ANALIZA TOKA RACIONALNE FUNKCIJE I CRTANJE GRAFIKA

1. y

x2 4x 5
. 1) Oblast definisanosti: Kako deljenje nulom nije definisano, racioanlna
x3

funkcija nije definisana za one vrednosti za koje je izraz u imeniocu (ispod razlomake crte) jednak
nuli. x 3 = 0 za x = 3. Dakle Df x R x 3 (,3) (3,) .
2) Nule funkcije i presek sa y osom. Vrednosti argumenta x za koje je funkcija jednaka nuli,
nazivaju se nule funkcije (presek sa x osom). Racionalna funkcija je jednaka nuli za one vrednosti
za koje je izraz u brojiocu (iznad razlomake crte) jednak nuli. y 0 x 2 4 x 5 0 . Izraz u
brojiocu je kvadratna funkcija. Nule kvadratne funkcije se dobijaju reavanjem kvadratne jednaine.
Opti oblik kvadratne jednaine je ax 2 bx c 0 . Reenja se dobijaju po sledeem obrascu
x1,2

b b 2 4ac
. Ako je diskriminanta D b 2 4ac 0, jednaina ima dva reenja, ako je
2a

D = 0, jednaina ima jedno reenje, a ako je D 0, jednaina nema reenja.

U ovom primeru je D = 16 + 20 = 36, pa jednaina ima dva reenja x1,2
x1

4 36
.
2

46
46
1, a x2
5 . To znai da ova funkcija ima dve nule, odnosno dva preseka
2
2

sa x osom N 1 (1, 0) i N 2 (5, 0).

Presek sa y osom se dobija kad se za vrednost argumenta x uzme nula i izrauna vrednost funkcije.
x0 y

5 5
. Presek sa y osom je taka M(0, 5/3).
3 3

3) Znak funkcije. Znak kvadratne funkcije y ax 2 bx c zavisi od znaka konstante a.

Ako je a 0 i D 0, y 0 za x (, x1 ) ( x2 ,) , a y 0 za x ( x1, x2 ) .
++++++++++ -------------- ++++++++++++

x2

x1

Ako je a 0 i D = 0, jednaina ima samo jedno reenje i kvadratna funkcija je pozitivna za svako x
iz oblasti definisanosti, osim za reenje x 1 = x 2 .
++++++++++++++

++++++++++++++

x1 = x2

Ako je a 0 i D 0, jednaina nema reenje, pa kvadratna funkcija y ax 2 bx c nema presek

sa x osom i y 0 za svako x iz oblasti definisanosti.
Ako je a 0 i D 0, y 0 za x ( x1, x2 ) , a y 0 za x (, x1 ) ( x2 ,) .
-------------- ++++++++++ --------------x1

x2

Ako je a 0 i D = 0, jednaina ima samo jedno reenje i kvadratna funkcija ima negativan znak za
svako x iz oblasti definisanosti, osim za reenje x 1 = x 2 .
-------------------- -------------------x1 = x2
Ako je a 0 i D 0, jednaina nema renje, pa kvadratna funkcija y ax 2 bx c nema presek
sa x osom i y 0 za svako x iz oblasti definisanosti.
U naem primeru znak odreujemo na sledei nain:
+ + + + + + +

_ _ _ _ _ _ _ _

+ + + + + + + +

x2 + 4x 5
-5

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

+ + + + +

x3
3
x 2 4x 5
x3

- - - - - - -

+ + + + + +
-5

- - 1

+ + + + +
3

Dakle y 0 za x (5,1) (3, ) , a y 0 za x (,5) (1,3) .

4) Asimptote.
Ako funkcija nije definisana u taki a, funkcija ima u toj taki vertikalnu asimptotu ukoliko vai

lim

f ( x) i/ili

xa

lim

f ( x ) .

xa

U naem sluaju funkcija nije definisana u a = 3. Ispitaemo kakve vrednosti funkcija dobija u
okolini te take.

3 h2 43 h 5
x 2 4x 5 x 3 h

lim x 3
h 0, h 0 lim
3 h3

h 0
x 3
lim
h 0

h 2 10h 16 16
9 6h h 2 12 4h 5
lim

.
h
h
0
h 0

Za odreivanje granine vrednosti upotrebili smo smenu x = 3 + h, gde je h mala pozitivna veliina
koja tei nuli. Na osnovu dobijene granine vrednosti, zakljuujemo da kad x tei ka 3 sa desne
strane funkcija tei +.
(3 h) 2 4(3 h) 5
9 6h h 2 12 4h 5
x 2 4x 5 x 3 h

lim x 3
lim
h 0, h 0 lim
3

h
h

h0
h0
x 3
h 2 10h 16 16

0
h
h0

lim

Sada smo upotrebili smenu x = 3 h, gde je h mala pozitivna veliina koja tei nuli. Na osnovu
dobijene granine vrednosti, zakljuujemo da kad x tei ka 3 sa leve strane funkcija tei -. Dakle
prava x = 3 je vertikalna asimptota funkcije i sa leve i sa desne strane grafika.
Ukoliko vai

lim

f ( x) b i/ili

lim

f ( x) b , onda je prava y = b, horizontalna asimptota.

Granina vrednost racionalne funkcije kad x , odreuje se na sledei nain:

Opti oblik racionalne funkcije je

a 0 x n a1 x n1 a n 1 x a n

b0 x m b1 x m1 bm1 x bm

0
n

a x

lim b 0x m
x

x n a0

lim x m b
x

.
0

00

1
1
1

x n a0 a1 a n 1 n 1 a n n
a1 x a n1 x a n
x
x
x
lim

m 1
1
1
1
b1 x
bm1 x bm x m
x b0 b1 bm1 m1 bm m
x
x
x

0
0
0
, n m
a 0
, nm
b0
0 , n m
n 1

x 2 4x 5
U naem primeru je n =2, m = 1, pa je lim

x 3
x
to znai da vertikalna asimptota ne postoji. Vertikalna i kosa asimptota se uzajamno iskljuuju,
ako postoji jedna ne postoji druga. U ovom primeru ne postoji horizontalna asimptota, pa emo
ispitati da li postoji kosa asimptota.
Opti obrazac za kosu asimptotu je y = ax +b, gde je a lim
x

U naem primeru je a lim

x

f(x)
, a b lim ( f ( x ) ax ) .
x
x

x 2 4x 5
x 2 4x 5
x 2 4x 5
x3
lim
lim
1
x
x x 3
x 2 3x
x
x

 x 2 4x 5

7x 5
x 2 4 x 5 x 2 3x
x lim
lim
7
b lim

3
x3
x
x
x
x

pa je kosa asimptota y = x + 7. Da bi nacrtali kosu asimptotu, dovoljne su nam bilo koje dve njene
take. y(0) = 7, y(7) = 0. Kosa asimptota prolazi kroz take K 1 (0, 7) i K 2 (-7, 0).
5) Monotonost funkcije i ekstremne vrednosti.
Da bi odredili ekstremne vrednosti i intervale monotonosti, potrebno je da naemo prvi izvod
funkcije i nule prvog izvoda.
Za nalaenje izvoda racionalne funkcije upotrebiemo formulu za izvod kolinika.

u u v uv
. U naem sluaju je u x 2 4 x 5 , v x 3, u 2 x 4, v 1 .

2
v

v

2
2
x 2 4x 5
( x 4 x 5) ( x 3) ( x 4 x 5)( x 3)
y

x 3
( x 3) 2

( 2 x 4)( x 3) ( x 2 4 x 5) 1
( x 3) 2

2 x 2 6 x 4 x 12 x 2 4 x 5
( x 3) 2

x 2 6x 7
( x 3) 2

6 36 28 6 64 6 8
y 0 x 2 6 x 7 0 x1,2

2
2
2
14
2
( x 7)( x 1)
x1
7, x 2
1 y
2
2
( x 3) 2

Dakle, nule prvog izvoda su x 1 = 7 i x 2 = 1. Sada treba odrediti znak prvog izvoda. Kako je u
imeniocu funkcije y, izraz (x 3)2 koji je pozitivan za svaki realan broj (zbog toga to je izraz na
kvadrat), znak funkcije y zavisi samo od znaka kvadratne funkcije u brojiocu
x 2 6 x 7 ( x 7)( x 1) .
+ + + + + + - - - - - - - - - + + + + + + +
2

x 6x 7

y 0 za x(-, -1)(7, -), pa je funkcija monotono rastua na tim intervalima;

y 0 za x(1, 7), pa je funkcija monotono opdajua na tom intervalu. U taki x = 1, funkcija
menja svoju monotonost, iz monotono rastue prelazi u monotono opadajuu, pa u toj taki funkcija
ima lokalni maksimum. U taki x = 7 iz monotono opadajue, funkcija prelazi u monotono rastuu,
pa u toj taki ima lokalni minimum. y koordinatu maksimuma dobijamo kad za vrednost argumenta
u funkciji zamenimo x = 1.

ymax y (1)
y min y (7)

(1) 2 4 (1) 5 8

2 , P max (1, 2) - koordinate maksimuma

1 3
4

7 2 4 7 5 72

18, P min (7, 18) koordinate minimuma

73
4

7) konveksnost, konkavnost i prevojne take y

32

; drugi izvod funkcije nema nule, pa

x 33
funkcija nema prevojne take; funkcija je konkavna za x , 3 , konveksna za
+ + + + ++
3

(x 3)

x 3,

2. y

x2 x 2
, Reenje: 1) oblast definisanosti (,3) ( 3, ) ;
( x 3) 2

2) nule funkcije N 1 (2,0), N 2 (1,0); presek grafika funkcije sa y-osom M(0,2/9);

3) znak funkcije za x (,2) (1, ), y 0, a za x ( 2,1), y 0 ;
4) asimptote: vertikalna asimptota x = 3; horizomtalna asimptota y = 1;
5) monotonost i ekstremne vrednosti y

5x 7
; za x (,3) (7 / 5,) funkcija je
( x 3) 3

monotono rastua, a za x (3,7 / 5) , funkcija je monotono opadajua; funkcija ima minimum u

taki P min (-7/5,-9/16);
6) konveksnost i prevojne take y

2(5 x 3)
, funkcija je konveksna za x (,3 / 5) ,
( x 3) 4

konkavna za x (3 / 5,) i ima prevojnu taku P(-3/5,-17/8).

3. y

x 2 8 x 16
, Reenje: 1) oblast definisanosti (,3) (3, ) ;
x3

2) nule funkcije N(4,0); presek grafika funkcije sa y-osom M(0,16/3);

3) znak funkcije za x (,3), y 0, a za x (3,), y 0 ;
4) asimptote: vertikalna asimptota x = 3; kosa asimptota y = x 5;
5) monotonost i ekstremne vrednosti y

x 2 6x 8
; za x ( ,2) ( 4, ) funkcija je
( x 3) 2

monotono rastua, a za x (2,4) funkcija je monotono opadajua; funkcija ima minimum u taki
P min (4, 0) i maksimum u taki P max (2, 4);
6) konveksnost i prevojne take y
za x (3, ) i nema prevojnu taku.

2
, funkcija je konkavna za x (,3) , konveksna
( x 3) 3

4. y

2x3
, Reenje:
x2 4

1) oblast definisanosti ( ,2) ( 2,2) ( 2, ) ;

f ( x)

2( x) 3
2x3

f ( x) , funkcija je neparna
( x) 2 4 x 2 4

to znai da je grafik simetrian u odnosu na koordinatni

poetak;
2) nula funkcije i presek grafika funkcije sa y-osom je ista
taka N(0,0);
3) znak funkcije
za x ( 2 ,0 ) ( 2 , ) y 0, a za x ( ,2 ) ( 0 ,2 ), y 0
4) asimptote: funkcija ima dve vertikalne asimptote

x = 2 i x = 2 i kosu asimptotu y = 2x;

5) monotonost i ekstremne vrednosti y

2 x 2 ( x 2 12)
;
( x 2 4) 2

za x (,2 3 ) (2 3 , ) funkcija je monotono

rastua, a za x (2 3 ,2 3 ) funkcija je monotono

opadajua; funkcija ima minimum u taki Pmin 2 3 , 6 3 i

maksimum u taki Pmax (2 3,6 3 ) ;
6) konveksnost i prevojne take y

16 x( x 2 12)
, funkcija je konkavna za x ( ,2) (0,2) ,
( x 2 4) 3

konveksna za x ( 2,0) ( 2, ) i ima prevojnu taku P(0,0);

5. y

x2 x 1
, Reenje: 1) oblast definisanosti ( ,1) (1, ) ;
x 1

2) kvadratna jednaina x 2 x 1 nema realna reenja, pa funkcija nema nule; presek grafika funkcije
sa y-osom M(0,1);
3) znak funkcije za x (,1), y 0, a za x (1, ), y 0 ;
4) asimptote: vertikalna asimptota x = 1; kosa asimptota y = x ;
5) monotonost i ekstremne vrednosti y

x 2 2x
; za x ( ,0) ( 2, ) funkcija je monotono
( x 1) 2

rastua, a za x (0,2) funkcija je monotono opadajua; funkcija ima minimum u taki P min (2, 3) i
maksimum u taki P max (0, 1);
6) konveksnost i prevojne take y
za x (1, ) i nema prevojnu taku.

2
, funkcija je konkavna za x (,1) , konveksna
( x 1) 3

6. y

x3
, Reenje: 1) kvadratna jednaina x 2 x 3 0 nema realna reenja, pa je oblast
x x3
2

definisanosti (, ) ;
2) nula funkcije N(3,0); presek grafika funkcije sa y-osom M(0,1);
3) znak funkcije za x (,3), y 0, a za x (3,), y 0 ;
4) asimptote: funkcija nema vertikalne asimptote jer je definisana na celom skupu realnih brojeva;
horizontalna asimptota y = 0 ;
5) monotonost i ekstremne vrednosti y

x ( x 6)
; za x (,6) (0,) funkcija je
( x x 3) 2
2

monotono rastua, a za x (6,0) funkcija je monotono opadajua; funkcija ima minimum u taki
P min (0, 1) i maksimum u taki P max (6, 1/11);
6) konveksnost i prevojne take y

2( x 3 9 x 2 9)
, teko je izraunati nule drugog izvoda pa
( x 2 x 3) 3

samim tim i odrediti njegov znak. grafik moe da se nacrta i bez ovih elemenata.

7. y

x 12 ,
x 2 2x 1

x 2x 2
x2 4

Reenje: 1) oblast definisanosti ,2 2 , 2 2 , ;

2) nula funkcije N(1,0); presek grafika funkcije sa y-osom M(0,1/4);
3) znak funkcije za x ,2 2, , y 0, a za x 2 ,2 , y 0 ; 4) asimptote: funkcija ima
dve vertikalne asimptote x = 2 i x = 2; horizontalna asimptota y = 1 ;
5) monotonost i ekstremne vrednosti y

2 x 2 10 x 8

; nule prvog izvoda x = 1 i x = 4;

za x ,1 4 , funkcija je monotono rastua, a za x 1,4 funkcija je monotono

opadajua; funkcija ima minimum u taki P min (4, 3/4) i maksimum u taki P max (1, 0);
6) konveksnost i prevojne take y

2 2 x 3 15 x 2 24 x 20

, teko je izraunati nule drugog

izvoda pa samim tim i odrediti njegov znak. Grafik moe da se nacrta i bez ovih elemenata.

8. y

x 12
x 2 2x 8

Reenje: 1) oblast definisanosti ,2 2 , 4 4 , ;

2) nula funkcije N(1,0); presek grafika funkcije sa y-osom M(0,-1/8);
3) znak funkcije za x ,2 4, , y 0, a za x 2 ,4 , y 0 ; 4) asimptote: funkcija ima
dve vertikalne asimptote x = -2 i x = 4; horizontalna asimptota y = -1 ;
5) monotonost i ekstremne vrednosti y

18 x 1

2x 8

; nula prvog izvoda x = 1;

za x ,2 2,1 funkcija je monotono opadajua, a za x 1, 4 4 , funkcija je

monotono rastua; funkcija ima minimum u taki P min (1, 0);

6) konveksnost i prevojne take y

54 x 2 2 x 4

2x 8

, jednaina x

2 x 4 nema realna reanja,

pa drugi izvod nema nule. Znak drugog izvoda

za x ,2 4, , y 0, funkcija je konkavna, a za x 2 ,4 , y 0 , funkcija je konveksna

9. y

5 4x x 2
, Reenje: 1) oblast definisanosti ,3 3, ;
x3

2) nule funkcije N 1 (-1,0), N 2 (5, 0); presek grafika funkcije sa y-osom M(0, 5/3);
3) znak funkcije za x ,3 1, 5, y 0, a za x 3,1 5, , y 0 ;
4) asimptote: vertikalna asimptota x = -3; kosa asimptota y = x + 7;
5) monotonost i ekstremne vrednosti y

x 2 6x 7

x 32

; za x ,7 1, funkcija je

monotono opadajua, a za x 7 ,3 3,1 funkcija je monotono rastua; funkcija ima

minimum u taki P min (7, 18) i maksimum u taki P max (1, 2);
6) konveksnost i prevojne take y

32

x 33

za x 3, i nema prevojne take.

, funkcija je konveksna za x ,3 , konkavna

10. y

x 2 2
x2 x 6

Reenje: 1) oblast definisanosti ,2 2 , 3 3, ;

2) nula funkcije N(2,0); presek grafika funkcije sa y-osom M(0,-2/3);
3) znak funkcije za x ,2 3, , y 0, a za x 2 , 3, y 0 ;
4) asimptote: funkcija ima dve vertikalne asimptote x = -2 i x = 3; horizontalna asimptota y = 1 ;
5) monotonost i ekstremne vrednosti: y

3 x 2 20 x 22

x6

x 23x 14

x6

; nule prvog izvoda

x = 2 i x = 14/3; za x ,2 14 / 3, funkcija je monotono rastua, a za x 2 ,14 / 3

funkcija je monotono opadajua; funkcija ima minimum u taki P min (14/3, 16/25) i maksimum u
taki P max (2, 0);
6) konveksnost i prevojne take: y

2 3 x 3 30 x 2 84 x 88

x6

, teko je izraunati nule drugog

izvoda pa samim tim i odrediti njegov znak. Grafik moe da se nacrta i bez ovih elemenata.

11. y

x 2 6x 7
, Reenje: 1) oblast definisanosti ,2 2 , ;
x2

2) nule funkcije N 1 (1, 0), N 2 (7, 0); presek grafika funkcije sa y-osom M(0; 3,5);
3) znak funkcije za x 7 1, 2 , y 0, a za x 7 ,1 2 , , y 0 ;
4) asimptote: vertikalna asimptota x = 2; kosa asimptota y = x + 8 ;
5) monotonost i ekstremne vrednosti: y

x 2 4x 5

x 22

; za x ,1 5, funkcija je

monotono rastua, a za x 1, 5 funkcija je monotono opadajua; funkcija ima minimum u taki

P min (5, 16) i maksimum u taki P max (1, 4);
6) konveksnost i prevojne take y
za x 2 , i nema prevojnu taku.

18

x 2 3

, funkcija je konkavna za x ,2 , konveksna

12. y

x 2 2
x 2 4x 5

Reenje: 1) oblast definisanosti ,5 5,1 1, ;

2) nula funkcije N(2, 0); presek grafika funkcije sa y-osom M(0,4/5);
3) znak funkcije za x ,5 1, , y 0, a za x 5,1, y 0 ;
4) asimptote: funkcija ima dve vertikalne asimptote x = 5 i x = 1; horizontalna asimptota y = 1 ;
5) monotonost i ekstremne vrednosti: y

18 x 2

4x 5

; nula prvog izvoda x = 2 ;

za x ,5 5, - 2 funkcija je monotono rastua, a za x 2 ,1 1, funkcija je

monotono opadajua; funkcija ima maksimum u taki P max (2, 0);

6) konveksnost i prevojne take: y

54 x 2 4 x 7

4x 5

, jednaina x

4 x 7 0 nema realna

reenja, pa funkcija nema prevojne take; funkcija je konveksna za x ,5 1,

a za x 5,1 funkcija je konkavna.

13. y

2x 2 1

x 12

, Reenje: 1) oblast definisanosti ,1 ) 1, ;

2) nule funkcije N 1
, 0 , N 2
, 0 , presek grafika funkcije sa y-osom M(0,1);
2

1 1

1 1
3) znak funkcije za x ,
, , y 0, a za x
,

, y 0 ;
2 2
2 2

4) asimptote: vertikalna asimptota x = 1; horizomtalna asimptota y = 2;

5) monotonost i ekstremne vrednosti y

22 x 1

x 13

; za x ,1 / 2 1, funkcija je

monotono opadajua, a za x 1 / 2 ,1 , funkcija je monotono rastua; funkcija ima minimum u taki

P min (1/2,2);
6) konveksnost i prevojne take y

24 x 1

x 14

, funkcija je konkavna za x ,1 / 4 , konveksna

za x 1 / 4 , i ima prevojnu taku P(1/4,-14/9).

14.

x 13
y
x 2 2

, Reenje: 1) oblast definisanosti ,2 2 , ;

2) nule funkcije N(1, 0); presek grafika funkcije sa y-osom M(-1/2, 0);
3) znak funkcije za x ,1, y 0, a za x 1, , y 0 ;
4) asimptote: vertikalna asimptota x = 2; kosa asimptota y = x + 1 ;
5) monotonost i ekstremne vrednosti: y

x 12 x 4
x 23

; za x , 2 4 , funkcija je

monotono rastua, a za x 2 , 4 funkcija je monotono opadajua; funkcija ima minimum u taki

P min (6, 27/4);
6) konveksnost i prevojne take y

6 x 1

x 2 4

za x 1, i ima prevojnu taku P(1, 0).

, funkcija je konkavna za x ,1 , konveksna

15. y

x3

2 x 1

, Reenje: 1) oblast definisanosti ,1 1, ;

2) nula funkcije i presek grafika funkcije sa y-osom je ista taka N(0, 0);
3) znak funkcije za x , 0 , y 0, a za x 0 , , y 0 ;
4) asimptote: vertikalna asimptota x = 1; kosa asimptota y = x/2 1 ;
5) monotonost i ekstremne vrednosti: y

x 2 x 3
21 x 3

; za x , - 3 1, funkcija je

monotono rastua, a za x 3, - 1 funkcija je monotono opadajua; funkcija ima maksimum u

taki P max (3, 27/8);
6) konveksnost i prevojne take y

3x

1 x 4

za x 0 , i ima prevojnu taku P(0, 0).

, funkcija je konkavna za x , 0 , konveksna