  1  x 2  y 2  x 2 y 2 .

4. Reši jednačinu y'  e 2 y sin 3x .

58
 Rešavanje diferencijalnih jednačina I reda

1. Reši jednačinu y' e x  x .

2. Reši jednačinu x 2 y'2 x  6 y'  1  xy ' .

3. Reši jednačinu e x  y y'  x .

4. Reši jednačinu xy '  y  y 3 .

5. Reši jednačinu y' sin y  cosx  y cosx  y  .

6. Odredi partikularno rešenje diferencijalne jednačine koje zadovoljava početni uslov:

a) x 2

 1 y'2 xy 2  0, y0  1

b) ctgx  y' y  2, y0  1

c) y'  3 y , y2  0

d) xy ' y  y 2 , y1  0.5

59
 Zadaci - diferencijalne jednačine

Definicija

Diferencijalnom jednačinom drugog reda nazivamo svaku jednačinu u kojoj se pojavljuju

nezavisno promenjiva x , nepoznata funkcija y i prvi i drugi izvod nepoznate funkcije y ' i y ' ' .

Primer

Reši jednačinu y' '  k , k  R .

* Smenom y'  z  z '  k , ovu jednačinu svodimo na diferencijalnu jednačinu I reda.

Zadaci

1. Reši jednačine:

a) y' '  4

b) y' '  1  2 x

c) y' '  cos x

2. Odredi partikularna rešenja koja zadovoljavaju početne uslove jednačine:

a) y' '  5, y2  5, y4  11

b) y' '  x, y1  0, y2  2

c) y' '  12 x, y0  2, y' 0  20 .

60
 Definicija i egzistencija odreĎenog integrala, osobine odreĎenog
integrala
Površina krivolinijskog trapeza
Nalaženje površine mnogih ravnih figura može se svesti na nalaženje površina tzv.
krivolinijskih trapeza.

Krivolinijskim trapezom u ravni xOy nazivamo svaku figuru koja je ograničena nekom
krivom y  f ( x), x  [a, b] , pravim linijama x  a i x  b i x-osom. Pritom se pretpostavlja da
je funkcija f neprekidna i da je f ( x)  0 za x  [a, b] .

Slika 1.

Površinu takve figure približno možemo izračunati na sledeći način:

Podelimo odsečak [a, b] na n delova tačkama x1 , x2 ,..., xn1 i xo  a, xn  b , pri čemu
je x0  x1  ...  xn1  xn i neka su svi intervali [ xi 1 , xi ] iste dužine, tj.
ba
x  xi  xi 1  , i  1,2,..., n .
n
Ako kroz deone tačke povučemo prave paralelne sa y-osom, podelićemo polazni
krivolinijski trapez na n manjih krivolinijskih trapeza. Neprekidnost funkcije f na [a,b] povlači
da postoje tačke  im i  iM iz odgovarajućeg podintervala [ xi 1 , xi ] , u kojima funkcija f dostiže
najmanju, odnosno, najveću vrednost. Za svaki krivolinijski trapez Ti nad
podintervalom [ xi 1 , xi ] , posmatraćemo upisani pravougaonik Aiu (odnosno opisani
pravougaonik A ), čija je jedna stranica podinterval [ xi 1 , xi ] , a druga jednaka minimumu
i
o

f ( im ) (odnosno maksimumu f ( iM ) ) funkcije f na datom podintervalu. Jasno je da možemo

pisati:

Aiu  Ti  Aio

61
 Slika 2. Slika 3.

Površinu ravnog lika možemo posmatrati kao funkciju koja skupovima tačaka datog lika
dodeljuje nenegativan broj, tako da većem skupu mora pripadati i veća površina. Označimo
sa Pi u , PiT , Pi o površine upisanog pravougaonika, krivolinijskog trapeza i opisanog
pravougaonika, respektivno, za svaki od podintervala [ xi 1 , xi ] . Dakle, važi:

Pi u  PiT  Pi o

n n n
Kako je: Au   Aiu T   Ti A o   Aio
i 1 i 1 i 1

sledi da je: Au  T  A o , odakle je P( Au )  P(T )  P( Ao ) ,

n n
gde je P( Au )   f ( im )x , P( A o )   f ( iM )x , a P(T ) površina krivolinijskog
i 1 i 1

trapeza T .

Povećanjem broja podintervala n ,duţina podintervala se smanjuje, tako da kada

n   , tada x  0 .
n n
Ako sledeće dve granične vrednosti: lim  f ( im )x , lim  f ( iM )x postoje i
n  n 
i 1 i 1
meĎusobno su jednake, tada se površina krivolinijskog trapeza koji odreĎuje funkcija f na
intervalu [a, b] definiše kao:

n n
P  P(T )  lim  f ( im )x  lim  f ( iM )x
n  n 
i 1 i 1

Dovoljan uslov za postojanje ovih graničnih vrednosti i njihove jednakosti jeste da je

funkcija f neprekidna na [a, b] .

62
 Definicija određenog integrala

Definicija

Neka je f jedna funkcija definisana na [a, b] . Neka je P:

a  x0  x1  ...  xn1  xn  b jedna podela intervala [a, b] i neka je u svakom podeljku ove
podele uzeta proizvoljna tačka  i ,i=1,2,…,n.

n
Zbir:  f ( )x
i 1
i i gde je x  xi  xi 1 , i  1,2,..., n naziva se integralna suma

(Rimanova suma ) funkcije f koja odgovara podeli P i odreĎenom izboru tačaka  i .

n
Neka je n  max xi , lim  f ( i )xi  I . Tada broj I nazivamo određenim
i 1,...n n  0
i 1
n 
b
integralom funkcije f na intervalu [a, b] : I   f ( x)dx.
a

Za funkciju f kaţemo da je integrabilna na intervalu [a, b] .

Dakle, površina krivolinijskog trapeza ispod krive y = f(x) na intervalu [a, b] jednaka je
b
odreĎenom integralu funkcije f u intervalu [a, b] : P   f ( x)dx.
a

Primer 1. Izračunaj površinu krivolinijskog trapeza ispod krive y  16  x 2 u intervalu [0,3] .

Koristimo formulu za zbir kvadrata prvih

n prirodnih brojeva:
n
n(n  1)(2n  1)
i 1
i2 
6
.

3 n
P   (16  x 2 )dx  lim  f ( xi )xi 
n 
0 i 1
n
3 3
 lim  (16  (i  ) 2 ) 
n  n n
i 1

Podelimo interval [0,3] na n jednakih 3 n 9i 2 3 9 n 2

podintervala.
 lim
n  n

i 1
(16 
n2
)  lim
n  n
 (16 n  i )
n 2 i 1
3 3 27 n(n  1)(2n  1)
Tada je: xi  i  , xi  , i  1,2,..., n .  lim(48  3  )
n n n  n 6
Uzmimo  i  xi i  1,2,..., n
27 2n 2  3n  1
 48  lim
6 n n2
27
 48   2  48  9  39.
6
63
TEOREMA 1: OSOBINE ODREĐENOG INTEGRALA

Neka su funkcije f i g integrabilne na [a,b]. Tada vaţi:

b b
1.  kf ( x)dx  k  f ( x)dx, k  R
a a
b b b
2.  ( f ( x)  g ( x))dx   f ( x)dx   g ( x)dx
a a a
c b b
3. a  c  b   f ( x)dx   f ( x)dx   f ( x)dx
a c a
a
Po definiciji vaţi:  f ( x)dx  0
a

b
4. f ( x)  0, x  [a, b]   f ( x)dx  0
a

b b
5. f ( x)  g ( x), x  [a, b]   f ( x)dx   g ( x)dx
a a

b b
6.  f ( x)dx  
a a
f ( x) dx .

TEOREMA 2

Ako je funkcija f neprekidna na intervalu [a, b] ,tada je ona i integrabilna na tom

intervalu.

Ova teorema daje dovoljan uslov da funkcija bude integrabilna. MeĎutim, to nije i potreban
1
uslov . Na primer funkcija f ( x)  je integrabilna na intervalu [0,1] , ali na tom intervalu nije
x
neprekidna.

TEOREMA 3

Ako je funkcija f monotona i ograničena na odsečku [a, b] , tada je ona i integrabilna na

tom odsečku.

Primer 2.

Izračunaj x
2
dx
0

64
 Njutn – Lajbnicova formula

TEOREMA
Neka je funkcija f neprekidna funkcija na intervalu [a, b] i neka je F bilo koja
funkcija za koju vaţi: F ( x)  f ' ( x), x  [a, b] . Tada vaţi Njutn-Lajbnicova formula:
b

 f ( x)dx  F (b)  F (a)

a

Pomoću odreĎenog integrala izračunaj lim S n ako je:

n 

1 2 n 1
ZADATAK 1. Sn  2
 2  ...  2 .
n n n
Rešenje:
1 n 1 i
Kako je S n   , znači da je S n integralna suma funkcije f ( x)  x , na intervalu [0,1] pri
n i 1 n
1 1
1 x2 1
čemu je xi  . Prema tome je: lim S n   xdx   .
n n  2 2
0 0

1 1 1
ZADATAK 2. Sn    ...  .
n 1 n  2 nn
Rešenje:
1 n 1 1 1
Kako je S n  
n i 1 i
, znači da je S n integralna suma funkcije f ( x) 
1 x
, na intervalu
1
n
1
1 1
[0,1] pri čemu je xi  . Prema tome je: lim S n   dx  ln(1  x) 0  ln 2.
1

n n  
0
1 x
n n n
ZADATAK 3. Sn   2  ...  2 .
n 12
2
n 2 2
n  n2
Rešenje:
1 n 1 1 1
Kako je S n   2
, znači da je S n integralna suma funkcije f ( x) 
1 x2
, na
n i 1 i
1  
n
1 1
1

. Prema tome je: lim S n   dx  arctgx 0  .
1
intervalu [0,1] pri čemu je xi 
0 1 x
n  2
n 4

Zadaci

Primenom Njutn Lajbnicove formule izračunaj:

2

 x 
1 2
dx
  x  sin x dx
3
1. 2
 4 dx 2. 3.
1 2 16  x 2 0

65
 Neke primene odreĎenog integrala – kvadratura

Površina krivolinijskog trapeza

Površina krivolinijskog trapeza ispod krive y  f (x) na intervalu (a, b) jednaka je odreĎenom
b
integralu funkcije f u intervalu (a, b) : P   f ( x)dx
a

Ova formula izvedena je pomoću upisanih, tj. opisanih pravougaonika:

PRIMER

Izračunaj površinu figure ograničene parabolom y  x 2 , x-osom i pravama x  a, x  b .

b b
x3 b3 a3
P   x dx 
2
 
a
3 a
3 3

Zadaci

1. Izračunaj površinu figure ograničene linijama y  ln x, y  0, x  e.

2. Izračunaj površinu figure ograničene parabolom y  x 2  2 x  8 i x-osom.
3. Izračunaj površinu figure ograničene krivom y  sin x u intervalu od 0 do 2 .

66
 Zadaci - кvadratura

Površina izmeĎu krivih

Neka je figura F u ravni xOy ograničena krivama C1 : y  f1 ( x), x  [a, b] i

C2 : y  f 2 ( x), x  [a, b] pri čemu su funkcije f1 i f2 neprekidne na [ a, b ] i
f1 ( x)  f 2 ( x), x  [a, b] i pravama x  a i x  b . Izračunajmo površinu figure F.

Ako je T1 krivolinijski trapez ispod C1 , a T2 krivolinijski trapez ispod C 2 , oba nad [a, b] , tada
se F moţe predstaviti kao F  T1 \ T2 . Prema tome, vaţi:

b
P( F )  P(T1 )  P(T2 )    f1 x   f 2 x dx
a

67
Zadaci

1. Izračunaj površinu trapeza i trougla ograničenih pravama y  1, y  3, y  x  1 i y   x  10.

2. Izračunaj površinu figure ograničene krivama y  x 2 i y  x .

3. Izračunaj površinu figure ograničene krivama y  ln x i y  ln 2 x.

4. Izračunaj površinu figure ograničene parabolom y  x 2  x  6 i pravom y  2 x  4.

5. Izračunaj površinu figure ograničene pravom y  x i parabolom y  2  x 2 .

6. Izračunaj površinu kruga poluprečnika r.

Napomena

Ovaj način moţemo primeniti i pri računanju površine figure ograničene krivom
y  sin x u intervalu od 0 do 2 pri čemu uzimamo f1 ( x)  sin x i f 2 ( x)  0 u intervalu od 0 do
 i f1 ( x)  0 i f 2 ( x)  sin x u intervalu od  do 2.

 2  2
   cos x  
2
P    sin x  0  dx    0  sin x  dx   sin xdx   sin xdx   cos x

0
0  0

  cos   cos 0  cos 2  cos   1  1  1  1  4.

7. Izračunaj površinu figure ograničene parabolom y  x 2 i pravom y  3  2 x.

1 2
8. Izračunaj površinu figure ograničene linijama y  8  x 2 i y  x .
2

68
 Neke primene odreĎenog integrala - kubatura
Neka telo nastaje obrtanjem neprekidne krive y  f (x) oko x-ose nad intervalom
[a, b] .U cilju određivanja zapremine tako nastalog tela, izvršićemo podelu intervala [a, b] na
podintervale [ xi 1 , xi ], i  1,2,..., n i označiti sa xi  xi  xi 1 . Na svakom od podintervala
posmatramo pravougaonik čija je jedna stranica podinterval [ xi 1 , xi ] dužine xi , a druga
stranica jednaka vrednosti funkcije f u proizvoljnoj tački podintervala [ xi 1 , xi ] , tj. jednaka:

f (i ), i  [ xi 1 , xi ]

Svaki od tih pravougaonika obrtanjem oko x-ose obrazuje valjak visine xi sa
poluprečnicima osnove jednakim f (i ) . U ovom slučaju svakako smo pretpostavili da je
funkcija f nenegativna na [a, b] . Kako je zapremina svakog valjka V  r 2H , tj. u ovom
slučaju V   f (i )  xi , to možemo pisati
2

n b
V  lim
  P 0
  f i 2 xi
i 1
    f x  dx
2

Ako telo nastaje obrtanjem krive x  g ( y)

oko y-ose nad intervalom [c, d ] , tada je
njegova zapremina:

d
V    g  y  dy
2

69
Zadaci

1. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose figure ograničene krivom xy  4 i
pravama x  1, x  4 i y  0 .

2. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose parabole y  x 2  1 nad intervalom
[1,1].

70
3. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko y-ose kubne parabole y  x 3  1 nad
intervalom [1,8].

4. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose figure ograničene parabolom
x
y  x 2  2 i pravom y   1 nad intervalom [0,1].
2

5. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose figure ograničene krivama y  x 2 i
y2  x .

71
6. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose figure ograničene krivama
y 2  9  x i y 2  2x .

1 3
7. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko y-ose figure ograničene krivom y  x i
8
pravom y  2x.

8. Odredi zapreminu sfere poluprečnika r r  0 .

72
9. Odredi zapreminu torusa koji nastaje obrtanjem oko x-ose kružnice x 2   y  a   r 2 ako je
2

0 r  a.

Zadaci za vežbu

1. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose figure ograničene krivom
y 2  x  4 i pravom x  0 . (granice su presečne tačke sa osama)
3

2. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose figure ograničene krivom y 2  x 3 i
pravama x  1 i y  0 .

3. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose figure ograničene krivom y  cos x i
pravama x  0 i y  0 .

4. Odredi zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose figure ograničene krivom y  e  x ,
pravom x  1 i polupravom y  0 za x  0 .

73
 Priprema za III pismeni zadatak

5  2x 3x 4  7 x  3 x 2
1. Izračunaj a)  x 3  8x 2  15x dx b)  25 x 3
dx

dx
2. Izračunaj a)  x arctgxdx x
3
b) 2
 6 x  13

y3
3. Reši jednačine: a) y '  b) y' '  6 x 2  8 .
x 1

4. Izračunaj površinu figure ograničene krivama: y  x 2  8x  12 i y  6  x 2 .

5. Izračunaj zapreminu tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose figure ograničene parabolama:
x2
y i y 2  16 x .
2

74
 Pojam i osnovna pravila kombinatorike

Definicija

Niz elemenata je svako preslikavanje skupa N k  1,2,..., k  u skup

1 2 ... k 
A  a1 , a 2 ,..., a n  :  , xi  A, i  1,..., k . Ovakav niz obeleţavaćemo sa x1 x2 ...xn .

 x1 x2 ... xk 
Dva niza su jednaka akko su jednaki njihovi članovi na odgovarajućim mestima. Ako je
1  k  n , moguće je da su svi članovi niza različti, ali ako je k  n uvek imamo članove niza
koji se ponavljaju.

Primer 1. Dat je skup A  1,2,3. Koliko ima dvocifrenih, a koliko trocifrenih brojeva sa
različitim ciframa koje pripadaju skupu A?
Primer 2. Na komandu „zbor“ deset učenika se na proizvoljan način postrojava u vrstu. Na
koliko načina to mogu učiniti?

Uvedimo oznaku n! 1  2  3  ...  n - n faktorijel.

Primer 3. Za šahovsku ekipu škole prijavilo se pet učenika. Koliko tročlanih ekipa se moţe
formirati od prijavljenih učenika?
Napomena: Primetimo da je primeru 1. i 2. bitan redosled elemenata dok u primeru 3. nije.
Definicija

Neka je dat skup A  a1 , a2 ,..., an . Niz od k 1  k  n različitih elemenata skupa A nazivamo
varijacijom skupa A klase k (primer 1). U slučaju k  n , varijaciju skupa A klase n nazivamo
permutacijom skupa A (primer 2).

Definicija

Neka je dat skup A  a1 , a2 ,..., an . Podskup od k 1  k  n različitih elemenata skupa A

nazivamo kombinacijom klase k skupa A (primer 3).

T. Neka je A  a1 , a2 ,..., an . Tada je:

a) Broj varijacija k-te klase od n elemenata: Vkn  nn  1n  2...n  k  1 

n!
n  k !
b) Broj permutacija skupa A: Pn  n!

Vkn n  n  1 ...  n  k  1 n!
c) Broj kombinacija k-te klase od n elemenata: Ckn   
k! k! k ! n  k !

n
Po definiciji uzimamo: C0n  V0n  0! 1 Napomena: C kn   
k 

75
 Varijacije bez ponavljanja

1. Reši jednačine: a) V2n  5n  7 b) 7  V3n  6  V3n1 c) V32n 4 : V4n4  2 : 3 .

2. Koliko ima trocifrenih brojeva sa različitim ciframa koji se mogu obrazovati od cifara
0,1,2,3,4,5.

3. Na raspolaganju su četiri boje: crvena, plava, bela i crna. Koliko različitih zastava moţe
da se dobije, ako svaku zastavu odreĎuju tri meĎusobno različite boje?

4. Koliko ima parnih brojeva izmeĎu 2000 i 5000 sa različitim ciframa?

5. Na evropskom prvenstvu u rukometu učestvuje 12 ekipa. Koliko različitih ishoda deoba

medalja moţe da se ostvari?

6. Koliko ima petocifrenih brojeva deljivih sa pet sa različitim ciframa?

7. Kako glasi u leksikografskom poretku 45-ta varijacija treće klase skupa A  a, b, c, d , e.

8. U razredu ima 27 učenika. Na koliko načina mogu da izaberu predsednika, sekretara i

blagajnika?

9. Koliko ima telefonskih brojeva sa šest cifara kod kojih su sve cifre različite?

10. Koliko ima različitih četvorocifrenih brojeva deljivih sa četiri od cifara 1,2,3,4,5 ako
nijedan broj ne sadrţi iste cifre?

11. U kutiji se nalazi 10 kuglica numerisanih brojevima od jedan do deset. Izvlače se tri
kuglice jedna po jedna, pri čemu se izvučene kuglice ne vraćaju, i zapisuje rezultat.
Koliko različitih rezultata moţemo dobiti?

76
 Permutacije bez ponavljanja

1. Reši jednačine: a)
x!
9 b)
x  2!  120 c)
x  1!  132, x  N .
x  1! x  1! x  1!

2. Kako glasi 88-ma permutacija skupa A  a, b, c, d , e?

3. Koja je po redu permutacija:

a) BEOGRAD od osnovne abgdeor;

b) MARKO od osnovne akmor?

4. Koliko se šestocifrenih brojeva sa različitim ciframa moţe obrazovati od cifara

1,2,3,4,5,6?

5. Na koliko načina mogu sedam osoba različite starosti stati u vrstu pod uslovom da
najstariji mora biti u sredini?

6. Na koliko načina se u niz mogu poreĎati cifre od nula do devet tako da se na prvih pet
mesta naĎu parne cifre?

7. Na koliko načina sedam osoba moţe da stane u krug?

8. Na koliko načina pet devojaka i pet momaka mogu da sednu u bioskopskom redu ali tako
da dve osobe istog pola nikada ne budu jedna pored druge?

9. Na koliko načina se na polici moţe rasprediti 30 knjiga tako da dve odreĎene knjige ne
budu jedna do druge?

10. Na polici se nalazi 12 različitih knjiga od kojih su 5 iz matematike, 4 iz fizike i 3 iz

hemije. Na koliko različitih načina se mogu rasporediti knjige na polici ako se zna da sve
knjige iz iste oblasti moraju biti uvek jedna do druge?

77
 Kombinacije bez ponavljanja
 x  1  x   x   x  4  x  1  x 
1. Reši: a)   :    4 : 5 b)12        162 c)   :    6 : 5, x  N .
 2   3 1   2   3   4

2. Kako glasi 52-ga kombinacija četvrte klase skupa A  a, b, c, d , e, f , g , h, i?

3. U kutiji se nalazi deset kuglica numerisanih brojevima od jedan do deset. Istovremeno se

izvlače tri kuglice. Koliko različitih rezultata moţemo dobiti?

4. Odredi broj dijagonala konveksnog desetougla.

5. U odeljenju ima 16 devojčica i 20 dečaka. Za odeljensku zajednicu treba izabrati četiri

učenika od kojih je bar jedna devojčica. Na koliko načina se moţe načiniti izbor?

6. Na jednom šahovskom turniru odigrano je 210 partija. Odredi broj učesnika ako se zna da je
svaki učesnik odigrao partiju sa svakim.

7. Na koliko načina moţemo prepoloviti špil od 32 karte tako da u svakoj polovini budu tačno
dve dame?

8. U prostoru je dato 25 tačaka od kojih nikoje tri nisu kolinearne i nikoje četiri nisu
komplanarne. Koliko je pravih, a koliko ravni odreĎeno tim tačkama?

9. Zgrada ima 10 spratova, a stanari na raspolaganju imaju 6 sijalica za osvetljavanje

zajedničkog hodnika. Na koliko različitih načina moţe biti osvetljen zajednički hodnik, ako se
na svakom spratu moţe postaviti najviše jedna sijalica?

10. Na slučajan način se biraju tri broja druge desetice bez ponavljanja. Koliko različitih izbora
brojeva postoji u kojima su izvučena tačno dva prosta broja, a koliko različitih izbora ima u
kojima nije izvučen nijedan prost broj?

11. Na koliko načina se mogu smestiti 3 kuglice različite teţine u 5 kutija različite veličine, tako
da je u svakoj kutiji najviše jedna kuglica i da za svake dve kuglice vaţi da je teţa kuglica u
većoj kutiji?

12. Na koliko načina 8 kuglica moţemo smestiti u tri kutije ali tako da nijedna kutija ne bude
prazna?

78
 Zadaci

1. Reši: a) V3x 1  C xx11  14x  1

7 x 1
b) V2x 3  C3x  2  20 c) C xx41  V3 .
15
2. U leksikografskom poretku odredi:

a) 192-gu varijaciju četvrte klase skupa a, b, v, g , d , e, z;

b) 72-gu kombinaciju četvrte klase skupa a, b, v, g , d , e, z, i, j, k;

c) Koja je po redu permutacija NOVI SAD od osnovne a, v, d , i, n, o, s?

3. Od osam učenika treba sastaviti košarkaški tim od pet članova tako da se od dva najviša
učenika bira jedan centar, a od preostalih šest učenika, biraju se dva beka, a zatim još dva
krila. Na koliko načina se moţe sastaviti tim?

4. Ţelimo da telefoniramo prijatelju čiji smo broj telefona zaboravili, a sećamo se da je

šestocifren, da su mu sve cifre različite i ne počinje nulom.

a) Koliko vremena oduzima isprobavanje svih mogućnosti ako nam je za jedan

poziv potrebno 5 sekundi?
b) Za koliko se vreme skraćuje ako znamo da se meĎu ciframa četvorka nalazi na
drugom ili trećem mestu?

5. U skupu od 100 tačaka ima tačno 20 trojki kolinearnih tačaka. Koliko najviše pravih
odreĎuju tačke ovog skupa?

6. Imamo tri različita proizvoda fabrike A, četiri različita proizvoda fabrike B i pet različitih
proizvoda fabrike C. Na koliko različitih načina se mogu poreĎati u niz ti proizvodi uz
sledeće uslove: proizvodi fabrike B su jedan pored drugog, proizvodi fabrike C su jedan
pored drugog i nikoja dva proizvoda fabrike A nisu jedan pored drugog?

7. Koliko ima sedmocifrenih neparnih brojeva sa različitim ciframa?

8. Na koliko načina se mogu postaviti u red četiri stolice i tri fotelje tako da nikada dve
stolice i nikada dve fotelje ne stoje jedna pored druge ako su:
a) Sve stolice i sve fotelje meĎusobno različite;

b) Sve stolice meĎusobno različite, a fotelje iste;

c) Sve fotelje meĎusobno različite, a stolice iste?

79
 Varijacije sa ponavljanjem

Definicija

Neka je dat skup A  a1 , a2 ,..., an . Niz od k k  1 elemenata skupa A kod koga se članovi
mogu ponavljati nazivamo varijacijom sa ponavljanjem skupa A klase k .
__
T. Broj varijacija sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata: Vkn  n k .

__
Po definiciji se uzima V0n  1.

1. Broj varijacija treće klase sa ponavljanjem od x elemenata veći je za 1408 od broja varijacija
treće klase bez ponavljanja od x elemenata. Odredi broj elemenata.

2. Koliko ima sedmocifrenih brojeva od cifara 0,1,2,3?

3. U kutiji se nalaze četiri kuglice označene brojevima od jedan do četiri. Iz kutije se izvlači
jedna po jedna kuglica sa vraćanjem u kutiju posle svakog izvlačenja i registruje se rezultat.
Ako su iz kutije izvučene tri kuglice, odredi broj svih mogućih rezultata takvog izvlačenja.

4. Na listiću sportske prognoze je 13 parova fudbalskih timova. Odredi broj svih mogućih
„kombinacija“ koje se mogu ispuniti (tri znaka 0,1,2).

5. Koliko ima različitih petocifrenih brojeva deljivih sa 5 zapisanih pomoću cifara 0,1,2,3,4,5?

6. Na koliko načina moţe biti ocenjen učenik na kraju školske godine iz 12 predmeta ako:

a) iz svih predmeta moţe dobiti ocenu od 1 do 5?

b) iz dva predmeta ne moţe dobiti ocenu višu od 3, a iz tri predmeta niţu od 4?

7. Gost u hotelu za doručak moţe birati kafu, čaj ili mleko. Koliko ima načina za izbor, ako
ostaje u hotelu sedam dana?

8. Koliko redova treba da ima tablica istinitosti u iskaznom računu za iskaznu formulu sa n
različitih slova?

9. Koliko ima različitih četvorocifrenih brojeva deljivih sa 4 od cifara 1,2,3,4,5?

80
 Permutacije sa ponavljanjem

Definicija

Neka je dat skup A  a1 , a2 ,..., an . Niz od k k  1 elemenata skupa A u kome se pojavljuju
svi elementi skupa A i to a1 tačno k1 puta, a 2 tačno k 2 puta, ..., a n tačno k n puta
k1  k 2  ...  k n  k  , nazivamo permutacijom sa ponavljanjem skupa A klase k .

T. Broj permutacija sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata: Pkn1k2 ,...,kn 

k1  k 2  ...  k n ! .
k1!k 2 !...  k n !

1. Dat je skup A  1,2,3. Odredi broj svih šestocifrenih brojeva u čijem se zapisu cifra 1
pojavljuje 2 puta, cifra 2 tri puta, a cifra 3 jednom.

2. Na koliko načina moţemo poreĎati 3 rečnika engleskog, 2 rečnika francuskog i 5 rečnika

nemačkog jezika ako se nalaze jedan pored drugog na polici i pri tome ne razlikujemo
rečnike istog jezika?

3. Jedan automat za cigarete sadrţi 4 vrste cigareta i od svake vrste po 20 kutija. Na koliko
načina se moţe isprazniti automat?

4. Na koliko načina se 45 knjiga moţe podeliti na tri police tako da na svakoj polici bude po 15
knjiga?

5. Koliko ima petocifrenih prirodnih brojeva čiji je zbir cifara 5?

6. Koliko ima sedmocifrenih prirodnih brojeva čiji je proizvod cifara 24?

7. Na koliko načina se mogu na prvom redu šahovske table rasporediti dva topa, dva konja, dva
lovca, kralj i dama?
8. Rezultati fudbalskih utakmica se zapisuju sa: 0-nerešeno, 1-pobeda domaćina, 2-pobeda
gosta. Na listiću sportske prognoze nalazi se 13 parova u odreĎenom poretku. Koliko ima
različitih kolona, ako se zna da je u jednom kolu bilo 6 pobeda domaćina, 5 nerešenih igara i
dve pobede gostiju?
9. Na koliko načina 10 kuglica moţemo smestiti u pet kutija tako da neka kutija moţe biti i
prazna?
10. Pravougaona mreţa sastoji se iz 10 vertikalnih i 7 horizontalnih linija. Koliko ima različitih
puteva od levog donjeg temena A do gornjeg desnog temena B ako se stalno udaljavamo od
temena A i krećemo po linijama mreţe?

81
 Zadaci

1. Koliko ima različitih sedmocifrenih brojeva od cifara 1,2,...,8 tako da se cifra 2 pojavljuje u
svakom broju bar tri puta?

2. Pravougaonik je presečen sa dva skupa pravih paralelnih njegovim stranicama. Svaki skup se
sastoji od po n pravih. Koliko se na ovaj način dobija pravougaonika?

3. Koliko ima osmocifrenih brojeva od cifara 0,1,2,3,4,5 ako se u svakom broju cifra 1 javlja tri
puta, a ostale po jednom?

4. Jedan fudbalski tim sastavlja se od igrača koji mogu igrati na odreĎenim mestima. Koliko
postoji varijanti sastava tima od 13 igrača, ako:

a) Svaki od igrača moţe igrati na svakom mestu;

b) Dva igrača mogu biti samo golmani?

5. Koliko ima permutacija brojeva 1,2,3,4,5,6,7,8,9 takvih da 1 nije na prvom mestu, 2 nije ni
na jednom od prva dva mesta, a 3 nije na jednom od prva tri mesta?

6. U skupu od 100 tačaka ima tačno 7 četvorki kolinearnih tačaka. Koliko je najviše različitih
pravih odreĎeno ovim skupom tačaka?

7. Iz grupe od 15 radnika treba izabrati poslovoĎu i četiri radnika. Na koliko načina se moţe
izvršiti izbor?
8. Jedinica se sastoji od 3 oficira, 6 mlaĎih oficira i 60 vojnika. Na koliko načina se od njih
moţe izabrati manja jedinica od 1 oficira, 2 mlaĎa oficira i 20 vojnika?

9. Koliko ima šestocifrenih brojeva formiranih samo od cifara skupa A  1,2,3,4 , sa osobinom
da svaka sledeća cifra (krećući se sleva na desno) nije manja od prethodne i

a) Svaka cifra skupa A se pojavljuje bar jednom b) ne mora se pojavljivati svaka cifra?

10. U poslastičarnici se prodaju četiri vrste kolača. Na koliko načina je moguće kupiti 7 kolača?
__
 n  k  1
Napomena: Kombinacije sa ponavljanjem: Ckn   
 k 

82
11. Date su cifre 0,3,5,6,7 i 9.

a) Koliko trocifrenih brojeva moţemo formirati od ovih cifara ukoliko se cifre ne mogu
ponavljati, a koliko ih je ukoliko se cifre mogu ponavljati?
b) Koliko trocifrenih brojeva manjih od 400 moţemo formirati od ovih cifara ukoliko se
cifre ne mogu ponavljati?
c) Koliko parnih trocifrenih brojeva moţemo formirati od ovih cifara ukoliko se cifre mogu
ponavljati?

12. Koliko se četvorocifrenih brojeva moţe napisati koristeći cifre 1; 3; 5; 7; 9, takvih da se

meĎu ciframa bar jednom pojavljuje cifra 1.

13. Na koliko različitih načina se mogu rasporediti 3 kuglice u 2 kutije tako da je svaka kuglica u
nekoj kutiji i neke kutije mogu biti i prazne, ako se:

a) kuglice razlikuju i kutije razlikuju;

b) kuglice razlikuju i kutije ne razlikuju;
c) kuglice ne razlikuju i kutije razlikuju;
d) kuglice ne razlikuju i kutije ne razlikuju?

14. Na koliko različitih načina četvoro dece moţe podeliti 20 jednakih čokolada ako:
a) Proizvoljno
b) Svako dete mora dobiti bar jednu čokoladu

15. Koliko ima različitih sedmocifrenih brojeva čije su prve 3 cifre različiti neparni, a poslednje
4 cifre parni brojevi?

16. Pekara ima pet vrsta kuglica. Kupac kupuje tri kiflice. Na koliko načina moţe kupiti kiflice:

A) Ako su sve kiflice različite

B) Ako meĎu kupljenim kiflicama moţe biti i istih?

83
 Binomni koeficijenti- osobine
Definicija

n
Binomnim koeficijentom u  , k , n  N , 1  k  n ,
oznaci nazivamo broj
k 
 n  nn  1...n  k  1 n
   . Po definiciji uzimamo da je    1 .
k  k! 0

n
UporeĎujući ovo sa formulom za kombinacije bez ponavljanja, zaključujemo    C kn
k 

T1. Za binomne koeficijente vaţi:

n n! n  n   n   n   n  1
1.    2.      3.         .
 k  n  k !k! k  n  k   k   k  1  k  1

T2. Vaţi sledeći identitet:

a  bn    a nk b k

n n
- Njutnova binomna formula ili binomni obrazac
k
k 0  

Rastavi a  b 
4
Primer.

Za lako izračunavanje binomnih koeficijenata moţe posluţiti i Paskalov trougao:

1 1

1 2 1

1 3 3 1

1 4 6 4 1

1 5 10 10 5 1

1 6 15 20 15 6 1

Primer: a  b6  a 6  6a 5b  15a 4b 2  20a 3b 3  15a 2b 4  6ab 5  b 6

84
Zadaci

 n n n  n  n

1. Dokaţi da vaţi: a)          ...        2 n a  1, b  1
 0  1   2   n  1  n 

 n  n  n n 1  n  n n
b)          ...   1     1    0 a  1, b  1
 0  1   2   n  1 n
3n
 1 
2. Suma binomnih koeficijenata razlaganja binoma  2nx   jedanaka je 64. Odredi
 2nx 2 
član takvog razvoja koji ne sadrţi x.
12
 12 2

3. Odredi peti član u razvijenom obliku binoma  x  x 3  .

 
10
1  1 
4. Odredi koeficijent uz 4 u razvoju binoma   5 x 2  .
x  3x 
5
 y 
5. U razvoju binoma  3 x   odredi član koji ne sadrţi x.
 x

2 a
6. Razlika koeficijenata trećeg i drugog člana binomnog razvoja (  3 a ) n je 5. Naći
a 2
član koji sadrţi a .
2

n
 1 
7. Naći 13. član u razvijenom obliku binoma  9 x   ako je koeficijent trećeg člana
 3x 
105.

85
 Binomni obrazac

n
 1 
1. Odredi peti član u razvoju binoma  x x   ako je treći binomni koeficijent
 x
jednak 66.

2. Ako je binomni koeficijent trećeg člana u razvijenom obliku binoma

n
 1 
 x x  5  jednak 78, odredi član koji ne sadrţi x.
 x 

1
3. Koeficijenti petog i trećeg člana u razvijenom obliku binoma ( x  ) n , odnose se
3 2
x
kao 7:2. Naći član koji sadrţi x.

1
4. Zbir prva tri koeficijenta binomnog razvoja : ( x 2  ) n je 46. Naći član koji ne sadrţi x.
x

1 n
5. Zbir koeficijenata drugog i trećeg člana u razvijenom obliku binoma: (a a  3 )
a
jednak je 28. Naći član koji sadrţi a 5 .

86
 Zadaci - binomni obrazac

13
 1 
1. Odredi član koji u binomnom razvoju  4 a 2 x  5  ne sadrţi x.
2 
 ax 

n
 1 x 3 x 
2. Ako je zbir koeficijenata prva tri člana u razvoju binoma   jednak 79,
 x 15 x13 y 
 
odredi član koji ne sadrţi x.

n
 1 
3. Odredi x u binomu  2 x   tako da je zbir trećeg i petog člana 135, ako je zbir

 2 x 1 
binomnih koeficijenata poslednja tri člana 22.

 x
6
 1

4. Četvrti član u razvijenom obliku binoma  log x 1  12
x  je 200. Odredi x.
 

(koristiti a loga b  b )

n
 x3 x2 
5. U razvijenom obliku binoma    koeficijenti četvrtog i osmog člana su

 x 
8
3 6
x15
jednaki. Odredi član koji ne sadrţi x.

n
 1 
6. U razvijenom obliku binoma   3 x 2  zbir koeficijenata drugog i trećeg člana je
 x 
3

136. Odredi član koji sadrţi x .

8, 5

87
 Zadaci

1. Na koliko različitih načina se mogu od prvih 18 prirodnih brojeva odabrati tri broja, tako
da im zbir bude deljiv sa 3?

(Napraviti kategorije po ostacima pri deljenju sa 3: 0,1,2 , a zatim kombinovati)

2. Na koliko načina 10 kuglica moţemo smestiti u četiri kutije ali tako da nijedna kutija ne
bude prazna?

(4 kutije-3 pregrade,pregrade moţemo smestiti na jedno od mesta izmeĎu 10

9
kuglica 000 0000 00 0. Takvih mesta ima 7:   )
3

3. Na koliko načina se kutija od 20 cigareta moţe podeliti izmeĎu četiri pušača tako da
19 
svako od njih dobije bar po jednu cigaretu? (Ista ideja:   )
3

4. Osam autora treba da napiše knjigu od 16 poglavlja. Na koliko načina oni mogu da
rasporede materijal, ako dva autora pišu po tri poglavlja, četiri po dva, a dva po jedno
 
poglavlje? P38,3, 2, 2, 2, 2,1,1

5. Na koliko načina figura na šahovskoj tabli moţe da iz gornjeg levog ugla doĎe u donji
desni ugao ako ne sme da se kreće po dijagonali?

(Ako sa + obeleţimo kad figura ide u levu stranu, a sa – kad se figura kreće na dole,
dobijamo niz od 7 pluseva i 7 minusa: P72, 7 )

6. U jednom naselju svaka ulica seče svaku drugu ulicu i ne postoje tri ulice koje se seku u
 n 
istoj raskrsnici. Broj raskrsnica je 21. Koliko ima ulica u tom naselju?     21
 2 


7. Odredi x ako je poznato da je treći član u razvoju binoma x  x log x 
5
jednak 1000000.

8. Zbir trećeg od početka i trećeg od kraja binomnih koeficijenata u razvoju 

4
33 4 
n

jednak je 9900. Koliko ima racionalnih članova u ovom razvoju?

88
 Pojam slučajnog dogaĎaja

Definicija

Pod slučajnim eksperimentom podrazumeva se eksperiment čiji se ishod ne moţe sa sigurnošću

predvideti i koji se moţe ponoviti neograničen broj puta (podrazumeva se pod istim uslovima).
Za dogaĎaj koji u datom slučajnom eksperimentu moţe ili da se desi ili da se ne desi i pri tom
nema nikakvu treću mogućnost, kaţemo da je slučajan.
U slučajne dogaĎaje svrstavaju se i siguran i nemoguć dogaĎaj. Sigurnim dogaĎajem naziva se
dogaĎaj koji u svakom izvoĎenju slučajnog eksperimenta obavezno nastupa, a nemogućim,
dogaĎaj koji u tom eksperimentu ne moţe da se ostvari.

DogaĎaji se obeleţavaju velikim slovima latinice, siguran dogaĎaj slovom E, a nemoguć dogaĎaj
sa ∅.

Primer

Ako je slučajni eksperiment bacanje kocke, onda je slučajni dogaĎaj npr. pojavljivanje broja 6,
siguran dogaĎaj je pojavljivanje jednog od brojeva 1,2,3,4,5,6, a nemoguć dogaĎaj je npr.
pojavljivanje nule.

Definicija
Neka su A i B neki slučajni dogaĎaji. Ako se pri svakom ostvarivanju dogaĎaja A, ostvaruje i
dogaĎaj B, tada kaţemo da dogaĎaj A povlači (implicira) dogaĎaj B, ili da dogaĎaj B sadrţi
(obuhvata) dogaĎaj A i to obeleţavamo sa A  B .
Primer

Pri bacanju kocke definišemo dogaĎaje A i B na sledeći način: A-pojavljivanje broja manjeg od
3, B-pojavljivanje broja manjeg od 5. Tada je A  B .

Definicija

Za dogaĎaj (  ∅) koji ne sadrţi nijedan drugi dogaĎaj (  ∅) kaţemo da je elementaran dogaĎaj.

Za dogaĎaj koji nije elementaran kaţemo da je sloţen.
Primer

Pri bacanju kocke elementarni dogaĎaji su pojavljivanje 1, pojavljivanje 2, pojavljivanje 3,

pojavljivanje 4, pojavljivanje 5, pojavljivanje 6, dok su pri istovremenom bacanju dve kocke
elementarni dogaĎaji pojavljivanja nekog ureĎenog para.

Slučajni dogaĎaji se mogu prikazivati i Venovim dijagramima. Siguran dogaĎaj E, koji se sastoji
od svih elementarnih dogaĎaja u slučajnom eksperimentu, naziva se prostorom elementarnih
dogaĎaja:
B E
A  B , A i B su sadrţani u E
A

89
Definicija

Ako za slučajne dogaĎaje A i B vaţi A  B i B  A tada kaţemo da su dogaĎaji A i B jednaki i

pišemo A  B .
Primer Bacaju se dve kocke. Neka je A-pojavljivanje brojeva čiji je zbir deljiv sa 2, a proizvod
potpun kvadrat, B pojavljivanje na obe kocke istih brojeva. Tada vaţi A  B .
Definicija

DogaĎaj koji se ostvaruje tačno onda kad se dogaĎaj A ne ostvari, naziva se suprotnim za A i
__
obeleţava se sa A ili A c .

Primer Slučajni eksperiment: bacanje novčića 5 puta. A-pojavljivanje grba bar 2 puta. Tada je
__
A -pojavljivanje grba 0 ili 1.
Definicija
Neka su A i B neki slučajni dogaĎaji.

Zbirom dogaĎaja A i B nazivamo dogaĎaj koji se ostvaruje tačno onda kada se ostvari bar jedan
n
od dogaĎaja A i B i obeleţavamo ga sa A  B . Zbir više dogaĎaja obeleţava se sa A
i 1
i ,a

ostvaruje se kad se ostvari bar jedan od dogaĎaja A1 ,..., An .

Proizvod dogaĎaja A i B je dogaĎaj koji se ostvaruje tačno onda kad se ostvare oba dogaĎaja
istovremeno. Oznaka A  B .

Primer
Slučajni eksperiment: bacanje kocke. A-pojavljivanje parnog broja, B-pojavljivanje broja
deljivog sa tri. Tada je A  B -pojavljivanje brojeva 2,3,4,6, a A  B -pojavljivanje broja 6.
______ __ __ ______ __ __
De Morganove formule: A  B  A B, A  B  A B .
______ __ __ ______ __ __
Dokaz: A  B  A B, A  B  A B je suprotan dogaĎaju A  B , pa se ostvaruje tačno onda kad
__ __
se A  B ne ostvari, tj kad se ne ostvare ni A ni B, a to znači kad se istovremeno ostvare A i B ,
__ __
tj. kad se ostvari A B . Analogno se dokazuje druga formula.

Definicija

Za slučajne dogaĎaje A i B kaţemo da su nesaglasni ili da se meĎusobno isključuju ako je

A  B  ∅, tj. ako A i B ne mogu istovremeno da se ostvare.

Primer

Slučajni eksperiment: merenje neke veličine, A-greška merenja veća je od 10 2 , B-greška

merenja manja je od 10 3 . Tada se dogaĎaji A i B isključuju.

90
 Zadaci: algebra dogaĎaja

Definicija

Slučajni dogaĎaj koji se ostvaruje tačno onda kada se dogaĎaj A ostvari, a dogaĎaj B ne ostvari
nazivamo razlikom dogaĎaja A i B i obeleţavamo ga sa A \ B .

Primer

A-cena neke robe će porasti u toku 1 godine najmanje 30%, B- cena neke robe će porasti u toku
1 godine najmanje 70%. Tada je A \ B - cena neke robe će porasti u toku 1 godine izmeĎu 30% i
70%.

Definicija
n
Neka su A1 ,..., An takvi slučajni dogaĎaji da je njihov zbir siguran dogaĎaj: A
i 1
i  E i da su

svaka dva od njih nesaglasna: Ai  A j  ∅, i  j, i, j  1,..., n. Tada kaţemo da dogaĎaji

A1 ,..., An čine potpun sistem dogaĎaja.

Primer

Slučajan dogaĎaj: bacanje kocke, Ai -pojavio se broj i, i  1,2,3,4,5,6. Tada dogaĎaji A1 ,..., A6
čine potpun sistem dogaĎaja.

Napomena
Potpun sistem dogaĎaja ne moraju činiti samo elementarni dogaĎaji. Oni mogu biti i sloţeni, ali
je bitno da su meĎusobno nesaglasni.

Primer

Slučajan dogaĎaj: bacanje kocke, A1 -pojavio se broj manji od 4. A2 -pojavio se broj 4 ili 5, A3 -
pojavio se broj 6. Tada dogaĎaji A1 , A2 , A3 čine potpun sistem dogaĎaja.

Primer

Jedan tehnički sistem sastoji se od elemenata a, b, c, d , f , g koji su povezani na sledeći način:

b
Ako su dogaĎaji A,B,C,D,E,F kvarovi na ovim
f
a c elementima u odreĎenom vremenskom

g intervalu, opiši dogaĎaj S-sistem je ispravan.

d

91
 Statistička definicija verovatnoće

Neka je slučajni eksperiment izveden n puta, pri čemu se dogaĎaj A ostvario m puta. Broj m
m
naziva se frekvencijom (učestalošću), a količnik relativnom frekvencijom dogaĎaja A u
n
izvršenih n ponavljanja uočenog slučajnog eksperimenta. Oznaka za frekvenciju je m A , a za
relativnu frekvenciju   A .

Primer
Slučajni eksperiment: izvlačenje 1 kuglice iz kutije u kojoj ima 45 belih i 55 crnih kuglica
A-izvučena je bela kuglica.
Ako je u 10 izvlačenja 4 puta izvučena bela kuglica, onda je m A  4,   A 
4
 0,4 .
10
Napomena: Relativna frekvencija ne zavisi samo od dogaĎaja već i od izvršenih ponavljanja
slučajnog eksperimenta. Kad n raste, relativne frekvencije se sve manje meĎusobno razlikuju, tj.
grupišu se oko jednog istog broja. Ovo je opšte svojstvo slučajnih dogaĎaja koje nazivamo
stabilnošću relativnih frekvencija. Kaţemo da relativne frekvencije teţe nekom broju.

Primer

Pri izvoĎenju 10 serija od po 1000 bacanja novčića (Kerih), dobijene su sledeće frekvencije
pojavljivanja grba: 502, 511, 497, 529, 504, 476, 507, 528, 504, 529
   0.502, 0.511,...,0.529 .
1
Zaključak: Relativne frekvencije pojavljivanja grba grupišu se oko .
2
Primer

Pri izvoĎenju 4 serije od o 600, 6000, 60000 i 120000 bacanja kocke, dobijene su sledeće
frekvencije pojavljivanja petice: 106, 982, 10190, 20213    0.18, 0.164, 0.17, 0.168 .
1
Zaključak: Relativne frekvencije pojavljivanja petice grupišu se oko .
6
Definicija
Neka je A proizvoljan slučajni dogaĎaj vezan za uočeni eksperiment. Broj kojem teţe relativne
frekvencije dogaĎaja A kad se broj izvoĎenja uočenog eksperimenta (n) neograničeno povećava,
tj. kad n teţi ka  , nazivamo verovatnoćom dogaĎaja A i obeleţavamo ga sa P A :
P A  lim  n  A,  n  A - relativna frekvencija dogaĎaja A u prvih n izvoĎenja eksperimenta.
n 

92
Zadaci

1. Za poslednjih 10 godina beleţeni su podaci o vremenu u januaru u jednom gradu, pri čemu je
bilo 105 dana sa padavinama (dogaĎaj A), 135 dana hladno (dogaĎaj B) i 53 dana hladno sa
padavinama.
a) Proceni verovatnoće P A, PB, P AB  ;
__ __ __
b) Opiši sledeće dogaĎaje i proceni njihove verovatnoće A  B, A B, A \ B, A B .
2. Sl.eksperiment: istovremeno bacanje dve kocke, A-zbir je paran broj, B-proizvod je paran
broj. Odredi A  B i AB .
3. Sl.eksperiment: bacanje kocke, A-pojavio se broj ne manji od 3, B-pojavio se broj veći od 1 i
ne veći od 4. Odredi A \ B .
4. Iz jedne serije električnih aparata izvučena su 3 aparata. Neka su definisani sledeći dogaĎaji:
A-bar jedan od izvučenih aparata je neispravan,B-svi izvučeni aparati su ispravni, C-dva
izvučena aparata su ispravna i jedan neispravan. Izrazi navedene dogaĎaje pomoću dogaĎaja
__ __ __ __
Dk - k-ti izvučeni aparat je ispravan. Šta predstavljaju dogaĎaji A B, AB, A, B ?
5. Radnik upravlja sa 5 jednakih mašina. Neka je Ai dogaĎaj da je posle jednog sata rada
potrebno popraviti i-tu mašinu, i=1,2,3,4,5. Izrazi pomoću ovih dogaĎaja dogaĎaj B-posle
jednog sata potrebno je popraviti bar jednu mašinu i dogaĎaj C-posle jednog sata nije
potrebna popravka nijedne mašine.

Moţe se dokazati:
A  A  A, A  E  E, A  B  B  A, A  B  C    A  B  C, AA  A, AE  E, AB  BA,
AB  C   AB  AC , ABC    AB C , A+∅=A, A∅=∅.

Osnovna svojstva verovatnoće

1. Verovatnoća bilo kog slučajnog dogaĎaja je nenegativna, tj. vaţi P A  0 , za svaki slučajni
dogaĎaj A.
2. Verovatnoća sigurnog dogaĎaja jednaka je jedinici, tj. PE   1.
3. Ako su A i B nesaglasni, tada je P A  B   P A  PB  .

Iz ova tri svojstva izvode se sva ostala svojstva verovatnoće:

 __ 
T1. Za proizvoljan slučajni dogaĎaj A vaţi P A   1  P A .
 
T2. Verovatnoća nemogućeg dogaĎaja jednaka je nuli, tj. P(∅)  0.

T3. A  B  PB \ A  PB  P A .

T4. A  B  P A  PB .
Posledica: Za proizvoljan dogaĎaj A vaţi: P A  1.

T5. Za bilo koja dva slučajna dogaĎaja A i B vaţi P A  B  P A  PB  P AB  .

Ova formula se moţe proširiti i na više dogaĎaja. Za tri dogaĎaja ona glasi:
P A  B  C   P A  PB  PC   P AB   P AC   PBC   P ABC  .

93
Primer 1.
a b
Jedan tehnički ureĎaj sastoji se od elemenata a i b vezanih redno:
A - dogaĎaj da a radi ispravno u toku jednog časa: P A  0.8
 __ __ 
B - dogaĎaj da b radi ispravno u toku jednog časa: PB   0.7 . Neka je P A B   0,06 .
 
NaĎi verovatnoću da će ceo ureĎaj otkazati u toku jednog časa.

T6. Neka su dogaĎaji Ai , i  1,2,..., n u parovima nesaglasni, tj. neka je Ai  A j  ∅, i  j,

i, j  1,2,..., n. Tada je: P A1  A2  ...  An   P A1   P A2   ...  P An  .

Primer 2.

Dokaţi: a) PB \ A  PB  P A  P A \ B b) P A  B  P A  PB 

Zadaci - Osnovna svojstva verovatnoće

 __ 
1. Ako je P A  , PB   , odredi P B  A  u svakom od sledećih slučajeva:
1 1
3 2  
b) A  B c) P AB   .
1
a) A i B se isključuju
8
2. Ako je P A  , P A  B   , odredi PB  u svakom od sledećih slučajeva:
1 1
4 3
b) A i B se isključuju b) A  B .

3. Iz kutije u kojoj se nalaze crne, bele, plave , ţute i zelene kuglice izvlači se na slučajan način
jedna kuglica. Neka su dogaĎaji da je izvučena kuglica odreĎene boje označeni početnim
slovom boje i neka je PB   , PC   . Odredi verovatnoću dogaĎaja: izvučena je plava,
1 2
5 5
ţuta ili zelena kuglica.
 __   __ __   __   __ __ 
4. P A  0.35, PB  0.73, P AB   0.14 . Odredi P A  B , P A  B , P A B , P A B , P A B 
       
5. A- učenik a će dobiti 1 iz matematike , B- učenik b će dobiti 1 iz matematike, Ako je
P A  0.5, PB  0.2, P AB   0.1, odredi verovatnoću da:
a) Najmanje jedan od ovih učenika dobije 1
b) Nijedan od ovih učenika ne dobije 1
c) Samo jedan od ovih učenika dobije 1

6. P A  0.4, PB   0.7 . Odredi maksimalnu i minimalnu moguću vrednost verovatnoće

P AB  i uslove pod kojima ova verovatnoća dostiţe te vrednosti.

94
 Klasična definicija verovatnoće

Klasična (Laplasova) definicija verovatnoće

Ako je m broj svih povoljnih ishoda za dogaĎaj A (ishodi pri kojima se A ostvaruje), tada
m
verovatnoću dogaĎaja A definišemo kao količnik , tj. kao odnos broja ishoda povoljnih za
n
dogaĎaj A prema ukupnom broju svih ishoda. Oznaka za verovatnoću dogaĎaja A: P A

Primeri

1. U kutiji se nalazi a belih i b crnih kuglica. Iz te kutije se nasumice izvlači jedna kuglica.
Kolika je verovatnoća da će biti izvučena bela kuglica?

2. U partiji od 10 istovrsnih priozvoda jedne fabrike ima 7 ispravnih, a ostali su defektni. Iz

te partije se nasumice bira 5 proizvoda, radi kontrole. Kolika je verovatnoća da će 3 od
njih biti ispravna? .

3. Iz kutije u kojoj se nalazi a belih i b crnih kuglica, izvlače se nasumice 2 kuglice

odjednom. Kolika je verovatnoća da će biti izvučene kuglice iste boje?

4. Kocka se baca 3 puta. NaĎi verovatnoću da se bar jednom pojavi šestica.

5. U kutiji se nalaze 3 bele, 7 crvenih i 8 plavih kuglica. Kolika je verovatnoća da će se pri

istovremenom izvlačenju 2 kuglice odjednom izvući jedna bela i jedna crvena ili obe
plave kuglice?

6. Kolika je verovatnoća da iz špila od 32 karte izvučemo ili kralja ili asa ako se izvlači po
jedna karta?

Zadaci - klasična definicija verovatnoće

1. Od 32 karte izvlači se 10. Kolika je verovatnoća da će biti izvučena 2 pika, 4 trefa i 4
herca?

2. U kutiji se nalazi a belih i b crnih kuglica. Iz te kutije se nasumice izvlači jedna kuglica,
registruje se koje je boje i vraća se u kutiju. Zatim se iz kutije izvlači još jedna kuglica.
Kolika je verovatnoća da će oba puta biti izvučena bela kuglica?

3. U posudi se nalaze 4 bele, 5 crvenih i 6 zelenih kuglica. Odredi verovatnoću:

a) Da će se pri istovremenom izvlačenju dve kuglice izvući 1 bela i 1 crvena kuglica

b) Da nećemo odjednom izvući 2 zelene kuglice

c) Da ćemo izvući ili 1 belu i 1 crvenu ili 1 zelenu kuglicu i 1 crvenu kuglicu

d) Da ćemo 4 puta uzastopno izvući zelenu kuglicu ne vraćajući izvučenu kuglicu?

4. Verovatnoća da strelac pogodi cilj 0,85. Kolika je verovatnoća da neće pogoditi cilj ako
gaĎa 3 puta?

95
 UtvrĎivanje – verovatnoća

1. Telefonski broj sastoji se od šest cifara. Ako se pretpostavlja da postoje svi telefonski
brojevi od 000000 do 999999, koja je verovatnoća da u proizvoljno izabranom broju sve
cifre budu različite?

2. Radnik opsluţuje 3 mašine koje rade automatski nezavisno jedna od druge. Verovatnoća
da u toku jednog sata rada ne zahteva intervenciju iznosi za prvu mašnu 0.9, za drugu 0.8,
a za treću 0.85. Odredi verovatnoću:
a) Da u toku jednog sata nijedna od 3 mašine ne zahteva intervenciju
b) Da makar jedna mašina ne zahteva intervenciju radnika

3. Cifre 1,2,3,4 su na slučajan način poreĎane u niz. Izračunaj verovatnoću da:

a) 1 stoji na prvom mestu
b) Na prva dva mesta stoje 1 i 2 u proizvoljnom poretku

4. U kutiji ima 7 crvenih i 14 plavih kuglica. Kolika je verovatnoća da u 4 izvlačenja sva 4

puta izvučemo crvenu kuglicu ako:
a) Izvučene kuglice vraćamo
b) Izvučene kuglice ne vraćamo

5. U jednoj zgradi stanuje pet porodica sa po jednim detetom, tri porodice sa po troje dece i
dve porodice sa po petoro dece. Radi anketiranja, na slučajan način se biraju tri porodice.
Odredi verovatnoću da:
a) Makar dve izabrane porodice imaju isti broj dece
b) Sve tri izabrane porodice imaju ukupno sedmoro dece

6. Tri strelca nezavisno jedan od drugog gaĎaju cilj. Prvi pogaĎa sa verovatnoćom 0.8, a
svaki od preostale dvojice sa verovatnoćom 0.6. Kolika je verovatnoća da:
a) Sva tri strelca pogode cilj
b) Tačno dva strelca pogode cilj

96
 Uslovna verovatnoća, zavisni i nezavisni dogaĎaji

Ponekad se dešava da je u vezi sa ishodom slučajnog eksperimenta poznato da se neki

dogaĎaj A ostvario i taj uslov moţe da promeni slučajni eksperiment, a time i verovatnoću
pojedinih dogaĎaja.

Primer 1.
Kocka je bačena dva puta. Poznato je da se pritom ostvario dogaĎaj A – u prvom bacanju
pojavio se paran broj. Kolika je verovatnoća dogaĎaja B – u dva izvršena bacanja kocke pojavili
su se brojevi čiji je zbir jednak šest?
Primer 2.
Neka se iz kutije u kojoj se nalazi a belih i b crnih kuglica, izvlače dve, ali tako da se prva
izvučena kuglica vraća u kutiju pre izvlačenja druge. Ako se zna da je prvo izvučena bela
kuglica, naĎimo verovatnoću da je i druga kuglica bila bela.
Napomena
U prvom primeru prethodni dogaĎaj utiče na verovatnoću dogaĎaja koji se desio nakon njega,
dok u drugom primeru ne utiče.

Definicija
Neka je A slučajni dogaĎaj koji zadovoljava uslov P A  0 i neka je B bilo koji slučajni
dogaĎaj. Kaţemo da je dogaĎaj B nezavisan od dogaĎaja A ako ostvarivanje dogaĎaja A ne
menja verovatnoću dogaĎaja B. U protivnom se kaţe da dogaĎaj B zavisi od dogaĎaja A.

Definicija
Neka je A slučajni dogaĎaj koji zadovoljava uslov P A  0 i neka je B bilo koji slučajni
dogaĎaj. Uslovnom verovatnoćom dogaĎaja B pod uslovom da se dogaĎaj A ostvario
P AB 
označavamo sa PB / A i pritom vaţi PB / A  .
P  A
Napomena
Ako je dogaĎaj B nezavisan od dogaĎaja A, onda vaţi PB / A  PB  , pa odatle dobijamo da za
nezavisne dogaĎaje vaţi P AB   P APB  .

__ __ __ __
T1. Ako su dogaĎaji A i B nezavisni, tada su nezavisni i dogaĎaji A i B , B i A , A i B .

T2. Neka je A slučajni dogaĎaj koji zadovoljava uslov P A  0 i neka je B bilo koji slučajni
dogaĎaj. Tada vaţi P AB   P A  PB / A .

Za tri dogaĎaja A, B i C vaţi P ABC   P A  PB / A  PC / AB 

Definicija
Za dogaĎaje A1 , A2 ,..., An kaţemo da su nezavisni u potpunosti ako je svaki od tih dogaĎaja
nezavisan od svih proizvoda koji se mogu formirati od po nekoliko preostalih dogaĎaja.

T3. DogaĎaji A1 , A2 ,..., An su nezavisni u potpunosti akko P A1 A2 ... An   P A1 P A2 ...P An 

97
 Zadaci - uslovna verovatnoća

1. Fabrika televizora dobije 30% lampi iz pogona P1 i 70% iz pogona P2 . Pogon P1

proizvodi 10% neispravnih lampi, a pogon P2 15% neispravnih. IzmeĎu 1000 lampi
izabrana je jedna. Odredi verovatnoću, ako je lampa neispravna, da je proizvedena u pogonu
P1 .

2. Dve kocke su bačene. Kolika je verovatnoća da zbir dobijenih brojeva bude 7, ako se zna da
je bar jedan od dobijenih brojeva 5?

3. Kocka je bačena i poznato je da je rezultat paran broj. Odredi verovatnoću da taj broj bude
deljiv sa 3.

4. Oko 5% muškaraca i 0.25 ţena su daltonisti. Iz skupa koji ima isti broj muškaraca i ţena
slučajno je izabrana jedna osoba. Ako je izabran daltonista, koja je verovatnoća da je to
muškarac?

5. Iz špila od 52 karte izvlači se 5 karata. Neka A označava dogaĎaj da su bar tri izvučene karte
tref, a B dogaĎaj da su svih pet izvučenih karata trefovi. Odredi PB / A .

6. U kutiji se nalazi 6 plavih i 4 crvene kuglice.Slučajno se izvlače odjednom tri kuglice. Ako
je izabrana bar jedna plava kuglica, izračunati verovatnoću dogaĎaja da su sve izvučene
kuglice plave boje.

98
 Bajesova formula - totalna verovatnoća

Primer
Imao tri po izgledu jednake kutije. U prvoj je a belih i b crnih kuglica, u drugoj c belih i d
crnih kuglica, a u trećoj su samo bele. Neko prilazi nasumice jednoj kutiji i iz nje izvlači
na slučajan način jednu kuglicu. Odredi verovatnoću da je izvučena kuglica bela.
A - izvučena je bela kuglica, H i - izabrana je i-ta kutija, i  1,2,3 .
A moţe da se ostvari pod pretpostavkom H 1 , H 2 ili H 3 , pa je A  AH 1  A H 2  AH 3 .
Kako su ovi dogaĎaji meĎusobno nesaglasni, vaţi P A  P AH 1   P A H 2   P AH 3  ,
a s obzirom da je P AH i   PH i P A / H i  , i  1,2,3 vaţi:
P A  PH1 P A / H1   PH 2 P A / H 2   PH 3 P A / H 3 .

P  H 1   P  H 2   P H 3   , P A / H 1   , P A / H 2   , P A / H 3   1
1 a c
3 ab cd
1  a 
 P  A   
c
  1 .
3 ab cd 

T1 . Formula totalne verovatnoće

Neka se o ostvarivanju dogaĎaja A moţe izneti n uzajamno nesaglasnih hipoteza
 n

H1 , H 2 ,..., H n  A   H i A  . Neka je PH i   0, i  1,2,...n . Tada vaţi formula:
 i 1 
n
P A   PH i P A / H i 
i 1

T2 . Bajesova formula
Neka se o ostvarivanju dogaĎaja A moţe izneti n uzajamno nesaglasnih hipoteza
H1 , H 2 ,..., H n , i  1,2,...n i P A  0 . Tada za svako k  1,2,...n vaţi formula:

PH k P A / H k 
P  H k / A  n

 PH  A / H 
i 1
i i

Primer
Na tri struga obraĎuju se isti mašinski elementi i to na prvom 50%, na drugom 30% i na
trećem 20% od svih elemenata. Pritom prvi strug daje 90%, drugi 95% i treći 85%
standardnih elemenata.
a) NaĎi verovatnoću da je slučajno izabrani element standardan: P A
b) Ako je izabrani element standardan, kolika je verovatnoća da je obraĎen na drugom
strugu?

99
 Zadaci - totalna verovatnoća

1. Imamo tri posude. U prvoj se nalaze 1 bela, 2 crne i 3 crvene kuglice, u drugoj 2 bele, 1 crna
i 1 crvena, a u trećoj 4 bele, 5 crnih i 3 crvene kuglice. Jedna posuda izabrana je slučajno i
izvučene su dve kuglice i to bela i crvena. Odredi verovatnoću da su one uzete iz treće
posude.
2. Od tri puške bira se jedna i gaĎa cilj. Kolika je verovatnoća da će cilj biti pogoĎen ako je
redom p1  0.75, p2  0.85, p3  0.55 ?

3. Na polici su dve jednake kutije. U prvoj ima 20 proizvoda od kojih je 5 neispravnih, a u

drugoj ima 30 proizvoda od kojih je 6 neispravnih. Ako se slučajno bira kutija i proizvod,
kolika je verovatnoća da će biti izabran ispravan proizvod?

4. U razredu ima 6 devojčica i 26 dečaka. Odličnu ocenu iz matematike imaju dve devojčice i
četiri dečaka. Slučajno izabrani učenik ima 5 iz matematike. Kolika je verovatnoća da je to
dečak?

5. Na stovarištu se nalazi izvesna količina proizvoda iz tri različita preduzeća i to 30% iz

prvog, 30% iz drugog i 40% iz trećeg. Ako je ispravno 90% proizvoda iz prvog, 85% iz
drugog i 75% iz trećeg preduzeća, kolika je verovatnoća:
a) Da ćemo slučajnim izborom uzeti ispravan proizvod
b) Ako je izabran ispravan proizvod, da je on iz drugog preduzeća?

6. Dva strelca gaĎaju cilj, prvi sa verovatnoćom p1  0.6 da pogodi, a drugi sa verovatnoćom
p2  0.7 . Slučajno se bira strelac i onda gaĎa cilj. Kolika je verovatnoća da će cilj biti
pogoĎen?

7. U jednoj posudi se nalazi 20 proizvoda i to 15 ispravnih, u drugoj 30 od kojih je 24

ispravnih i u trećoj 10 od kojih je 6 ispravnih. Odredi verovatnoću:
a) Ako se slučajno izabere posuda i iz nje uzme proizvod, da on bude neispravan
b) Ako je izabrani proizvod neispravan, da je uzet iz druge posude.

100
 PRIPREMA ZA IV PISMENI ZADATAK

1. U skupu od 200 tačaka ima tačno 35 trojki kolinearnih tačaka. Koliko najviše pravih
odreĎuju tačke ovog skupa? Koliko trouglova odreĎuju tačke ovog skupa?

2. Koliko ima petocifrenih brojeva kod kojih je razlika poslednje dve cifre 3 ako se cifre

a) mogu ponavljati b) ne ponavljaju?

1
3. Koeficijenti petog i trećeg člana u razvijenom obliku binoma ( x  ) n , odnose se
3 2
x
kao 7:2. Naći član koji sadrţi x.

4. Na koliko načina 20 čokolada moţemo podeliti na petoro dece tako da:

a) neko dete moţe da ne dobije čokoladu; b) svako dete dobije čokoladu?

5. U posudi se nalaze 3 bele, 6 crvenih i 10 plavih kuglica. Odredi verovatnoću da pri

istovremenom izvlačenju tri kuglice:
a. neće biti izvučene tri plave
b. budu izvučene 2 crvene i jedna plava
c. budu izvučene ili 2 bele i jedna crvena ili sve tri kuglice različite boje?

6. Tri strelca gadjaju cilj nezavisno jedan od drugog. Šanse da će pogoditi su za prvog
strelca 95%, za drugog 75% i za trećeg 80%. Kolika je verovatnoća da:
a. bar jedan od njih pogodi cilj,
b. tačno dva strelca pogode cilj?

7. U prodavnicu su stigli proizvodi iz tri preduzeća i to 35% iz prvog, 45% i drugog i 20%
iz trećeg. Ako je 90% proizvoda iz prvog preduzeća ispravno, 75% iz drugog i 80%
iz trećeg, kolika je verovatnoća da ćemo slučajnim izborom izabrati neispravan
proizvod i ako je on neispravan da je iz trećeg preduzeća?

101