ZAPREMINA OBRTNOG TELA - ZADACI

1. U tački P(3,2) parabole y 2  2  x  1 konstruisana je tangenta. Izračunati zapre minu tela koje
nastaje rotacijom oko 0x-ose figure ograničene datom parabolom, njenom tangentom u tački P i
0x-osom.

Kako je y 2  2  x  1  0  x  1 , parabola je nastala translacijom parabole y 2  2 x za vektor

dužine 1 u pozitivnom smeru 0x-ose, simetrična je u odnosu na 0x-osu, pa je teme tačka T(1,0).
S druge strane jednačinom y 2  2  x  1 nije data funkcija, ali su određene dve funkcije

f  x   2  x  1 i g  x    2  x  1 . Kako tačka P ima pozitivnu y-koordinatu yP  3 , ona se nalazi

na grafiku funkcije f  x   2  x  1 .

Tangenta grafika u tački P ima jednačinu y  yP  k  x  xP  , gde je k  f '  xP 

f ' x 
1
2  1  ' 
 x
1
 k  f '  3 
1
2 2  x  1  2  x  1 2
2
1 1 1
tP : y  2   x  3  y x
2 2 2

Fugura koja rotira označena je crvenom bojom

na slici levo. Potrebno je još odrediti tačku A
preseka tangente sa 0x-osom.
x 1
y    0  x A  1
2 2

Rotacijom ove figure nastaje kupa (rotacijom

dela tangente, tj. duži AP) iz koje je isečen
paraboloid (nastaje rotacijom parabole na
intervalu (1,3)), pa je

3 3
V  Vkupe  V paraboloida    g 2  x  dx    f 2  x  dx 
1 1
2
3
1 1 3 3
1 1 1 3
    x   dx    2  x  1 dx     x 2  x   dx  2   x  1 dx 
1  2 2 1 1  4 2 4 1
3 3
 x3 x 2 x   x2 
      2   x  
 12 4 4   2 
  1  1
 27 9 3  1 1 1   9  1   4
            2   3    1  
4  12 4 4  
 12 4  2 
 2   3
  
16 4
3

Zapreminu kupe, moguće je odrediti i bez računanja integrala, tj. po formuli za zapreminu kupe:
1 16
Vkupe  r 2 h , gde je r  PQ  2, h  AQ  4 , pa je Vkupe  .
3 3
2. Naći zapre minu tela koje nastaje rotacijom petlje krive 9 y 2  x  3  x  oko 0x-ose .
2

Za crtanje date krive potrebno je uočiti neke od njenih osobina.

(1) 9 y 2  x  3  x   0
2
 x  0 , pa se kriva nalazi nad pozitivnim delom 0x-ose.
 
0

x 3  x  x 3  x 
2 2
   y  , tj. y  
2
(2) Kako je y  2
, kriva je simetrična u odnosu na 0x-osu i
9 3
x 3  x  x 3  x 
2 2
sastoji se od grafika dve funkcije f  x   i g  x   (čiji su grafici
3 3
simetrični u odnosu na 0x-osu).
x 3  x 
2
To znači da je dovoljno nacrati grafik samo jedne od dve date funkcije, npr. f  x   .
3
x 3  x 
2
3 x x
f  x    0 , dakle funkcija je nenegativna, a nule su x  0 i x  3 .
3 3

 3  x  x
 , za 3  x  0, tj. 0  x  3
x 3  x   3
2
3 x x 
f  x   
3 3 
  x  3 x , za 3  x  0, tj. za x  3
 3

Za preciznije crtanje grafika potrebno je odrediti monotonost i

ekstremne vrednosti, oblik grafika i graničnu vrednost kada
x   , ali to neće uticati na rešenje zadatka. Naime, grafik
funkcije kreće iz tačke O(0,0), mora da raste, pa opada, jer je
naredna nula x=3, a zatim ponovo raste (jer za x   i y   ).
Da li je grafik konkavan ili konveksan neće uticati na vrednost
zapremine, već samo na oblik tela koje nastaje rotacijom. Grafik
može da izgleda npr. kao na slici levo.

Tačan izgled grafika je na slici desno.

Ono što je važno, je da je grafik druge funkcije

x 3  x 
2
g  x   osnosimetričan u odnosu na 0x-osu,
3
pa će petlja krive biti na intervalu (0,3), a figura koja
rotira označena je crvenom bojom. Dakle, zapremina je

3
x 3  x    x4 9 x2 
2
3 3
 
3 3
V    f  x  dx   
2
  x3  6 x 2  9 x    2 x3    .
9 9 9  4 2  4
0 0 0  0
3. Odrediti zapreminu tela koje nastaje rotacijom oko 0x-ose kruga, oivičenog kružnicom
x2   y  4   4 . Telo koje nastaje na ovaj način zove se torus (slika desno).
2

Centar date kružnice je tačka sa koordinatama (0,4). Međutim jednačina kružnice nije i jednačina
funkcije, pa je prvo potrebno odrediti svaku od dveju funkcija određenih datom jednačinom. Njihovi
grafici simetrični su u odnosu na pravu koja prolazi kroz centar kružnice i paralelna je sa 0x-osom, a to
je prava y  4 (grafici su označeni narandžastom i plavom bojom).
x2   y  4  4   y  4 2  4  x 2
2
 y  4   4  x2  y  4  4  x2 .

Neka je f  x   4  4  x 2 (narandžasti grafik) i g  x   4  4  x 2 (plavi grafik).

Zapreminu dobijamo tako što od zapremine tela koje nastaje rotacijom krivolinijskog trapeza
ograničenog grafikom funkcije f  x   4  4  x 2 i izlomljenom linijom ADCB, oduzmemo zapreminu

tela koje nastaje rotacijom krivolinijskog trapeza ograničenog grafikom funkcije g  x   4  4  x 2 i

izlomljenom linijom ADCB, pa je

   
2 2 2 2
V    f 2  x  dx   g 2  x  dx 
   f 2  x   g 2  x  dx 
 2  f 2  x   g 2  x  dx
2 2 jer su granice 2 simetrija u odnosu 0
integrala iste na 0y-osu

   
2 2
 
2 2 2
V  2  f 2  x   g 2  x  dx  2   4  4  x 2  4  4  x2  dx  2  16 4  x dx 
2

0 0  0
 
2 2 2
 32  4  x 2 dx  32  44sin
t
2
 2 cos tdt  128  cos t  cos tdt
0 0
 
4 1sin 2 t  4cos 2 t 0

 x
smena : x  2sin t  t  arcsin 2 
 
 dx  2 cos tdt 
 x  0  t  arcsin 0  0 
 
  
 x  2  t  arcsin1 
2 
 
Pošto je t  0,  , onda je cos t  0 , pa je cos t  cos t i dobijamo
 2
  
2 2 2 1  cos 2t 
V  128  cos t  cos tdt  128  cos tdt  128 
2
dt  32  1  cos y  dt 
0 0 0 2 0
smena: y  2t 
 dy 
 dy  2dt  dt  
 2 
 32  y  sin y   32   sin    0  sin 0    32 2
 t 0  y0  0
 
  
 t  y  
2

4. Izračunati zapre minu tela koje nastaje rotacijom petlje krive y 2  x 4 1  x  oko 0x-ose.