Cetvrta Godina

ASIMPTOTE FUNKCIJA
Na savet je da najpre dobro prouite granine vrednosti funkcija.

Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa
kako oni rade tako i vi

Jo jedna stvar, neki profesori ne ispituju horizontalnu asimptotu kao posebnu, ve to odrade u sklopu kose
asimptote. Mi emo pokuati da vam objasnimo svaku asimptotu posebno.

Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija pribliava u beskonano dalekoj taki. Postoje tri vrste asimptota:

- vertikalna

- horizontalna

- kosa

- vertikalna

Potencijalna vertikalna asimptota se nalazi u prekidima iz oblasti definisanosti. Ako je recimo taka
x = prekid, moramo ispitati kako se funkcija ponaa u nekoj okolini te take, pa traimo dva
limesa:

0 ,
) ( lim
+ kad x
x f i
0 ,
) ( lim
kad x
x f Ako su reenja ova dva limesa + ili - onda je prava x =
vertikalna asimptota, a ako dobijemo neki broj za reenje, onda funkcija tei tom broju ( po ipsilonu)

Pazite: Za svaki prekid mora da se trae oba limesa, osim moda ako funkcija nije negde definisana.

- horizontalna

Ovde traimo dva limesa: ) ( lim x f
x +
i ) ( lim x f
x
.
Ako kao reenje dobijemo neki broj , recimo #, onda je y = # horizontalna asimptota, a ako dobijemo
+ ili - onda kaemo da nema horizontalna asimptota.

- kosa

Kosa asimptota je prava y = kx + n

k=
x
lim
x
x f ) (
i n= ] ) ( [ lim kx x f
x

Naravno, potrebno je raditi ove limese i za + i za - , naroito kod sloenijih funkcija,jer se
moe desiti da nema ove asimptote sa obe strane...

AKO IMA HORIZONTALNA ASIMPTOTA, KOSA NEMA!

www.matematiranje.com

A-PDF Merger DEMO : Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark

Pre nego krenemo sa izradom zadataka, podsetimo se kako se trai oblast definisanosti :

1. OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE:

Ako je data racionalna funkcija
) (
) (
x Q
x P
onda je Q(x) 0
Ako je data ln , onda je >0

Ako je data , onda je 0

Ako je data
3
@ , onda je svuda definisana

Funkcija e
x
je svuda definisana.

Ako je data arcsin @ onda je 1 @ 1

Ako je data arctg % onda je svuda definisana

ZADACI

1. Nadji asimptote sledeih funkcija:

a)
1
1
+
=
x
x
y

b)
1
4
2
=
x
x
y

v)
2
2
1
4
x
x
y
=

Reenja:

a)
1
1
+
=
x
x
y
vertikalna

Funkcija je definisana za 0 1 x to jest 1 x .To nam govori da je x = 1 vertikalna asimptota. Traimo sada 2
limesa:

0 , 1
1
1
lim
+

+
kad x
x
x
=
1 1
1 1
+
+
= pazi: samo dole menjamo 1+ , jer nam gore to nista ne znai =

+
2
=
0
2
+
= +

0 , 1
1
1
lim

+
kad x
x
x
=
1 1
1 1

+
=

2
= - TA OVO ZNAI KONKRETNO NA GRAFIKU? POGLEDAJMO:

x
y
1
.
x=1

0 , 1
1
1
lim
+

+
kad x
x
x
= + Ovo je uta crta na grafiku, a znai da kada se x pribliava 1 sa pozitivne strane(+ ) da

funkcija y tei +.

0 , 1
1
1
lim

+
kad x
x
x
= - Ovo je crvena crta na grafiku, a znai da kada se x pribliava 1 sa negativne strane (- ) da

funkcija y tei - .

Horizontalna:

1
1
lim
+

x
x
x
= 1, to znai da je y = 1 horizontalna asimptota i da kose nema! Na grafiku:

x
y
1
.
x=1
.
1
y=1


b)
1
4
2
=
x
x
y

Funkcija je definisana za 0 1 x to jest 1 x .Onda je x = 1 vertikalna asimptota. Traimo sada 2 limesa:

0 , 1
2
1
4
lim
+

kad x
x
x
=
+
=
+
3
1 1
4 1
2
=
0
3
+
= - ( uta crta na grafiku)

0 , 1
2
1
4
lim

kad x
x
x
=

=

3
1 1
4 1
2
=
0
3
= + ( crvena crta na grafiku)

horizontalna asimptota:

1
4
lim
2

x
x
x
= Ovo nam govori da nema horizontalne asimptote pa moramo traiti kosu!

kosa asimptota:


k=
x
lim
x
x f ) (
i n= ] ) ( [ lim kx x f
x

k=
x
lim
x
x
x
1
4
2
=
x
lim
x x
x
2
2
4
= 1 (pogledaj fajl granine vrednosti funkcija, zadaci (i deo))

n= ] ) ( [ lim kx x f
x

x
x
x
x
1
1
4
lim
2
=

1
) 1 ( 4
lim
2
x
x x x
x
=

+

1
4
lim
2 2
x
x x x
x
=

1
4
lim
x
x
x
=1

Sada k i n zamenimo u formulu: y = kx + n i dobijamo da je y = x + 1 kosa asimptota

x
y
1
.
x=1
.
. 1
-1
y=x+1


v)
2
2
1
4
x
x
y
=

Funkcija je definisana za 0 1
2
x to jest 0 ) 1 )( 1 ( + x x to jest 1 x i 1 x

Ovo znai da moramo traiti etiri limesa, za +1 i za 1 sa obe strane.

0 , 1
2
2
1
4
lim
+

kad x
x
x
=
0 , 1
2
) 1 )( 1 (
4
lim
+
+

kad x
x x
x
= Pazi , pametno je dole izraz napisati kao razliku kvadrata, pa tek onda menjati...=

) 1 1 ))( 1 ( 1 (
4 1
2
+ + +

=
2 ) 1 1 (
3

=
2 ) (
3

= + (plava crta)

0 , 1
2
2
1
4
lim

kad x
x
x
=
0 , 1
2
) 1 )( 1 (
4
lim

+

kad x
x x
x
=
) 1 1 ))( 1 ( 1 (
4 1
2
+

=
2 ) 1 1 (
3
+
=
2
3
= - (crvena crta)

0 , 1
2
2
1
4
lim
+

kad x
x
x
=
0 , 1
2
) 1 )( 1 (
4
lim
+
+

kad x
x x
x
=
)) 1 ( 1 ))( 1 ( 1 (
4 ) 1 (
2
+ + +

=
) 2 (
3
=
2
3
= - ( uta crta)

0 , 1
2
2
1
4
lim

kad x
x
x
=
0 , 1
2
) 1 )( 1 (
4
lim

+

kad x
x x
x
=
)) 1 ( 1 ))( 1 ( 1 (
4 ) 1 (
2
+

=
) )( 2 (
3
+
=
) ( 2
3

= + ( zelena crta)


2
2
1
4
lim
x
x
x

= 1
1
1
= pa je y = - 1 horizontalna asimptota pa kose asimptote nema.

x
y
1
.
x=1
.
.
-1
-1
0
x=-1
y=-1


2. Nadji asimptote sledeih funkcija:

a)
x
e y
1
=

b)
x
xe y
1
=

Reenja:

a)
x
e y
1
=

Funkcija je definisana za 0 x , pa je x = 0 potencijalna vertikalna asimptota.

0 , 0
1
lim
+ kad x
x
e = = =
+
+
e e
0
1
(crvena crta na grafiku)

0 , 0
1
lim
kad x
x
e = 0
0
1
= =

e e

ta sad ovo znai? Trebali smo da dobijemo + ili beskonano...

Ovo znai da kada x tei nuli sa leve, negativne strane, funkcija tei nuli, to na grafiku prikazujemo STRELICOM.


+ x
x
e
1
lim = 1
0
1
= =
+
e e

x
x
e
1
lim = 1
0
1
= =

e e Dakle y = 1 je horizontalna asimptota!

y
x
.
1
y=1
0


b)
x
xe y
1
=

Funkcija je definisana za 0 x , pa je x = 0 potencijalna vertikalna asimptota.

= + =
+
o 0 ) 0 ( lim
0
1 1
0
e xe
x
x
a ovo je neodreen izraz! Ideja je da iskoristimo Lopitalovu teoremu, ali pre toga
moramo prepraviti funkciju da bude oblika
0
0
ili
.
=
+
x
x
xe
1
0
lim
x
e
x
x
1
lim
1
0 +
Ako ovde zamenimo da x tei nuli, dobijamo
, pa smemo da koristimo Lopitalovu teoremu

=
+
x
x
xe
1
0
lim
x
e
x
x
1
lim
1
0 +
= traimo izvod gore, izvod dole, posebno=
2
2
1
0 1
)
1
(
lim
x
x
e
x
x
+
=
0 , 0
1
lim
+ kad x
x
e = = =
+
+
e e
0
1
(uta
crta)

=

x
x
xe
1
0
lim
0 0 0 ) 0 (
1
= =

o
e (strelica)


=
+
x
x
xe
1
lim = = =

1
0
1
o o o e e

=

x
x
xe
1
lim = = =

1
0
1
o o o e e

Dakle, nema horizontalne asimptote, pa moramo potraiti kosu:


k=
x
lim
x
x f ) (
i n= ] ) ( [ lim kx x f
x

k=
x
lim
x
x f ) (
= 1 lim lim
0
1 1
1
= = = =

e e e
x
xe
x
x
x
x

n= ] ) ( [ lim kx x f
x

= ] 1 [ lim
1
x xe
x
x

= ] 1 [ lim
1

x
x
e x = slian trik kao malopre, da bi mogli da upotrebimo Lopitala

=
x
e
x
x 1
1
lim
1

= sada je ovaj izraz oblika
0
0
,traimo izvode=
2
2
1
1
)
1
(
lim
x
x
e
x
x

= 1 lim
0
1 1
= = =

e e e
x
x


Dobili smo kosu asimptotu y = x +1

x
y
.
. 1
-1
y=x+1
0

3. Nadji asimptote funkcije:
4
2
2
+
=
x
x
y

Reenje:

Poto je izraz 0 4
2
> + x za svako x, funkcija je svuda definisana, a to nam govori da ona nema vertikalnih
asimptota!


4
2
lim
2
+

x
x
x
=
)
4
1 (
2
lim
2
2
x
x
x
x
+

=
)
4
1 (
2
lim
2
x
x
x
x
+

PAZI ! Poto smo dole dobili apsolutnu vrednost, moramo
odvojiti limese za + i za beskonano!

)
4
1 (
2
lim
2
x
x
x
x
+
+
= 1

)
4
1 (
2
lim
2
x
x
x
x
+

= -1

Vrlo neobina situacija koja se ipak javlja kod korenih funkcija:

K X TEI + BESKONANO HORIZONTALNA ASIMPTOTA JE y = 1

K X TEI - BESKONANO HORIZONTALNA ASIMPTOTA JE y = -1

Na slici bi to izgledalo ovako:

x
y
.
.
1
-1
y=1
y=-1

4. Nadji asimptote funkcije:
1
2
ln
+
=
x
x
y

Najpre kao i uvek moramo ispitati oblast definisanosti:

0
1
2
>
+
x
x
Najbolje je da idemo preko tablice: (pogledaj fajl sa nejednainama iz prve godine)

-1 -1 2 2 +
x-2 - - +
x+1 - + +

1
2
+
x
x

+ - +

Ovo nam dakle govori da je funkcija definisana ) , 2 ( ) 1 , ( x , to jest izmedju 1 i 2 je NEMA!

x
y
.
x=2
.
-1 0
x=-1
2


To znai da emo traiti za x = 2 limes samo sa desne strane, a za x = -1 samo sa leve strane!

=
+
+
1
2
ln lim
2
x
x
x
[Kako je ln neprekidna funkcija, ona moe da zameni mesto sa lim ]=
= =
+
+
0 ln
1 2
2 2
ln

(crvena crta)

=
+

1
2
ln lim
1
x
x
x
= =
=
+

ln
3
ln
1 1
2 1
ln

(zelena crta)

x
y
.
x=2
.
-1 0
x=-1
2


=
+

1
2
ln lim
x
x
x
0 1 ln
1
2
lim ln = =
+

x
x
x
Dakle y = 0 (x- osa) je horizontalna asimptota.(plave crtke)

y=x+1
x
y
.
x=2
.
-1 0
x=-1
2

1
BINOMNA FORMULA

Upoznajmo se najpre sa nekim oznakama:

n ! - ita se en faktorijel a oznaava sledei proizvod:

n!=n (n-1) (n-2) 3 2 1

Primer:

5!=543 2 1= 120 ili 7! = 7 6 5 4 3 2 1 = 5040

Po definiciji je 0!=1

U zadacima esto koristimo trik da faktorijel rastavimo kao proizvod nekoliko lanova i

novog faktorijela.

Tako je recimo: (n+2)! = (n+2)(n+1)n(n-1) 2 1
(n+2)! = (n+2)(n+1)n ! ili
(n+2)! = (n+2)(n+1)n (n-1)! Itd.

Primer 1.:

Skrati razlomak:
)! 3 (
)! 1 (
n
n

Reenje:
)! 3 (
)! 1 (
n
n
=
)! 3 (
)! 3 )( 2 )( 1 (

n
n n n
=(n-1)(n-2)

Primer 2.

Rei jednainu :
)! 2 (
! 20
)! 3 2 (
)! 2 (
=
x
x
x
x

Reenje:
)! 2 (
! 20
)! 3 2 (
)! 2 (
=
x
x
x
x

)! 2 (
)! 2 )( 1 ( 20
)! 3 2 (
)! 3 2 )( 2 2 )( 1 2 )( 2 (

x
x x x
x
x x x x

2
(2x)(2x-1)(2x-2)= 20x(x-1)
2x (2x-1)2(x-1)= 20 x(x-1) [skratimo sa 4x(x-1)]
2x-1 = 5 a odavde je x=3

Ako su n i k prirodni brojevi, onda moemo definisati simbol: (
k
n
)
On se ita en nad ka, a izraunava se :

(
k
n
) =
!
) 1 )...( 2 )( 1 (
k
k n n n n +

Primeri:

(
2
10
) =
1 2
9 10
= 45 ili (
3
15
) =
1 2 3
13 14 15

= 455

Da bi imali brzinu u radu moramo zapamtiti da je :

1 )
0
( =
n
na primer: 1 )
0
5
( = 1 )
0
12
( = itd.
1 ) ( =
n
n
na primer: 1 )
7
7
( = 1 )
100
100
( = itd.

n
n
n n
=
= )
1
( )
1
( na primer: 4 )
3
4
( )
1
4
( = = 50 )
49
50
( )
1
50
( = =

I najvanije : ) ( ) (
k n
n
k
n
=
Na primer dobijemo da reimo )
18
20
( . Koristei ovo pravilo mi reavamo :

)
18
20
( = )
2
20
( =
1 2
19 20
= 190. Mnogo je lake ovako!

Sada moemo videti kako izgleda binomni obrazac:

(a+b)
n
= )
0
(
n
a
n
b
0
+ )
1
(
n
a
n-1
b
1
+ )
2
(
n
a
n-2
b
2
+ + )
1
(
n
n
a
1
b
n-1
+ ) (
n
n
a
0
b
n

Ova formula se lako dokazuje primenom matematike indukcije.

3
ta je vano uoiti?

- U razvoju uvek ima n+1 lanova

- a poinje sa n-tim stepenom, pa u svakom sledeem lanu opada dok ne doe do
nule, dok b poinje sa nulom pa u svakom sledeem lanu raste dok ne doe do n-
tog stepena

- Izrazi )
0
(
n
, )
1
(
n
, )
2
(
n
,, )
1
(
n
n
i ) (
n
n
su binomni koeficijenti , i za njih vai
jedna zanimljiva stvar:

Ako poemo od nekoliko prvih razvoja dobiemo takozvani Paskalov trougao.

(a+b)
0
= 1 koeficijent je 1 1

(a+b)
1
= a+b koeficijenti su 1 i 1 1 1

(a+b)
2
= a
2
+2ab+b
2

koeficijenti su 1, 2, 1

1 2 1

(a+b)
3
= a
3
+3a
2
b+3ab
2
+b
3
koeficijenti su 1, 3, 3, 1 1 3 3 1

(a+b)
4
= a
4
+4a
3
b+6a
2
b
2
+4ab
3
+b
4
1 4 6 4 1

koeficijenti su 1, 4, 6, 4, 1 itd.

I tako dalje....
Vidimo da su simetrini koeficijenti u razvijenom obliku binoma jednaki. Oni prave
Paskalov trougao, gde su na kracima sve jedinice , a unutranji lan se dobija sabiranjem
gornja dva!

1
1 1
1 1
1
1
1 1
2
3
6
10
1
3
4 4
1 1 5 5 10

Opti (bilo koji) lan u razvijenom obliku binoma se trai po formuli:

4

T
k+1
= ) (
k
n
a
n-k
b
k

1)
5
) 2 3 ( x + =?

= +
5
) 2 3 ( x [Ovde je 3 = a , x b 2 = i 5 = n ]

5 4 1 3 2 2 3 1 4 5
) 2 ( 3
5
5
) 2 ( 3
4
5
) 2 ( 3
3
5
) 2 ( 3
2
5
) 2 ( 3
1
5
) 2 ( 3
0
5
x x x x x x
o o

Ako vam je lake izdvojite binomne koeficijente ''na stranu'', pa ih reite:

= =
3
5
10
1 2
4 5
2
5
5
4
5
1
5
1
5
5
0
5

5 4 3 2
5 5 4 4 3 3 2 2 2 3 4 2
32 240 720 1080 810 243
2 1 1 2 3 5 2 3 10 2 3 10 2 3 5 1 3 1
x x x x x
x x x x x
+ + + + + =
= + + + + + =

2)
6
) 1 ( i + =?

= +
6
) 1 ( i [Ovde je 1 = a , i b = i 6 = n ]

20
1 2 3
4 5 6
3
6
4
6
15
1 2
5 6
2
6
6
5
6
1
6
1
6
6
0
6
1
6
6
1
5
6
1
4
6
1
3
6
1
2
6
1
1
6
1
0
6
6 5 1 4 2 3 3 2 4 1 5 6
=

=
= =
= i i i i i i i
o o

5
Da vas podsetimo:

=
=
=
=
1
1
4
3
2
1
i
i i
i
i i
pa je
1
2 4 6
4 5
= =
= =
i i i
i i i i

Vratimo se u zadatak:

i
i i i
i i i
8
1 6 15 20 15 6 1
) 1 ( 1 1 6 1 1 15 ) ( 1 20 ) 1 ( 1 15 1 6 1 1 1
=
+ + + =
+ + + + + + =

3) Odrediti peti lan u razvijenom obliku binoma
12
3
2
2
1
+ x x

Odavde je
2
1
x a = ,
3
2
x b = , 12 = n

Iskoristiemo formulu:

K K n
K
b a
k
n
T

+

=
1

Poto trae peti lan, to je

4 (
1 4 5
= =
+
k pazi T T )

3
20
3
8
4
3
8
4
4
3
2
4 12
2
1
495
1 2 3 4
9 10 11 12
4
12
4
12
x
x
x x
x x
=

=
=
+

4) Odrediti lan koji ne sadri x u razvijenom obliku binoma ( )
12
2
+ x x

Odavde je , x a = ,
2
= x b 12 = n

6
Upotrebiemo formulu
1 + K
T i nai k

( )
k
k k
k
k
K K n
K
x
k
x x
k
x x
k
b a
k
n
T
3 12
2 12
2 12
1
12
12
12
=

Poto nam treba lan koji ne sadri x, izvriemo uporedjivanje:

4
12 3
0 3 12
3 12
=
=
=
=
k
k
k
x x
o k

Znai, u pitanju je ( )
5 1 4
T T =
+
peti lan.

5) Zbir koeficijenta prvog, drugog i treeg lana u razvoju binoma
n
x
x
+
1
2
jednak
je 46. Nai koji lan ne sadri x .

Zbir koeficijenta prva tri lana je:

9
10 ; 9
2
19 1
0 90
92 2 2
46
2
) 1 (
1
46
2 1 0
2 1 2 , 1
2
2
=
= =

=
= +
= + +
=
+ +
=
n
n n n
n n
n n n
n n
n
n n n

Kako je
2
x a = i ,
1
x
b = 9 = n

7

k
k k
k
k
K K n
K
x
k
x x
k
x
x
k
b a
k
n
T
3 18
2 18
9 2
1
9
9
1
) (
9
=

Sada mora biti:

Znai da je u pitanju sedmi lan.

6) Odrediti koeficijente uz
3
x u razvoju binoma
12
2
2
4
1
x
x

12
2
2
4
1
x
x
odavde je 12 , 2 ,
4
1
2
= = = n x b
x
a

( )
( )
( )
3 2 1
3
12 3
12
2 12
12
2
12
1
2
4
1
12
2
4
1
12
2
4
1
12
x je Ovo
k k
k
k k k
k
k
k
K K n
K
x
k
x x
k
x
x k
b a
k
n
T
=

Dakle:

6
18 3
0 3 18
3 18
=
=
=
=
k
k
k
x x
o k
5
15 3
3 12 3
3 12 3
=
=
=
=
k
k
k
x x
k
8
Pa e koeficijent uz
3
x biti

( )
( ) ) 32 (
4
1
1 2 3 4 5
8 9 10 11 12
2
4
1
5
12
2
4
1
12
7
5
7
12

=

k
k
k

7) Koeficijenat drugog lana u razvoju binoma
n
x
y x
+
4
odnosi se prema
koeficijentu treeg lana kao 2:11. Odrediti peti lan.

0 12
11
) 1 ( 11
11 : 2
2
) 1 (
:
11 : 2
2
:
1
2
2
=
=
=
=
n n
n n n
n n n
n n
n
n n

0 0 ) 12 ( = = n n n 12 = n , pazi: n=0 nije reenje!

Poto je 12 , ,
4
= = = n
x
y
b
x
a a trai se peti lan, to je:

K K n
K
b a
k
n
T
=

+1

2 4
2
4
4
2
4
8
4 8
1 4 5
1
495
1 2 3 4
9 10 11 12
4
12
4
12
+
=
= =
=
y x
y
x
x
y
y
x
x
y
y
x
T T
b a
k
n
T
K K n
K

546875 , 1
64
99
= =
9
8) Na elezniku stanicu treba da stigne iz istog pravca n ljudi. Na koliko moguih
naina, s obzirom na vreme dolaska, mogu da stignu na stanicu?

Razmiljamo:

- mogu da stignu svi u razliiti vreme
- mogu da stignu dva zajedno, ostali u razliito vreme
- mogu da stignu tri zajedno, ostali u razliito vreme
- itd
- mogu da stignu u grupama po 2
- mogu da stignu u grupama po 3
- itd

Broj svih mogunosti je:

=
+ +
= + + + +
n
n n n n
C C C C
n
n
n n n
...
3 2 1
...
3 2 1

Da bi smo ovo izraunali podjimo od binomne formule:

n o n o n n
b a
n
n
b a
n
b a
o
n
b a
+ +
= +

...
1
) (
1 1

Ako umesto a i b stavimo jedinice, dobiemo:

1 1 ... 1 1
1
1 1 ) 1 1 (
+ +
= +
n
n n
o
n
n

1 2 ...
2 1
2 ...
2 1
...
2 1
2
=
+ +
+ +
+ +
=
n
n
n
n
n n n
o
n
n
n n n
n
n n n
o
n

Dakle broj svih mogunosti je: 1 2
n

1
ELEMENTARNE FUNKCIJE GRAFICI

Osnovne elementarne funkcije su :

- Konstantne funkcije

- Stepene funkcije

- Eksponencijalne funkcije

- Logaritamske funkcije

- Trigonometrijske funkcije

- Inverzne trigonometrijske funkcije

- Hiperbolike funkcije

Elementarnim funkcijama se nazivaju funkcije koje se mogu zadati pomou osnovnih elementarnih funkcija i

konstanti , pomou konano mnogo operacija sabiranja , oduzimanja, mnoenja, deljenja i kompozicija osnovnih

elementarnih funkcija.

Napomena: Ovo nije stroga definicija elementarnih funkcija. Vi tu definiciju nauite kako vam je kae va profesor,
mi smo tu da samo malo pojasnimo stvari i podsetimo vas kako izgledaju grafici...

x
y
x
y
n
y x =
n-paran broj
n
y x =
n-neparan broj

Ovo su grafici stepenih funkcija gde je izloilac prirodni broj . Svi grafici izgledaju ovako, sem to se u zavisnosti

od izloioca suavaju ili ire( pogledajte fajl kvadratna funkcija iz druge godine).


2

x
y
n
y x =
n-neparan broj
x
y
n
y x =
n-paran broj

Ovo su grafici stepenih funkcija gde je izloilac racionalan broj.

Trebamo zapamtiti da je
n
y x = , kada je n paran broj definisana samo za [0, ) to jest 0 x x e > , dok je funkcija

n
y x = kada je n neparan broj definisana na celom skupu R, to jest ( , ) xe

x
y
x
y
1
log
1
a
y x
a
=
> log
0 1
a
y x
a
=
< <
1
x
y
1
ln y x =
slika 1
slika 2
slika 3

Podsetite se logaritamskih funkcija ( fajl iz II godine).

Vano je zapamtiti da su one definisane za vrednosti x koje su vee od nule , to jest 0 x > .

U graninim vrednostima funkcija smo rekli da je ln 0 = . Sa elementarnog grafika to sad moemo i uoiti

(slika 3.): kad se x pribliava 0 sa pozitivne strane funkcija tei beskonanosti ( minus):
0
lim ln
x
x
c +
= ( uta crta)

A rekli smo i da je ln = . Sa grafika je i to jasno, kad x tei beskonanosti i funkcija ide u beskonano, to je na

grafiku prikazano crvenom crtom.


3

x
y
x
y
1
1
1
x
y a
a
=
>
0 1
x
y a
a
=
< <
x
y
1
x
y e =

Eksponencijalne funkcije smo takodje obradjivali u II godini. Vano je da su one svuda definisane: x R e .

Kad smo objanjavali limese, rekli smo da je 0 e
= . Sada to moemo videti i na grafiku( uta crta), kad x tei minus

beskonano, funkcija se pribliava nuli. Dalje smo rekli i da je e
= ( crvena crta).

Trigonometrijske funkcije:

Sinusna funkcija y = sinx je osnovna trigonometrijska funkcija.

1
-1
sin y x =
t
2t
t
2t
2
t
3
2
t
2
t 3
2
t
0

Ostale trigonometrijske funkcije definiemo sa :

cos sin( )
2
x x
t
= +

1
-1
2t 2t
2
t
3
2
t
2
t 3
2
t
0


4

sin
cos
x
tgx
x
=

2t 2t
2
t
3
2
t
2
t 3
2
t
x
y
0
y=tgx

cos
sin
x
ctgx
x
=

2t
2
t
3
2
t
2
t
3
2
t
x
y
0
y=ctgx

Inverzne trigonometrijske funkcije:

Ove funkcije se nazivaju ciklometrijske ili arkus funkcije.

i) Arkus sinus

Pazite: funkcija y = sinx nema inverznu funkciju, jer nije bijekcija!

Ali ako posmatramo njenu restrikciju na intervalu [ , ]
2 2
t t
i preslikavanje
1
:[ 1,1] [ , ]
2 2
f
t t
dobijamo arkus
sinus funkciju:

2
t
2
t
-1
1 x
y
y=arcsinx
0
5

Jo zapamtite da vai:

arcsin(sin ) za [ , ]
2 2
sin(arcsin ) za x [-1,1]
x x x
x x
t t
= e
= e

Funkcija je definisana za [ 1,1] xe

Nula funkcije je u x=0

ii) Arkus kosinus

I ovde emo iz slinog razloga posmatrati restrikciju funkcije y = cos x na intervalu [0, ] t .

Posmatramo preslikavanje
1
:[ 1,1] [0, ] g t

2
t
-1 1 x
y
y=arccosx
t
0

Vai:

arccos(cos ) za [0, ]
cos(arccos ) za [ 1,1]
x x x
x x x
t = e
= e

Funkcija je definisana za [ 1,1] xe

Nula funkcije je u x =1

iii) Arkus tangens

Posmatrajui restrikciju funkcije y = tgx na intervalu [ , ]
2 2
t t
i preslikavanje
1
: [ , ]
2 2
h R
t t

Dobijamo funkciju arkus tangens.

6

2
t
2
t
x
y
y=arctgx
0

( ) za [ , ]
2 2
( ) za x R
arctg tgx x x
tg arctgx x
t t
= e
= e

Funkcija je definisana na celom skupu R.

Nula funkcije je x=0.

iv) Arkus kotangens

1
: [0, ] k R t

x
y
2
t
t
0
y=arcctgx

( ) za [0, ]
( ) za x R
arcctg ctgx x x
ctg arcctgx x
t = e
= e

Funkcija je svuda definisana . Nema nule.

Hiperbolike funkcije

To su funkcije : hiperboliki sinus
2
x x
e e
shx
= , hiperboliki kosinus
2
x x
e e
chx
+
=

hiperboliki tangens
x x
x x
e e
thx
e e
=
+
i hiperboliki kotangens
x x
x x
e e
cthx
e e
+
=

7

Grafici ovih funkcija se dobijaju iz grafika i
x x
y e y e
= = odnosno pomou
1 1
i
2 2
x x
y e y e
= =

x
y e =
x
y e
=
x
y
0
1
y=sh 1
2
x
y e =
1
2
x
y e
=
1
2
1
y=ch
x
y

Ovde vae identiteti ( podseti se adicionih formula iz II godine)

2 2
2 2
1
( )
( )
2 2
2
ch x sh x
sh x y shx chy chx shy
ch x y chx chy shx shy
sh x shx chx
ch x ch x sh x
=
+ = +
+ = +
=
= +

hiperboliki tangens i hiperboliki kotangens imaju grafike:

x
y
1
-1
y=th
x
y
1
-1
y=cth


8

FUNKCIONALNE JEDNAINE

Postupak reavanja:

i ) Ono to je u zagradi stavimo da je t ( smena)

ii) Odatle izrazimo x

iii) Vratimo se u poetnu jednainu , f ( t ) =... i gde vidimo x zamenimo ga sa onim to smo izrazili

iv) Sredimo taj izraz koji je sad sve po t i zamenimo t sa x

ZADACI

1) Reiti funkcionalnu jednainu: f ( x+1) = x
2
3x + 2

Reenje:

f ( x+1) = x
2
3x + 2 Ono to je u zagradi stavimo da je t

x +1 = t Odatle izrazimo x

x = t - 1 Vratimo se u poetnu jednainu , f ( t ) =... i gde vidimo x zamenimo ga sa onim to smo izrazili

f ( t ) = (t 1)
2
3 (t 1 ) + 2

f ( t ) = t
2
- 2t + 1 3t +3 + 2 Sredimo taj izraz koji je sad sve po t

f ( t ) = t
2
5t + 6 zamenimo t sa x

f (x) = x
2
5x + 6 i evo konanog reenja date funkcionalne jednaine.

2) Reiti funkcionalnu jednainu:
2
1
1
x x
x
f + + =

Reenje:

2
1
1
x x
x
f + + =

t
x
=
1
pa je odavde x
t
=
1
ovo zamenimo u datoj jednaini

2
1
1
1
) (
t t
t f + + =
2
2
1 1
) (
t
t
t
t f
+
+ =

t
t
t
t f
1 1
) (
2
+
+ =

t
t
t f
1 1
) (
2
+ +
= zamenimo t sa x
x
x
x f
1 1
) (
2
+ +
= je konano reenje

2
)
1
( x
x
x
f =
+

Reenje:

2
)
1
( x
x
x
f =
+

t
x
x
=
+1

x = t ( x+1)

x = t x + t

x tx = t izvuemo x kao zajedniki na levoj strani...

x ( 1 t ) = t

t
t
x
=
1
vratimo se sad na poetnu jednainu...

2
)
1
( x
x
x
f =
+

2
)
1
( ) (
t
t
t f
= zamenimo t sa x ...
2
)
1
( ) (
x
x
x f
= je konano reenje

4) Rei funkcionalnu jednainu: 3 5 )
1 2
2
( + =
+
+
x
x
x
f

Reenje:

3 5 )
1 2
2
( + =
+
+
x
x
x
f

t
x
x
=
+
+
1 2
2

x + 2 = t (2x + 1)

x + 2 = 2tx + t

x 2tx = t 2

x (1 2t ) = t 2

t
t
x
2 1
2
=

3 5 )
1 2
2
( + =
+
+
x
x
x
f

f ( t ) = 5
t
t
2 1
2
+ 3 sredimo f ( t ) =
t
t
2 1
10 5
+
t
t
2 1
) 2 1 ( 3
=
t
t t
2 1
6 3 10 5
+
=
t
t
2 1
7

izvuemo minus gore i
ubacimo ga u imenilac, koji onda promeni redosled A - B = - (B A)

f ( t ) =
1 2
7
+
t
t

f ( x ) =
1 2
7
+
x
x
je konano reenje

5) Ako je
2
) 1 ( )
1
( =
+
x
x
x
f , izraunati f(3).

Reenje:

Najpre moramo nai f(x).

2
) 1 ( )
1
( =
+
x
x
x
f

t
x
x
=
+1

x = t ( x+1)

x = t x + t

x tx = t

x ( 1 t ) = t

t
t
x
=
1
vraamo se u poetnu jednainu www.matematiranje.com

2
) 1 ( )
1
( =
+
x
x
x
f

f ( t ) = (
t
t
1
- 1 )
2
Sada umesto t stavljamo 3 jer se trai f(3)

f ( 3 ) = (
3 1
3
- 1 )
2
=
4
25

2
2
1
)
1
(
x
x
x
x f + = +

Reenje:

2
2
1
)
1
(
x
x
x
x f + = + uzimamo smenu
x
x
1
+ = t , ako odavde probamo da izrazimo x kao to bi trebalo,

zapadamo u probleme...

x
x
1
+ = t sve pomnoimo sa x
x
2
+ 1 = xt

x
2
xt + 1 = 0 ovo je kvadratna po x i ne vodi reenju

TRIK : OVDE SMENU TREBAMO KVADRIRATI

x
x
1
+ = t kvadriramo

(
x
x
1
+ )
2
= t
2

2
2
2
1 1
2 t
x x
x x = + + pokratimo x-seve

2
2
2
1
2 t
x
x = + +

2
1
2
2
2
= + t
x
x E sad se vratimo u datu poetnu jednainu...
2
2
1
)
1
(
x
x
x
x f + = + pa je f ( t ) = t
2
2 odnosno f(x) = x
2
2 je konano reenje


7. Reiti funkcionalnu jednainu: x
x
x
f
x
x
f =
+
1
2
2
2
1

Reenje:

x
x
x
f
x
x
f =
+
1
2
2
2
1

I ovaj zadatak ne moemo uraditi klasino ve se moramo posluiti trikom...

Ako uzmemo smenu t
x
x
=
+
1
2
, onda je
t x
x 1
2
1
=
+
i

t
x
x
=
+
1
2
odavde x-2 = t (x +1) pa je x 2= tx + t , x tx = t + 2 , x (1-t )= t + 2 i odavde je x =
t
t
+
1
2

Vratimo se u datu jednainu:

x
x
x
f
x
x
f =
+
1
2
2
2
1

f (
t
1
) + 2 f ( t ) =
t
t
+
1
2
dobili smo jednu jednainu...E sad je trik da umesto t stavimo
t
1

f( t ) + 2 f(
t
1
) =
t
t
1
1
2
1
+
=
t
t
t
t
1
2 1
+
=
1
2 1
+
t
t
dobismo i drugu jednainu
Sada pravimo sistem od dve jednaine:

f (
t
1
) + 2 f ( t ) =
t
t
+
1
2

f( t ) + 2 f(
t
1
) =
1
2 1
+
t
t

Prvu jednainu pomnoimo sa -2 pa saberemo ove dve jednaine...

- 4 f ( t ) - 2 f (
t
1
) = -2
t
t
+
1
2

f( t ) + 2 f(
t
1
) =
1
2 1
+
t
t

- 3 f ( t ) =
t
t

1
4 2
+
1
2 1
+
t
t
=
1
4 2
+
t
t
+
1
2 1
+
t
t
=
1
5 4
+
t
t
dakle

- 3 f ( t ) =
1
5 4
+
t
t
podelimo sve sa 3 i dobijamo

f ( t ) =
) 1 ( 3
5 4

+
t
t
odnosno f ( t ) =
t
t
3 3
5 4
+
umesto t stavimo x i dobijamo:

f ( x ) =
x
x
3 3
5 4
+
konano reenje


1
1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije
x
y xe =

Oblast definisanosti (domen)

Ova funkcija je svuda definisana, jer nema razlomka a funkcija
x
e je definisana za svako x iz skupa R.

Dakle ( , ) x . Ovo nam odmah govori da funkcija nema vertikalne asimptote!

Nule funkcije

0
0 0
x
y
xe x
=
= =

Da vas podsetimo da je
x
e >0 uvek.

Znak funkcije

0 0 0
0 0 0
x
x
y xe x
y xe x
> > >
< < <

Na skici bi to izgledalo:

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0

Funkcija se nalazi samo u plavim oblastima a x- osu see samo u x = 0.

Parnost i neparnost

( ) ( )
x
x
x
f x xe f x
e

= =

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrina ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

koordinatni poetak.

2

Ekstremne vrednosti (max i min) i monotonost ( raenje i opadanje)

1
pazi , mora kao izvod proizvoda
` ` ( )`
` 1
` (1 )
` 0 (1 ) 1 0 1
1
Za x = -1 je ( 1) y=
1
Dakle , taka ekstrema je ( 1, )
x
x x
x x
x
x
y xe
y x e e x
y e e x
y e x
y e x x x
y e
e
M
e
=
= +
= +
= +
= + + = =
=

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
4
5
6
7

Od ega nam zavisi znak prvog izvoda?

Kako je
x
e > 0 uvek, to znak prvog izvoda zavisi samo od 1+ x

8 8 -
1+x
y`
-1

Taka M je onda taka minimuma.

Prevojne take i konveksnost i konkavnost

` (1 )
`` ( )`(1 ) (1 )`
`` (1 )
`` ( 2)
x
x x
x x
x
y e x
y e x x e
y e x e
y e x
= +
= + + +
= + +
= +

2
2
`` 0
2 0 2
2
za x = -2 je 2
y
x x
y e
e
=
+ = =
= =

3

Dakle, postoji prevoj i to je taka
2
( 2, 2 ) P e
.

Nadjemo priblino da je
2
2 0, 27 e
i na skici to bi bilo:

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
4
5
6
7
( 2, 2 ) P e

Od ega nam zavisi znak drugog izvoda?

x
e > 0 to znak drugog izvoda zavisi samo od x + 2

8
8 -
x+2
-2
y``

Asimptote funkcije ( ponaanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti)

Kao to smo ve rekli , nema vertikalne asimptote!

Horizontalna asimptota

Jedan mali savet : Kod funkcija koje imaju
x
e , radite posebno limese kad x + i kad x , jer vai da je

0
e
e
=
=

Dakle:

( )
lim
lim 0 ?
1 1
lim lim lim 0
x
x
x
x
x
x x
x x x
xe e
xe e
x
xe lopital
e e e

= = =
= = =

= = = = = = =

ta nam ovo govori?

Kad x + ne postoji horizontalna asimptota , ali kad x imamo horizontalnu asimptotu y=0, odnosno,

Kad x tei , funkcija se pribliava nuli sa donje, negativne strane! To je ovo 0
u reenju.
4

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
4
5
6
7

I jo da sklopimo konaan grafik:

3 4 5
- 1 - 2 -3 -4 -5
3
4
5
-1
-2
-3
- 5
0
x
y
3 4 5
- 1 - 2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
- 5
0 2 1
2
- 4
6
7
-1
-2
M
P


5

x
e
y
x
=


0 ( , 0) (0, ) x x

Ovo znai da funkcija u x=0 ima potencijalnu vertikalnu asimptotu.

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x= 0 je y- o sa

Nule funkcije

Kako smo ve rekli
x
e >0 , pa funkcija nema nula, odnosno nigde ne see x osu.

Znak funkcije

Jasno je da znak funkcije zavisi samo od x.

0 0
0 0
y x
y x
> >
< <

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
nema
funkcije
nema
funkcije

Parnost i neparnost

1
( )
x
x
e
f x
x xe
= =

dakle, funkcija nije ni parna ni neparna.
6


2
2
2
1
( )` `
`
1
`
( 1)
`
` 0 ( 1) 0 1 0 1
x=1 je
1
(1, ) je taka ekstremne vrednosti
x
x x
x x
x
x
e
y
x
e x x e
y
x
e x e
y
x
e x
y
x
y e x x x
e
Za y y e
M e
=
=
= = = =
= =

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
M(1,e)
e

Dalje razmiljamo od ega nam zavisi znak prvog izvoda?

2
Kako je 0 i e 0
x
x > > zakljuujemo da znak prvog izvoda zavisi samo od x-1.

8 8 -
y`
x-1
1

Taka M je onda taka minimuma!


2
2 2
4
2
4
2
4
2
4
( 1)
`
[ ( 1)]` ( )` ( 1)
`` pazi ( 1) mora kao izvod proizvoda
[( )`( 1) ( 1)` ] 2 ( 1)
``
[ ( 1) 1 ] 2 ( 1)
``
[ 1 1 ] 2 ( 1)
``
x
x x
x
x x x
x x x
x x x x x
e x
y
x
e x x x e x
y e x
x
e x x e x x e x
y
x
e x e x x e x
y
x
e x e e x x e x e
y
x
=

=
+
=
+
=
+
=
2
4
2 ( 1)
=
x x
x x x e x e x
x

2
4
( 2( 1)) x x
x

2
3

( 2 2)
y``=
x
e x x
x
+

7

2
2
`` 0 2 2 0
Ova kvadratna jednaina nema reenja, jer je kod nje D<0 i 0.
Moemo zakljuiti da je zato 2 2 0
y x x
a
x x
= + =
>
+ >

( pogledaj fajl kvadratna funkcija iz druge godine)

Dakle, funkcija nema prevojnih taaka!

Od ega nam zavisi znak drugog izvoda?

Pa samo od
3
x , odnosno samo od x.

8 8
-
o


Vertikalna asimptota

0
0
0
0
1
lim (plava crta)
0
1
lim ( uta crta)
0
x
x
x
x
e e
x
e e
x

+

= = = +
+ +
= = =

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0


( )`
lim lim lim ( crna crtka)
` 1
0
lim 0 _ (crvena crtka)
x x x
x x x
x
x
e e e e
lopital e
x x
e e
x
+ + +
= = = = = = =

= = =

Dakle, funkcija ima horizontalnu asimptotu y = 0 ali samo sa leve strane.

Onda nema kose asimptote! www.matematiranje.com
8

Konaan grafik izgleda:

x
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-5
0
x
y
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-5
0
2
0
1
1
2
-4
e
M(1,e)

1
2 x
y x e

=


2 0 2 ( , 2) (2, ) x x x

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x=2
9

Nule funkcije

1 1
2 2
0 0 0 jer 0 uvek
x x
y x e x e

= = = >

Znak funkcije

Kako je
1
2
0
x
e

> , zakljuujemo da znak funkcije zavisi samo od x

y > 0 kad x > 0 , pa je tu x > 0

y < 0 kad x < 0 , pa je tu x < 0

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x=2

Funkcija se nalazi samo u utim oblastima.

Parnost i neparnost

1
2
( ) ( )
x
f x x e f x

=

funkcija nije ni parna ni neparna.


1 1
2 2
1 1
2 2
1 1
2 2
1 1 1 1 1
2 2 2 2 2
2 2 2
moramo kao izvod proizvoda i pazimo da je sloena funkcija ( )` `
` 1 ( )`
1
` ( )`
2
1 1
` ( ) (1 )
( 2) ( 2) ( 2)
x x
x x
x x
x x x x x
y x e e e e
y e e x
y e e x
x
x
y e e x e e x e
x x x

= =
= +
= +
= + = =

1 2
2
2
1 2
2
2
1 2
2
2
( 2)
( 2)
4 4
`
( 2)
5 4
`
( 2)
x
x
x
x x
e
x
x x x
y e
x
x x
y e
x
+
=
+
=

Izjednaimo prvi izvod sa nulom da nadjemo ekstremne vrednosti. www.matematiranje.com
10
2
2
1,2 1 2
4
` 0 5 4 0 1; 4
2
b b ac
y x x x x x
a

= + = = = =

1
1
1 2
1
1 1
4 2 2
2
Za x=1
1 1
1 (1, )
Za x=4
4 4 4 (4, 4 )
y e e M
e e
y e e e M e
= = = =
= = = =

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x=2
M(1,1/e)
M(4,4 e)
4
5
6
7

Od ega nam zavisi znak prvog izvoda?

Kako je
1
2
0
x
e

> i
2
( 2) 0 x > , znak zavisi samo od
2
5 4 x x +

8 8 -
y`
x-1
x-4
1 4


1 2
2
2
1 1 2 2
2 2
2 2
1 1 2 2 2 2 2
2 2
2 2 4
1
4
5 4
`
( 2)
5 4 5 4
`` ( )` ( )`
( 2) ( 2)
1 5 4 ( 5 4)`( 2) (( 2) )`( 5 4)
`` ( )
( 2) ( 2) ( 2)
Posle sredjivanja dobijamo:
5 8
y``=
( 2)
x
x x
x x
x
x x
y e
x
x x x x
y e e
x x
x x x x x x x x
y e e
x x x
x
e
x
+
=
+ +
= +

+ + +
= +

2

11
1 1
8 2 5
2
5 5 2
5
2
8
`` 0 5 8 0
5
8 8 8 8

5 5 5 5
8 8
Taka prevoja je dakle : ( , )
5 5
y x x
Za x y e y e y e
P e

= = =
= = = =

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x=2
4
5
6
7
e P(
,
)

Od ega nam zavisi znak drugog izvoda ?

Samo od izraza 5x-8

8 8 -
5x-8
8
5
y``



1
2 x
y x e

=

1 1 1
2 2 2
2
1 1 1
2 2 2
2
lim 2 2 2 (uta crta)
lim 2 2 2 2 0 0 (plava strelica)
x
x
x
x
xe e e e
xe e e e

+ +
+

= = = =
= = = = =

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x=2

12


1 1 1
0
2 2
1 1 1
0
2 2
lim 1
lim 1
x
x
x
x
xe e e e
xe e e e

+

= = = = =
= = = = =

Nema horizontalne asimptote, pa moramo ispitati da li postoji kosa asimptota!

Kosa asimptota

y= kx+n

( )
lim lim
x x
f x x
k
x

= =
1
2 x
e
x

1 1
0
2 2
1 1
2 2
1
1 2
1 1 2 2 2
2
2 2
2 2
2
lim 1
lim[ ( ) ] lim[ 1 ] lim ( 1) 0 ?
1
( )
1 0 ( 2)
lim lim lim lim lim 1 1 1
1 1
0 ( 2) ( 2)
x
x
x x
x x x
x
x
x x
x x x x x
e e e
n f x kx xe x x e
e
e x x x
lopital e e
x x
x x

= = = =
= = = = =

= = = = = = = =

Dobili smo kosu asimptotu :

y= kx + n pa je y = x + 1

Davidimo kako ona izgleda:

Za x=0
0 1 1
Za y=0
0 1 1
y
x x
= + =
= + =

x
y
1 2 3 4 5 - 1 -2 - 3 - 4 -5
1
2
3
- 1
- 2
-3
0
x=2
y=x+1
x
y
0
0 1
-1

I da sklopimo konaan grafik:

13

3 4 5 - 1 - 2 -3 -4 - 5
3
4
5
- 1
- 2
- 3
- 5
0
x
y
3 4 5 - 1 - 2 -3 -4 - 5
1
3
4
5
- 1
- 2
- 3
- 5
0
2 1
2
- 4
x=2
1
4
8
5
6
7
y=x+1


14

1
2
ln
1
x
y
x
=
+


Sve iza ln mora da je vee od 0.

2
0
1
x
x
>
+
Koristimo tablicu...

2
8 8 -
x-2
x+1
x-2
x+1
-1

Domen funkcije je ( , 1) (2, ) x . Ovo nam govori da funcija ne postoji izmeu -1 i 2, na skici je to

x
y
2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
N
E
M
A
F
U
N
K
C
I
J
E

Nule funkcije

Da vas podsetimo : ln 0 1 = =

0
2
1
1
2 1
2 1
y
x
x
x x
=
=
+
= +
=

Dakle nema nule , a to nam govori da funkcija ne see x osu.

Znak funkcije

Opet malo podseanje :

ln 0 1
ln 0 0 1
> >
< < < <

2

Dakle:

0
2
1
1
2
1 0
1
2 1( 1)
0
1
2 1
0
1
3
0 pomnoimo sa -1
1
3
0
1
1 0
1
y
x
x
x
x
x x
x
x x
x
x
x
x
x
>
>
+
>
+
+
>
+

>
+
>
+
<
+
+ <
<

Ako je y > 0 za x < -1 ( grafik iznad x ose) onda je jasno da je y < 0 za x > 2 (grafik ispod x ose)

x
y
2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
N
E
M
A
F
U
N
K
C
I
J
E
NEMA
F-J E
NEMA
F-J E

Parnost i neparnost

Funkcija nije ni parna ni neparna. To nam je jasno i iz oblasti definisanosti Ako ba mora , onda je

2
( ) ln ( )
1
x
f x f x
x

=
+


Pazi, radi se o izvodu sloene funkcije...

2
2
ln
1
1 2 1 ( 2)`( 1) ( 1)`( 2) 1
` ( )`
2
1 2 ( 1)
1
x
y
x
x x x x x x x
y
x
x x x
x
=
+
+ + + +
= = =
+ +
+
2
1( 1) 1( 2)
2 ( 1)
x x
x x
+
+
1 2
( 2)( 1)
3
`
( 2)( 1)
x x
x x
y
x x
+ +
=
+
=
+

3

y` = 0 za 3=0 , pa zakljuujemo da nema ekstremnih vrednosti.

Dalje razmiljamo od ega zavisi znak prvog izvoda? d (x-2)(x+1).

2
8 8 -
x-2
x+1
-1
y`
nema
f-je

Ova tablica je ista kao i ona za oblast definisanosti. To nam govori da je funkcija stalno monotono rastua.


2
2 2
2 2
2 2
2 2
2
ln
1
3 1 1
` pazi ` `
( 2)( 1)
3
`` [( 2)( 1)]`
( 2) ( 1)
3
`` [1( 1) 1( 2)]
( 2) ( 1)
3
`` (2 1)
( 2) ( 1)
3(1 2 )
``
( 2) ( 1)
x
y
x
y
x x
y x x
x x
y x x
x x
y x
x x
x
y
x x
=
+

= =

+

= +
+
= + +
+
=
+
=
+

y`` = 0 za 1-2x = 0 pa je
1
2
x = , ali PAZI , ova taka NE PRIPADA oblasti definisanosti , pa funkcija nema
prevoj.

1
`` 0 1 2 0 1
2
1
`` 0 1 2 0 2
2
y x x x
y x x x
> > < <
< < > >

-1
2


4

vertikalna asimptota

=
+
+
1
2
ln lim
2
x
x
x
[Kako je ln neprekidna funkcija, ona moe da zameni mesto sa lim ]=
= =
+
+
0 ln
1 2
2 2
ln

(crvena crta)

=
+

1
2
ln lim
1
x
x
x
= =
=
+

ln
3
ln
1 1
2 1
ln

(zelena crta)

x
y
.
x=2
.
-1 0
x=-1
2


=
+

1
2
ln lim
x
x
x
0 1 ln
1
2
lim ln = =
+

x
x
x
Dakle y = 0 (x- osa) je horizontalna asimptota.(plave crtke)

y=x+1
x
y
.
x=2
.
-1 0
x=-1
2

Kako smo nali da horizontalna asimptota postoji, zakljuujemo da nema kose asimptote.

Jo da sklopimo konaan grafik... www.matematiranje.com

5
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-5
0
x
y
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-5
0
2 1
2
-4
-1
2
-1
2
x=2 x=-1

1 ln
1 ln
x
y
x
+
=


Sve iza ln mora da je vee od 0, pa je odatle x > 0.

Kako imamo i razlomak, sve u imeniocu mora da je razliito od 0.

1 ln 0
ln 1
x
x
x e

Oblast definisanosti je :

(0, ) ( , ) x e e www.matematiranje.com

6
Na skici, to bi izgledalo ovako:

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x=e
e
nema
funkcije

Nule funkcije

1
1
0 1 ln 0 ln 1 y x x x e
e
= + = = = =

x
y
1 2 3 4 5
1
2
-1
0
1
e

Znak funkcije

8
1+lnx
1-lnx
0
1
e
=e
- 1
e

Na skici to bi izgledalo ovako:

x
y
1 2
3 4 5
1
2
-1
0
e

Funkcija se nalazi samo u obeleenim oblastima.

Parnost i neparnost

Funkcija nije ni parna ni neparna. Zato?

Pa nema smisla ni traiti f(-x) jer funkcija nije ni definisana za x<0


7

2
2
2
1 ln
1 ln
(1 ln )`(1 ln ) (1 ln )`(1 ln )
`
(1 ln )
1 1
(1 ln ) ( )(1 ln )
1
` izvuemo u brojiocu kao zajedniki...
(1 ln )
1
[(1 ln ) (1 ln )]
1 ln
`
(1 ln )
x
y
x
x x x x
y
x
x x
x x
y
x x
x x
x
x
y
x
+
=
+ +
=
+
=
+ +

= =
1 ln x + +
2 2
2
(1 ln ) (1 ln ) x x x x
=

Kako je 2 0 funkcija nema ekstremnih vrednosti.

Razmiljamo dalje: x > 0 uvek ( iz oblasti definisanosti) i
2
(1 ln ) 0 x > tako da je uvek y`>0, pa je funkcija stalno

rastua.


2
2
2 4
2 2
2 4
2
2 4
2
2 4 2
1 ln
1 ln
2
`
(1 ln )
2
`` [ (1 ln ) ]`
(1 ln )
2
`` [ `(1 ln ) ((1 ln ) )` ]
(1 ln )
2 1
`` [1 (1 ln ) 2(1 ln )( ) ]
(1 ln )
2 2
`` [1 (1 ln ) 2(1 ln )( 1)]
(1 ln ) (1 ln
x
y
x
y
x x
y x x
x x
y x x x x
x x
y x x x
x x x
y x x
x x x
+
=
=

=

= +

= +

= + =

2
4
2 4
[(1 ln ) 2(1 ln )]
)
2
``
(1 ln )
x x
x
y
x x

=

(1 ln ) x
2 3
2 3
2
[1 ln 2] [ ln 1]
(1 ln )
2(1 ln )
``
(1 ln )
x x
x x
x
y
x x
=

+
=

1
1
1
1
`` 0 1 ln 0 ln 1
1 ln 1 1
0
1 ln 1 1
y x x x e
e
e
y
e
= + = = = =
+
= = =
+

Taka
1
( , 0) P
e
je taka prevoja. www.matematiranje.com

8
Od ega zavisi znak drugog izvoda?

Od 1+lnx i od 1-lnx. Idemo u tablicu

8
1+lnx
1-lnx
0
1
e
=e
- 1
e
y``
odnosno
0
1
e
e


vertikalna asimptota

1
1 ln 1 ln(0 )
lim lim 1 ( strelica na skici)
1
1 ln 1 ln(0 )
1 ln 1 ln( ) 2
lim ( zelena crta)
1 ln 1 ln( )
1 ln 1 ln( ) 2
lim ( crv
1 ln 1 ln( )
x o x o
x e
x e
x
x
lopital
x
x
x e
x e
x e
x e

+ +
+

+ + +
= = = = =
+

+ + +
= = =
+
+ +
= = = +
+
ena crta)

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x=e
e


1
1 ln
lim lim 1
1
1 ln
1 je horizontalna asimptota , pa kose nema...
x x
x
x
lopital
x
x
y

+
= = = =

=

I da skolopimo konaan grafik www.matematiranje.com

9
3 4 5
1
3
4
5
-2
-3
-5
x
y
3 4 5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-5
0 2 1
2
-4
x=e
P(1/e,0)
0
0
1/e
e
e
y=-1


10

1
3 2 3
y x x =


Ova funkcija je svuda definisana jer nema razlomaka a trei korern je svuda definisan... ( , )
f
D =

Ovo nam govori da nema vertikalne asimptote.

Nule funkcije

2 3 2
0 0 (1 ) 0
0; 1
y x x x x
x x
= = =
= =

X osu grafik see u dvema takama:

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
-1
0

Znak funkcije

Kao i uvek, najpre razmiljamo od ega zavisi znak funkcije?

3 2 3 2
3
(1 ) y x x x x = =

Samo od 1-x , pa je

8 8 -
1-x
1
na skici je to
x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
-1
0
1

Parnost i neparnost

3 2 3 2 3
3
( ) ( ) ( ) f x x x x x = = +

Funkcija nije ni parna ni neparna!
2


3 2 3
1
2 3
3
1
1
2 3 2 3
3
2
2 3 2
3
2
2 3 2
3
2
lake nam je da traimo izvod ako funkciju posmatramo kao
( )
1
` ( ) ( )`
3
1
` ( ) (2 3 )
3
1 2 3
`
3
( )
2
` 0 2 3 0 (2 3 ) 0 0
3
y x x
y x x
y x x x x
y x x x x
x x
y
x x
y x x x x x x
=
=
=
=
= = = = =

3
3
2 3
3 3 3
3
1 2
Za x = 0
0 0 0
2
Za x =
3
2 2 4 8 4 4
( ) ( )
3 3 9 27 27 3
:
2 4
(0, 0); ( , )
3 3
y
y
Dakle
M M
= =
= = = =

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
4
5
6
7
(0, 0) M
2 4
( , )
3 3
M

Od ega nam zavisi znak prvog izvoda ?

Pa samo od izraza u brojiocu! x(2-3x)
2
3
8 8 -
y`
0
x
2-3x

3


3 2 3
2
2 3 2
3
2 2
2 3 2 2 3 2
3 3
5 2
2 3 2 2 2 3
3 3

1
` ( ) (2 3 ) radimo kao izvod proizvoda
3
1
`` [(( ) )`(2 3 ) ( ) (2 3 )`]
3
1 2
`` [ ( ) (2 3 ) (2 3 ) ( ) (2 6 )]
3 3
Posle paljivog sredjiva
y x x
y x x x x
y x x x x x x x x
y x x x x x x x x x

=
=
= +
= +
2 4
3
nja dobijamo da je
1 2
``
3
(1 )
y
x x

Odavde moemo zakljuiti da nema prevojnih taaka i da je uvek y``<0, pa je funkcija konkavna na celom

domenu ( mrti se).


Kao to smo ve zakljuili , funkcija nema vertikalnu asimptotu!


3 2 3 3
3 3
3 2 3 3
3 3
1 1
lim lim ( 1) lim lim ( 1) ( 1)
1 1
lim lim ( 1) lim lim ( 1) ( 1)
x x x x
x x x x
x x x x
x x
x x x x
x x
+ + + +

= = = =
= = = = +

Dakle, nemamo horizontalnu asimptotu pa moramo potraiti kosu.

Kosa asimptota

3
3
3 2 3
1
( 1)
lim lim lim
x x x
x x
x x
x
k
x x

= = =
3
1
( 1)
x
x

3
1
lim ( 1) 0 1 1
x
x
= = =

4

3 2 3 3 3 2 2
3 3 3 2 3 2 2 3 2 2 3 3 3
3 2 3
3 3 3 2 3 2 2 3 2 2 3 2 2
lim[ ( ) ]
lim[ ] ovde moramo racionalisati , upotrebljavamo : A ( )( )
( ) ( )
lim( ) =lim
( ) ( )
x
x
x x
n f x kx
n x x x B A B A AB B
x x x x x x x x x
n x x x
x x x x x x x x x x

=
= + + = + +
+ +
= +
+
3 3 2
2 3 3 2
3 4 5 6 3 2 6 2
3 3 3
2
2

n=lim =lim
1 1 2 1
2 (1 ) ( 1) (1 )
lim
x x
x
x x
x x x x
x x x x x x x x x x
x x x x
x
n

+
+
+ + + +
=
2
x
3 3
2
1 1
1 ( 1) 1 3 1 2 1
[ ( 1) (1 ) 1]
1
je kosa asimptota
3
x x x
y x
= =
+
+ +
= +

x
y
1
3
0
0
x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
-1
0
1
3
y x = +
1
3

I konano:

x
y
1 2 3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
1
2
3
-1
-2
-3
0
4
5
6
7
2
3
0

5

2
2
2
x
y
x
=
+


Ovde moramo posmatrati dva uslova:

2 2
2
2 0 i 2 0
Ovo sklopljeno u jedan uslov daje 2 0
x x
x
+ +
+ >

A ovo je oigledno tano za svako realno x , pa je ( , )
f
D =
A odavde zakljuujemo da funkcija nema vertikalne asimptote.

Nule funkcije

y=0 za x-2 = 0 , to jest x = 2

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
-1
0

Znak funkcije

2
2
2
x
y
x
=
+

Kako je izraz u imeniocu uvek pozitivan, zakljuujemo da znak zavisi samo od brojioca...

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
-1
0
-1
0 2 1
8 8 -
x-2
2

Parnost i neparnost

2 2
2 2
( ) ( )
( ) 2 2
x x
f x f x
x x

= =
+ +

Funkcija nije ni parna ni neparna.
6

2
2 2
2
2 2
2 2
2
2
2
2
2
( 2)` 2 ( 2)`( 2)
` pazi , 2 mora kao sloena funkcija...
( 2)
1
1 2 ( 2)`( 2)
2 2
`
2
1
1 2
2
`
x
y
x
x x x x
y x
x
x x x
x
y
x
x
y
=
+
+ +
= +
+
+ +
+
=
+
+
=
2
2
2 x
+
2
2 2
2
2
2 2
2 2
2 2
3
2 2
2
2
( 2)
2
( 2) ( 2)
2
`
2
2 2
`
( 2) 2
2 2
`
( 2) 2
2( 1) 2( 1)
` ili ako odmah pripremimo za drugi izvod `
( 2) 2
( 2)
x x
x
x x x
x
y
x
x x x
y
x x
x
y
x x
x x
y y
x x
x

+
+
+
=
+
+ +
=
+ +
+
=
+ +
+ +
= =
+ +
+

y`=0 za x+1 = 0 , to jest x = -1

x = -1
1 2 3 3 3
3
1 2 3 3 3
( 1, 3)
Za
y
M

= = = =
+

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
4
5
6
7
( 1, 3) M

Znak prvog izvoda zavisi samo od izraza u brojiocu , pa je :
8 8 -
y`
2x+2
-1
taka M minimum funkcije.


7

2
3
2
2
3 3
2 2
2 2
3
2 2
2
3 3
1
2 2 2
2 2
2 3
3
2
2
2
2
2( 1)
`
( 2)
( 1)`( 2) (( 2) )`( 1)
`` 2
(( 2) )
3
1 ( 2) ( 2) ( 2)`( 1)
2
`` 2
( 2)
3
( 2)
2
`` 2
x
y
x
x
y
x
x x x x
y
x
x x x x
y
x
x
y
=
+
+
=
+
+ + + +
=
+
+ + + +
=
+
+
=
1
2
2
( 2) 2 x +
2 3
3 1
1 2 2
2 2
2
2
2 3
1
2
2
( 1)
( 2)
( 2) 3( 2) ( 1)
`` 2 izvuemo zajedniki ( 2) u brojiocu
( 2)
( 2)
`` 2
x x
x
x x x x
y x
x
x
y
+
+
+ + +
= +
+
+
=
2
2 3
[ 2 3 ( 1)]
( 2)
x x x
x
+ +
+
2 2
5
2
2
2
5
2
2
2 3 3
`` 2
( 2)
2 3 2
`` 2
( 2)
x x x
y
x
x x
y
x
+
=
+
+
=
+

2
2
1,2 1 2
1 1
2 1
1
2
`` 0
4 1
2 3 2 0 2
2 2
4
Za 2
6
1
Za 1
2
Imamo dve prevojne take:
4
P ( 2, )
6
1
( , 1)
2
y
b b ac
x x x x x
a
x y
x y
P
=

+ = = = =
= =
= =


8

x
y
1 2 3 4 5
-1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
4
5
6
7
4
( 2, )
6
P
1
( , 1)
2
P

Znak drugog izvoda opet zavisi samo od izraza u brojiocu
2
2 3 2 x x + .

Upotrebiemo da kvadratni trinom ima znak broja a = -2 svuda osim izmedju nula!

-2
1
2
-
- +


Vertikalna asimptota ne postoji.


2
2
lim
2
x
x
x
+
=
2
2
2
lim
2
(1 )
x
x
x
x
+
=
2
2
lim
2
(1 )
x
x
x
x
+
PAZI ! Poto smo dole dobili apsolutnu vrednost,
moramo odvojiti limese za + i za beskonano!

2
2
lim
2
(1 )
x
x
x
x
+
+
= 1
2
2
lim
2
(1 )
x
x
x
x
+
= -1
K X TEI + BESKONANO HORIZONTALNA ASIMPTOTA JE y = 1

K X TEI - BESKONANO HORIZONTALNA ASIMPTOTA JE y = -1


x
y
.
.
1
-1
y=1
y=-1

Kose asimptote naravno nema, jer postoji horizontalna!
9

Konaan grafik je :

x
y
1 2 3 4 5
-1
-2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
4
5
6
7
1
P
2
P
M
y=1
y=-1
-1
-2
1
2


10

1
3
3 2 y x x = +


Kako zadata funkcija nema razlomak, to je ( , ) to jest x R x

Nule funkcije

3
0 to jest 3 2 0 y x x = + =

Ovo je jednaina treeg stepena. U ovakvim situacijama moemo koristiti Bezuovu teoremu ( pogledaj fajl iz 1.

godine) ili da pokuamo sklapanje 2 po 2.

3
3
2
2
2 2
1 2 1 2
3 2 0
2 2 0
( 1) 2 2 0
( 1)( 1) 2( 1) 0 izvuemo zajedniki
( 1)[ ( 1) 2] 0
( 1)[ 2] 0
Kako je za 2 0 1, 2 a znamo formulicu ( )( ) to je
( 1)(
x x
x x x
x x x
x x x x
x x x
x x x
x x x x ax bx c a x x x x
x x
+ =
+ =
+ =
+ =
+ =
+ =
+ = = = + + =

2
1)( 2) 0
( 1) ( 2) 0
x
x x
+ =
+ =

Nule funkcije su dakle x = 1 i x = - 2

Na skici to su mesta gde grafik funkcije see x osu

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
-1
0

Znak funkcije

Posmatrajmo sklopljeni oblik funkcije
2
( 1) ( 2) y x x = +

Odavde moemo zakljuiti da je
2
( 1) 0 x pa ne utie na znak funkcije. Dakle znak zavisi samo od izraza x+2 :

y > 0 za x +2 >0 to jest za x > -2

y < 0 za x +2 <0 to jest za x < -2

Na grafiku bi to znailo : www.matematiranje.com
2

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0

Grafik se nalazi samo u ovim obeleenim oblastima.

Parnost i neparnost

3 3
( ) ( ) 3( ) 2 3 2
A ovo je f(x) i -f(x)
f x x x x x = + = + +

Dakle funkcija nije ni parna ni neparna pa ne postoji simetrinost grafika ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

koordinatni poetak.


3
2
2
3
1
3
2
3 2
` 3 3
` 0
3 3 0
3( 1)( 1) 0 1 1
Za x = -1
( 1) 3 ( 1) 2 1 3 2 4
Dobili smo taku ( 1, 4)
Za x = 1
1 3 1 2 0
Dobili smo taku (1, 0)
y x x
y x
y
x
x x x x
y
M
y
M
= +
=
=
=
+ = = =
= + = + + =
= + =

Za raenje i opadanje znamo da kada je y`>0 tu funkcija raste, a za y`<0 funkcija opada.

Kako je
2
` 3 3 y x = upotrebiemo znanje iz II godine da kvadratni trinom ima znak broja a svuda osim izmedju

nula... www.matematiranje.com
x
y
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
M (-1,4)
M (1,0)
x
y
2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
3

-1 1
+ - +
pa je onda
-1 1
+ - +

Funkcija raste za ( , 1) (1, ) x

Funkcija opada za ( 1,1) x


Traimo drugi izvod...

2
3
` 3 3
`` 6
`` 0
6 0 0
Ovu vrednost menjamo u poetnu funkciju
za x = 0
0 3 0 2
2
Dobili smo taku prevoja (0, 2)
y x
y x
y
x x
y
y
P
=
=
=
= =
= +
=

Znamo da je za y``> 0 funkcija konveksna ( smeje se ) a za y``<0 konkavna ( mrti se )

y``>0 za 6x > 0 , to jest x > 0

y``<0 za 6x < 0 , to jest x < 0



Ne postoji jer funkcija nema nigde prekid, odnosno definisana je svuda...


3 2
3 2
lim( 3 2) lim( 1) ( 2)
lim( 3 2) lim( 1) ( 2) ( )
x x
x x
x x x x
x x x x

+ = + = =
+ = + = =

Dakle , nemamo horizontalnu asimptotu. www.matematiranje.com
4

Kosa asimptota

3
( ) 3 2
lim lim
x x
y kx n
f x x x
k
x x

= +
+
= = =

Dakle, nema ni kose asimptote...

Skica grafika

Kao to smo videli svaka taka u ispitivanju toka funkcije nam kae po neto o tome kako funkcija izgleda.

Da nacrtamo sada celu funkciju...

x
y
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
M (-1,4)
x
y
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
P(0,2)
2
M (1,0)
-1 1
0

Predlaemo vam da za poetak ispod grafika nanesete paralelno dve prave na kojima ete najpre uneti rezultate za

monotonost i konveksnost. To bi trebalo da pomogne...

5
2
2
4
1
x
y
x


Funkcija je definisana za 0 1
2
x to jest 0 ) 1 )( 1 ( + x x odnosno 1 x i 1 x

Dakle ( , 1) ( 1,1) (1, ) x

Ovo nam govori da funkcija ima prekide u x=-1 i x=1 ( tu su nam asimptote)

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x=1 x=-1

Nule funkcije

y = 0 za
2
4 0 ( 2)( 2) 0 2 2 x x x x x = + = = =

Dakle, grafik see x osu u dvema takama -2 i 2

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
-1
0

Znak funkcije

2
2
4 ( 2)( 2)
1 (1 )(1 )
x x x
y
x x x
+
= =
+
Najbolje je koristiti tablicu

-2 -1 1 2
8 8 -
x-2
x+2
1-x
1+x
y

ta nam tablica govori? www.matematiranje.com

6
Ona nam kae gde je grafik iznad x ose ( gde su plusevi) i gde je ispod x ose ( gde su minusi)


x
y
1 2 3 4 5 -2 -3 -4 -5
-1
-2
-3
0
x=1 x=-1
-2 -1 2

Funkcija postoji samo u osenenim delovima.

Parnost i neparnost

2 2
2 2
( ) 4 4
( ) ( )
1 ( ) 1
x x
f x f x
x x

= = =

Dakle , funkcija je parna, pa e grafik biti simetrian u odnosu na y osu.


2
2
2 2 2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
4
1
( 4)`(1 ) (1 )`( 4)
`
(1 )
2 (1 ) ( 2 )( 4)
`
(1 )
2 (1 ) 2 ( 4)
` izvuemo 2x kao zajedniki ispred zagrade...
(1 )
2 (1 4)
`
(1 )
6
`
(1 )
x
y
x
x x x x
y
x
x x x x
y
x
x x x x
y
x
x x x
y
x
x
y
x
+
=
+
=

y` = 0 za -6x = 0 , pa je x = 0 taka ekstrema. Kad zamenimo x = 0 u poetnu funkciju, dobijamo:

2
2
0 4
4
1 0
y

= =

Dobili smo taku ekstremne vrednosti M(0,-4)

Za monotonost nam treba znak prvog izvoda. Razmislimo malo... www.matematiranje.com

7
Izraz u imeniocu je uvek pozitivan ( zbog kvadrata) , tako da na znak prvog izvoda utie samo izraz u brojiocu.

Dakle
` 0 6 0 0
` 0 6 0 0
y x x
y x x
> > <
< < >

Na skici to bi izgledalo :
8 - 8
0

Dobijena taka M(0,-4) je dakle taka minimuma.


2 2
2 2 2 2
2 2
2 4
2 2 2
2 4
2 2 2 2
2 4
6
`
(1 )
( 6 )`(1 ) ((1 ) )`( 6 )
`` pazi , izraz ((1 ) )` mora kao izvod sloene funkcije...
(1 )
6(1 ) 2(1 )( 2 )( 6 )
``
(1 )
6(1 ) 24 (1 )
`` izvuemo (1
(1 )
x
y
x
x x x x
y x
x
x x x x
y
x
x x x
y
x
2
2 2 2
2 4
2 2
2 3
2
2 3
2
2 3
) ispred zagrade...
(1 )[ 6(1 ) 24 ]
``
(1 )
6 6 24
``
(1 )
6 18
``
(1 )
6(1 3 )
``
(1 )
x
x x x
y
x
x x
y
x
x
y
x
x
y
x

=
+
=
+
=

y`` = 0 za
2
6(3 1) 0 x + = , a ovo nema racionalna reenja, to nam govori da funkcija nema prevojnih taaka.

Konveksnost i konkavnost ispitujemo iz znaka drugog izvoda. Razmislimo opet malo...

2
3 1 0 x + > pa on ne utie na znak drugog izvoda .

Radiemo tablino, ali vodimo rauna da u tablici mora biti i -6.

8
-1 1
8 8 -
1-x
1+x
-6
y``



0 , 1
2
2
1
4
lim
+

kad x
x
x
=
0 , 1
2
) 1 )( 1 (
4
lim
+
+

kad x
x x
x
=
) 1 1 ))( 1 ( 1 (
4 1
2
+ + +

=
2 ) 1 1 (
3

=
2 ) (
3

= +

0 , 1
2
2
1
4
lim

kad x
x
x
=
0 , 1
2
) 1 )( 1 (
4
lim

+

kad x
x x
x
=
) 1 1 ))( 1 ( 1 (
4 1
2
+

=
2 ) 1 1 (
3
+
=
2
3
= -

0 , 1
2
2
1
4
lim
+

kad x
x
x
=
0 , 1
2
) 1 )( 1 (
4
lim
+
+

kad x
x x
x
=
)) 1 ( 1 ))( 1 ( 1 (
4 ) 1 (
2
+ + +

=
) 2 (
3
=
2
3
= -

0 , 1
2
2
1
4
lim

kad x
x
x
=
0 , 1
2
) 1 )( 1 (
4
lim

+

kad x
x x
x
=
)) 1 ( 1 ))( 1 ( 1 (
4 ) 1 (
2
+

=
) )( 2 (
3
+
=
) ( 2
3

= +


2
2
1
4
lim
x
x
x

= 1
1
1
= pa je y = - 1 horizontalna asimptota

Znai da , poto ima horizontalna asimptota, kose asimptote nema.

Jo da sklopimo konaan grafik:

9
x
y
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-5
0
x
y
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-5
0 2
0
-1 1
1
2
y=-1
x=1 x=-1
M(0,-4)

2
4
1
x
y
x


Funkcija je definisana za 1 0 x odnosno 1 x

Dakle ( ,1) (1, ) x

Znai , u x=1 je vertikalna asimptota

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
-1
-2
-3
0
x=1

10
Nule funkcije

y = 0 za
2
4 0 ( 2)( 2) 0 2 2 x x x x x = + = = =

Dakle, grafik see x osu u dvema takama x = -2 i x = 2

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
-1
0

Znak funkcije

2
4 ( 2)( 2)
1 1
x x x
y
x x
+
= =

-2 1 2
8 8 -
x-2
x+2
y
x-1
x
y
1 3 4 5 -2 -3 -4 -5
-1
-2
-3
0
x=1
-2 -1 2

Funkcija je u uto osenenim oblastima.

Parnost i neparnost

2 2
( ) 4 4
( )
1 1
x x
f x
x x

= =

Funkcija nije ni parna ni neparna.


2
2 2
2
2
2
2 2 2
2 2
4
1
( 4)`( 1) ( 1)`( 4)
`
( 1)
2 ( 1) 1( 4)
`
( 1)
2 2 1 4 2 4
`
( 1) ( 1)
x
y
x
x x x x
y
x
x x x
y
x
x x x x x
y
x x
+ +
= =

11
2
2
` 0 za 2 4 0
Kako je 2 4 0 jer je 0 0 (pogledaj fajl iz druge godine, kvadratna funkcija)
y x x
x x a D
= + =
+ > > <

zakljuujemo da funkcija nema ekstremnih vednosti, i da je stalno rastua. ( ` 0 y > )


2
2
2 2 2 2
4
2 2
4
2
4
2 2
2 4
`
( 1)
( 2 4)`( 1) (( 1) )`( 2 4)
``
( 1)
(2 2)( 1) 2( 1)( 2 4)
`` gore izvuemo x-1 ispred zagrade
( 1)
( 1)[(2 2)( 1) 2( 2 4)]
``
( 1)
[2 2 2 2 2 4 8]
``
(
x x
y
x
x x x x x x
y
x
x x x x x
y
x
x x x x x
y
x
x x x x x
y
x
+
=
+ +
=
+
=
+
=
+ +
=
3
3
1)
6
``
( 1)
y
x

Zakljuujemo da funkcija nema prevojnih taaka, jer je 6 0 .

Konveksnost i konkavnost ispitujemo :

1
8 8 -
-6
y``
x-1



0 , 1
2
1
4
lim
+

kad x
x
x
=
+
=
+
3
1 1
4 1
2
=
0
3
+
= -

0 , 1
2
1
4
lim

kad x
x
x
=

=

3
1 1
4 1
2
=
0
3
= +

12

1
4
lim
2

x
x
x
= Ovo nam govori da nema horizontalne asimptote pa moramo traiti kosu!

kosa asimptota:

k=
x
lim
x
x f ) (
i n= ] ) ( [ lim kx x f
x

k=
x
lim
x
x
x
1
4
2
=
x
lim
x x
x
2
2
4
= 1

n= ] ) ( [ lim kx x f
x

x
x
x
x
1
1
4
lim
2
=

1
) 1 ( 4
lim
2
x
x x x
x
=

+

1
4
lim
2 2
x
x x x
x
=

1
4
lim
x
x
x
=1

Sada k i n zamenimo u formulu: y = kx + n i dobijamo da je y = x + 1 kosa asimptota

x
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-5
0
x
y
3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
3
4
5
-1
-2
-3
-5
0
2
0
1
1
2
x=1
-4
y=x+1

13

1
GRANINE VREDNOSTI FUNKCIJA
zadaci II deo

U sledeim zadacima emo koristiti poznatu graninu vrednost:

0
sin
lim 1
x
x
x
= ali i manje varijacije

1
sin
lim
0
=
ax
ax
x
i 1
) (
sin
lim
0
=
n
n
x
ax
ax

Zadaci:

1) Odrediti sledee granine vrednosti:

a) ;
4 sin
lim
0
x
x
x

b) ; lim
0
x
tgx
x

v) ;
cos 1
lim
2
0
x
x
x

g) ;
sin sin
lim
a x
a x
a x

Reenja:

a) ;
4 sin
lim
0
x
x
x
(i gore i dole dodamo 4) =
0 0
4sin 4 sin 4
lim 4 lim 4 1
4 4
x x
x x
x x

= = = 4

Ovde smo napravili i upotrebili da je 1
sin
lim
0
=
ax
ax
x

b)
0 0 0 0 0
sin
sin 1 sin 1 1
cos
lim lim lim lim lim1
cos cos cos
x x x x x
x
tgx x x
x
x x x x x x x

= = = =
1
1
1
1
0 cos
1
1
cos
1
lim 1
0
= = = =

x
x

v) =
2
0
cos 1
lim
x
x
x
iskoristiemo formulu iz trigonometrije:
2
sin 2 cos 1
2
x
x =
= =

2
2
0
2
sin 2
lim
x
x
x
(i gore i dole dodamo 4)
2 2
2 2
0 0
4sin sin
2 2
lim2 8 lim 8 1 8
4
2
x x
x x
x
x

= = = =
| |
|
\ .

2

g) =
a x
a x
a x
sin sin
lim iskoristiemo formulu ( pogledaj PDF fajl iz II godine )
2
sin
2
cos 2 sin sin
B A B A
B A
+
=
2cos sin
2 2
lim malo prisredimo...
sin
2
limcos limcos 1
2 2
2
2
cos cos cos
2 2
x a
x a x a
x a x a
x a
x a
x a x a
x a
a a a
a

+
= =
+ +
= = =
+
= = =

2) Izraunati sledee granine vrednosti:

a) ;
1 1
4 sin
lim
0
+
x
x
x

b) ;
2
cos
lim
t
t

x
x
x

v) ;
1
) 1 sin(
lim
1

x
x
x

a)

=
+
1 1
4 sin
lim
0
x
x
x
najpre racionalizacija

( ) ( )
x
x x
x
x x
x
x
x
x
x x
x
1 1 4 sin
lim
1 1
1 1 4 sin
lim
1 1
1 1
1 1
4 sin
lim
0 0
0
+ +
=
+
+ +
=
=
+ +
+ +
+
=

sad i gore i dole dodamo 4

( )
( ) ( )
( )
0 0 0
4sin 4 1 1
sin 4
lim lim4 1 1 lim4 1 1 1
4 4
4 0 1 1 4 2 8
x x x
x x
x
x x
x x

+ +
= = + + = + + =
= + + = =

3

b)

=
t
t
x
x
x
2
cos
lim ovde emo najpre uzeti smenu: , t x = t , pa kad t x , onda , 0 = t t t dakle 0 t

t
t
t
t
t
t
t t t
2
sin
lim
2 2
cos
lim
2
cos
lim
0 0 0
=
|
.
|
\
|
+
=
+

t
t
( jer je o o
t
sin
2
cos =
|
.
|
\
|
+ )

0 0
sin sin
1 1 1
2 2
lim lim 1
2 2 2
2
2 2
t t
t t
t t
= = = =

v)

=
1
) 1 sin(
lim
1
x
x
x
najpre racionalizacija
=
+
=
+
+

1
) 1 )( 1 sin(
lim
1
1
1
) 1 sin(
lim
1 1
x
x x
x
x
x
x
x x
sada smena , 1 t x = kad 1 x tad 0 t

( ) ( )
( )
( )
0 0 0
0
sin( ) 1 1 sin( ) 1 1
sin
lim lim lim 1 1
lim1 1 1 (1 1) 2
t t t
t
t t t t
t
t
t t t
t

+ + + +
= = = + +
= + + = + =

U sledeim zadacima emo koristiti:

1
lim 1
x
x
e
x
| |
+ =
|
\ .
I e
ax
ax
x
=
|
.
|
\
|
+

1
1 lim

Jo nam treba i injenica da je
x
e neprekidna funkcija i vai:

lim ( )
( )
lim
x a
f x
f x
x a
e e

=


a) ;
3
1 lim
x
x
x
|
.
|
\
|
+

b) ;
1
1
lim
x
x
x
x
|
.
|
\
|
+

c) ); ln ) 1 (ln( lim x x x
x
+

4
Reenja:

a)

= |
.
|
\
|
+

x
x
x
3
1 lim ovde gde je 3 mora biti 1, pa emo 3 spustiti ispod x
=
|
.
|
\
|
+

x
x
x
3
1 lim
1
lim 1
3
x
x x
| |
|
+ =
|
|
\ .
sad kod x u eksponentu pomnoimo i podelimo sa3
= |
.
|
\
|
+

x
x
x
3
1 lim
1
lim 1
3
x
x x
| |
|
+ =
|
|
\ .
3
3
3 3
3
1 1
lim 1 lim 1
3 3
x x
x x
e
x x

| | | |
| |
= + = + =
| |
| |
\ . \ .

b)

= |
.
|
\
|
+

x
x
x
x
1
1
lim trik: u zagradi emo dodati 1 i oduzeti 1=

1 2
2 1
1 2
2 1
1 1 1( 1) 1 1
lim 1 1 lim 1 lim 1
1 1 1
2 1 1
lim 1 lim 1 lim 1
1 1
1
2 2
1
lim 1 lim
1
2
x x x
x x x
x
x x
x
x
x x x
x x
x
x x
x x x x x
x x x
x x
x
x

+ + + + | | | | | |
+ = + = +
| | |

\ . \ . \ .
| | | |
| |
| |
= + = + = + =
| | |

\ .
| |
\ . \ .
| |
|
= + =
|
|
\ .
2
1 1
2
2 2
lim
2
1 1
1
1 lim
1
2
x
x
x x
x x
x x
x
e e e
x
| |
|
+ = = =
|
|
\ .

v)

1 1
lim (ln( 1) ln ) lim[ ln ] limln
x
x x x
x x
x x x x
x x

+ + | |
+ = = =
|
\ .

( poto je ln neprekidna funkcija i ona moe da zameni mesto sa lim )

1 1 1
ln lim ln lim ln lim 1 ln 1
x x x
x x x
x x
e
x x x x

+ | | | | | |
= + = + = =
| | |
\ . \ . \ .

Ovde smo koristili pravila(pogledaj II godina logaritmi): lnA - lnB =
B
A
ln i ln ln
n
n A A =
5


a)
2
2
0
lim(1 3 ) ?
ctg x
x
tg x
+ =

b)
2
1
sin
0
lim(cos ) ?
x
x
x
=

Reenja:

a)
2
2
0
lim(1 3 ) ?
ctg x
x
tg x
+ =

2 2 2
2 2
2
2
2 2
0 0 0
3
3
3
3
3 3 3
2 2 2
0 0 0
1 1
lim(1 3 ) lim(1 3 ) lim(1 )
3
1 1 1
lim(1 ) lim(1 ) lim(1 )
3 3 3
ctg x ctg x ctg x
x x x
ctg x ctg x
ctg x
x x x
tg x
ctg x ctg x
e
ctg x ctg x ctg x

+ = + = + =
+ = + = + =

b)
2
1
sin
0
lim(cos ) ?
x
x
x
=

Najpre emo dodati i oduzeti jedinicu

2 2
1 1
sin sin
0 0
lim(cos ) lim(1 cos 1)
x x
x x
x x

= +

Dalje moramo upotrebiti formulicu:
2
1 cos 2sin
2
x
x =

6
2
2 2 2 2
2
1
sin
1 1 1 1
2
sin sin sin sin
0 0 0 0 0
2
1
sin
2 2 2
0
2
1
lim(cos ) lim(1 cos 1) lim(1 (1 cos )) lim(1 2sin ) lim 1
1
2
2sin
2
1
lim 1 { sin 4sin cos
1
2
2sin
2
x
x x x x
x x x x x
x
x
x
x x x
x
x
formula x
x

| |
|
|
|
= + = = = =
|
|
|
\ .
| |
|
|
| = + = =
|
|
|
\ .
2 2 2 2
2
2
0 2
1 1 1
4sin cos sin 4cos
2 2 2 2
0 0
2 2
1
1
2cos
2
2sin
2
1
lim
1
2cos
2 2
0
2
1 1
} lim 1 lim 1
1 1
2
2sin 2sin
2 2
1
lim 1
1
2sin
2
x
x x x x
x x
x
x
x
x
x
x x
e e
x
| | | |
| |
| |
| | = + = + =
| |

| |
| |
\ . \ .
| |
|
|
| = + = =
|
|
|
\ .

Ko je upoznat sa Lopitalovom teoremom moe ove zadaie reavati i na drugi nain:

a)
2
2
0
lim(1 3 ) ?
ctg x
x
tg x
+ =

Ceo limes obeleimo sa nekim slovom, recimo A i elenujemo ga:
2
2
2
2
0
2
0
2
0
2 2
0
2
2
0
2
2
0
lim(1 3 ) ............ / ln
ln lim(1 3 ) ln
limln(1 3 ) ln
lim ln(1 3 ) ln
1
lim ln(1 3 ) ln
ln(1 3 )
lim ln sad na levoj strani up
ctg x
x
ctg x
x
ctg x
x
x
x
x
tg x A
tg x A
tg x A
ctg x tg x A
tg x A
tg x
tg x
A
tg x
+ =
+ =
+ =
+ =
+ =
+
=
2 2
0
otrebljavamo Lopitalovu teoremu
1 1
3 2
1 3 cos
lim
x
tgx
tg x x

+
2
1
2
cos
tgx
x
3
2 2
0
ln
3 3 3
lim ln ln ln ln 3
1 3 1 3 0 1
x
A
A A A A A e
tg x tg
=
= = = = =
+ +

7

b)
2
1
sin
0
lim(cos ) ?
x
x
x
=

2
2
2
1
sin
0
1
sin
0
1
sin
0
2
0
2
0
0
lim(cos ) ............ / ln
ln lim(cos ) ln
limln(cos ) ln
1
lim ln(cos ) ln
sin
ln(cos )
lim ln na levoj strani Lopital...
sin
1
( sin
cos
lim
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x A
x A
x A
x A
x
x
A
x
x
x
=
=
=
=
=
)
2 sin x
1
2
2 2
0
ln
cos
1 1 1 1
lim ln ln ln ln
2cos 2cos 0 2 1 2
x
A
x
A A A A A e
x
=

= = = = =

Vi naravno radite kako zahteva va profesor...

Kao to vidite, Lopitalova teorema je elegantan nain da se dodje do reenja kod odredjivanja graninih vrednosti

funkcija. Ali pazite, ona radi samo u situacijama
0
0
i
.


a)
2
0
lim ln
x
x x

b)
0
lim 2
x
x ctg x

Reenja:

a)
2
0
lim ln
x
x x

Ako zamenimo da x tei nuli , dobijamo :
2 2
0
lim ln 0 ln 0 0 ( )
x
x x
= =
Ovo je neodredjen izraz a ne smemo koristiti Lopitalovu teoremu . ta uraditi?
8
Moramo prepraviti funkciju od koje traimo limes da bude oblika
0
0
ili
.

2
0 0
2
ln
lim ln lim
1 x x
x
x x
x

= = ako ovde zamenimo da x tei nuli , dobijamo:

2
0 0
2 2
ln ln 0
lim ln lim
1 1
0
x x
x
x x
x

= = =
, pa moemo koristiti Lopitala

3
2
0 0 0 0 0
2 2 3
1
ln (ln )`
lim ln lim lim lim lim
1 1 2
( )`
x x x x x
x x x
x
x x
x x x

= = = =
2 x
2
0
lim 0
2
x
x
= =

b)
0
lim 2
x
x ctg x

Slian trik kao u prethodnom primeru

2
2
2
0 0 0 0 0
2
1
2
2 ( 2 )` 2 0
sin 2
lim 2 lim ( ) lim lim lim ( )
1 1 1
sin 2 0
( )`
x x x x x
ctg x ctg x x
x
x ctg x
x
x x x

= = = = = =

Opet koristimo Lopitalovu teoremu

2 2
2 2
0 0 0 0
2 0 (2 )` 4 4
lim ( ) lim lim lim
sin 2 0 (sin 2 )` 2sin 2 cos 2 2
x x x x
x x x
x x x x

= = = =
4
x
0
0
lim ( )
sin 2 cos 2 0 sin 2 cos 2
x
x
x x x x

= =

Auuu, opet Lopital

0 0
2 2 2 2
0 0
2 2
0 1
lim ( ) lim
sin 2 cos 2 0 [(sin 2 )` cos 2 sin 2 (cos 2 )`]
1 1 1
lim lim
[cos 2 2 cos 2 sin 2 ( sin 2 ) 2] 2 cos 2 2sin 2 2 cos 2 0 2sin 2 0
1 1 1
2 cos 0 2sin 0 2 1 0 2
x x
x x
x
x x x x x x
x x x x x x

= = =
+
= = =
+
= = =

Ovaj zadatak ba ispade teak, zar ne?

Al to je zato to ne razmiljamo, ve odmah krenemo u rad...

Evo kako bi moglo prostije:

9

2 2
0 0 0 0 0
2
1 0 1 cos 2 cos 0 1
lim 2 lim lim ( ) lim lim
1
2 2 0 2 2 2
2
cos 2
x x x x x
x x
x ctg x x
tg x tg x
x

= = = = = = =

Dakle, prvo pogledajte malo zadatak, analizirajte, pa onda krenite na reavanje
1
GRANINE VREDNOSTI FUNKCIJA
(zadaci) I deo

1) Izraunati granine vrednosti sledeih funkcija:

a) =
x
x
2 lim
2

b) =
+
x
x
x
3
2
lim
1

v) =
5
10
lim
5
x
x

g) =
+

7
3
lim
3
x
x

Reenje:

ta da radimo?

Gde vidimo x mi zamenimo vrednost kojoj on tei, ako je taj izraz odredjen , zadatak je gotov.

a) 4 2 2 2 lim
2
= =
x
x

b) 1
3
3
1 3
2 1
3
2
lim
1
= =
+
=
+
x
x
x

v) = =
0
10
5 5
10
5
10
lim
5
x
x

g) 0
7
0
7
3 3
7
3
lim
3
= =
+
=
+

x
x

2) Odrediti granine vrednosti sledeih funkcija:

a)
6 5 2
1 3
lim
2
+
+

x x
x
x

b)
5
12 3 2
lim
2
3
+

x
x x
x

v)
1 4 2
2 3 5
lim
2
2
+ +
+

x x
x x
x

g)
2
2
3
1
lim
x
x
x
+

ZAPAMTI: Kod ovog tipa zadataka, gde x , a funkcija je racionalna:
) (
) (
x Q
x f
, i nema korena, ln, sin i ostalih
funkcija koristimo sledee zakljuke:

2
i) Ako je najvei stepen gore u brojiocu vei od najveeg stepena dole u imeniocu reenje je

ii) Ako je najvei stepen dole vei od najveeg stepena gore, reenje je 0

iii) Ako su najvei stepeni isti, reenje je kolinik brojeva ispred najveih stepena.

Reenja:

a) 0
6 5 2
1 3
lim
2
=
+
+

x x
x
x
(pravilo ii) jer u imeniocu imamo
2
x a u brojiocu samo x
b) =
+

5
12 3 2
lim
2
3
x
x x
x
(pravilo i) , gore je polinom treeg stepena a u imeniocu drugog stepena
v)
2
5
1 4 2
2 3 5
lim
2
2
=
+ +
+

x x
x x
x
(pravilo iii) , ovde su polinomi istog stepena
g) 1
1
1
3
1
lim
2
2
=
+

x
x
x
(pravilo iii) , polinomi su istog stepena , ispred
2
x u brojiocu je 1 a u imeniocu -1

Moda vai profesori nee dozvoliti da koristite ova pravila , e onda morate da radite sve postupno:

Ideja je da se svaki sabirak podeli sa najveim stepenom x-sa.

a)
2 2
2 2
2 2 2
3 1
3 1
lim lim
2 5 6 2 5 6
x x
x
x
x x
x x x x
x x x

+
+
=
+
+
sve smo podelili sa
2
x , jer je to najvei stepen ...sad pokratimo...

2
3
3 1
lim lim
2 5 6
x x
x
x
x x

+
=
+
2
x
2
2
1
2
x
x
+
2
x
5 x
2
x
2
2
2
3 1
lim
5 6
6
2
x
x x
x x
x
+
=
+
+
dalje koristimo da je 0
A
=
, pa je
3
0 =
,
1
0 =
,
5
0 =
,
6
0 =
i dobijamo:

2
3
3 1
lim lim
2 5 6
x x
x
x
x x

+
=
+
2
x
2
2
1
2
x
x
+
2
x
5 x
2
x
2
2
2
3 1
0 0 0
lim 0
5 6
2 0 0 2
6
2
x
x x
x x
x
+
+
= = = =

+
+

Ovaj postupak bi onda morali da primenjujemo za sve ostale zadatke, evo recimo pod g)

2
2
2
2 2 2
2 2
2 2 2
5
5 3 2
5 3 2
lim lim lim
2 4 1 2 4 1
x x x
x
x x
x x
x x x
x x x x
x x x

+
+
= =
+ +
+ +
2
x
3 x
2
x
2
2
2
2
x
x
+
2
x
4 x
+
2
x
2
5 0 0 5
2 0 0 2
1
x
+
= =
+ +
+

3
) 7 )( 1 ( 7 6
7
1
2
8 6
2
64 6
0 7 6
2
2
1
2 , 1
2 , 1
2
+ = +
=
=

=

=
= +
x x x x
x
x
x
x
x x
) 1 )( 4 ( 4 5
1
4
2
3 5
2
9 5
0 4 5
2
2
1
2 , 1
2 , 1
2
= +
=
=
=
= +
x x x x
x
x
x
x
x x

3) Odrediti granine vrednosti:

a) ;
2
4
lim
2
2

x
x
x

b) ;
4 5
7 6
lim
2
2
1
+
+
x x
x x
x

v) ;
3 3
27 6
lim
2 3
2 4
3
+ + +

x x x
x x
x

Ovaj tip zadatka je ( ako je to mogue i ako znate izvode ) najbolje raditi preko LOPITALOVOG pravila. Ako ne,

morate i imenilac i brojilac rastaviti na inioce! ( Pogledajte taj PDF fajl u I godini i II godini )

a)

2
2 2 2
( 2)
4 ( 2)( 2)
lim lim lim
2 2
x x x
x
x x x
x x

+
= =

( 2)
2
x
x
+
2
lim( 2) 2 2 4
x
x
= + = + =

b)

+
+
4 5
7 6
lim
2
2
1
x x
x x
x
PAZI: ovde emo iskoristiti znanje iz II godine vezano za kvadratnu jednainu:

2
1 2
( )( ) ax bx c a x x x x + + =

2
2
1 1 1
( 1)
6 7 ( 1)( 7)
lim lim lim
5 4 ( 4)( 1)
x x x
x
x x x x
x x x x

+ +
= =
+
( 7)
( 4) ( 1)
x
x x
+

1
7 1 7 8
lim
4 1 4 3
x
x
x
+ +
= = =

Preko Lopitala bi bilo:

2 2
2 2
1 1 1
6 7 ( 6 7)` 2 6 2 1 6 8
lim lim lim
5 4 ( 5 4)` 2 5 2 1 5 3
x x x
x x x x x
x x x x x

+ + + +
= = = =
+ +

4

v)

+ + +

3 3
27 6
lim
2 3
2 4
3
x x x
x x
x
izdvajamo na stranu:

= 0 27 6
2 4
x x Ovo je bikvadratna jednaina , uvodimo smenu t x =
2

3
9
2
12 6
0 27 6
2
1
2 , 1
2
=
=
=
=
t
t
t
t t

) 3 )( 3 )( 3 ( ) 3 )( 9 ( 27 6
2 2 2 2 4
+ + = + = x x x x x x x

A izraz u imeniocu emo rastaviti sklapanjem dva po dva :

) 1 )( 3 ( ) 3 ( 1 ) 3 ( 3 3
2 2 2 3
+ + = + + + = + + + x x x x x x x x

Vratimo se sad u zadatak:

4 2
3 2
3 3
( 3) ( 3)
6 27
lim lim
3 3
x x
x x
x x
x x x

+

=
+ + +
2
( 3)
( 3)
x
x
+
+
2
2 2
3
( 3)( 3) ( 3 3)(9 3) 6 12 72 36
lim
( 1) (9 1) 10 10 5 ( 1)
x
x x
x x

+ +
= = = = =
+ + +

Preko Lopitala:

4 2 4 2 3 3
3 2 3 2 2 2
3 3 3
6 27 ( 6 27)` 4 12 4 ( 3) 12 ( 3)
lim lim lim
3 3 ( 3 3)` 3 6 1 3 ( 3) 6 ( 3) 1
4 27 36 72 36
27 18 1 10 5
x x x
x x x x x x
x x x x x x x x

= = = =
+ + + + + + + + + +
+
= = =
+


a) ;
4
1 1
lim
0
x
x x
x
+

b) ;
2 1
3
lim
3
+
x
x
x

v) ;
4 16
1 1
lim
2
2
0
+
+
x
x
x

Reenje:

Ovo je novi tip zadatka, s korenima. Ideja je da se izvri racionalizacija. To jest, koristimo razliku kvadrata:
2 2
) )( ( B A B A B A = +
5
a)

( ) ( ) ( )
( )
0 0
2 2
0 0 0
0 0
1 1 1 1 1 1
lim lim
4 4 1 1
(1 ) (1 ) 1 (1 ) 1 1
lim lim lim
4 1 1 4 1 1 4 1 1
2 2
lim lim
4 1 1
x x
x x x
x x
x x x x x x
x x x x
x x x x x x
x x x x x x x x x
x x
x x x

+ + + +
= =
+ +
+ + + +
= = = =
+ + + + + +
= =
+ + 4x
( ) ( )
( )
0
1
lim
1 1 2 1 1
1 1 1
2 2 4
2 1 0 1 0
x
x x x x
= =
+ + + +
= = =
+ +

b)

( ) ( )
3 3
2
3 3 3 2
3 3 1 2
lim lim
1 2 1 2 1 2
( 3) 1 2 ( 3) 1 2 ( 3)
lim lim lim
1 4
1 2
x x
x x x
x x x
x x x
x x x x x
x
x

+ +
= =
+ + + +
+ + + +
= = =
+
+
( )
1 2
3
x
x
+ +
3
lim( 1 2) 3 1 2 2 2 4
x
x
=
= + + = + + = + =

v)

4 16
1 1
lim
2
2
0
+
+
x
x
x
Ovde moramo da izvrimo duplu racionalizaciju.

( )
( )
( )
( )
2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 0 0
2 2
2 2 2 2 2 2 2
0 0 0 2 2 2 2 2 2
1 1 1 1 1 1 1 1 16 4 16 4
lim spakujemo=lim
16 4 1 1 16 4 1 1
16 4 16 4
[ ( 1) 1 ] 16 4 ( 1 1) 16 4
lim lim lim
[ ( 16) 4 ] 1 1 ( 16 16) 1 1
x x
x x x
x x x x x x
x x x x
x x
x x x x x
x x x x

+ + + + + + + + + +
=
+ + + + + + +
+ + +
+ + + + + +
= = =
+ + + + + +
( )
2
2
16 4 x
x
+ +
( )
2
2
2 0
1 1
16 4 0 16 4 8
lim 4
2 0 1 1
1 1
x
x
x
x
=
+ +
+ + + +
= = = =
+ +
+ +

5) Odredi sledee granine vrednosti:

a) ;
1 1
lim
2
3 2
0
x
x
x
+

b) ;
1
1
lim
3
0

x
x
x

6
Reenje:

PAZI: Kad su u pitanju trei koreni, moramo koristiti formule:

2 2 3 3
2 2 3 3
( )( ) razlika kubova
( )( ) zbir kubova
A B A AB B A B
A B A AB B A B
+ + =
+ + = +

a)

Ovde u imeniocu imamo izraz
3 2
1 1 x + , a to nam je ustvari ( A - B). Moramo dodati
2 2
( ) A AB B + + , to jest,
poto je A=
3 2
1 x + a B=1 racionaliemo sa
3 2 2 2
3
(1 ) 1 1 x x + + + +

3 2 2 2 3 3 2 2 3
2 2
3 2 2 2 0 0 3
3
3 2 3
3 2 2 2 2 0 3
2 2
3 2 2 2 2 0 0 3
(1 ) 1 1 1 1 1 1
lim lim
(1 ) 1 1
1 1
lim
[ (1 ) 1 1]
1 1
lim lim
[ (1 ) 1 1]
x x
x
x x
x x x x
x x
x x
x
x x x
x x
x x x

+ + + + + +
= =
+ + + +
+
= =
+ + + +
+
= =
+ + + +
2
x
3 2 2 2
3
3 2 2 2 2 0 3 3 3
[ (1 ) 1 1]
1 1 1
lim
3
(1 ) 1 1 (1 0) 1 0 1
x
x x
x x
+ + + +
= = =
+ + + + + + + +

b)

=
1
1
lim
3
0
x
x
x
PAZI: I ovde mora dupla racionalizacija

( )
( )
( )( )
3 2 3 3 3 2 3 3
3 3 2 2 1 1 3 3
3
3 3
2
1 1
3 2 2 3
1 1 1 1 1 1
lim spakujemo lim
1 1
1 1
1 1
1 1
( 1)
lim lim
1 1
x x
x x
x x x x x x x x
x x
x x x x
x x
x x
x
x x x

+ + + + + +
= =
+
+ + + +
+
+

= =
+ +
( )
1
( 1)
x
x
+
( )
3 2 3
3 3 2 2 3 1 3
1
1 1 1 1 1 2
lim
1 1 1 3
1 1 1 1
x
x x
x
x x
=
+ +
+ + +
= = = =
+ +
+ + + +

7
6) Odredi sledee granine vrednosti:

a)
2
lim( 10 )
x
x x x

b)
2
lim( 1 )
x
x x
+

c)
4 4
lim
x a
x a
x a

Reenja:

a)
2
lim( 10 )
x
x x x
i ovde emo vriti racionalizaciju

2 2 2 2 2
2
2 2
( 10 ) 10 10
lim( 10 ) lim lim
1
10 10
x x x
x x x x x x x x x
x x x
x x x x x x

+
= =
+ +

U brojiocu je oigledno razlika kvadrata . Moramo malo i imenilac da prisredimo, odnosno da pod korenom

izvuemo
2
x ispred zagrade pa zatim x ispred korena

2 2 2 2 2 2 2
2
2
( 10 ) ( 10 ) 10
lim lim lim
10 10
10
(1 ) (1 )
10
lim
x x x
x
x x x x x x x x x
x x x
x x x x
x x
x

+
= =
+
+ +
=
x
10
lim
10 10
1 1 1 1
x
x x
=
| | | |
+ +
| |
\ . \ .

Izraz
10
x
tei nuli kad x , pa je

( )
10 10 10 10
lim 5
1 1 2
10 1 1 0
1 1
x
x
= = = =
+ | |
+
+
|
\ .

Slian nain rada primenjujemo i u narednom primeru:

8

b)
2
lim( 1 )
x
x x
+

2 2 2 2 2 2 2
2
2
2
2 2
2
( 1) 1 1 1
lim( 1 ) lim lim lim
1 1 1
1
(1 ) (1 )
1 1
lim 0
1
[ (1 ) 1]
x x x x
x
x x x x x x x x
x x
x x
x x x x
x x
x
x

+ + + + +
+ = = = =
+ +
+ + + +
= =
+ +

c)
4 4
lim ?
x a
x a
x a

Ovde emo upotrebiti jedan trik: x a emo malo prepraviti...

2 2 4 4
x a x a = a ovo je sada razlika kvadrata
2 2 4 4 4 4 4 4
( )( ) x a x a x a x a = = +

Vraamo se u zadatak:

4 4
4 4
( )
lim lim
x a x a
x a
x a
x a

4 4
4 4
( ) x a
x a
+
4 4 4 4 4
lim( ) ( ) 2
x a
x a a a a
= + = + =

1
INTEGRALI ZADACI ( IV DEO) Integracija racionalne funkcije

Racionalna funkcija je oblika
( )
( )
P x
Q x
. Moe biti prava i neprava.
Prava racionalna funkcija je ona kod koje je maksimalni stepen polinoma P(x) manji od maksimalnog stepena

polinoma Q(x). ( na primer :
2
2 3 2 5 2
3 12 4
, ,
3 5 2 1 5 22 31
x x x
x x x x x x x
+
+ + + +
itd.)

Neprava racionalna funkcija je ona kod koje je max stepen P(x) vei ili jednak sa max stepenom Q(x).

( na primer :
2 2 4 2
2
2 7 3 12 75 14
, ,
13 2 1 3
x x x x x x
x x x
+ + +
+ +
itd. ) . U sluaju da je zadata neprava racionalna funkcija
moramo podeliti ta dva polinoma , dobiti reenje plus prava racionalna funkcija.

Integraciju prave racionalne funkcije vrimo tako to :

Imenilac rastavimo na inioce upotrebom:

- izvlaimo zajedniki ispred zagrade

- razlika kvadrata: a
2
b
2
= (a-b)(a+b)

- ax
2
+ bx +c = a(x-x
1
)(x-x
2
) ako nam je data kvadratna jednaina

- a
3
-b
3
= (a-b)(a
2
+ab+b
2
) ili a
3
+b
3
= (a+b)(a
2
-ab+b
2
) razlika, odnosno zbir kubova

- Koristimo Bezuovu teoremu ili sklapamo dva po dva ako je dat polinom veeg stepena

Dalje datu pravu racionalnu funkciju rastavljamo na sledei nain:( primeri)

( )
( 1)( 5) 1 5
P x A B
x x x x
= +
+ +
ako su u imeniocu svi linearni bez stepena , svaki ide sa po jednim slovom: A,B,C

3 2 3
( )
( 1) ( 7) 1 ( 1) ( 1) ( 7)
P x A B C D
x x x x x x
= + + +
+ +
ako u imeniocu imamo linearne lanove , ali sa stepenom,

rastavljamo dok ne doemo do najveeg stepena.

2 2
( )
( 2)( 1) 2 1
P x A Bx C
x x x x
+
= +
+ +
ako u imeniocu imamo nerazloiv polinom , za njega moramo da uzmemo

izraz tipa Bx+C ( pazi na ovo)

2 2 3 2 2 2 2 3
( )
( 7) ( 5) 7 5 ( 5)
P x A Bx C Dx E F G H
x x x x x x x x x
+ +
= + + + + +
+ + +
evo primera gde i nerazloiv inilac u imeniocu koji
je na kvadrat moramo dva puta da uzimamo u razlaganju.

2

PRIMERI
1.
3
3
?
x
dx
x x

Ovde se radi o pravoj racionalnoj funkciji, pa odmah kreemo sa razlaganjem. Najpre imenilac rastavimo na

inioce!

3 2
( 1) ( 1)( 1) x x x x x x x = = +

Dakle, na integral je
3
?
( 1)( 1)
x
dx
x x x
=
+

Izvuemo racionalnu funkciju:

2 2 2
2 2 2 2
3
sve pomnoimo sa ( 1)( 1)
( 1)( 1) 1 1
3 ( 1)( 1) ( 1) ( 1)
3 ( 1)
3 "sklopimo" uz x , pa one uz x, pa slobodne
x A B C
x x x
x x x x x x
x A x x Bx x Cx x
x A x Bx Bx Cx Cx
x Ax A Bx Bx Cx Cx
= + + +
+ +
= + + + +
= + + +
= + + +
2 2
2 2
lanove...
3 ( ) ( ) sad vrimo upereivanje: lanovi uz x , pa uz x, pa bez x
0 Na levoj strani nemamo lan x ili moemo dodati da je to 0 x
1 Na levoj strani ima
x x A B C x B C A
A B C
B C
= + + +
+ + =
= mo x, to jest 1 x, a na desnoj ( )
3 Ovo su oni bez x-seva
x B C
A

=

Reavamo ovaj sistem jednaina:

0
1
3
3 0 3 0 3
1
2 2 1 2
3
A B C
B C
A
A A B C B C B C
B C
B B C
B C
+ + =
=
=
= + + = + + = + =
=
= = =
+ =

Vratimo reenja:

3

( 1)( 1) 1 1
3 3 1 2 3 1 2
=
( 1)( 1) 1 1 1 1
x A B C
x x x x x x
x
x x x x x x x x x
= + +
+ +

= + +
+ + +

E sad se vratimo da reimo dati integral, jer smo ga rastavili na tri mala integrala koji su najee ili tablini ili se
reavaju smenom.
3

3 3 1 2

( 1)( 1) 1 1
= 3ln ln 1 2ln 1
x
dx dx dx dx
x x x x x x
x x x C
=
+ +
+ +

Moda e va profesor da trai da spakujete reenje upotrebom pravila za logaritme. Da se podsetimo:

1. ln1 0 =
2. ln 1 e =
3. ln( ) ln ln x y x y = +
4. ln ln ln
x
x y
y
=
5. ln ln
n
x n x =
6.
ln x
e x =

Nae reenje e biti:

3 2 3 2
3
2
3ln ln 1 2ln 1 ln (ln 1 ln 1 ) ln ln 1 1
= ln +C
( 1)( 1)
x x x C x x x C x x x C
x
x x
+ + = + + + = + + =
+

2.
3 2
2
?
2
x
dx
x x
+
=

Opet se radi o pravoj racionalnoj funkciji. Izvlaimo je i rastavljamo:

3 2 2
2
2 2
2
2 2
2
2 2
2 ( 2)
2
sve pomnoimo sa ( 2)
( 2) 2
2 ( 2) ( 2)
2 2 2
1 2 ( ) ( 2 ) 2 sad vrimo uporeivanje
0
2 1
2 2
Reavamo ov
x x
x x x x
x A B C
x x
x x x x x
x Ax x B x Cx
x Ax Ax Bx B Cx
x x A C x A B B
A C
A B
B
+ +
=

+
= + +

+ = + +
+ = + +
+ = + + +
+ =
+ =
=
aj sistem jednaina, iz tree jednaine odmah dobijamo vrednost za
1 2 1 2 1 1 1 1
B
B A B A A C = + = = = =

4

2 2
2 2
2 1
2
2 2
2

( 2) 2
2 1 1 1

( 2) 2
2 1 1 1 1 1
ln ln 2
( 2) 2 2 2 1
Malo prisredimo reenje:
1 2 1
ln 2 ln ln
x A B C
x x x x x
x
x x x x x
x x
dx dx dx dx dx x dx dx x x C
x x x x x x x
x
x x C C
x x x
+
+
= + +

+
= + +

+
= + + = + = + +
+
+ + = + +

3.
3 2
2
16 16
?
4 3
x x x
dx
x x
+ +
=
+

Ovo je neprava racionalna funkcija ( stepen u brojiocu je vei od stepena imenioca), pa moramo podeliti ova dva

polinoma ( podsetite se deljenja , fajl polinomi iz I godine).

3 2
2
3
16 16
4 3
(
x x x
x x
x
+ +
=
+
2 2
3
16 16) : ( 4 3) 5 x x x x x
x
+ + + = +
2
2
4 3
+5
x x
x

2
19 16
5
x
x
+
3 2
2 2
20 15
1
16 16 1
5
4 3 4 3
x
x ostatak
x x x x
x
x x x x
+
+ + +
= + +
+ +

Dobili smo pravu racionalnu funkciju koju dalje rastavljamo:


5
2
2
2
1,2 1,2 1 2
2
1
4 3
4 4 2
4 3 0 3, 1
2 2
4 3 ( 1)( 3)
1
( 1)( 3) 1 3
1 ( 3) ( 1)
1 3
1 ( ) 3
1
3 1
2 2 1 2
1 1
( 1)( 3) 1 3 1
x
x x
b b ac
x x x x x x
a
x x x x
x A B
x x x x
x A x B x
x Ax A Bx B
x x A B A B
A B
A B
A A B
x A B
x x x x x
+
=
+

+ = = = = =
+ =
+
= +

+ = +
+ = +
+ = +
+ =
=
= = =
+
= + = +

2
3 x

Reimo sada i ceo integral:

3 2
2 2
3 2 2
2
2
16 16 1 1 2
5 5
4 3 4 3 1 3
16 16 1 2
( 5 ) 5 ln 1 2ln 3
4 3 1 3 2
5
2
x x x x
x x
x x x x x x
x x x x
dx x dx x x x C
x x x x
x
x
+ + +
= + + = + + +
+ +
+ +
= + + + = + + +
+
= +

2
( 3)
ln
1
x
C
x
+ +

4.
3
?
3 2
xdx
x x
=
+

Prava racionalna funkcija, izdvojimo je:

3
3
3
2
3 2
Najpre da funkciju u imeniocu rastavimo na inioce...
3 2 0 ideja je da sklapamo "2 po 2" zato rastavimo 3 2
2 2 0
( 1) 2( 1) 0
( 1) ( 1) 2 ( 1) 0
( 1)[ ( 1) 2
x
x x
x x x x x
x x x
x x x
x x x x
x x x
=
+
+ = =
+ =
=
+ =
+
2 2
1 2 3
3 2
3 2
] 0
( 1)( 2) 0 1 0 2 0 1, 1, 2
3 2 ( 1)( 1)( 2) ( 1) ( 2)
3 2 ( 1) ( 2)
x x x x x x x x x
x x x x x x x
x x
x x x x
=
+ = = + = = = =
+ = + = +
=
+ +

6

2
2 2
2
2 2
2 2
2
....................................... / ( 1) ( 2)
( 1) ( 2) 1 ( 1) 2
( 1)( 2) ( 2) ( 1)
( 2) 2 ( 2 1)
2 2 2
1 ( ) ( 2 ) 2 2
x A B C
x x
x x x x x
x A x x B x C x
x A x x Bx B C x x
x Ax Ax A Bx B Cx Cx C
x x A C x A B C A B C
= + + +
+ +
= + + + +
= + + + + +
= + + + + +
= + + + + +
i
2 2
sad uporedjujemo
0
2 1
2 2 0
2 1
2 2 0
3 1
3 2 0
1 2 2 2
3 1 3
3 3 9 9
2 1 2
9 3 9
( 1) ( 2) 1 ( 1) 2
A C
A B C
A B C
C A
A B A
A B A
A B
A B
B B A A C
x
x x x x x
+ =
+ =
+ + =
=
+ + =
+ =
+ =
+ =
= = = = =
= + +
+ +

Jo da reimo integral:

2 2
2
2 1 2
9 3 9
( 1) ( 2) 1 ( 1) 2
2 1 1 2 1
( 1)
9 1 3 9 2
2 1 1 2
ln 1 ln 2
9 3 1 9
x
dx dx dx dx
x x x x x
dx x dx dx
x x
x x C
x
= + + =
+ +
= +
+
= + +

5.
3 2
?
1
xdx
x x x
=
+

Postupak je dakle isti: kako se radi o pravoj racionalnoj funkciji , nju izdvajamo i rastavljamo na sabirke.

U imeniocu imamo polinom treeg stepena koji moramo rastaviti na inioce. Upotrebiemo sklapanje 2 po 2,

A moemo koristiti i Bezuovu teoremu.

7

3 2
3 2 2 2
2
2 2
2
2 2
2
1
Da sredimo imenilac prvo...
1 ( 1) 1( 1) ( 1)( 1)
1 je nerazloiv u
( 1)( 1) 1 1
.......................... / ( 1)( 1)
( 1)( 1) 1 1
(
x
x x x
x x x x x x x x
x A Bx C
pazi x R
x x x x
x A Bx C
x x
x x x x
x A x
=
+
+ = + = +
+
= + +
+ +
+
= + +
+ +
=
i
2 2
2
2 2 2 2 2
1) ( )( 1)
( ) ( )
0
1
0
0
1
1 1 1
2 1
2 2 2
1 1 1
1 1 1 1 1 1 1
2 2 2
( )
( 1)( 1) 1 1 1 1 2 1 2 1 2 1 1
Bx C x
x Ax A Bx Bx Cx C
x x A B x B C A C
A B
B C
A C A C
A B
A B
A A C B
x
x A Bx C x x
x x x x x x x x x x
+ + +
= + + +
= + + + +
+ =
+ =
= =
+ =
=
= = = =
+
+
= + = + = =
+ + + + +

Vratimo se da reimo zadati integral:

2 2
2 2
2
1 1 1
( )
( 1)( 1) 2 1 1
1 1 1
2 1 1 1
1 1
ln 1 ln 1
2 2
x x
dx dx
x x x x
x
dx dx dx
x x x
x x arctgx C
= =
+ +

= +

+

= + +

6.
4
4
?
1
dx
x
=
+

Ovo je ve malo ozbiljniji zadatak!

8

4
2
4 4 2 2 2 2 2 2 2
4
1
Ovde je problem: Kako rastaviti imenilac na inioce?
Trik je da dodamo i oduzmemo 2x , da napunimo pun kvadrat pa iskoristimo formulu za razliku kvadrata!
1 2 1 2 ( 1) 2 ( 1) ( 2
x
x x x x x x x x
=
+
+ = + + = + = +
2 2 2
4 2 2
4 2 2
2 2
2 2 2 2
2 2
3
) ( 1 2 ) ( 1 2 )
1 ( 2 1) ( 2 1)
4 4
1 ( 2 1) ( 2 1)
4
........................ / ( 2 1) ( 2 1)
( 2 1) ( 2 1) 2 1 2 1
4 ( )( 2 1) ( )( 2 1)
4
x x x x
x x x x x
x x x x x
Ax B Cx D
x x x x
x x x x x x x x
Ax B x x Cx D x x
Ax
= + + +
+ = + + +
=
+ + + +
+ +
= + + + +
+ + + + + +
= + + + + + +
= +
i
2 2 3 2 2
3 2
2 2 2 2
4 ( ) ( 2 2 ) ( 2 2)
:
0
2 2 0
2 2 0 0 2 2 0 2( ) 0 0
4
0
4
2 2
0
2( ) 4
2 2
A x Ax Bx B x B Cx C x Cx Dx D x D
x A C x A B C D x A B C D B D
Uporedjujemo
A C
A B C D
A B C D A C B D B D B D
B D
B D
B D
B D
A C
A C
A C
Zamenimo
+ + + + + + + +
= + + + + + + + + +
+ =
+ + =
+ + = + = = = =
+ =
=
+ =
= =
+ =
=
= =
2 2 2 2
2 2 2 2
:
4
( 2 1) ( 2 1) 2 1 2 1
4 2 2 2 2
( 2 1) ( 2 1) 2 1 2 1
Ax B Cx D
x x x x x x x x
x x
x x x x x x x x
+ +
= +
+ + + + + +
+ +
= +
+ + + + + +

Imamo dakle da reimo:

2 2 2 2
4 2 2 2 2
( 2 1) ( 2 1) 2 1 2 1
x x
dx dx dx
x x x x x x x x
+ +
= +
+ + + + + +

Ovo su integrali tipa I
2
= dx
c bx ax
B Ax
+ +
+
2
koji se reavaju preko I
1
=
+ + c bx ax
dx
2
i formule:
9

I
2
=
a
A
2
ln c bx ax + +
2
+(B-
a
Ab
2
) I
1
+ C

Postupak reavanja je objanjen u jednom od fajlova integrali - zadaci .

Evo konanog reenja a vi ga proverite .

2
2 2
1 2 1 2
ln 2
1 2 2 1
x x x
arctg C
x x x
+ +
+ +
+

7. Kad smo u prvom fajlu integrali zadaci ( I deo) davali tablicu integrala pomenuli smo i integral

2 2
1
ln
2
dx x a
C
x a a x a
= +
+
kao tablini. Da vidimo kako smo doli do reenja istog.

On se radi kao racionalna funkcija:

2 2
1 1
( )( )
1
...................................... / ( )( )
( )( )
1 ( ) ( )
1
1 ( )
:
0
( ) 1
0
1
1 1 1
2
2 2
1
( )( )
x a x a x a
A B
x a x a
x a x a x a x a
A x a B x a
Ax Aa Bx Ba
x A B Aa Ba
Uporedjujemo
A B
a A B
A B
A B
a
A A B
a a a
A
x a x a x
=
+
= + +
+ +
= + +
= + +
= + +
+ =
=
+ =
=
= = =
=
+
i
1 1
1 1 1 1
2 2
( )( ) 2
B
a x a
a a
x a x a x a x a a x a x a
+
+

= + =

+ + +


10

1 1 1 1 1 1 1
( )( ) 2 2
1 1 1

2

dx dx dx
x a x a a x a x a a x a x a
dx dx
a x a x a

= =

+ + +

=

+

( )
1
ln ln
2
1
ln
2
x a x a C
a
x a
C
a x a
= + +
= +
+


1
INTEGRALI ZADACI (III-DEO) PARCIJALNA INTEGRACIJA

Ako su u i v diferencijabilne funkcije od x , onda je :

udv uv vdu =
} }

Ova metoda, parcijalna integracija, po pravilu je na poetku prouavanja slabo razumljiva. Mi emo pokuati , koliko

to dozvoljava pisana re da vam je pribliimo i objasnimo .

Zadati integral mi uporeujemo sa udv
}
. Neto (recimoO) izaberemo da je u , a neto (recimo dx A ) izaberemo

da je dv. Od onog to smo izabrali da je u traimo izvod , a od onog to smo izabrali da je dv traimo integral.

dx=dv
` dx
u
dx du v
O = A
O = A =
}

Kad naemo du i v to menjamo u formulu parcijalne integracije: uv vdu
}
. Ideja parcijalne integracije je da
novodobijeni integral vdu
}
bude laki od poetnog udv
}
. Ako dobijemo da on nije laki, znai da smo pogreno
izabrali u i dv.

Najei primer na kome profesori objanjavaju parcijalnu integraciju je :

primer 1. ?
x
xe dx =
}

Ovaj integral uporeujemo sa udv
}
. Izabraemo da je x = u a
x
e dx=dv.

ovo sad menjamo u

( 1)
x
x x
x
x x x x x
u v
v du
x u e dx dv
xe dx dx du e dx v u v vdu
e v
x e e dx xe e C e x C
= =
= = = =
=
= = + = +
}
} } }
}

A ta bi se desilo da smo birali pogreno? Da vidimo:

2 2
2
x
ovaj integral je tei od poetnog!
2 2

2
x
x x x x
e u dx dv
x x
xe dx e dx du xdx v e e dx
x
v
= =
= = = =
=
} } }

2

Da bi pametno birali ove integrale emo podeliti u 4. grupe.

1. GRUPA Ovde emo birati da je x ili izraz vezan sa x jednak u, a sve ostalo je dv
Na primer :
}
xdx xcos ,
}
xdx x sin ) 1 ( , dx xe
x
}
, dx
x
x
} 2
sin
, dx e x x
x
+
}
) 5 2 (
2
itd.

2. GRUPA Ovde ne uzimamo x za u , ve funkciju pored x , (odnosno izraza sa x). lnx = u,

arcsinx = u, arctgx = u a sve ostalo je dv.

Na primer : ln x xdx
}

}
xdx xarcsin , arctgxdx x
}
2
, xdx x ln
3
}
itd.

3. GRUPA Ovde emo uzimati dx=dv, a unutranja funkcija je u, kao u 2. grupi

Na primer :
}
xdx ln , xdx
}
2
ln ,
}
arctgxdx ,
}
xdx arcsin itd.

4. GRUPA To su kruni integrali, koji uvek imaju svog para preko koga se dati integral vraa na poetak

Na primer : xdx e
x
sin
}
, xdx e
x
cos
}
,
}
dx x) sin(ln ,
}
dx x) cos(ln itd.

Od svake grupe emo uraditi po nekoliko primera...

Jasno je da uraeni primer dx xe
x
}
pripada prvoj grupi.

primer 2. (1 ) sin ? x xdx =
}

1 sinxdx=dv
(1 ) sin sinxdx (1 )( cos ) ( cos )( ) ( 1) cos sin
cos
u v
vdu
x u
x xdx dx du v x x x dx x x x C
x v
=
= = = = = +
}
=
} } }

primer 3.
2
?
cos
xdx
x
=
}

2
2
2
=
cos

cos
cos

dx
x u dv
x
dx
xdx
dx du v
x tgx tgxdx
x
x
tgx v
=
= =
= = =
=
}
} }

izvui emo tgxdx
}
na stranu , reiti ga , pa emo se vratiti u parcijalnu integraciju... www.matematiranje.com
3

cos
sin
sin ln ln cos
cos
sin
x t
x dt
tgxdx dx xdx dt t x
x t
xdx dt
=
= = = = = =
=
} } }

vratimo se u zadatak:

2
( ln cos ) ln cos
cos
xdx
x tgx tgxdx x tgx x C x tgx x C
x
= = + = + +
} }

primer 4. ln ? x xdx =
}

Ovde je primamljivo uzeti da je x = u , ali bi nas to odvelo u orsokak...

Ovaj integral je iz II grupe:

2 2 2 2
2
ln
1
ln ln ln
1
2 2 2

2
u v
vdu
x u xdx v
x x x x
x xdx x dx x
x
x
dx du v
x

= =
= = =
= =
}
}
} }
1
2 x
}
2 2 2 2 2
1 1
ln ln ln
2 2 2 2 2 2 4
dx
x x x x x
x xdx x C x C
=
= = + = +
}

primer 5. ? x arctgxdx =
}

2 2 2 2
2
2 2
2

1 1
1
2 2 1 2 2 1

1 2
arctgx u xdx v
x x x x
x arctgxdx arctgx dx arctgx dx
x
x x
dx du v
x
= =
= = =
+ +
= =
+
}
} } }

Ovde emo stati i
2
2
1
x
dx
x +
}
reiti na stranu pa ubaciti reenjeOvo je onaj trik integral , objanjen u I delu.

Da se podsetimo:
2 2 2 2
2 2 2 2
1 1 1 1 1
1 1 1 1
x x x x
dx dx dx dx
x x x x
+ + +
= = =
+ + + +
} } } }
2
1 x +
2
2
1
1
1
1
dx dx
x
dx dx x arctgx
x
+
= =
+
} }
} }

Sada je:
2 2 2
2
1 1
( )
2 2 1 2 2
x x x
x arctgxdx arctgx dx arctgx x arctgx C
x
= = +
+
} }

4

primer 6.
3
2
arccos
?
1
x x
dx
x
=
}

I ovo je integral iz II grupe al je malo tei i ima vie posla.

3
2
3
3
2
2 2
arccos d
1
arccos
1
- = d
1 1
x
x u x dv
x
x x
dx
dx x
x
du x v
x x
= =
= =
=

}
}
Uokvireni integral emo reiti na stranu

2 2
3 2
2 2
1
2
d d
1 1
x t
x x x
x x
x x
=
= =

} }
2 xdx =
2
2 2 2 2
1
1 1
tdt
t
xdx tdt t
x t x t
=
=
= =
( t
}
3 3
2
2 2 2 2 2 2 2
3
) ( 1)
3 3
( 3) 1 (1 3) 1 ( 2) 1 ( 2)
3 3 3 3
t t t
dt t dt t
t t x x x x x x
= = = =
+
= = =
}

Vratimo se sada u parcijalnu integraciju:

3
2 3
2 2 2
2
2 2 2
arccos d
1 arccos
1 1 ( 2)
- =
3
1
1 1 ( 2)
arccos ( ) [
3
x
x u x dv
x x x
dx
x dx x x
du v
x
x x x
x
= =
= =
+
=
+
=
}
2
2
( 2)
][
3
1
x dx
x
+

}
2 2
2
2 2 3
]
1 ( 2) 1
arccos ( ) ( 2)
3 3
1 ( 2) 1
arccos ( ) ( 2 )
3 3 3
x x
x x dx
x x x
x x C
+
= +
+
= + +
}


5

primer 7. ln ? xdx =
}

Ovo je integral iz nae III grupe.

ln dx=dv
1 1
ln ln ln

x u
xdx dx du dx v x x x dx x x x
x x
x v
=
= = = = =
=
} } }
1
x
}
ln (ln 1) dx x x x C x x C = + = +

primer 8.
2
ln ? xdx =
}

2
2
ln dx=dv
ln ?

x u
xdx dx du dx v
x v
=
= = =
=
} }
, da naemo mi ovaj izvod na stranu, jer se radi o sloenoj funkciji.

2
1 2ln
(ln )` 2ln (ln )` 2ln
x
x x x x
x x
= = =

Vratimo se na zadatak:

2
2 2 2
ln dx=dv
2ln 2ln
ln ln ln 2

x u
x x
xdx dx du dx v x x x dx x x x
x x
x v
=
= = = = =
=
} } }
ln x
x
}
2
ln 2 ln dx x x xdx =
}

Radili smo i dobili ln xdx
}
, koji smo reili u prethodnom primeru. Znai ovde bi morali da radimo novu parcijalnu
integraciju!

Iskoristiemo reenje prethodnog primera da je ln (ln 1) xdx x x =
}

Pa e reenje naeg integrala biti:

2 2 2 2
ln ln 2 ln ln 2 (ln 1) (ln 2ln 2) xdx x x xdx x x x x C x x x C = = + = + +
} }

6

primer 9.
2
ln( 1 ) ? x x dx + + =
}

Ovo je ve ozbiljniji primer i imaemo vie posla

2
2
ln( 1 )
ln( 1 )
?
x x u dx dv
x x dx
du x v
+ + = =
+ + =
=
}
, kao i obino, sloeni izvod emo na stranu

2 2 2
2 2 2
2
1 1 1
[ln( 1 )]` ( 1 )` (1 (1 )`)
1 1 2 1
1 1
= (1
1 2
x x x x x
x x x x x
x x
+ + = + + = + +
+ + + + +
+
+ +
2
2
1 x
+
2 2
2
)
1
= (1 )
1 1
1
=
1
x
x
x x x
x x
+
+ + +
+ +
2
1
(
x x + +
2 2
1
)
1 1 x x
=
+ +


2
2 2
2
2
2
2
ln( 1 )
1
ln( 1 ) ln( 1 )
1

1
1
ln( 1 )
1
x x u dx dv
x x dx x x x x dx
dx du x v
x
x
x
x x x dx
x
+ + = =
+ + = = + + =
= =
+
+
= + + =
+
} }
}

Opet problem, izvuemo uokvireni integral i reimo ga metodom smene:

2
2
2
2
1
1
1
1
x t
x
dx dt t x
x
dx dt
x
x
+ =
= = = = +
=
+
+
} }

Konano, reenje e biti:

2 2 2
ln( 1 ) ln( 1 ) 1 x x dx x x x x C + + = + + + +
}


7

I jo da pokaemo par primera iz IV grupe.

primer 10. sin(ln ) ? x dx =
}

Krenemo sa parcijalnom integracijom ( poetni integral najee obeleavamo sa I ):

sin(ln )
sin(ln ) cos(ln ) (ln )`
1
cos(ln )
sin(ln )
x u dx dv
I x dx x x dx du x v
x dx
x
x x x
= =
= = = = =
=
}
1
cos(ln ) x
x

}
sin(ln ) cos(ln )
Za sada sin(ln ) cos(ln )
dx x x x dx
I x x x dx
=
=
}
}

*

Integral cos(ln ) x dx
}
radimo na stranu , opet parcijalnom integracijom:

cos(ln ) dx=dv
cos(ln )
1
-sin(lnx)
cos(ln )
x u
x dx
dx du x v
x
x x x
=
= =
= =

}
1
(-sin(lnx)
x
}
) cos(ln ) sin(ln ) cos(ln )
Dakle imamo cos(ln ) cos(ln )
dx x x x dx x x I
x dx x x I
= + = +
= +
}
}

Vratimo se na *

sin(ln ) cos(ln ) ovde zamenimo da je cos(ln ) cos(ln )
sin(ln ) [cos(ln ) ]
sin(ln ) cos(ln )
sin(ln ) cos(ln )
2 [sin(ln ) cos(ln )]
[sin(ln ) cos(ln )]
2
I x x x dx x dx x x I
I x x x x I
I x x x x I
I I x x x x
I x x x
x x x
I C
= = +
= +
=
+ =
=

= +
} }

Konstantu C dodamo tek kad izrazimo I.

8

Profesori najvie vole da ovaj tip integrala objasne ( a posle vala i pitaju) na integralima:

sin
x
e xdx
}
i cos
x
e xdx
}

Mi emo uraditi jedan uopteniji primer :

primer 11. sin ?
ax
e bxdx =
}

Startujemo sa parcijalnom integracijom( i naravno ovaj integral obeleimo sa I)

sin e
sin cos ( )` e
1
cos e
1 1 sin
sin e e cos cos
Za sad dakle imamo
ax
ax ax
ax
ax
ax ax ax
bx u dx dv
I e bxdx bx bx dx du dx v
b bxdx du v
a
e bx b
bx b bxdx e bxdx
a a a a
= =
= = = = =
= =
= =
} }
} }
sin
cos
ax
ax
e bx b
I e bxdx
a a
=
}

Reavamo cos
ax
e bxdx
}
, pa emo to reenje vratiti

cos e
cos sin ( )` e
1
sin e
1 1 cos
cos e e ( sin ) sin
:
ax
ax ax
ax
ax
ax ax ax
ax
bx u dx dv
e bxdx bx bx dx du dx v
b bxdx du v
a
e bx b
bx b bx dx e bxdx
a a a a
Dakle e
= =
= = = =
= =
= = +
} }
} }
}
cos
cos sin to jest
cos
cos
ax
ax
ax
ax
e bx b
bxdx e bxdx
a a
e bx b
e bxdx I
a a
= +
= +
}
}

9

2
2
2 2
2 2
2 2
sin
cos
sin cos
odavde moramo da izrazimo
sin cos
.........../
sin cos
sin
ax
ax
ax ax
ax ax
ax ax
ax ax
e bx b
I e bxdx
a a
e bx b e bx b
I I I
a a a a
e bx b e bx b
I I a
a a a
a I a e bx b e bx b I
a I b I a e bx b e
=
| |
= +
|
\ .
=
=
+ =
}
2 2
2 2
2 2
cos
( ) sin cos
sin cos
( sin cos )
ax ax
ax ax
ax
bx
I a b a e bx b e bx
a e bx b e bx
I
a b
e a bx b bx
I C
a b
+ =

=
+

= +
+

Reenje ovog uoptenog integrala moemo primeniti da reimo recimo sin
x
e xdx
}
. Kako?

1
2 2 2 2
( sin cos ) (1 sin1 1 cos1 ) (sin cos )
Za 1 i 1 je
1 1 2
ax x x
e a bx b bx e x x e x x
a b
a b

= = = =
+ +

Dakle: sin
x
e xdx
}
=
(sin cos )
2
x
e x x
+ C

primer 11.
2 2
? a x dx =
}

Ovo je jedan od poznatijih integrala koga moemo reiti na nekoliko naina.

Ajmo da vidimo kako bi to ilo pomou parcijalne integracije...

Najpre vrimo malu racionalizaciju podintegralne funkcije:

2 2 2 2 2 2 2 2
2 2
2 2 2 2 2 2 2 2
1
a x a x a x a x
a x
a x a x a x a x

= = =

Dakle , sada imamo dva integrala( poetni integral emo oznaiti sa I ):

2 2
2 2
2 2 2 2
a x
I a x dx dx dx
a x a x
= =

} } }


10

Prvi od njih je tablini:
2
2 2
2 2 2 2
arcsin
a dx x
dx a a
a
a x a x
= =

} }

A drugi emo reiti parcijalnom integracijom:

2 2 2
2 2
2 2
2 2 2
2 2

Reimo ovaj integral posebno:
2
x
x u dx dv
x a x
dx
x
a x
dx du dx v
a x
a x t
x
dx
a x
= =
= =
= =
=
=
}
}
2 xdx =
t
tdt
xdx tdt
=
=
}
dt
t
2 2
2 2
2
2 2 2 2
2 2
2 2
2 2
2
2 2 2 2
2 2
2
2 2
2 2
Vratimo se sada u parcijalnu integraciju:

( )

( )
t a x
x
x u dx dv
a x
x
x
dx x a x a x dx
dx v
a x
a x dx du
a x v
x
dx x a x a x dx
a x
x
dx x a x I
a x
= =
= =
= =
=
=
=
= +
= +
}
} }
}
} }
}

Da se podsetimo poetka:

2 2
2 2 2 2
2 2 2
2 2 2
2 2 2 2 2 2
2 2 2
arcsin ( )
arcsin
Prebacimo na levu stranu!
arcsin 2 arcsin i konano:
1
arcsin
2
a x
I dx dx
a x a x
x
I a x a x I
a
x
I a x a x I
a
I
x x
I I a x a x I a x a x
a a
x
I a x a x C
a
=

= +
= +
+ = + = +
| |
= + +
|
\ .
} }


Ovaj integral moemo reiti elegantnije primenom odgovarajue smene, ali to u sledeem fajlu
1
INTEGRALI ZADACI ( II DEO) INTEGRACIJA POMOU SMENE

Ako uvedemo smenu ( ) x g t onda je `( ) dx g t dt i poetni integral ( ) f x dx
postaje:

( ) ( ( )) `( ) f x dx f g t g t dt

Za poetak evo jednog saveta: za smenu birati izraz iji je izvod uz dx.

Smena ustvari, prosto reeno, znai da u datom integralu neto (recimo )izaberemo da je t. Od toga nadjemo izvod i
to zamenimo u poetni integral, koji je sada sve '' po t ''.
`
t
dx dt

.

Primeri:

1

2
2
?
12
xdx
x

Vidimo da uz dx imamo izraz 2x. Razmiljamo od ega je izvod 2x ? Znamo da je
2
( )` 2 x x i to emo izabrati kao

smenu. Jo je pametnije da uzmemo ceo izraz
2
12 x da nam bude smena jer je izvod od konstante 0. [
2
( 12)` 2 x x ]

2
2
2
12 2
ln kad reimo integral 'po t' ,
12 2
onda vratimo smenu i dobijamo reenje 'po x' = ln 12
x t xdx dt
t C
x t xdx dt
x C

2

2
3
?
1
x dx
x

I ovde slino razmiljamo, izvod od
3
1 x je
2
3x i to je pogodno za smenu, al ta emo sa onom trojkom?

Ne brinite, znamo da konstanta uvek moe da ide ispred integrala po pravilu ( ) ( ) A f x dx A f x dx

koje smo objasnili u prethodnom delu ( integrali zadaci I deo).

3
2
3
3
2 2
1
1 1 1
3
ln ln 1
1 3 3 3 3
3
dt
x t
x dx dt
t C x C
dt
x t t x dx dt x dx


2
3

1
?
5
dx
x

Ovaj integral lii na tablini
1
ln dx x C
x

ali umesto x u imeniocu imamo x + 5. Zato je pametno ba taj izraz

uzeti za smenu :

5
1 1
ln ln 5
5
x t
dx dt t C x C
dx dt x t

Vezano za ovakve integrale moemo izvesti jedan zakljuak:
1
ln dx x a C
x a

4

3
1
?
( 5)
dx
x

Ovaj integral je slian prethodnom, ali pazite jer u imeniocu je stepen izraza pa on ne ide u ln.

3 1
3
3 3 2 2
5
1 1 1 1
( 5) 3 1 2 2 ( 5)
x t
t
dx dt t dt C C C
dx dt x t t x

5

2
sin cos ? x xdx

Uz dx imamo cosx, a kako znamo da je izvod od (sinx)`=cosx , jasno je da e to i biti smena.

3 3
2 2
sin
sin
sin cos
cos 3 3
x t
t x
x xdx t dt C C
xdx dt

6

3
2
?
x
e x dx

3 3
3
2
2 2
1 1 1
3 3 3 3 3
3
x t t t x
x t
dt
e x dx e e dt e C e C
dt
x dx dt x dx

3

7

? ctgxdx

Ovde najpre moramo upotrebiti identitet
cos
sin
x
ctgx
x
, pa tek onda uzeti smenu:

sin
cos
ln ln sin
cos sin
x t
x dt
ctgxdx dx t C x C
xdx dt x t

8

2
?
1
arctgy
dy
y

Vidite i sami da se bez znanja izvoda teko moe razumeti metoda smene, zato vam savetujemo da prvo njih dobro

obnovite pa tek onda da se probate sa integralima( fajlovi izvodi zadaci I,II III deo)

2 2
2
2
( )
1
1 2 2
1
arctgy t
arctgy t arctgy
dy tdt C C
dy dt y
y

9

2
6
?
4
x dx
x

Ovde uz dx imamo
2
x I znamo da je izvod od
3 2
( )` 3 x x a u imeniocu nemamo
3
x . Zato emo mi malo prepraviti

imenilac da bi dobili
3
x

3
2 2
6 3 2 2 2
2 2
1
3
4 ( ) 4 4 3 4 3
3
dt
x t
x dx x dx dt
dt
x x t t x dx dt x dx

Ovde emo upotrebiti tablini integral
2 2
1 1 t
dx arctg C
a t a a

ali moramo najpre odrediti a.

=
3
2 2 2
1 1 1 1 1
3 4 3 2 3 2 2 6 2
dt dt t x
arctg C arctg C
t t


4

Kad smo ve upotrebili ovaj tablini integral , ako se seate, mi smo pomenuli da ne dozvoljavaju svi profesori da se on

koristi. Pa da vidimo kako smo mi njega reili metodom smene:

10

2 2
1 1 x
dx arctg C
a x a a

TABLINI

Dokaz:

2 2 2 2 2 2
2 2 2
1 1 1 1 1 1 1
[1 ]
[1 ( ) ] [1 ( ) ]
x
t
a
dx dx dx adt
x x
dx a x a a t a
a
dt dx adt
a a
a

a
2
2
1
[1 ]
1 1 1 1
[1 ]
dt
t
x
dt arctgt C arctg C
a t a a a

11

2
1
?
25
dx
x

Ovde je dakle samo problem odrediti vrednost za a.

2 2 2
1 1 1
[ovde je dakle =5]
25 5 5 5
x
dx dx a arctg C
x x

Slina situacija je i sa :

12

2 2
1
arcsin
x
dx C
a
a x

TABLINI

Dokaz:

2 2
2 2 2 2 2 2
2
1 1 1 1 1 1
[1 ( ) ] [1 ( ) ] [1 ( ) ] 1 ( )
1 1 1
1
dx dx dx dx dx
a x x x x
a x
a a a
a a a a
x
t
a
adt
dx a a
t
dt dx adt
a

a
2 2
1 1
arcsin arcsin
1 1
x
dt dt t C C
a
t t

5

13

2
1
?
15
dx
x

Opet se trai vrednost za a. Ovde je malo tee jer 15 nije kvadrat nekog broja, ali mi upotrebimo trike:

2
2 2
1 1
[dakle 15 pa je] = arcsin
15
15
( 15)
x
dx dx a C
x
x

14

sin ? axdx
gde je a konstanta, to jest bilo koji broj.

1 1 1
sin sin sin ( cos ) cos
ax t
dt
axdx t tdt t C ax C
dt
a a a a adx dt dx
a

Vezano za ovakve integrale , gde umesto x-sa imamo ax , moemo rei da se rade uvek sa smenom ax=t, odnosno
radimo ga kao tablini, a ispred integrala dodamo konstantu
1
a
.

Na primer:

1
cos sin axdx ax C
a

1
ax ax
e dx e C
a

itd.

15

2
sin ? xdx

Ovde nam treba trigonometrijska formulica za
2
sin x ( pogledaj prethodni fajl : integrali zadaci I deo)

2
1 cos 2 1 1 1 1 1
sin [ 1 cos 2 ] [ sin 2 ] sin 2
2 2 2 2 2 4
x
xdx dx dx xdx x x C x x C

Ovde smo u radu iskoristili zakljuak iz prethodnog zadatka
1
cos 2 sin 2
2
xdx x
.


6

16

2
cos ? xdx

Opet mora trigonometrija
2
cos x =
1 cos 2
2
x

2
1 cos 2 1
cos [1 cos 2 ]
2 2
1 1 1 1 1
[ 1 cos 2 ] [ sin 2 ] sin 2
2 2 2 2 4
x
xdx dx x dx
dx xdx x x C x x C

17

?
sin
dx
x

Ovaj zadatak moemo reiti na vie naina. Upotrebiemo trike :

2 2
sin sin sin
sin sin sin sin 1 cos
dx dx x x x
dx dx
x x x x x

Sada ve imamo oiglednu smenu...

2 2 2
cos
sin
sin
1 cos 1 1
sin
x t
x dt dt
dx xdx dt
x t t
xdx dt

Ovo je tablini integral
2 2
1
ln
2
dx x a
C
x a a x a
pa je

2
1 1 1 cos 1
ln ln
1 2 1 2 cos 1
Reenje moe ostati i ovakvo, ali emo ga mi namerno malo prepraviti jer se ovaj integral moe elegantnije reiti
preko trigonometrijskih smena, a tamo e reenj
dt t x
C C
t t x

1
2
e izgledati ba kao...
1 cos 1 cos 1 cos 1
ln ln ln ln
2 cos 1 cos 1 cos 1 2
x x x x
C C C tg C
x x x


7

18

1
?
1
x
dx
x

2
2 2 2
1 1 1 1 1
ovde je trik izvriti racionalizaciju
1 1 1 1
1
Sad emo ovaj integral rastaviti na dva...
1 1
prvi je tablini a drugi emo reiti smenom( na
1 1 1
x x x x x
dx dx dx
x x x x
x
x x
dx dx
x x x

stranu)

2
2
1
1
1 2
x t
x
dx
x

2
( 2
1 x

2
2
) ( ) 1
1
x dx dt dt t C x C
x
dt
x

Vratimo se u dosadanje reenje i imamo:

2 2
2 2 2
1 1
arcsin ( 1 ) arcsin 1
1 1 1
x x
dx dx x x C x x C
x x x


1
INTEGRALI ZADACI (I DEO)

Ako je f(x) neprekidna funkcija i F `(x) = f(x) onda je ( ) ( ) f x dx F x C = +
, gde je C proizvoljna konstanta.

Morate nauiti tablicu osnovnih integrala:

2
1
1.
2.
2
3. najee se koristi...
1
1
4. ln ili da vas ne zbuni ln
5.
ln
6.
7. sin cos
8. cos sin
9.
n
n
x
x
x x
dx x C
x
xdx C
x
x dx C
n
dx
dx x C x C
x x
a
a dx C
a
e dx e C
xdx x C
xdx x C
+
= +
= +
= +
+
= + = +
= +
= +
= +
= + +
2
2
2 2 2
2 2 2
1

sin
1
10.
cos
ili
1 1 1
11. to jest
1
arcsin ili
1 1
12. to jest arcsin
1
dx ctgx C
x
dx tgx C
x
arctgx C
x
dx dx arctg C
arcctgx C x a x a a
x C
x
dx dx C
arccocx C a
x a x
= +
= +
+
= = +
+ + +
+
= = +
+

Ovo su osnovni tablini integrali. Neki profesori dozvoljavaju da se kao tablini koriste i :

2 2 2 2 2
2 2 2
2 2 2
1 1 1 1
13. ln odnosno ln to jest ln
1 2 1 2 2
14. ln 1 odnosno ln
1
dx x dx a x dx x a
C C C
x x a x a a x x a a x a
dx dx
x x C x x a C
x x a
+ +
= + = + = +
+
= + + = + +


2

Primeri:

1.
5 1 6
5
5 1 6
x x
x dx C C
+
= + = +
+
kao 3. tablini
1
1
n
n
x
x dx C
n
+
= +
+

2.
7
7
ln 7
x
x
dx C = +
kao 5. tablini
ln
x
x
a
a dx C
a
= +

3. xdx =
pogledamo i vidimo da ga ovaj integral nema u tablici osnovnih integrala... Ideja je da se kod ovakvih
integrala iskoristi pravilo za stepenovanje
1
2
, odnosno
n
m n
m
x x x x = = . Na ovaj nain se integral svede na najee
upotrebljavani tablini
1
1
n
n
x
x dx C
n
+
= +
+
.
Dakle:
1 3 3
1
1
2 2 2
2
2
1 3
3
1
2 2
x x x
xdx x dx C C C
+
= = + = + = +
+

4.
12
1
dx
x
=
I ovaj ga nema u tablici...Za njega emo upotrebiti pravilo za stepenovanje, da je

1
n
n
x
x

= ...

12 1 11
12
12 11
1 1
12 1 11 11
x x
dx x dx C C C
x x
+
= = + = + = +
+

Najbolje je da se mi podsetimo svih pravila za stepenovanje i korenovanje:

1) 1
0
= a
2)
n
n
a
a
1
=

3)
n m n m
a a a
+
=
4)
n m n m
a a a

= :
5)
n m n m
a a

= ) (
6)
n n
b a b a = ) (
7)
n
n
n
b
a
b
a
=

8)
n n
a
b
b
a


3
1)
n
m
n m
a a =
2)
n n n
b a b a =
3)
n n n
b a b a : : =
4) ( )
n m
m
n
a a =
5)
m n n m
a a

=
6)
m p
a
n p
n m
a =

Nastavimo sa primerima

5.
3
x xdx =
Upotrebimo pravila za stepen i koren da pripremimo podintegralnu funkciju :

1 1 4
1
1 3
3 3 3
4 7 7
1
4
3 3 3
3 3
3
4 7
7
1
3 3
x x x x x x
x x x
x xdx x dx C C C
+
+
= = =
= = + = + = +
+

6.
5
1 5 3
5 3 5
5 3 3
ln
3
x
x
x x x
x
dx dx dx C

= = = +

7.

7
8 2 3 4 3 7 4 4
8
?
"Spakujemo" podintegralnu funkciju
x x x dx
x x x x x x x x x x x x
=
= = = = =

7 15 15
1
7
8 8 8
8
8
7 15
15
1
8 8
x x x
x dx C C C
+
= + = + = +
+

Da se upoznamo i sa osnovnim svojstvima neodredjenog integrala:

1) ( ) ( ) gde je A konstanta (broj) A f x dx A f x dx =

Dakle, slino kao i kod izvoda, konstanta (broj) izlazi ispred integrala...


4

Primeri:

8.

3
3 3
4 ?
4 4 4
x dx
x dx x dx
=
= =

4
4
x
4
C x C + = +

9.

1
?
4
1 1 1 1
ln
4 4 4
dx
x
dx dx x C
x x
=
= = +

10.

2 sin ?
2 sin 2 sin 2 ( cos ) 2 cos
xdx
xdx xdx x C x C

=
= = + = +

2) [ ( ) ( )] ( ) ( ) f x g x dx f x dx g x dx =

Opet slino kao kod izvoda: Ako imamo zbir ili razliku vie funkcija od svake traimo posebno integral...

11.
2
2 2
2
3 2 3
2
(4 2 3) ?
(4 2 3) 4 2 3 konstante izbacimo ispred integrala...
4 2 3
4 + 2 3 4 + 3
3 2 3
x x dx
x x dx x dx xdx dx
x dx xdx dx
x x x
x C x x C
+ =
+ = + =
= +
= + = +

12.
3
2
3 3
2 2
1 4 23
(5cos 2 2 5 ) ?
3 sin
1 4 23 1 1
(5cos 2 2 5 ) 5 cos 2 4 23 2 5
3 sin 3 sin
1
5 sin
3
x x
x x x x
x e x dx
x x
dx
x e x dx xdx e dx x dx dx dx
x x x x
x
+ + + =
+ + + = + + + =
= +

4
5
2 4ln 23( ) 2
4 ln5
x
x
x
e x ctgx C + + +


5

13.

3
2
?
x
dx
x

Kod ovog i slinih integrala emo upotrebiti
A B A B
C C C
=

2 3 2 3
3 3 3
2 1 3 1
2 2
( ) ( 2 ) 2
= 2
2 1 3 1

x x
dx dx x x dx x dx x dx
x x x
x x
C

+ +
= = =
+
+ +

2
1 1
C
x x
= + +

14.

1 1
2 5
?
10
x x
x
dx
+

Da prisredimo najpre malo podintegralnu funkciju...

1
1 1 1
1 1
5 5
2 2
2 5 2 2 2 1 5 1 1 1
5 5
2 2
10 10 10 10 10 5 10 5 5 2
x x
x
x x x x
x x x
x x x x
+

= = = =

1 1
2 5 1 1 1 1 1 1
[2 ] 2
10 5 5 2 5 5 2
1 1
1 1 1 1 5 2
2 2
1 1
5 5 2 5
ln ln
5 2
x x x x
x x
x
x x
x x
dx dx dx dx
dx dx C
+

= = =

= = +

15.

2
2
?
1
x
dx
x
=
+
Ovo je tip integrala koji najlake reavamo malim ''trikom'' ( dodamo 1 i oduzmemo 1)
2 2 2 2
2 2 2 2
1 1 1 1 1
1 1 1 1
x x x x
dx dx dx dx
x x x x
+ + +
= = =
+ + + +

2
1 x +
2
2
1
1
1
1
dx dx
x
dx dx x arctgx C
x
+
= = +
+

I ovde e nam trebati znanje iz trigonometrije. Da se podsetimo nekih najvanijih formula: www.matematiranje.com
6

Osnovni trigonometrijski indetiteti

1) 1 cos sin
2 2
= +
2)
cos
sin
= tg
3)
sin
cos
= ctg

4) 1 = ctg tg

Adicione formule

sin( ) sin cos cos sin
cos( ) cos cos sin sin
( )
1
1
( )
tg tg
tg
tg tg
ctg ctg
ctg
ctg ctg

+ = +
+ =
+
+ =

+ =
+

ctg ctg
ctg ctg
ctg
tg tg
tg tg
tg
+
=
+

=
+ =
=
1
) (
1
) (
sin sin cos cos ) cos(
sin cos cos sin ) sin(

Polovina ugla

1.
2
cos 1
2
sin

= ili
2 2
1 cos 2
2sin 1 cos odnosno sin
2 2
x
x

= =
2.
2
cos 1
2
cos
+
= ili
2 2
1 cos 2
2cos 1 cos odnosno cos
2 2
x
x

+
= + =
3.

cos 1
cos 1
2 +
= tg
4.

cos 1
cos 1
2
+
= ctg

Transformacije zbira i razlike u proizvod Dvostruki ugao
1.
2
cos
2
sin 2 sin sin

+
= + 1. cos sin 2 2 sin =
2.
2
sin
2
cos 2 sin sin

+
= 2.
2 2
sin cos 2 cos =
3.
2
cos
2
cos 2 cos cos

+
= + 3.
2
1
2
2
tg
tg
tg
=
4.
2
sin
2
sin 2 cos cos

+
= 4.
ctg
ctg
ctg
2
1
2
2
=
5.

cos cos
) sin(
= tg tg
6.

sin sin
) sin(
= ctg ctg www.matematiranje.com

7

16.

2 2
2 2
2 2
2 2 2 2
2 2
2 2 2 2
2
cos 2
? treba nam formula cos 2 cos sin
sin cos
cos 2 cos sin
rastavimo na dva integrala...
sin cos sin cos
cos sin
...
sin cos sin cos
cos
x
dx x x x
x x
x x x
dx dx
x x x x
x x
dx dx skratimo
x x x x
x
= =
= =

=

2 2
sin cos x x
2
sin x
dx
2
sin x
2
2 2
i dobijamo dva tablina integrala...
cos
1 1
sin cos
dx
x
dx dx ctgx tgx C
x x
=
= +

17.

2 2
2 2
2 2
2 2 2 2 2 2
2 2
2 2 2
? treba nam formula sin cos 1
sin cos
1 1 sin cos
uz dx je 1, zar ne?= rastavimo na dva integrala...
sin cos sin cos sin cos
sin cos
sin cos sin co
dx
x x
x x
dx x x
dx dx
x x x x x x
x x
dx
x x x
= + =
+
= = =

+

2
2
...
s
sin
dx skratimo
x
x
=
2
sin x
2
2
cos
cos
x
dx
x
+
2 2
sin cos x x
2 2
i dobijamo dva tablina integrala...
1 1
cos sin
dx
dx dx tgx ctgx C
x x
=
= + +

18.

2
2
2 2 2 2 2
2
2 2
2 2 2
?
sin

cos
sin
kako je sin cos 1 sin 1 cos , pa je
cos
1 cos 1 cos
=
cos cos cos
tg xdx
x
Ovde koristimo tgx
x
x
tg xdx dx
x
dx dx
x x x

=
=
= = + = =

2
1
cos
dx dx dx tgx x C
x
= = +


8

19.

2
18 2
?
3 1
x
dx
x

=

Probamo da sredimo podintegralnu funkciju, ako nee, mora se koristiti neki drugi trik( druga metoda)...

2 2
2 (3 1)
18 2 2(9 1)
3 1 3 1
x
x x
x x

= =

(3 1)
3 1
x
x
+
2(3 1) 6 2 x x = + = + Sad je ve lake...

2 2
2
18 2
(6 2) 6 2 6 2 3 2
3 1 2
x x
dx x dx xdx dx x C x x C
x

= + = + = + + = + +

20.

2 2
4
?
2
(2 ) (2 )
4 2 ( ) (2 )(2 )
2 2 2
x
dx
x
x x
x x x x
x x x
=
+
+
+
= = =
+ + +
2 x +
1
2
3 3
1 1
2 2
2 2
2 2
4 2
(2 ) 2 2 2
3
3 2
2
x x
x x x
dx x dx dx x dx x C x C
x
= =
= = = + = +
+


1
INTEGRALI ZADACI ( VII DEO)
Integracija nekih trigonometrijskih funkcija

Daemo vam savete za etiri tipa integrala trigonometrijskih funkcija.

A) Integrali tipa
}
dx x x R ) cos , (sin

To su integrali u kojima sinx i cosx nemaju stepene. Uvodimo smenu:
2
x
tg t =

Iz smene emo upotrebom formula iz trigonometrije dobiti:

2
2 2
cos
2
2sin cos
sin
2 2
sin
1
sin cos
2 2
x
x x
x
x
x x
= = =
+
2
sin
2
2
cos
2
cos
2
x
x
x
| |
|
|
|
\ .
2 2
2 2
2
2
2 2
2 2
2
2 2
2
1 1
1 sin
2 2
1
cos
2
cos
2
cos sin
cos
2 2
cos
1
sin cos
2 2
x
tg
t t
x x t t
tg
x
x
x x
x
x
x x
= = =
+ + | |
+
|
+
|
|
\ .
= = =
+
2
2
2
sin
2
1
cos
2
cos
2
x
x
x
| |
|
|
|
\ .
2
2
2
2 2
2
1
1
2
1
1 sin
2 2
1
cos
2
x
tg
t
x x t
tg
x

= =
+ | |
+
|
+
|
|
\ .

Kako je
2
x
tg t = onda je
2
2
2
2 1
x
arctgt x arctgt dx dt
t
= = =
+

Da rezimiramo:
Kad uzimamo smenu
2
x
tg t = menjamo:

2
2
2
2
2
sin
1
1
cos
1
2
1
t
x
t
t
x
t
dx dt
t
=
+
=
+
=
+

Smena
2
x
tg t = je univerzalna trigonometrijska smena i moe se uvek upotrebljavati, al je lake , zavisno od izgleda
podintegralne funkcije koristiti i sledeu smenu:


2

B) Integrali tipa ( ) R tgx dx
}
i
2 2
(sin , cos , sin cos ) R x x x x dx
}

To su integrali koji mogu da se sredjivanjem svedu sve na tgx ili kod kojih se javljaju stepeni kod sinusa i kosinusa i

proizvod sin cos x x .

Uvodimo smenu: tgx t =

Iz smene emo upotrebom formula iz trigonometrije dobiti:

2
2 2 2 2
2
2 2
2 2 2 2 2 2
2 2
2
2 2
2
2 2
2 2 2 2 2 2
2 2
sin
sin sin
cos
sin svuda dodamo cos
sin cos 1 sin cos 1 1
cos cos
cos
cos cos 1 1
cos
cos svuda dodamo cos
sin cos 1 sin cos 1 1
cos cos
sin cos
x
x x tg x t
x
x x
x x x x tg x t
x x
x
x x
x
x x
x x x x tg x t
x x
x
= = = = = =
+ + +
+
= = = = = =
+ + +
+
2 2
sin cos
sin cos sin cos
1 sin cos
x x
x x x x
x
x x

= = =
+
2
cos
2 2 2 2
2 2
2
sin cos 1 1
cos cos
2
2
2 2 1
tgx t
x
x x tg x t
x x
x x
tg t arctgt x arctgt dx dt
t
= =
+ +
+
= = = =
+

Da rezimiramo:

Kad uzimamo smenu tgx t = menjamo:
2
2
2
2
2
2
2
sin
1
1
cos
1
sin cos
1
2
1
t
x
t
x
t
t
x x
t
dx dt
t
=
+
=
+
=
+
=
+

3

C) Integrali tipa sin cos
m n
x xdx
}

Razlikovaemo dve situacije:

i) Ako su m i n celi brojevi

ii) Ako su m i n racionalni brojevi

U obe situacije uvodimo smenu sin x u = ili cosx=u ali se u situaciji i) kad su m i n celi brojevi integral svede na

integraciju racionalne funkcije, a u situaciji ii) kad su m i n racionalni brojevi svede na integral diferencijalnog

binoma.

D) Integrali tipa sin cos ; sin sin ; cos cos ; ax bxdx ax bxdx ax bxdx
} } }

Najpre iskoristimo trigonometrijske formulice:

sinax sinbx=
2
1
[cos(a-b)x cos(a+b)x]
sinax cosbx=
2
1
[sin(a+b)x + sin(a-b)x]
cosax cosbx=
2
1
[cos(a+b)x + cos(a-b)x]

A zatim ih rastavimo na dva integrala od kojih svaki reavamo lakom smenom.

NEKI TRIKOVI:

Ako je u integralu izraz
2 2
x a , onda je zgodno uzeti smenu x=asint jer tako unitavamo koren

2 2
x a =
2 2
( sin ) a a t =
2 2 2
(sin ) a a t =a
2
1 sin t =a cos t

Ako je u integralu dat izraz
2 2
a x + , onda je zgodno uzeti smenu x=a tgt jer tako unitavamo koren

2 2
a x + =
2 2
( ) atgt a + =
2 2 2
a tg t a + =a
2
1 tg t + = a
2 2 2
2 2 2
sin sin cos 1
1
cos cos cos
t t t
a a
t t t
+
+ = = = a
1
cost

4

PRIMERI

primer 1. ?
sin
dx
x
=
}

Ovaj integral smo ve reavali u fajlu Integrali zadaci I- deo bez trigonometrijkih smena. Videemo da je mnogo

elegantnije iskoristiti smenu
2
x
tg t = . Dakle:
2
2
2
sin
1
2
1
t
x
t
dx dt
t
=
+
=
+

2
2
2
1
1
ln ln
2
sin 2
1
dx x
t
dt dt t C tg C
t
x t
t
+
= = = + = +
+
} } }

primer 2.
2 sin
?
2 cos
x
dx
x
=
+
}

I ovde emo koristiti smenu
2
x
tg t = jer sinx i cosx nemaju stepene.

Imamo gotove smene:
2
2
2
2
1
1
cos
1
2
sin
1
2
2
t
t
t
t
t
x
dt
t
dx
t
x
tg
+
=
+
=
+
=
=
koje menjamo u integralu:

2
2 2
2
2
2
2 sin 2
1
1 2 cos 1
2
1
t
x
t
dx dt
t x t
t
+
= =
+ +
+
+
} }
2
2
2 2
2
2 2 2
1
2 2 1
1
t t
t
t t
t
+
+
+ +
+
2
2
1 t
+
}
dt
}
+ +
+
= dt
t t
t t
) 1 )( 3 (
1
4
2 2
2

Ovo je integral racionalne funkcije. Izvlaimo na stranu i radimo:

5

Pazite: oba izraza u imeniocu su nerazloiva...

2
2 2
2 2 2 2
1
..................................... / ( 3)(1 )
( 3)(1 ) 3 1
t t At B Ct D
t t
t t t t
+ + +
= + + +
+ + + +

2 3 2 3 2
1 3 3 t t At At B Bt Ct Ct Dt D + = + + + + + + +

Neko pie i identiki jednako umesto jednakoU sutini je po nama sve jedno al vi radite kako kae va profesor

2 3 2
1 ( ) ( ) ( 3 ) 3 t t A C t B D t A C t B D + + + + + + + +

Uporedjujemo :

, 0 = +C A , 1 = + D B 1 3 = + C A i 1 3 = + D B

Reimo ovo sisteme ( ukombinujemo 1. i 3. jednainu, a 2. i 4.) i dobijamo:

, 2 / 1 = A , 1 = B , 2 / 1 = C 0 = D

Vratimo se da vidimo kako e da ide razlaganje:

2
2 2
1
4
( 3)(1 )
t t
dt
t t
+
+ +
}
=
2 2 2 2
1 1
1
2
2 2
4 4 2 2
3 1 3 1
t t
t t
dt dt dt dt
t t t t
+
+
+ =
+ + + +
} } } }

Reavanje ovih integrala smo detaljno objasnili u prethodnim fajlovima

2
2
2
2
3
3 2 2
2 2
ln ln
1 3 3 3 3
1
2
x x
tg tg
t t
arctg C arctg C
x
t
tg
+
+
= + + = + +
+
+


6

primer 3. ?
(2 cos ) sin
dx
I
x x
= =
+
}

esto se integral u radu obeleava nekim slovom , najee sa I, J

Razlog je da ga ne bi posle vazdan prepisivali, ve samo upiemo I, J

I ovaj integral emo reiti prvom , univerzalnom smenom
2
x
tg t = .

2
2
2
2
1
1
cos
1
2
sin
1
2
2
t
t
t
t
t
x
dt
t
dx
t
x
tg
+
=
+
=
+
=
=
pa je
2
I =
2
1 t +
2
2
1 2
2
1
t
t
| |
+
|
+
\ .
2
1
t
t +
2
2 2 2
2
1
2 2 1 ( 3)
1
dt t
dt dt
t t t t
t
t
+
= =
+ + +
+
} } }

Integracija racionalne funkcije, izdvojimo podintegralnu funkciju:

2 2 2 2
2 2 2
2 2
2 2 2
2 2
1 3
( 3) 3 ( 3)
1 ( 3) ( )
1 3
1 ( ) 3
t A Bt C At A Bt Ct
t t t t t t
t A t Bt C t
t At A Bt Ct
t t A B Ct A
+ + + + +
= + =
+ + +
+ = + + +
+ = + + +
+ = + + +

1, A B + = , 0 = C 1 3 = A

, 3 / 1 = A , 3 / 2 = B 0 = C

2
2
3
1 2 1 1
za drugi integral smena ln
1
3 3 3 3 3
2
t u
dt t du
I dt t c
t t u
tdt du
+ =
= + = = + +
+
=
} } }

2 2
1 1 1 1
ln ln( 3) ln ln 3
3 3 3 2 3 2
x x
I t t C tg tg C
| |
= + + + = + + +
|
\ .


7

primer 4.
4 4
sin cos
?
sin cos
x x
I dx
x x
= =
+
}

Kako ovde imamo stepene sinusa i kosinusa, uzeemo drugu smenu tgx t = pa je:
2
2
2
2
2
2
2
sin
1
1
cos
1
sin cos
1
2
1
t
x
t
x
t
t
x x
t
dx dt
t
=
+
=
+
=
+
=
+

2
2
2 4 4 2
2
2
2 2
sin cos 2 1
1
sin cos 1
1
1 1
t
t
x x t
t
I dx dt
x x t
t
t t
+
+
= = =
+ +
| |
| |
+
| |
+ +
\ .
\ .
} } 4
2
1
(1 )
t
t
+
+
2
2
2
1 t +
}
2
2 2
4 2 2 2
2 2
( )
1 ( ) 1 1 2
dt
t z t t dz
dt dt arctgz C arctgt C arctg tg x C
t t z tdt dz
=
=
= = = = + = + = +
+ + + =
} } }

Ovaj zadatak smo mogli da reimo i na drugi nain, koristei trigonometrijske formule.

Ideja je da se izraz u imeniocu transformie. Krenemo od osnovne identinosti:

2 2 2
4 2 2 4
4 4 2 2
2 2
4 4
2
4 4
2
4 4
2
4 4
4 4
sin cos 1............................. / ()
sin 2sin cos cos 1
sin cos 1 2sin cos
4sin cos
sin cos 1
2
sin 2
sin cos 1
2
2 sin 2
sin cos
2
1 1 sin 2
sin cos
2
1
sin cos
x x
x x x x
x x x x
x x
x x
x
x x
x
x x
x
x x
x x
+ =
+ + =
+ =
+ =
+ =
+ =
+
+ =
+ =
2
cos 2
2
x +

8

Vratimo se u integral...

2 2 2 2
cos 2
sin cos 2sin cos sin 2 1
sin 2 2
1 cos 2 1 cos 2 1 cos 2 2 1
sin 2 2
2
1 1
(cos 2 )
2 2
x t
x x x x x dt
I dx dx dx x dx dt
x x x t
dt
xdx
arctgt C arctg x C
=
= = = = =
+ + + +
=
= + = +
} } } }

primer 5.
2 2
? a x =
}

Seate se ovog integrala?

Reavali smo ga do sada na dva naina: parcijalnom integracijom i metodom Ostrogradskog.

Po nama je najelegantnije koristiti trike:

Ako uzmemo smenu sin x a t =

2 2
x a =
2 2
( sin ) a a t =
2 2 2
(sin ) a a t =a
2
1 sin t =a cos t

sin cos x a t dx a tdt = =

2 2 2 2 2
2 2
1 cos 2
cos cos cos
2
1
(1 cos 2 ) ( sin 2 )
2 2 2
t
a x a t a tdt a tdt a dt
a a
t dt t t C
+
= = = =
+ = + + =
} } } }
}

Moramo vratiti t iz smene:

sin sin arcsin
x x
x a t t t
a a
= = = i jo da sredimo :

1 1
sin 2
2 2
t = 2
2 2
2 2 2
2 2
2 2 2
sin cos sin 1 sin sin(arcsin ) 1 sin (arcsin )
1
x x
t t t t
a a
x x x a x x
a x
a a a a a
= = =
= = =

Reenje je:
2 2 2
2 2 2 2
2
1
( sin 2 ) (arcsin ) arcsin
2 2 2 2 2
a a x x a x x
t t C a x C a x C
a a a
+ + = + + = + +

1
INTEGRALI ZADACI ( VI-DEO)
Integracija nekih iracionalnih funkcija

Kad smo radili racionalna funkcije, videli smo da ,u principu, moemo odrediti integral svake racionalne funkcije.

Zato e nam kod integrala sa iracionalnom funkcijom prvi poso biti da ga pogodnom smenom ili na neki drugi nain

svedemo na integral racionalne funkcije.

Prouiemo tri metode za reavanje:

i) Reavanje integrala tipa dx
d cx
b ax
d cx
b ax
x R
s
r
n
m
] ) ,.......( ) ( , [
+
+
+
+
}

ii) Integracija diferencijalnog binoma

iii) Ojlerove smene

Integrali tipa dx
d cx
b ax
d cx
b ax
x R
s
r
n
m
] ) ,.......( ) ( , [
+
+
+
+
}

Ovde emo uzimati smenu
k
t
d cx
b ax
=
+
+
, gde je k najmanji zajedniki sadralac za razlomke ,.......,
m r
n s

Primer 1. ?
1
dx
x
=
+
}

Ovde imamo samo
1
2
x x = pa e nam smena biti
2
x t = .

2
2
2 Kao trik dodamo i oduzmemo 1 u brojiocu
1 1 2 1
1 1 1
2 2
1
x t dx tdt tdt
t t dx tdt x
t t
dt
t
=
= = = = =
+ + = +
+ +
=
+
} } }
}
1 t +
1 1
2 2( ln 1 ) vratimo smenu
1 1
2 2ln 1
dt dt dt dt t t C
t t
x x C
| |
| |
= = + +
| |
+ +
\ .
\ .
= + +
} } } }


2

Primer 2.
3
?
1
x
dx
x
=
}

Sada imamo dva razliita korena
1 1
6 3
3 2
i smena je , x x x x x t = = = jer je 6 najmanji zajedniki sadralac za 2 i
3.

6
6 3 8
5 5
2 2
5 3 3 6
6 6 6
1 1 1 6
1
x t
x t t t
dx t dt t dt dt
t t x dx t dt
t
=
= = = =
=

} } } }

Dobili smo integral racionalne funkcije , to nam je i bio cilj. Ovde je racionalna funkcija neprava, pa najpre moramo

podeliti polinome da dobijemo pravu racionalnu funkciju...

8 8
2 2
8
1 1

t t
t t
t
=

2 6 4 2
8
: ( 1) 1 t t t t
t
= + + +
6
6

t
t
6
t
4
4

t
t
4
t
2
2

t
t
2
t 1
1 ostatak

Pa je
8 8
6 4 2
2 2 2
1
( 1 )
1 1 1
t t
t t t
t t t
= = + + + +


8 7 5 3
6 4 2 6
2 2
7 5 3
6 6 6 6
6
6
1 1 1
6 6 ( 1 ) 6( ln ) vratimo smenu
1 1 7 5 3 2 1
1 1
6( ln )
7 5 3 2 1
t t t t t
dt t t t dt t C t x
t t t
x x x x
x C
x
= + + + + = + + + + + =
+
= + + + + +
+
} }
3

Integracija diferencijalnog binoma

Pod ovom klasom integrala podrazumevamo integrale oblika ( )
m n p
x a bx dx +
}
.
Podintegralni izraz se naziva diferencijalni binom.

Na poso je da najpre dati integral spakujemo da bude ovakvog oblika a zatim da iz njega proitamo vrednosti za

m,n,p a zatim i za a i b.

U zavisnosti od vrednosti ovih brojeva razlikujemo tri situacije:

1) Ako je p-ceo broj , onda dizanjem binoma (a+bx
n
) na p-ti stepen, ovaj integral bude kao integral racionalne
funkcije
2) Ako je
1 m
n
+
ceo broj , smena je a+bx
n
= t
s
, gde je s imenilac razlomka p
3) Ako je
n
m 1 +
+p ceo broj, tada je smena ax
-n
+ b=t
s
, gde je s opet imenilac razlomka p

Posle smene, ovaj integral se svodi na integral racionalne funkcije kao to smo ve pomenuli na poetku fajla.

Primer 3.
3
?
1
x
dx
x
=
+
}

Spakujemo podintegralnu funkciju:

1
1 1
2
3
2 2
1 3
3
3
2
(1 )
1
1
(1 )
Ovaj integral uporedjujemo sa ( )
1 1
; 3; i 1; 1
2 2
1 3
1
1 1
2 2
nije ceo broj!
3 3 2
1 1 1
0 ceo broj
2 2
m n p
x x x
dx dx dx x x dx
x
x
x
x a bx dx
m n p a b
m
n
m
p
n
= = = +
+
+
+
+
= = = = =
+
+
= = =
+
+ = =
} } } }
}
!

4

Znai, ovo je trea situacija. Uzmemo odgovarajuu smenu:

3 2 3 2
1 1
; 3; i 1; 1
2 2
1 1 1 je smena
n s
n s
a x b t
m n p a b
a x b t x t x t

+ =
= = = = =
+ = + = + =

E , sad nije lako. Znamo da posle uvodjenja smene novi integral treba da bude sve po t .

Smenu diferenciramo ( nadjemo izvod i izrazimo dx). Iz smene izraavamo one izraze koje ostanu po x a moramo da ih

prebacimo da budu po t. Ovde vam je neophodna dobra matematika tehnika od ranije...

3
3 2 2 3 2 3 3
1 1
3 2
3
2 2
3
4
4
4
1 1
1 1
1
(1 )
1
2 2
3 2
3 3
x
x t t x t x x
x
x t
dx x x dx
x
tdt x tdt
x dx tdt dx dx
x
x
+
+ = = + = =
= + = =
+
= = =

} }
2 3
t x
4
2 1
3
x tdt
t
=
}
x
4
x
}
2 t
3
2
2 2 1
3 3 3 1
2
dt
x dt dt
t
= = =

=
} }
1
3 2
3
3 2
3
3 3
3
3
3
3
3
1 1 1
ln ln Moramo da vratimo smenu...
1 3 1
1
1
1
1
1
1 1 1 1
ln ln ln
3 1 3 3
1
1
t t
C C
t t
x
x t t
x
x x
x
x t
x
C C
t
x
x

+ = +
+ +
+
+ = =
+
+

+ = + =
+
+
+
3 3
3
1 x x
x
+ +
3 3
3 3
1 1
ln
3
1
x x
C C
x x
+
+ = +
+ +

Primer 4.
3 1
3
?
(1 )
dx
x x
=
+
}

Opet najpre spakujemo podintegralnu funkciju i odredimo vrednisti za m,n,p i za a i b.

5

1
3 1
3
3 1
3
1 3
1 3
3
2 2
1
(1 ) ( ) 3; 1; ; i 1; 1
3
(1 )
1 3 1
2
1
Ovde dakle imamo 2. situaciju:
Smena je : 1
1
1
1
2 2
m n p
n s
dx
x x dx x a bx dx m n p a b
x x
m
ceo broj
n
a bx t x t
x t x
t
x dx tdt dx x tdt
dx
= + + = = = = =
+
+ +
= =
+ = + =
+ = =
= =
} } }
2
3 1
3
(1 )
x
x x

=
+
}
3
2tdt
x
3 3
2
t
t
=
}
dt
x t
4
3
3
1 3 3
3
4
3 3
4
3 3
2 zamenimo x koje smo gore izrazili...
= 2 2 ( 1) 2( ) moramo da vratimo smenu...
1
4
1
1 1
Iz 1 1 , pa je
1 1 1
( )
1 1
2( ) 2( ) 2( )
4 4 4
dt
x
dt t
t dt t C
t
x
x t t t
x x
x x x
t x x
x x x
t C C C
x x
=
= = +
+
+ = = + =
+ + +
+ +
+ = + = +
=
} }
} }
3 3
1
1 1 1
2 ( 1) 2 ( 1)
4 4
x
x x x
x
C C
x x x
+
+ + +
+ = +

Naravno , ako va profesor trai napakujte reenje kakvo on voli...

Ojlerove smene

Ojlerove smene upotrebljavamo za reavanje integrala oblika
2
( , ) R x ax bx c dx + +
}

To znai da se u imeniocu ovog integrala nalazi
2
ax bx c + + pa plus ili minus neki linearni polinom po x.

Pazite, integrale oblika
2
( )
dx
mx n ax bx c + + +
}
reavamo smenom
1
mx n
t
+ = i tako izbegnemo Ojlera

6

Prva Ojlerova smena

U integralu
2
( , ) R x ax bx c dx + +
}
posmatramo
2
ax bx c + + .

Ako je 0 a > uvodimo smenu
2
ax bx c ax t + + = + . Da li emo izabrati plus ili minus ispred a zavisi od

konkretnog zadatka . Postupak je na dalje isti za oba znaka( recimo da smo uzeli plus):

2
2 2
2
.......................
( )
ax bx c ax t kvadriramo
ax bx c ax t
ax
+ + = + +
+ + = +
2
bx c ax + + =
2
2
2
2
2 odavde izrazimo x
2
( 2 )
2
a x t t
bx a x t t c
x b a t t c
t c
x
b a t
+ +
=
=
=

Sad diferenciramo, pazimo, na desnoj strani je izvod kolinika

Integral se svede na integraciju racionalne funkcije koja je po t.

Druga Ojlerova smena

Ako je u posmatranom integralu 0 c > , uvodimo smenu
2
ax bx c x t c + + = . Kao i u prethodnom sluaju,

zavisno od zadatka , biramo plus ili minus ispred c .

Ako recimo izaberemo plus , dalje radimo(i za minus bi radili isto):

2
2
........................ ax bx c x t c kvadriramo
ax bx c
+ + = +
+ +
2 2
2 x t x t c c = + +
2 2 2
2 2
2
2
2
2
2 0
( ) ( 2 ) 0.......................izvuemo x kao zajedniki
[ ( ) ( 2 )] 0......................... 0 0 0
0 ( ) ( 2 ) 0
( ) 2 0
( ) 2
ax bx x t x t c
x a t x b t c
x x a t b t c A B A B
x x a t b t c
x a t b t c
x a t
+ =
+ =
+ = = = v =
= v + =
+ =
=
2
2
t c b
t c b
x
a t

=

7

Kao i u prvoj Ojlerovoj smeni x je izraeno kao funkcija od t, pa e po logici stvari i dx i
2
ax bx c + +

takodje biti funkcije od t. Diferenciramo, vratimo se u integral i dobijemo integraciju racionalne funkcije.

Trea Ojlerova smena

Ova smena se koristi kad je diskriminanta za
2
ax bx c + + pozitivna , odnosno kad ova kvadratna jednaina ima

razliita, realna reenja. Tada je
2
1 2
( )( ) ax bx c a x x x x + + = .

Uvodimo smenu
1 2 1
( )( ) ( ) a x x x x x x t = ili
1 2 2
( )( ) ( ) a x x x x x x t = .

Opet zavisi sve od konkretnog zadatka da li emo uzeti jednu ili drugu smenu...

Ako recimo uzmemo :

1 2 1
2 2
1 2 1
2 2
1 2 1
2 2
1 2 1 2 1
( )( ) ( ) ..............
( )( ) ( ) ......................... sve prebacimo na levu stranu
( )( ) ( ) 0
( )[ ( ) ( ) ] 0 ( ) ( ) 0
a x x x x x x t kvadriramo
a x x x x x x t
a x x x x x x t
x x a x x x x t a x x x x t
ax
=
=
=
= =
2 2
2 1
2 2
2 1
2 2
2 1
2
2 1
2
0
( )
ax x t x t
ax x t ax x t
x a t ax x t
ax x t
x
a t
+ =
=
=

=

Na dalje isto kao i kod prve i druge smene...dobijemo racionalnu funkciju itd.

Primer 5.
2
?
1
dx
x x x
=
+ + +
}

Najpre proverimo da li kvadratna funkcija pod korenom ima reenja:

2
2
1,2
1 1 4 1 1 1 3
1 0 nema realna reenja!
2 1 2
x x x

+ + = = =

Ovde je a=1, c=1. Moemo uzeti prvu ili drugu Ojlerovu smenu.

Recimo uzmemo prvu.

8

2
ax bx c ax t + + = + Kad zamenimo a=1 dobijamo

2
1 x x x t + + = +

Da li da biramo minus ili plus?

Kako je u imeniocu podintegralne funkcije
2
1 x x x + + + , bolje je izabrati minus jer e posle ti x-sevi da se potiru:

2
1 ( ) x x x x x t x + + + = + + = x t t + =

Ne bi bila greka ni da uzmemo plus ali onda komplikujemo situaciju i sami sebi pravimo posao...

2
2 2
2
1 kvadriramo
1 ( )
x x x t
x x x t
x
+ + = +
+ + = +
2
1 x x + + =
2
2
2
2
2
2
2
2
2 sve sa x prebacimo na levu stranu
2 1
(1 2 ) 1
1
diferenciramo(izvod)
2 1
1
` pazi , moramo izvod kolinika
2 1
2 (2 1) 2( 1)
(2 1)
4 2
tx t
x tx t
x t t
t
x
t
t
dx dt
t
t t t
dx dt
t
t t
dx
+
+ =
+ =
=
+
| |
=
|
+
\ .
+
=
+
+
=
2
2
2
2
2
2
2 2
(2 1)
2 2 2
(2 1)
2( 1)
(2 1)
t
dt
t
t t
dx dt
t
t t
dx dt
t
+
+
+ +
=
+
+ +
=
+

Vraamo se u integral:

2 2
2 2 2 2
2 2
2
2( 1) 2( 1)
2( 1) 1 (2 1) (2 1)
2
(2 1) (2 1)
1
t t t t
dt dt
dx t t t t t t
dt dt
x x t t t t t t
x x x
+ + + +
+ + + + + +
= = = =
+ + +
+ + +
} } } } }


9

Dobili smo racionalnu funkciju . Postupak njenog reavanja je detaljno objanjen u jednom od prethodnih fajlova sa

zadacima iz integrala.

Izvlaimo racionalnu funkciju:

2
2
2 2
2 2
2 2 2
2 2 2
2 2
1
.............................. / (2 1)
(2 1) 2 1 (2 1)
1 (2 1) (2 1)
1 (4 4 1) 2
1 4 4 2
1 (4 2 ) (4 )
:
4
t t A B C
t t
t t t t t
t t A t Bt t Ct
t t A t t Bt Bt Ct
t t At At A Bt Bt Ct
t t t A B t A B C A
uporedjujemo
+ +
= + + +
+ + +
+ + = + + + +
+ + = + + + + +
+ + = + + + + +
+ + = + + + + +
2
2 2
2 1
4 1
1
3
4 2 1 2 3
2
3 3
4 1
2 2
:
3 3
1 1
2 2
(2 1) 2 1 (2 1)
A B
A B C
A
B B B
C C
Vratimo se u razlaganje
t t
t t t t t
+ =
+ + =
=
+ = = =
+ = =

+ +
= + +
+ + +

Sad integral od svakog posebno...

2
2 2
1 1 3 1 3
(2 1) 2 2 1 2 (2 1)
t t dt
dt dt dt
t t t t t
+ +
=
+ + +
} } } }

Ovaj trei emo reiti na stranu...

1
2
2 2
1
2 1
1 1 1 1
2
2
(2 1) 2 2 1 2 2(2 1)
1
2
t z
dz
dt z
dt dz z dz
t z z t
dt dz
+ =
= = = = = = =
+ +
=
} } }

10

Sada je:

2
2 2
1 1 3 1 3
(2 1) 2 2 1 2 (2 1)
3 1 3 1
ln ln 2 1
2 2 2 2(2 1)
3 3
ln ln 2 1
4 4(2 1)
t t dt
dt dt dt
t t t t t
t t C
t
t t C
t
+ +
=
+ + +
| |
= + +
|
+
\ .
= + + +
+
} } } }

Dakle reenje ovog integrala po t je:

2
2
2
1 3 3
2 2 ln ln 2 1
(2 1) 4 4(2 1)
1
dx t t
dt t t C
t t t
x x x
| | + +
= = + + +
|
+ +
+ + + \ .
} }

Moramo da vratimo t.

2 2
Iz 1 1 x x x t t x x x + + = + = + + +

2 2
2
3 3
2 ln ln 2 1
4 4(2 1)
3 3
2 ln 1 ln 2( 1) 1
4
4(2( 1) 1)
t t C
t
x x x x x x C
x x x
| |
+ + + =
|
+
\ .
| |
+ + + + + + + + + |
|
+ + + +
\ .

Ako va profesor zahteva vi malo ovo prisredite...


1
INTEGRALI ZADACI (V-DEO)

Integrali nekih funkcija koje sadre kvadratni trinom
2
ax bx c + +

Najpre emo prouiti integrale oblika:
1 2
dx
I
ax bx c
=
+ +
}
i
3
2
dx
I
ax bx c
=
+ +
}

Kod njih se kvadratni trinom
2
ax bx c + + svede na kanonini oblik pomou formule:

2
2
2
4
2 4
b ac b
ax bx c a x
a a
| |
+ + = + +
|
\ .

naravno, moemo koristiti i dopunu do punog kvadrata, ko ne voli da pamti formulu.

Zatim uzimamo smenu: 2
b
x t
a
dx dt
+ =
=
, i dobijemo neki od tablinih integrala.

1 2
dx
I
ax bx c
=
+ +
}
se moe svesti na
2 2
1 1 x
dx arctg C
a x a a
= +
+
}
,
2 2
1
ln
2
dx a x
C
a x a a x
+
= +

}

2 2
1
ili ln
2
dx x a
C
x a a x a
= +
+
}

3
2
dx
I
ax bx c
=
+ +
}
se svodi najee na
2 2
1
arcsin
x
dx C
a
a x
= +
}
ili
2 2
2 2
ln
dx
x x a C
x a
= + +
}

1. primer
2
?
6 13
dx
x x
=
+
}

( ) ( )
2
2
2
2 2
2 2
2 2
4
6 13 Ovde je 1, 6, 13 pa to zamenimo u formulicu , dakle:
2 4
4 6 4 1 13 ( 6) 52 36
1 3 3 4
2 4 2 1 4 1 4
b ac b
x x a b c a x
a a
b ac b
a x x x x
a a
| |
+ = = = = + +
|
\ .
| | | |
+ + = + + = + = +
| |

\ . \ .

Lake je naravno izvriti dopunu do punog kvadrata, znate ono dodamo i oduzmemo onaj uz x podeljen sa 2 pa to na

kvadrat.
2

2
broj uz x | |
|
\ .

2 2 2
6 13 6 9 9 13 ( 3) 4 x x x x x + = + + = + Uz x je 6, pa dodajemo i oduzimamo
2
6
9
2
| |
=
|
\ .

2

Vraamo se u integral:

2 2 2 2 2 2
3
1 1
( ovo je iz tabele)=
6 13 ( 3) 4 2
1 1 3
( )
2 2 2 2
x t
dx dx dt x
dx arctg C
dx dt x x x t a x a a
t x
arctg C vratimo smenu arctg C
=
= = = = +
= + + + +
+ = = +
} } } }

2. primer
2
?
2 6 5
dx
x x
=
+
}

2 2 2 2
5 9 9 5 3 1
2 6 5 2( 3 ) 2( 3 ) 2[( ) ]
2 4 4 2 2 4
x x x x x x x + = + = + + = +

2
2 2 2 2
2 2
2 2
2 2 2
2 2
3
1 1
2
3 1 2 3 1 2 1
2 6 5
2[( ) ] ( ) ( )
2 4 2 4 2
Upotrebimo iz tablice ln
1 1 1 1 3
ln ( ) ln 2 6 5
2 2 2 1 2 2
( )
2
x t dx dx dx dx
x x
dx dt
x x t
dx
x x a C
x a
dx
t t C vratimo smenu x x x C
t
=
= = = =
+
=
+ + +
= + +
= + + + = = + + +
+
} } } }
}
}

Kad znamo ova dva tipa integrala ,moemo nauiti i :

2 2
Ax B
I dx
ax bx c
+
=
+ +
}
i
4
2
Ax B
I dx
ax bx c
+
=
+ +
}

Oni se radom svedu na prethodna dva integrala:

2 2
Ax B
I dx
ax bx c
+
=
+ +
}
se svede na integral
1 2
dx
I
ax bx c
=
+ +
}
, dok se

4
2
Ax B
I dx
ax bx c
+
=
+ +
}
svede na integral
3
2
dx
I
ax bx c
=
+ +
}
.

Postoje gotove formulice u kojima treba samo da uporedite i nadjete vrednosti za A,B,a,b i c.

Pazite: njih smete koristiti samo ako to odobrava va profesor! Mi emo vam pokazati i ceo postupak u sluaju da

ne smete da koristite formule
3

Formulice su:

I
2
=
a
A
2
ln c bx ax + +
2
+(B-
a
Ab
2
) I
1
+C i
2
4 3
2
A A b
I ax bx c B I
a a
| |
= + + +
|
\ .
+C

3. primer
2
1
?
1
x
dx
x x
+
=
+ +
}

Ovo je oigledno integral tipa
2 2
Ax B
I dx
ax bx c
+
=
+ +
}

Uporedjivanjem dobijamo da je : A=1, B=1, a=1, b=1,c=1

2
2 1
2 2
2 1 1
ln ( )
2 2
1, 1, 1, 1, 1
1 1 1 1 1
ln 1 1 1 (1 ) ln 1
2 1 2 1 2 2
A Ab
I ax bx c B I C
a a
A B a b c
I x x I C x x I C
= + + + +
= = = = =
= + + + + = + + + +

Sad imamo poso da reimo integral tipa
1 2
1
1
I dx
x x
=
+ +
}
i da njegovo reenje posle vratimo u formulu.
1 2
2
2 2
1 2 2
2 2
1
?
1
1 1 1 3
1 1
4 4 2 4
1
1
2( )
1 1 1 1 2
2
2
1 3 3 3 3 3 1 3
( )
2 2 2 2 4
2 2 1
3 3
I dx
x x
x x x x x
x
x t t
I dx dx dx arctg arctg
x x
dx dt
t x
x
arctg
= =
+ +
| |
+ + = + + + = + +
|
\ .
+
+ =
= = = = = = =
+ +
| |
=
+ + +
|
\ .
+
=
}
} } }

Vratimo se u formulu:

2 2
1 2
1 1 1 1 1
ln 1 ln 1
1 2 2 2 2
x
dx x x I C x x
x x
+
= + + + + = + + +
+ +
}
2
2
2 1
3 3
1 1 2 1
ln 1
2 3 3
x
arctg C
x
x x arctg C
+
+
+
+ + + +

4

Kako bi ovaj integral reavali da nismo smeli koristiti formulu?

2
1
?
1
x
dx
x x
+
=
+ +
}

Ideja je da se izraz u brojiocu Ax+B napravi da bude izvod izraza u imeniocu
2
ax bx c + + .

To moete uraditi tako to izvuete ispred integrala
2
A
a
.

U naem primeru imamo
2
1 x x + + u imeniocu, njegov izvod je
2
( 1)` 2 1 x x x + + = + , to znai da u brojiocu treba da

napravimo 2 1 x + , odnosno da izvuemo
1
2 2
A
a
= ispred integrala!

2 2 2 2 2
1 1 2 2 1 2 1 1 1 2 1 1
( )
1 2 1 2 1 2 1 1
x x x x
dx dx dx dx dx
x x x x x x x x x x
+ + + + +
= = = +
+ + + + + + + + + +
} } } } }

Sad se problem sveo na reavanje dva integrala, gde prvi uvek radimo smenom, a drugi je tipa
1
I .

2
2
2
1 2 1 1
ln ln 1
1 (2 1)
x x t x
dx dt t x x
x x t x dx dt
+ + = +
= = = = + +
+ + + =
} }

Ovaj drugi smo ve reavali:

2 2 2
2 2
1
1
2( )
1 1 1 1 1 2
2
2
1 1 3 3 3 3 3 1 3
( )
2 2 2 2 4
2 2 1
3 3
x
x t t
dx dx dx dx arctg arctg
x x x x
dx dt
t x
x
arctg
+
+ =
= = = = = = =
+ + + +
| |
=
+ + +
|
\ .
+
=
} } } }

Vratimo se na zadatak :

2 2 2
2
2
1 1 2 1 1
( )
1 2 1 1
1 2 2 1
(ln 1 )
2 3 3
1 1 2 1
ln 1
2 3 3
x x
dx dx dx
x x x x x x
x
x x arctg C
x
x x arctg C
+ +
= + =
+ + + + + +
+
= + + + +
+
= + + + +
} } }


5

4. primer
2
5 3
?
4 10
x
dx
x x
+
=
+ +
}

I nain ( uz pomo formule)

2
4 3
2
2
2 2
2
2
2
2
2
5 3
?
4 10
5, 3, 1, 4, 10
5 3 5 5 4 1
4 10 3
1 2 1
4 10 4 10
1
5 4 10 ( 7)
4 10
1
5 4 10 7
4 10
A A b
I ax bx c B I
a a
x
dx
x x
A B a b c
x
dx x x dx
x x x x
x x dx
x x
x x dx
x x
| |
= + + +
|
\ .
+
=
+ +
= = = = =
+ | |
= + + +
|
\ .
+ + + +
= + + +
+ +
= + +
+ +
}
} }
}
}

Da reimo ovaj integral posebno, pa emo vratiti njegovo reenje...

2
2 2 2
2 2
2 2 2 2 2
2 2
1
4 10
4 10 4 4 4 10 ( 2) 6
2
1 1 1
: ln
4 10 ( 2) 6 6
ln 6 ln 2 4 10
dx
x x
x x x x x
x t
dx
dx dx dx koristimo x x a C
dx dt
x x x t x a
t t x x x
=
+ +
+ + = + + + = + +
+ =
= = = = = + +
=
+ + + + +
= + + = + + + +
}
} } } }

2 2 2
2 2
5 3 2 1
5 7
4 10 4 10 4 10
5 4 10 7 ln 2 4 10
x x
dx dx dx
x x x x x x
x x x x x C
+ +
=
+ + + + + +
= + + + + + + +
} } }

II nain (direktno, bez upotrebe formulice)

2
5 3
?
4 10
x
dx
x x
+
=
+ +
}

Kako je izvod
2
( 4 10)` 2 4 2( 2) x x x x + + = + = + u brojiocu mora biti napravljeno to.

6

2 2 2
2 2
3 3
5( ) 2 2
5 3
5 5
5
4 10 4 10 4 10
3
2
2
5
5 ( )
4 10 4 10

x x
x
dx dx dx
x x x x x x
x
dx dx
x x x x
+ + +
+
= = =
+ + + + + +
+
+
= +
+ + + +
} } }
} }
2 2
2 2
7
2
5
5 ( )
4 10 4 10
2 1
5 7
4 10 4 10
x
dx dx
x x x x
x
dx dx
x x x x
+
= +
+ + + +
+
=
+ + + +
} }
} }

Sad radimo ova dva integrala ( drugi smo ve reavali kod prvog naina).

2 2
2
4 10
(2 4) 2
2
2 4 10
x x t
x dx tdt
x
dx
x x
+ + =
+ =
+
=
+ +
}
( 2) 2 x dx + =
( 2)
t
tdt
x dx tdt
=
+ =
dt
t
2
4 10 dt t x x = = = + +
} }

2
2 2 2
2 2
2 2 2 2 2
2 2
1
4 10
4 10 4 4 4 10 ( 2) 6
2
1 1 1
: ln
4 10 ( 2) 6 6
ln 6 ln 2 4 10
dx
x x
x x x x x
x t
dx
dx dx dx koristimo x x a C
dx dt
x x x t x a
t t x x x
=
+ +
+ + = + + + = + +
+ =
= = = = = + +
=
+ + + + +
= + + = + + + +
}
} } } }


2 2 2
2 2
5 3 2 1
5 7
4 10 4 10 4 10
5 4 10 7 ln 2 4 10
x x
dx dx dx
x x x x x x
x x x x x C
+ +
=
+ + + + + +
= + + + + + + +
} } }


7

5. primer
2
2 7
?
2
x
dx
x x
+
=
+
}

Ovaj primer vam navodimo jer trebate voditi rauna o polinomu u imeniocu!

Rekli bi da je ovo integral tipa
2 2
Ax B
I dx
ax bx c
+
=
+ +
}
i radili bi:

2 2 2 2
2
2
2
2 2
2
2 7 2 1 6 2 1 6
2 2 2 2
Reimo ova dva integrala posebno, pa emo zameniti njihova reenja...
2 2 1
ln ln 2
2 (2 1)
6 1
6
2 2
x x x
dx dx dx dx
x x x x x x x x
x x t x dt
dx t x x
x x t x dx dt
dx dx
x x x x
x
+ + + +
= = + =
+ + + +
+ = +
= = = = +
+ + =
= =
+ +
} } } }
} }
} }
2 2
2 2 2 2
2
2
1 1 1 9
2 2 ( )
4 4 2 4
1
1 1 1 1
6 6 6 : ln
2
1 9
2 2
3
( )
2 4
2
3 1 3
1 1
2 2 2
6 ln 2ln 2ln
3 3 1 3
2
2
2 2 2 2
x x x x
x t dx x a
dx dx dx koristimo C
x x x a a x a
x
dx dt
t
t x
x
x
t x
+ = + + = +
+ =
= = = = = +
+ +
| |
+
=

|
\ .
+

= = =
+
+ + +
} } } }

vratimo reenja:

2 2 2
2
2
2 7 2 1 6
2 2 2
1
ln 2 2ln
2
1
ln ( 1)( 2) ln
2
ln ( 1) ( 2)
x x
dx dx dx
x x x x x x
x
x x C
x
x
x x C
x
x x
+ +
= + =
+ + +
= + + +
+
= + + +
+
= +
} } }
2
2
( 1)
( 2)
x
x
+
3
( 1)
ln
( 2)
C
x
C
x
+
= +
+


8

Nije bilo lako reiti ga, priznaete...

Nismo razmiljali jednu drugu stvar: Da li je ovaj zadatak mogo da se uradi kao integracija racionalne funkcije?

Proverimo da li polinom u imeniocu moe da se rastavi na inioce...

2
2
1,2 1 2
4
2 0 1, 2
2
b b ac
x x x x x
a

+ = = = = MOE!

Lake je raditi ( bar nama):

2
2
2 7
?
2
2 7 2 7
.................................. / ( 1)( 2)
2 ( 1)( 2) 1 2
2 7 ( 2) ( 1)
2 7 2
2 7 ( ) 2
2
2 7
3 9 3 1
2 7 3
( 1)( 2) 1
x
dx
x x
x x A B
x x
x x x x x x
x A x B x
x Ax A Bx B
x x A B A B
uporedjujemo
A B
A B
A A B
x
x x x
+
=
+
+ +
= = + +
+ + +
+ = + +
+ = + +
+ = + +
+ =
=
= = =
+
=
+
}
3
1 3 1
2 1 2
2 7 3 1
3ln 1 ln 2
( 1)( 2) 1 2
ln 1 ln 2

x x x
x
dx dx dx x x C
x x x x
x x C
+ =
+ +
+
= = + +
+ +
= + +
} } }
3
( 1)
ln
2
x
C
x
= +
+

Na savet je dakle da proverite da li je kvadratna jednaina u imeniocu reiva i da ako jeste radite integral kao

integraciju racionalne funkcije.

Ako kvadratna nije reiva, radite ga kao integral tipa
2 2
Ax B
I dx
ax bx c
+
=
+ +
}
.

Videli ste da su ispala ista reenja.

Uostalom, odluite sami, ta vama vie odgovara ili kako pak komanduje profesor...
9

Sledei tip integrala je
2
( )
dx
mx n ax bx c + + +
}

Ovi integrali se smenom:
2
2
1
1
1
mx n
t
mdx dt
t
dx dt
m t
+ =
=
=
, svedu na integral tipa

3
2
dx
I
ax bx c
=
+ +
}

6. primer
2
?
4 1
dx
x x x
=
+
}

Najpre uzimamo smenu
1
x
t
= kojom svodimo dati integral na tip
3
I .

2 2
2
2
2
1 1 1
1
1 1 1
4 1
( ) 4 1
x
dt
dx
t
t t
x x x
dx dt
t t t t
=
= = =
+
= +
} }
1
dt
t
2
2
2
1
1 4
1 4
1
1
dt
t
t t
t t
t
t
= =
+
+
=
} }
1
dt
t
2 2
2
2 2 2
2 2
2 2 2 2 2
2 2
4 1 4 1
4 1
4 1 4 4 4 1 ( 2) 3
2
: ln ,
4 1 ( 2) 3 3
ln 3 ln 2 4 1

dt dt
t t t t
t t
t t t t t
t z
dt dt dt dx
koristimo x x a C pa je
dt dz
t t t z x a
z z vratimo smenu t t t C
Moramo da vratim
= =
+ +
+
+ = + + =
=
= = = = = + +
=
+
= + = = + + +
} } }
} } } }
2 2
:
1 1 1
ln 2 4 1 ln 2 ( ) 4 1
o i prvu smenu
t t t C C
x x x
= + + + = + + +

10

Metoda neodredjenih koeficijenata (metoda Ostrogradskog)

Ovom metodom se reavaju integrali tipa
2
( )
n
P x
dx
ax bx c + +
}
gde je u brojiocu podintegralne funkcije imamo
polinom n-tog stepena.

Postupak rada je sledei:

- postavimo jednainu

2
1
2 2
( )
( )
n
n
P x dx
dx Q x ax bx c
ax bx c ax bx c
= + + +
+ + + +
} }

Ovde je
1
( )
n
Q x
polinom (n-1) vog stepena sa neodredjenim koeficijentima.

- ovu jednainu diferenciramo

- zatim sve pomnoimo sa
2
ax bx c + +

- sa obe strane dobijamo polinome reda n, pa neodredjene koeficijente odredjujemo izjednaavanjem

koeficijenata uz iste stepene x-a.

Kako je polinom ( )
n
P x u zadacima najee drugog stepena poetna jednaina e biti:

dx
c bx ax
r px mx
}
+ +
+ +
2
2
=(Ax+B) c bx ax + +
2
+
2
dx
ax bx c

+ +
}

Ali, najbolje da to vidimo na primeru:

7. primer
2
2
2 3
?
2 2
x x
dx
x x
+
=
+ +
}


11

Postavimo jednainu:

2
2
2 2
2
2 2
2 2
2
2 2
2 2 2
2
2
2
2 3
( ) 2 2
2 2 2 2
2 3
( )` 2 2 ( 2 2)`( )
2 2 2 2
2 3 1
2 2 ( 2 2)`( )
2 2 2 2 2 2 2
2 3 1
2 2
2 2 2
x x dx
dx Ax B x x diferenciramo
x x x x
x x
Ax B x x x x Ax B
x x x x
x x
A x x x x Ax B
x x x x x x
x x
A x x
x x x
+
= + + + +
+ + + +
+
= + + + + + + + +
+ + + +
+
= + + + + + + +
+ + + + + +
+
= + + +
+ +
} }
2 2
2
2
2
(2 2) ( )
2 2 2 2
2 3 1
2 2
2 2 2
x Ax B
x x x
x x
A x x
x x
+ + +
+ + + +
+
= + + +
+ +
2
2
2 2 x x + +
2
2
2 2
2 2 2
2 2
( 1) ( )
2 2
2 3 ( 1) ( )
2 2 .............................. / 2 2
2 2 2 2 2 2
2 3 ( 2 2) ( 1) ( )
x Ax B
x x
x x x Ax B
A x x x x
x x x x x x
x x A x x x Ax B
+ + +
+ +
+ + +
= + + + + + +
+ + + + + +
+ = + + + + + +

Sada uporedjujemo koeficijente:

2 2
2 2 2
2 2
2 3 ( 2 2) ( 1) ( )
2 3 2 2
2 3 2 (3 ) 2
2 2 1
3 3
2 0
3 3 3 1 3 0
2 0 2 0 0 2
x x A x x x Ax B
x x Ax Ax A Ax Bx Ax B
x x Ax x A B A B uporedjujemo
A A
A B
A B
A B B B
A B

+ = + + + + + +
+ = + + + + + + +
+ = + + + + +
= =
+ =
+ + =
+ = + = =
+ + = + + = =

Vratimo se u poetnu jednainu:

2
2
2 2
2
2
2
2
2 3
( ) 2 2
2 2 2 2
(1 0) 2 2 2
2 2
2 2 2
2 2
x x dx
dx Ax B x x
x x x x
dx
x x x
x x
dx
x x x
x x
+
= + + + +
+ + + +
= + + +
+ +
= + +
+ +
} }
}
}

Da reimo posebno ovaj integral...
12

2 2 2 2
2 2
2 2
2 2
1
2 2 2 1 1 ( 1) 1 1
: ln
ln 1 ln 1 2 2
x t
dx dx dx dx
dx dt
x x x x x t
dx
upotrebimo x x a C
x a
t t C x x x C
+ =
= = = = =
=
+ + + + + + + +
= + +
= + + + = + + + + +
} } } }
}

Konano, reenje e biti:

2
2
2 2
2 2
2 3
2 2 2
2 2 2 2
2 2 2 ln 1 2 2
x x dx
dx x x x
x x x x
x x x x x x C
+
= + +
+ + + +
= + + + + + + +
} }

8. primer

2 2
? a x dx =
}

Ako se seate, ovaj integral smo reavali u fajlu parcijalna integracija. Tada smo rekli da on moe da se reava na vie

naina. Evo kako bi ilo reavanje metodom Ostrogradskog.

Naravno, opet racionalizacijom malo prepravimo podintegralnu funkciju...

2 2 2 2 2 2
2 2 2 2
2 2
2 2
2 2
1
a x a x a x
a x a x
a x
a x dx dx
a x

=

} }

Sada je ovo oblik koji nam treba
13

2 2
2 2
2 2 2 2
2 2
2 2
2 2
( )
2
a x dx
dx Ax B a x diferenciramo
a x a x
a x
A a x
a x
= + +

= +
} }
2
x
2 2 2 2
2 2
2 2 2 2
2 2 2 2 2 2
2 2 2 2
2 2 2 2 2
2 2 2 2
( )
( ) ............................................ /
( ) ( )
2
2 1
0 0
Ax B
a x a x
a x x
A a x Ax B a x
a x a x a x
a x A a x x Ax B
a x Aa Ax Ax Bx
a x Ax Bx Aa
uporedjujemo
A
B B
A
+ +

= + + +

= + +
= +
= + +
=
= =
2 2
2 2 2
Reavamo ovaj sistemi
1 1 1
2 2 2
a a
A a a a

+ =
= + = =

Vratimo se u postavku

2 2
2 2
2 2 2 2
2 2
2 2 2
2 2 2 2
2 2
2 2 2
2 2
( )
1 1
2 2
1 1
arcsin
2 2
a x dx
dx Ax B a x
a x a x
a x dx
dx x a x a
a x a x
a x x
dx x a x a C
a
a x
= + +

= +

= + +
} }
} }
}


INVERZNA FUNKCIJA

Definiimo najpre bijektivno preslikavanje:

Za preslikavanje f: AB kaemo da je :

1) jedan jedan (obostrano jednoznano) , to skraeno piemo 1-1 , ako vai

)) ( ) ( )( , (
2 1 2 1 2 1
x f x f x x A x x

2) na ako je ) ) ( )( )( ( y x f A x B y =

3) bijektivno ako je 1-1 i na

Preslikavanje skupa A na sebe , u oznaci i
A
, sa osobinom ) ) ( )( ( x x i A x
A
= naziva se identikim (jedininim)

preslikavanjem skupa A.

Ako je f: AB bijektivno preslikavanje, onda sa f
1
ozaavamo preslikavanje skupa B na skup A, koje ima

osobinu da je
A
i f f f f = =
1 1
. U tom sluaju f
1
nazivamo inverznim preslikavanjem preslikavanja f.

Postupak za reavanje zadataka :

i) Umesto f(x) stavimo y

ii) Odavde izrazimo x preko y

iii) Izvrimo izmenu : umesto x piemo f
1
(x) , a umesto y piemo x.

Zadaci

1. Data je funkcija f(x) = 2x 1. Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f
1
(x).

Reenje:

f(x) = 2x 1 Umesto f(x) stavimo y

y = 2x 1 Odavde izrazimo x preko y

2x = y + 1

x =
2
1 + y
Izvrimo izmenu : umesto x piemo f
1
(x) , a umesto y piemo x.
f
1
(x) =
2
1 + x
i evo nam inverzne funkcije.

Poto obe funkcije predstavljaju prave, uzeemo po dve proizvoljne take( prvo x = 0, pa y = 0) i nacrtati ih.

f(x) = 2x 1

x 0 1/2
f(x) -1 0

f
1
(x) =
2
1 + x

x 0 -1
f
1
(x) 1/2 0

1 2 3 4 5 6 7 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
6
7
-1
-2
-3
-4
-5
x
y
.
. .
.
.
f(x)=2x-1
f (x) =
-1 x+1
2
y =x

Primetimo da su grafici simetrini u odnosu na pravu y = x .

2. Data je funkcija f(x) = log
2
(x-1). Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f
1
(x).

Reenje:

f(x) = log
2
(x-1) Umesto f(x) stavimo y

y = log
2
(x-1) Odavde izrazimo x preko y

x 1 = 2
y

x = 2
y
+1 umesto x piemo f
1
(x) , a umesto y piemo x www.matematiranje.com

f
1
(x) = 2
x
+ 1 evo inverzne funkcije

Skicirajmo sada grafike:

f(x) = log
2
(x-1) . Ova funkcija je definisana za x-1 >0, odnosno za x >1, a to nam govori da je x = 1 vertikalna

asimptota sa leve strane. Uzmimo kao i malopre nekoliko proizvoljnih vrednosti i popunimo tablicu:

x 3/2 2 3 5
f(x) -1 0 1 2

f
1
(x) = 2
x
+ 1 . Ova funkcija oigledno ne moe imati vrednosti manje ili jednake sa 1, to nam govori da je 1

njena horizontalna asimptota. Uzmimo nekoliko proizvoljnih vrednosti i popunimo tablicu:

x - 1 0 1
f
1
(x) 3/2 2 3

1 2 3 4 5 6 7 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
6
7
-1
-2
-3
-4
-5
x
y
.
.
.
.
.
.
.
y =log (x-1)
2
f (x) =2 +1
-1
x
y =x

Uoimo opet da su grafici simetrini u odnosu na pravu y = x .

3. Odredi inverznu funkciju funkcije f(x) = 3
x
1

Reenje:

f(x) = 3
x
1

y = 3
x
1

3
x
= y + 1 www.matematiranje.com
x = log
3
(y + 1)

f
1
(x) = log
3
(x +1)

4. Data je funkcija f(x) = x
2
. Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f
1
(x).

Reenje:

f(x) = x
2

y = x
2

x = y pa je f
1
(x) = x

Nije bilo teko ovo reiti, meutim ovo reenje nije korektno ! Zato?

Moramo voditi rauna o tome gde je funkcija rastua, a gde opadajua!

f(x) = x
2
je opadajua za x < 0 pa njoj odgovara opadajua grana inverzne funkcije : f
1
(x) = - x

f(x) = x
2
je rastua za x > 0 pa njoj odgovara rastua grana inverzne funkcije : f
1
(x) = + x

E ovo sad je korektno reenje!

5. Data je funkcija f(x) = log
2
( x + 1
2
+ x ). Odrediti f
1
(x).

Reenje:

f(x) = log
2
( x + 1
2
+ x )

y = log
2
( x + 1
2
+ x )

x + 1
2
+ x = 2
y

1
2
+ x = 2
y
x kvadriramo

x
2
+ 1 = 2
2y
2x 2
y
+ x
2
potiremo x
2

2x 2
y
= 2
2y
1

x =
1
2
2
1 2
+
y
y

f
1
(x) =
1
2
2
1 2
+
x
x
a ovo moemo malo da prisredimo ... www.matematiranje.com

f
1
(x) =
1
2
2
1 2
+
x
x
=
2 2
1 2
2
x
x
=
2
2
1
2
2
2
x x
x
=
2
2 2
x x

6. Data je funkcija f(x) =
3 2
1 x x + + +
3 2
1 x x + . Odrediti f
1
(x)

Reenje:

f(x) =
3 2
1 x x + + +
3 2
1 x x +

y =
3 2
1 x x + + +
3 2
1 x x + Ovo sve ide na trei stepen.

Podsetimo se najpre formule :

(A + B)
3
= A
3
+ 3A
2
B + 3AB
2
+ B
3
= A
3
+ 3AB(A+B) + B
3

y
3
=
2
1 x x + + + 3
3 2
1 x x + +
3 2
1 x x + (
3 2
1 x x + + +
3 2
1 x x + ) +
2
1 x x +

y
3
= 2x + 3
3 2 2
) 1 )( 1 ( x x x x + + + y

y
3
= 2x + 3
3 2 2
1 x x y

y
3
= 2x 3y

2x = y
3
+ 3y

2
3
3
y y
x
+
=

2
3
) (
3
1
x x
x f
+
=


IZVODI ZADACI ( II deo)

U ovom delu emo pokuati da vam objasnimo traenje izvoda sloenih funkcija.

Prvo da razjasnimo koja je funkcija sloena? Pa, najprostije reeno, to je svaka funkcija koje nema u tablici ( tamo

su samo elementarne funkcije) i iji izvod se ne moe nai primenom datih pravila.

Evo par primera:

Primer 1.

Nai izvod funkcije y = (1+5x)
12

Kako da razmiljamo?

Da je data funkcija y = x
12
, njen izvod bi bio y` = 12 x
11
, i to ne bi bio problem. Ali mi umesto x-sa imamo 1+5x i

to nam govori da je funkcija sloena! Radimo isto kao za elementarnu funkciju, i dodamo izvod od onog to je

sloeno! Dakle: y = (1+5x)
12

y` = 12(1+5x)
11
(1+5x)` [ od jedinice je izvod 0, a od 5x je izvod 5]

y` = 12 (1+5x)
11
5

y` = 60 (1+5x)
11

Primer 2.

x y sin =

Podsetimo se : ako je y = x izvod je
x
y
2
1
`= , ali poto unutar korena imamo sinx, funkcija je sloena!

x y sin =

x
y
sin 2
1
`= (sinx)`

x
y
sin 2
1
`= cosx


Primer 3.

Nai izvod funkcije
3 2
2
+
=
x x
e y

Znamo da je (e
x
)`=e
x
. A poto umesto x-sa imamo izraz x
2
+ 2x 3, to se znai radi o sloenoj funkciji.

3 2
2
+
=
x x
e y

)` 3 2 ( `
2 3 2
2
+ =
+
x x e y
x x

) 2 2 ( `
3 2
2
+ =
+
x e y
x x

Primer 4.

Nai izvod funkcije
x
x
y
+
=
1
1
ln

Od ln x funkcije izvod je
x
1
, ali ovde je umesto x- sa izraz
x
x
+
1
1
pa radimo kao sloenu funkciju! Dakle:

x
x
y
+
=
1
1
ln

`
1
1
1
1
1
`
|
.
|
\
|
+
=
x
x
x
x
y ovde pazimo, jer je (
x
x
+
1
1
)` izvod kolinika!

2
) 1 (
) 1 )`( 1 ( ) 1 )`( 1 (
1
1
1
`
x
x x x x
x
x
y
+ +
+
= skratimo po 1-x

x
x x
x
y
+ +
+
=
1
1 1
1
1
`

x x
y
+
=
1
2
1
1
` u imeniocu je razlika kvadrata

2
1
2
`
x
y
= konano reenje!

ZNAI: Radimo sve isto kao da je elementarna funkcija i pomnoimo sve sa izvodom od onog to je sloeno!


Ako nismo ovo ba razumeli evo tablice izvoda sloene funkcije, y = f(u) a u = g(x) pa je y` = f `(u) g`(x)

1. (u
2
)`=2u u`

2. (u
n
)`=nu
n-1
u`

3. (a
u
)`=a
u
lna u`

4. (e
u
)`=e
u
u`
5. (log
a
u)`= `
ln
1
u
a u

6. (lnu)`= `
1
u
u

7. `
1 1
2
`
u
u u
= |
.
|
\
|

8. `
2
1
` u
u
u =

9. (sinu)`=cosu u`

10. (cosu)`= - sinu u`
11. (tgu)`= `
cos
1
2
u
u

12. (ctgu)`= `
sin
1
2
u
u

13. (arcsinu)`= `
1
1
2
u
u

14. (arccosu)`= - `
1
1
2
u
u

15. (arctgu)`= `
1
1
2
u
u +

16. (arcctgu)`= - `
1
1
2
u
u +


ZADACI:

1. Nai izvod funkcije a) y = sin
5
x

b) y = sin 5x

Reenje:

Ovde moramo voditi rauna , sin
5
x emo raditi kao drugi tablini , jer vai sin
5
x = (sinx)
5
dok emo sin 5x raditi

kao deveti tablini, to jest kao sin u, gde je u = 5x

a) y = sin
5
x b) y = sin 5x

y` = 5sin
4
x(sinx)` y` = cos5x(5x)`

y` = 5sin
4
x cosx y` = cos5x 5= 5cos5x

2. Nai izvod funkcije
x
x
y
sin 1
sin 1
ln
+
=

Reenje: Ovde imamo viestruko sloenu funkciju...Najpre idemo izvod ln u, gde je u =
x
x
sin 1
sin 1
+

x
x
y
sin 1
sin 1
ln
+
=

)`
sin 1
sin 1
(
sin 1
sin 1
1
`
x
x
x
x
y
+
= sada radimo izvod `

2
1
` u
u
u = gde je u =
x
x
sin 1
sin 1
+

)`
sin 1
sin 1
(
sin 1
sin 1
2
1
sin 1
sin 1
1
`
x
x
x
x
x
x
y
+
= pazi :
x
x
sin 1
sin 1
+
je izvod kolinika

2
) sin 1 (
) sin 1 )`( sin 1 ( ) sin 1 )`( sin 1 (
sin 1
sin 1
2
1
`
x
x x x x
x
x
y
+
+ +
+
=

2
) sin 1 (
) sin 1 ( cos ) sin 1 ( cos
sin 1
sin 1
2
1
`
x
x x x x
x
x
y
+
+
+
= www.matematiranje.com
2
) sin 1 (
sin cos cos sin cos cos
sin 1
sin 1
2
1
`
x
x x x x x x
x
x
y
+
+
+
=

2
) sin 1 (
cos 2
sin 1
sin 1
2
1
`
x
x
x
x
y
+
= pokratimo ta moe...

) sin 1 )( sin 1 (
cos
`
x x
x
y
+

= u imeniocu je razlika kvadrata

x
x
y
2
sin 1
cos
`
= znamo da je sin
2
x + cos
2
x = 1

x
x
y
2
cos
cos
`

= skratimo cos x

x
y
cos
1
`

= konano reenje!

3. Nai izvod funkcije y = arc tg
x
x
+
1
1

Reenje: Kako razmiljamo?

Moramo raditi kao (arctgu)`= `
1
1
2
u
u +
gde je u =
x
x
+
1
1

y = arc tg
x
x
+
1
1

`
2
1
1
1
1
1
1
`
|
.
|
\
|
+
|
.
|
\
|
+
+
=
x
x
x
x
y pazi :
x
x
+
1
1
je izvod kolinika i odmah ostalosredjujemo

2
2
2
) 1 (
) 1 )`( 1 ( ) 1 )`( 1 (
) 1 (
) 1 (
1
1
`
x
x x x x
x
x
y
+ +
+
+
= www.matematiranje.com

2
2
2 2
) 1 (
) 1 ( 1 ) 1 ( 1
) 1 (
) 1 ( ) 1 (
1
`
x
x x
x
x x
y
+ +
+ +
= pokratimo (1-x)
2

1
1 1
2 1 2 1
1
`
2 2
x x
x x x x
y
+ +
+ + + +
= sredimo malo...

2
2 2
2
`
x
y
+
= =
) 1 ( 2
2
2
x +
=
) 1 (
1
2
x +
Dakle , konano reenje je: y`=
) 1 (
1
2
x +

4. Nai izvod funkcije y = arcsin
2
1
2
x
x
+

Reenje: Radimo po formuli (arcsinu)`= `
1
1
2
u
u
gde je u =
2
1
2
x
x
+

y = arcsin
2
1
2
x
x
+

)`
1
2
(
)
1
2
( 1
1
`
2
2
2
x
x
x
x
y
+
+
=

2 2
2
2 2
2
) 1 (
2 2 ) 1 ( 2
) 1 (
4
1
1
`
x
x x x
x
x
y
+
+
+
= sredjujemo dalje izraz pod korenom...

2 2
2 2
2 2
2 2 2
) 1 (
4 2 2
) 1 (
4 ) 1 (
1
`
x
x x
x
x x
y
+
+
+
+
=

2 2
2
2 2
2 4 2
) 1 (
2 2
) 1 (
4 2 1
1
`
x
x
x
x x x
y
+
+
+ +
=

2 2
2
2 2
4 2
) 1 (
) 1 ( 2
) 1 (
2 1
1
`
x
x
x
x x
y
+
+
+
=

2 2
2
2 2
2 2
) 1 (
) 1 ( 2
) 1 (
) 1 (
1
`
x
x
x
x
y
+
=

2 2
2
2
2
) 1 (
) 1 ( 2
1
1
1
`
x
x
x
x
y
+
= pokratimo... i dobijamo konano reenje

2
1
2
`
x
y
+
=

Podsetimo se teorijskog dela iz izvoda vieg reda...

Izvodi vieg reda

y``= (y`)` drugi izvod je prvi izvod prvog izvoda

y```=(y``)` trei izvod je prvi izvod drugog izvoda

y
(n)
= (y
n-1)
)` n-ti izvod je prvi izvod (n-1)-vog izvoda

Znai da ovde praktino nema nieg novog, jer mi ustvari uvek traimo prvi izvod i naravno moramo da

idemo redom , prvi izvod, pa drugi, pa trei itd...

Evo nekoliko primera:

Primer 1.

Odredi drugi izvod sledeih funkcija :

a) 5 4 3
2
+ = x x y
b)
2
x
e y

=
v)
x
x
y
+
=
1
1

Reenja:

a) 5 4 3
2
+ = x x y
y` = 6x 4
y``= 6

b)
2
x
e y

= Pazi , ovo je sloena funkcija...

)` ( `
2
2
x e y
x
=

=
2
x
e
(-2x) = -2x
2
x
e
evo ga prvi izvod , sad radimo kao izvod proizvoda, a konstanta 2

ostaje ispred

y``= -2[x`
2
x
e
+(
2
x
e
)`x]

y``= -2[
2
x
e
+(-2x
2
x
e
)x] pa je y``=-2[
2
x
e
-2
2
x
2
x
e
]

y``= -2
2
x
e
[1-2
2
x ] evo drugog izvoda

v)
x
x
y
+
=
1
1
Najpre radimo kao izvod kolinika...

2
) 1 (
) 1 )`( 1 ( ) 1 )`( 1 (
`
x
x x x x
y
+ +
=

2
) 1 (
) 1 ( 1 ) 1 ( 1
`
x
x x
y
+ +
=

2
) 1 (
1 1
`
x
x x
y
+ +
=

2
) 1 (
2
`
x
y
= sada traimo drugi izvod, ali radi lakeg rada emo napisati
2
2
) 1 ( 2
) 1 (
2

=
x
x
i ovo dalje
radimo kao sloenu funkciju

3
3
1 2
2
) 1 (
4
``
) 1 ( 4 ``
) 1 )( 2 ( 2 ``
) 1 ( 2 `
x
y
x y
x y
x y
=
=
=
=


Primer 2.

Data je funkcija f(x)= e
x
sinx.

Dokazati da je tana jednakost: f ``(x) 2f `(x) + 2f(x) = 0

Reenje:

Mi dakle moramo nai prvi i drugi izvod funkcije f(x)= e
x
sinx i to treba da zamenimo u datoj jednakosti!

f(x)= e
x
sinx

f `(x) = (e
x
)`sinx + (sinx)è
x

f `(x) = e
x
sinx + cosx e
x
Nali smo prvi izvod, sad traimo drugi...

f ``(x) = (e
x
sinx)` + (cosx e
x
)`

f ``(x) = (e
x
)`sinx + (sinx)è
x
+ (cosx)è
x
+ (e
x
)`cosx

f ``(x) = e
x
sinx + cosx e
x
- sinx e
x
+ e
x
cosx

f ``(x) = 2e
x
cosx

Sada se vraamo u poetnu jednakost:

f ``(x) 2f `(x) + 2f(x) = zamenimo

2e
x
cosx 2 (e
x
sinx + cosx e
x
) + 2 e
x
sinx =

2e
x
cosx 2 e
x
sinx -2 cosx e
x
+ 2 e
x
sinx = sve se potire...=0

Time smo dokazali da je zaista f ``(x) 2f `(x) + 2f(x) = 0


Primer 3.

Nadji n- ti izvod funkcije:

a) y = e
- 2x

b) y = sinx

Reenje:

a) y = e
- 2x
Pazi, izvod sloene funkcije...

y` = e
- 2x
(-2x)`= -2 e
- 2x

y`` = -2 (-2 e
- 2x
) = 4 e
- 2x

y```= 4 (-2 e
- 2x
) = -8 e
- 2x

y
iv
= -8(-2 e
- 2x
) = 16 e
- 2x

..

Pitamo se kako e izgledati n-ti izvod ?

Tu ve nastaju mali problemi. Iz nekoliko prvih izvoda, najee 5,6 njih mi trebamo nai n-ti izvod.

Probamo da uoimo kako se ponaaju odredjeni lanovi u izvodima.

Recimo, kod ovog primera se e
- 2x
javlja u svim izvodima, a ove brojke emo malo prepraviti

y` = -2 e
- 2x
= (-2)
1
e
- 2x

y`` = 4 e
- 2x
= (-2)
2
e
- 2x

y```= -8 e
- 2x
= (-2)
3
e
- 2x

y
iv
= 16 e
- 2x
= (-2)
4
e
- 2x

Vidimo da (-2) ima onaj stepen koji je izvod u pitanju!

Iz ovoga zakljuujemo da e n-ti izvod biti : y
(n)
=(-2)
n
e
- 2x

Meutim, ovde posao nije gotov. Neki profesori zahtevaju da se ova formula dokae i primenom

matematike indukcije. I u pravu su!

Prouite Matematiku indukciju (naravno na sajtu) i probajte da radi vebe uradite ovaj dokaz.

b) y = sinx

)
2
sin( cos `
t
+ = = x x y veza u prvom kvadrantu (pogledaj temu II godina prebacivanje u I kvadrant)
)
2
2 sin( sin ``
t
+ = = x x y
)
2
3 sin( cos ```
t
+ = = x x y

)
2
4 sin( sin
) 4 (
t
+ = = x x y itd.
.

Vidimo da svaki izvod moemo izraziti preko sinusa i jo primeujemo da koji je izvod u pitanju taj je broj

uz
2
t
. Dakle n-ti izvod je )
2
sin(
) (
t
n x y
n
+ =

I ovo naravno treba dokazati indukcijom!

NAPOMENA:

Ako funkcije u=u(x) i v=v(x) imaju u taki x
0
izvode do reda n, tada njihova linearna kombinacija au + bv ,

gde a i b pripadaju skupu R i njihov proizvod u v imaju takodje izvode do reda n u taki x
0
i pri tome vai:

1. (au+bv)
(n)
=a u
(n)
+ b v
(n)

2. (u v)
(n)
=
) ( ) 1 ( ) 2 ( ) 1 ( ) (
`
1
....... ``
2
`
1 0
n n n n n
uv
n
n
v u
n
n
v u
n
v u
n
v u
n
|
|
.
|
\
|
+
|
|
.
|
\
|
+ +
|
|
.
|
\
|
+
|
|
.
|
\
|
+
|
|
.
|
\
|

Ova druga formula je poznata i kao Lajbnicova formula!


IZVODI ZADACI (I deo)

Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:

1. C`=0

2. x`=1

3. (x
2
)`=2x

4. (x
n
)`=nx
n-1

5. (a
x
)`=a
x
lna

6. (e
x
)`=e
x

7. (log
a
x)`=
a x ln
1
(ovde je x >0 i a >0)
8. (lnx)`=
x
1
(x>0)
9.
2
`
1 1
x x
=
) 0 ( x
10.
x
x
2
1
`= (x>0)

11. (sinx)`=cosx

12. (cosx)`= - sinx
13. (tgx)`=
x
2
cos
1

k x +
2

14. (ctgx)`=
x
2
sin
1
k x

15. (arcsinx)`=
2
1
1
x
1 < x
16. (arccosx)`= -
2
1
1
x

17. (arctgx)`=
2
1
1
x +

18. (arcctgx)`= -
2
1
1
x +


1. [cf(x)]`=cf `(x) Kad je konstanta vezana za funkciju, nju prepiemo a traimo izvod samo od
funkcije. A kad je konstanta sama, izvod od nje je 0.

2. [f(x) g(x)]` = f `(x) g`(x) Od svakog sabirka traimo izvod posebno.

3. (uv)`=u`v+vù izvod proizvoda
4.
2
`
` `
v
u v v u
v
u
=
izvod kolinika

Zadaci:

1. Nai izvode sledeih funkcija:

a) y = x
5

b) y = 10
x

c) f(x) = x
d) y = log
3
x
e) f(x) =
3 5
x
f) f(x) =
7
1
x

g) y =
8 5
1
x

h) y = x x
i) y =
2
3
2
x
x x

Reenje:

a) y = x
5
y` = 5x
4
kao 4-ti tablini

b) y = 10
x
y` = 10
x
ln10 kao 5-ti tablini

c) f(x) = x
x
x f
2
1
) `( = kao 10-ti tablini

d) y = log
3
x pa je y` =
3 ln
1
x
kao 7-mi tablini
e) f(x) =
3 5
x Pazi: Ovde funkciju moramo prvo pripremiti za izvod. Iskoristiemo pravilo vezano za
stepenovanje:
n
m
m n
x x = . Dakle
3
5
3 5
x x = pa dalje radimo kao (x
n
)`=nx
n-1

f `(x) =
1
3
5
3
5

x =
3
2
3
5
x

f) f(x) =
7
1
x
I ovde moramo pripremiti funkciju. Kako je
n
n
a
a
=
1
to je
7
7
1

= x
x
pa je izvod
f `(x)= -7 x
-7-1
= -7x
8

g) y =
8 5
1
x
ovde je y =
8
5
x pa e izvod biti y` =
1
8
5
8
5

x =
8
13
8
5

x

h) y = x x =
2
1
1
x x =
2
3
x pa je y`=
1
2
3
2
3

x =
2
1
2
3
x =
2
3
x

i) y =
2
3
2
x
x x
=
3
2
2
1
2
x
x x
=
3
2
2
5
x
x
=
6
11
x pa e izvod biti y` =
1
6
11
6
11

x =
6
5
6
11
x


a) y = 5 sinx
b) y =
2
1
lnx
c) y =
4
3
tgx
d) y = x
3

e) f(x) =
5
4
arctgx
f) f(x) = - a ctgx

g) y = 10

h) y = -2abx

Reenje:

a) y = 5 sinx 5 je konstanta, pa nju prepiemo i traimo izvod od sinx, a to je cosx. Dakle:

y` = 5 cosx

b) y =
2
1
lnx
2
1
je konstanta..... y` =
2
1
x
1
=
x 2
1

c) y =
4
3
tgx konstanta ostaje a od tgx je izvod 13. tablini, pa je y` =
4
3
x
2
cos
1

d) y = x
3
Pazi : je takodje konstanta, a od x
3
izvod je 3x
2
, pa je dakle:

y` = 3x
2

e) f(x) =
5
4
arctgx f `(x)=
5
4
2
1
1
x +
=
) 1 ( 5
4
2
x +
kao 17. tablini
f) f(x) = - a ctgx f `(x) = -a (
x
2
sin
1
)=
x
a
2
sin

g) y = 10 Pazi: kad je konstanta sama izvod od nje je 0. Dakle y`=0

h) y = -2abx Ovde je 2ab konstanta, akako je od x izvod 1 to je : y` = -2ab

3. Nai izvode:

a) y = 5x
6
3x
5
+4x 8
b) f(x) = 3sinx -
2
1
e
x
+ 7arctgx 5
c) y = 4
5
1 3 2
3 2
3
+ +
x x x
x

Reenje:

a) y = 5x
6
3x
5
+4x 8 Iskoristiemo pravilo [f(x) g(x)]` = f `(x) g`(x) i od svakog lana traiti izvod

posebno, naravno prepisujui konstantu ispred funkcije.

y` = 5(x
6
)` 3(x
5
)` +4(x)` 8`

y` = 30x
5
15 x
4
+4 0 Pazi jo jednom, kad je konstanta sama izvod je 0.

y` = 30x
5
15 x
4
+4

b) f(x) = 3sinx -
2
1
e
x
+ 7arctgx 5
f `(x) = 3(sinx)` -
2
1
(e
x
)` + 7(arctgx)` 5`
f `(x) = 3 cos x -
2
1
e
x
+ 7
2
1
1
x +
- 0 = 3 cos x -
2
1
e
x
+
2
1
7
x +

c) y = 4
5
1 3 2
3 2
3
+ +
x x x
x Najpre emo koristei ve pomenuta pravila za stepenovanje i korenovanje,
pripremiti funkciju, a zatim traiti izvode u tablici...

y =
3
1
x - 2
2
1
x + 3x
-2
-
5
1
x
-3
+4

y` =
3
2
3
1

x -2 )
2
1
(
2
3
x +3(-2)x
-3

5
1
(-3)x
-4
+ 0 =
3
2
3
1

x +
2
3
x - 6 x
-3
+
5
3
x
-4



a) f(x) = x
3
sinx

b) f(x) = e
x
arcsinx

c) y = (3x
2
+1)(2x
2
+3)

d) y = x sinxcosx

Reenje: Kao to primeujete, u ovom zadatku moramo koristiti pravilo za izvod proizvoda: (uv)`=u`v+vù

a) f(x) = x
3
sinx Ovde je x
3
kao funkcija u, dok je sinx kao funkcija v

f `(x) = (x
3
)`

sinx + (sinx)`x
3

f `(x) = 3x
2
sinx + cosx x
3
= x
2
(3sinx+xcosx)

b) f(x) = e
x
arcsinx Ovde je e
x
kao funkcija u, dok je arcsinx kao funkcija v

f `(x) = (e
x
)àrcsinx + (arcsinx)è
x

f `(x) = e
x
arcsinx +
2
1
1
x
e
x
= e
x
( arcsinx +
2
1
1
x
)

c) y = (3x
2
+1)(2x
2
+3) Naravno ovde moemo sve pomnoiti pa traiti izvod od svakog posebno, ali malo je

lake upotrebiti izvod proizvoda.

y` = (3x
2
+1)`(2x
2
+3)+ (3x
2
+1)(2x
2
+3)`= 6x (2x
2
+3)+ 4x (3x
2
+1)= 2x[(6x
2
+9)+ (6x
2
+2)]=2x[12x
2
+11]

d) y = x sinxcosx Od x je izvod 1 a sinxcosx moramo kao izvod proizvoda

y` = 1 [ (sinx)`cosx + (cosx)`sinx]

y` = 1 [ cosx cosx - sinx sinx] Znamo da je sin
2
x + cos
2
x = 1

y` = sin
2
x + cos
2
x - cos
2
x + sin
2
x = 2 sin
2
x


a)
1
1
2
2
+
=
x
x
y

b)
x
x
y
sin 1
cos
=

c)
2
5
+
=
x
x
e
e
y

d)
x
x
y
ln
1 ln +
=

Reenje: Ovde emo koristiti izvod kolinika :
2
`
` `
v
u v v u
v
u
=

a)
1
1
2
2
+
=
x
x
y ovde je x
2
+ 1 funkcija u, dok je x
2
-1 funkcija v

2 2
2 2 2 2
) 1 (
) 1 )`( 1 ( ) 1 )`( 1 (
`
+ +
=
x
x x x x
y savet : imenilac nek ostane ovako do kraja!

2 2
2 2
) 1 (
) 1 ( 2 ) 1 ( 2
`
+
=
x
x x x x
y izvuci zajedniki ispred zagrade ako ima, bie lake za rad!

2 2
2 2
) 1 (
)] 1 ( ) 1 [( 2
`
+
=
x
x x x
y malo prisredimo...

2 2
) 1 (
4
`
=
x
x
y evo konanog reenja!

b)
x
x
y
sin 1
cos
= u je cosx ; a v je 1 - sinx

2
) sin 1 (
)`cos sin 1 ( ) sin 1 )`( (cos
`
x
x x x x
y

= nadjemo izvode u brojiocu...

2
) sin 1 (
cos cos ) sin 1 ( sin
`
x
x x x x
y
+
=

2
2 2
) sin 1 (
cos sin sin
`
x
x x x
y
+ +
= kako je sin
2
x + cos
2
x = 1 to je

2
) sin 1 (
sin 1
`
x
x
y
= skratimo 1 sinx, naravno postavimo uslov da je to razliito od 0

x
y
sin 1
1
`
= i evo konanog reenja!

c)
2
5
+
=
x
x
e
e
y

2
) 2 (
) 5 )`( 2 ( ) 2 )`( 5 (
`
+
+ +
=
x
x x x x
e
e e e e
y

2
) 2 (
) 5 ( ) 2 (
`
+
+
=
x
x x x x
e
e e e e
y izvlaimo e
x
kao zajedniki ispred zagrade

2
) 2 (
) 5 2 (
`
+
+ +
=
x
x x x
e
e e e
y malo sredimo...

2
) 2 (
7
`
+
=
x
x
e
e
y konano reenje

d)
x
x
y
ln
1 ln +
=

x
x x x x
y
2
ln
) 1 )`(ln (ln )`ln 1 (ln
`
+ +
=

x
x
x
x
x
y
2
ln
) 1 (ln
1
ln
1
`
+
=

x
x
x
x
x
x
y
2
ln
1
ln
1
ln
1
`

=

x
x
y
2
ln
1
`

= pa je
x x
y
2
ln
1
`

= konano reenje www.matematiranje.com

6. Odrediti jednainu tangente funkcije y = 2x
2
3x + 2 u datoj taki A(2,y) koja pripada funkciji.

Reenje:

Najpre emo nai nepoznatu koordinatu y tako to emo u datoj funkciji zameniti x = 2

y = 2* 2
2
- 6 + 2 = 4, pa je data taka ustvari A(2,4)

Da vas podsetimo:

Jednaina tangente

Jednaina tangente na krivu y=f(x) u taki (x
0
,y
0
) u kojoj je funkcija diferencijabilna, rauna se po formuli:

y y
0
= f `(x
0
)(x x
0
)

f(x) = 2x
2
3x + 2 Naemo izvod ...

f `(x) = 4x - 3 Ovde zamenimo vrednost x = 2

f `(2) = 8-3 = 5 Vrednost prvog izvoda u dvojci je 5. Sad upotrebimo formulu:

y y
0
= f `(x
0
)(x x
0
)

y 4 = 5 (x- 2) malo prisredimo

y = 5x 6 je traena jednaina tangente

7. U kojoj taki parabole y = x
2
7x + 3 je tangenta paralelna sa pravom y = 5x + 2 ?

Reenje:

f(x) = x
2
7x + 3 pa je prvi izvod

f `(x) = 2x 7

Uslov paralelnosti je da je k
1
= k
2
, iz prave y = 5x + 2 je k = 5 pa zakljuujemo da je f `(x) = 5, to jest

2x 7 = 5
2x = 12
x = 6

Sada ovu vrednost zamenimo u jednainu parabole da naemo koordinatu y. Dakle :

y = x
2
7x + 3
y = 36 42 +3
y = -3

Traena taka koja pripada paraboli je ( 6,-3) www.matematiranje.com

8. Odrediti jednainu normale funkcije y = x
4
x
2
+ 3 u taki M(1,y) koja pripada grafiku te funkcije.

Reenje:

Najpre nadjemo nepoznatu koordinatu y.

Y = 1 1 +3 = 3, dakle koordinate su M(1,3)

Normala se trai po formuli :

Jednaina normale

Normala na krivu y=f(x) u taki (x
0
,y
0
) je prava normalna na tangentu krive u toj taki. Njena jednaina je :

y y
0
=
) (
1
0
`
x f
(x x
0
)

y = x
4
x
2
+ 3

y` = 4x
3
2x pa zamenimo x koordinatu take M

y`(1)= 4 2 =2 i sad upotrebimo formulu:

y 3 = ) 1 (
2
1
x malo sredimo

2y 6 = -x +1 pa je normala n: x+2y 7 = 0 traeno reenje



1
KOMBINATORIKA

BEZ PONAVLJANJA

1) Permutacije od n elemenata : P(n)= n != n(n-1)(n-2)3 2 1 jo vai po definiciji
: 0!=1
2) Varijacije k-te klase od n elemenata V
n
k
=n(n-1)(n-2)(n-k+1)
3) Kombinacije k-te klase od n elemenata C
n
k
=(
n
k
)=
! k
V
n
k
=
!
) 1 )...( 1 (
k
k n n n +
jo vai:
(
n
0
)=(
n
n
)=1 , (
n
1
)=(
n
n 1
)=n , (
n
k
)=(
n
k n
)

SA PONAVLJANJEM

1) Broj permutacija od n elemenata od kojih je k jednako medjusobno je P
k
(n)=
!
!
k
n

2) Varijacije k-te klase od n elemenata
n
k
V =n
k

3) Kombinacije
n
k
C = (
1 +k n
k
)

Sa n obeleavamo broj elemenata, a sa k klasu elementa.

PRVI PRINCIP ODBROJAVANJA: Ako jedan dogaaj moe da se realizuje na m
naina, a neki drugi na n naina, tada jedan od njih moe da se realizuje na m+n naina

DRUGI PRINCIP ODBROJAVANJA: Ako jedan dogadjaj moe da se realizuje na m
naina , a neki drugi dogadjaj na n naina, tada se oba dogadjaja mogu istovremeno
realizovati na mn naina

KAKO PREPOZNATI DA LI SU P , V ILI C ?

Neka je dat skup S sa n razliitih elemenata. Ako radimo sa svih n elemenata, odnosno
pravimo sve mogue razliite rasporede tih n elemenata , onda emo upotrebiti
permutacije. Ako trebamo formirati sve njegove podskupove od po k razliitih
elemenata gde nam je bitan redosled elemenata, onda cemo koristiti VARIJACIJE.
Ako trebamo formirati podskupove gde nam nije bitan redosled elemenata , onda emo
upotrebiti KOMBINACIJE. Dve kombinacije k-te klase su jednake, ako imaju iste
elemente, bez obzira kako su uredjene. Na primer : abcd=acdb==dcba. Kod
kombinacija je svejedno kako piemo elemente u jednom slogu, dok kod varijacija o
tome moramo voditi rauna.


2
1) Koliko se morzeovih znakova moe formirati iz oba osnovna znaka . i -, ako se jedan
znak sastoji najvie od pet elementarnih znakova?

Razmiljamo:

- Imamo dva znaka : i (taka i crta) pa je sigurno 2 = n
- Poto kae da se jedan znak sastoji najvie od 5 elementarnih znakova
razlikovaemo 5 situacija:

1) Ako imamo samo 1 znak
2
1
_
V
2) Ako ima 2 znaka
2
2
_
V
3) Ako ima 3 znaka
2
3
_
V
4) Ako ima 4 znaka
2
4
_
V
5) Ako ima 5 znaka
2
5
_
V

Pa je konano reenje:

62 32 16 8 4 2
2 2 2 2 2
5 4 3 2 1
2
5
_
2
4
_
2
3
_
2
2
_
2
1
_
= + + + +
+ + + +
+ + + + V V V V V

2) Odrediti broj razliitih prirodnih brojeva od 10 000 koji se mogu formirati od cifara 0,
1, 2, 3, 4, 5.

Razmiljamo:

Traeni brojevi mogu biti:

1) Jednocifreni
2) Dvocifreni
3) Trocifreni
4) etvorocifreni
5) Petocifreni

Imamo 6 brojeva: 0, 1, 2, 3, 4, 5 i cifre se mogu ponavljati, pa su u pitanju varijacije sa
ponavljanjem. Moramo paziti da 0 nije na prvom mestu!!!

Zato emo nai sve mogunosti pa oduzeti broj mogunosti kada je 0 na prvom mestu!!!


3
1) Jednocifreni to su brojevi 1, 2, 3, 4, 5 to jest
5
1
_
V
2) Dvocifreni 30 6 6
1 2
6
1
_
6
2
_
= = V V
3) Trocifreni 180 6 6
2 3
6
2
_
6
3
_
= = V V
4) etvorocifreni 1080 6 6
3 4
6
3
_
6
4
_
= = V V
5) Petocifreni 6480 6 6
4 5
6
4
_
6
5
_
= = V V

Dakle konano reenje je: 7775 6480 1080 180 30 5 = + + + +

3) U ravni je dato 10 razliitih taaka od kojih ni jedna trojka nijje kolinearna. Odrediti
broj svih pravih koje su odredjene datim takama.

Poto je prava odredjena dvema razliitim takama, znai da od 10 biramo po 2.
Poto redosled taaka nije bitan u pitanju su kombinacije.

45
1 2
9 10
2
10
10
2
=
= C

4) Koarlaki tim sainjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko naina se moe od
njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da bar 2 beka i bar jedan centar?

Razmiljamo:

Poto u zadatku kae da moraju u petorci igrati bar 2 beka i 1 centar to nam daje vie
mogunosti

1) 2 beka, 1 centar, 2 krila
3
2
4
1
5
2
C C C
2) 2 beka, 2 centra, 1 krilo
3
1
4
2
5
2
C C C
3) 2 beka, 3 centra
4
3
5
2
C C
4) 3 beka, 1 centar, 1 krilo
3
1
4
1
5
3
C C C
5) 3 beka, 2 centra
4
2
5
4
C C
6) 4 beka, 1 centar
4
1
5
4
C C

Sad je broj svih mogunosti:

= + + + + +
4
1
5
4
4
2
5
3
3
1
4
1
5
3
4
3
5
2
3
1
4
2
5
2
3
2
4
1
5
2
C C C C C C C C C C C C C C C
540
1
4
4
5
2
4
3
5
1
3
1
4
3
5
3
4
2
5
1
3
2
4
2
5
2
3
1
4
2
5
=
mogunosti


4
5) Na koliko razliitih naina se moze raspodeliti 5 deaka i 5 devojica u bioskopskom
redu od 10 stolica tako da dva deaka nikad ne sede jedan pored drugog?

Razmiljamo:

Poto ima 10 mesta a 2 deaka ne smeju biti jedan do drugog, to znai da raspored ide
jedan deak jedna devojica.

De. Dev. De. Dev. De. Dev. De. Dev. De. Dev.

- Mogunost za deake je 5!
- Mogunost za devojice je 5!

Ali moramo razmiljati da na prvom mestu moe biti i devojica.

Dev. De. Dev. De. Dev. De. Dev. De. Dev. De.

Pa broj svih mogunosti:

28800 120 120 2 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 2 ! 5 ! 5 2 = = =

6) Na koliko naina etiri osobe mogu da stanu u krug?

Najbolje da mi to nacrtamo

A
D
B
C

A
D
C
B

A
C
D
B

A
C
B
D

A
B
C
D

A
B
D
C


5
Dakle ima 6 mogunosti!!!

7) Koliko ima etvorocifrenih brojeva koji poinju sa 2 a zavravaju se sa 7?

To su brojevi 2 7, gde umesto kvadratia mogu biti brojevi 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9.

Znai, brojevi mogunosti je:

100 10 10 10
2
2
1 = = = V

8) Koliko ima trocifrenih brojeva koji su deljivi sa 5?

Trocifreni brojevi su od 100 do 999. Znai ima 900 broja
Poto je svaki peti deljiv sa 5 poevi od 100 to takvih brojeva ima 900:5=180

9) Koliko ima brojeva izmedju 3000 i 6000 koji se zavravaju sa 3 ili 7?

Brojevi koji poinju sa 3 su
3 3 100 10
2
10
2
_
= = V
3 7 100 10
2
10
2
_
= = V

Brojevi koji poinju sa 4
4 3 100 10
2
10
2
_
= = V
4 7 100 10
2
10
2
_
= = V

Slino je i: 5 3 100 broja
5 7 100 broja
6 3 100 broja
6 7 100 broja

Dakle, ukupno ima 1006=600 broja
ODREENI INTEGRAL

Odreeni integral u Rimanovom smislu se obeleava sa :

I =
}
b
a
dx x f ) (

Ovo se ita: integral od a do b ef od iks de iks.

- a je donja granica integrala

- b je gornja granica integrala

- f(x) je podintegralna funkcija ( integrand)

- x je integraciona promenljiva

- [a,b] je interval integracije

Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a,b], tada ona ima primitivnu funkciju c x F dx x f + =
}
) ( ) ( i vai
jednakost :

}
= =
b
a
b
a
a F b F x F dx x f ) ( ) ( ) ( ) (

Ova jednakost se zove Njutn- Lajbnicova formula i daje vezu izmeu odreenog i neodreenog integrala.

Moe se rei da je ovo osnovna formula integralnog rauna.

Osnovna svojstva odreenog integrala

1) Ako je f(x) integrabilna funkcija u intervalu [a,b] , onda je :

}
b
a
dx x kf ) ( =
}
b
a
dx x f k ) (

2) Ako su f(x) i g(x) integrabilne funkcije, onda je :

}

b
a
dx x g x f )] ( ) ( [ =
}
b
a
dx x f ) (
}
b
a
dx x g ) (

3) Ako integrabilne funkcije f(x) i g(x) zadovoljavaju u intervalu [a,b], gde je a<b, uslov ) ( ) ( x g x f s ,onda je:

}
b
a
dx x f ) ( s
}
b
a
dx x g ) (

4) Ako je m donja a M gornja medja integrabilne funkcije f(x) u intervalu [a,b], gde je asb, onda je:

m(b-a) s
}
b
a
dx x f ) ( sM(b-a)
5) Ako je funkcija neprekidna na intervalu [a,b], onda postoji taka iz intervala [a,b], tako da je :

}
b
a
dx x f ) ( = (b a) f( )
Ovo je teorema o srednjoj vrednosti odredjenog integrala!

6) Odredjeni integral menja znak kad mu se obrnu granice:

}
b
a
dx x f ) ( =
}
a
b
dx x f ) (

7) Ako je funkcija f(x) integrabilna u intervalu [a,b] i ako je a<c<b onda je :

}
b
a
dx x f ) ( =
}
c
a
dx x f ) ( +
}
b
c
dx x f ) (

Ne mora svaka funkcija da bude integrabilna na odredjenom intervalu. Neki od glavnih kriterijuma su:

- Svaka ograniena funkcija f(x) u intervalu [a,b] sa konanim brojem prekidnih taaka izmeu a i b je
integrabilna u tom intervalu.

- Svaka monotona funkcija f(x) u intervalu [a,b] je integrabilna u tom intervalu.

- Svaka neprekidna funkcija u datom intervalu [a,b] je integrabilna u tom intervalu.

Smena promenljive u odredjenom integralu

Kao i kod neodredjenog i kod odredjenog integrala se moe izvriti smena integracione promenljive. To moemo
uraditi na dva naina:

1. Prvo reimo dati integral kao neodredjeni , vratimo smenu pa tu zamenimo gornju i donju granicu.

2. Izvrimo smenu direktno u datom integralu ali moramo menjati i granice integracije.

Neka je dat integral
}
b
a
dx x f ) ( . Ovde naravno xe[a,b].
Uzmimo smenu x = (t) . Tada je:

}
b
a
dx x f ) (
}
=
|
o
dt t t f ) `( )] ( [ ali su nove granice : ] , [ | o e t gde je b a = . = ) ( ) ( | o

Parcijalna integracija

Nju radimo kao kod neodredjenog integrala i granice ostaju iste!

Zapamtite: Neodreeni integral je funkcija, a odreeni integral je broj!

Evo nekoliko laganijih primera:

1. Rei integral : dx x
}
3
1
3

Ovaj integral je tablini i njegovo reenje je
4
4
x
, pa tu stavimo jednu uspravnu crtu i napiemo brojeve iz granica
integrala:
4
4
x
1
3
. Sada x menjamo sa 3 pa od toga oduzmemo kad x zamenimo sa 1. To jest:

dx x
}
3
1
3
=
4
4
x
1
3
= 20
4
1 81
4
1
4
3
4 4
=
=

2. Rei integral:
}
+
2
0
2 x
dx

Ovaj zadatak oigledno zahteva smenu. Reiemo ga na dva naina, a Vi izaberite ta vam je lake.

a. Skinuemo granice i reiti ga kao neodreeni:

}
+ 2 x
dx

dt dx
t x
=
= +
=
2
t
t
dt
ln = =
}
= vratimo smenu= 2 ln + x

Sada vratimo reenje u odreeni integral i granice se ne menjaju!

}
+
2
0
2 x
dx
= 2 ln + x
0
2
= 2 2 ln + - 2 0 ln + = ln 4 ln 2 = ln
2
4
= ln 2

b. Radiemo integral direktno , i u toku rada promeniti granice!

}
+
2
0
2 x
dx
dt dx
t x
=
= +
=
2
, ali je sada,
2 2 0 2
4 2 2 2
= = + = +
= = + = +
t t t x
t t t x
novi integral po t ima granice od 2 do 4

= 2 ln 2 ln 4 ln
2
4
ln
4
2
= = =
}
t
t
dt

3. Rei integral :
}
e
xdx x
1
3
ln

Ovaj integral emo reiti parcijalnom integracijom a tu ne menjamo granice integracije , osim ako tokom rada ne
koristimo smenu.

}
e
xdx x
1
3
ln
v
x
du dx
x
dv dx x u x
= =
= =
=
4
1
ln
4
3
= dx
x
x
e
x
x
e
4
1
1 4
ln
4
1
4
}

= (
4
ln
4
e
e
4
1
1 ln
4
)
}
e
dx x
1
3
4
1

=
4
4
e

1 4 4
1
4
e
x

=
4
4
e
)
4
1
4
(
4
1
4

e

=
4
4
e
-
16
4
e
+
16
1
=
16
3
4
e
+
16
1
=
16
1 3
4
+ e

PRIMENA INTEGRALA

Pre nego to krenemo sa izraunavanjem povrine, duine luka, zapremine ili povrine rotacione povri moramo
odraditi:

- pomou par taaka ispitamo tok i nacrtamo krivu ( krive)ako je to neophodno
- granice integrala naemo kao reenje sistema jednaina od datih krivih(njihov presek)
- pronaemo odgovarajuu formulu
- integral je u najveem broju sluaja bolje reiti bez granica,kao neodreeni , jer u sluaju smene moramo
menjati granice...

1. Izraunati povrinu figure ograniene lukom krive x x y 2
2
+ = i pravom y = 0.

Reenje:

Data kriva je parabola, ispitivanje toka i kako se crta njen grafik je detaljno objanjen u delu kvadratna funkcija,
ali kako nama ne treba ispitivanje celog toka, ve samo nekoliko taaka, nai emo:

i) Grafik funkcije x x y 2
2
+ = see x osu u takama gde je 0 2
2
= + x x , to jest za x = 0 i x = 2
ii) Naemo prvi izvod: y`= -2x +2, y` = 0 za 2x+2 = 0 to jest x = 1. Ovu vrednost zamenimo u poetnu
funkciju: y = - 1
2
+2 = 1, pa je taka (1,1) maksimum.
iii) Sad ve moemo skicirati grafik

1 2 3 4 5
1
-1 -2
-1
0
x
y
x x y 2
2
+ =

Mi trebamo nai povrinu osenenog dela, pa je jasno da granice integrala idu od 0 do 2, a poto je deo povrine

koji traimo iznad x ose, u integralu ne moramo uzimati apsolutnu vrednost . Dakle:

P =
3
4
4
3
8
)] 0
3
0
( ) 2
3
2
[(
0
2
)
2
2
3
( ) 2 (
2
3 2 3 2
0
2
= + = + + = + = +
}
x x
dx x x

Traena povrina je dakle P=
3
4

2. Izraunati povrinu figure koja je ograniena linijama: 1 2
2
+ = x y i 10
2
+ = x y

Reenje:

Take preseka ove dve krive,koje emo dobiti reavanjem sistema jednaina, e nam dati granice integrala:

1 2
2
+ = x y
10
2
+ = x y

3
9
10 1 2
2
2 2
=
=
+ = +
x
x
x x
Dakle integral ide od 3 do 3

Dalje ispitamo nekoliko taaka da bi skicirali grafike:

1 2
2
+ = x y 10
2
+ = x y

0 1 2
2
= + x 0 10
2
= + x

2
1
2
= x 10
2
= x

Oigledno ni jedna parabola nema preseke sa x osom, naimo im temena (ekstremne vrednosti)

1 2
2
+ = x y 10
2
+ = x y

y` = 4x y`= 2x

4x = 0 2x = 0

x = 0 x = 0

y= 1 y= 10

(0,1) je minimum (0,10) je minimum

y-osu see u 1 y-osu see u 10

Nacrtajmo sada sliku:

-3 3
10
19
1
10
x
y
1 2
2
+ = x y
10
2
+ = x y

Traena povrina je ovo oseneno izmeu parabola, i nju emo nai kada od povrine ispod gornje krive oduzmemo
povrinu ispod donje krive, odnosno u integralu oduzmemo donju ( 1 2
2
+ = x y ) od gornje parabole
( 10
2
+ = x y )

Vano: Poto je grafik simetrian u odnosu na y osu, odnosno parne su obe funkcije, lake nam je da
izraunamo povrinu od 0 do 3 pa da to pomnoimo sa 2.

P =
}
+ +
3
3
2 2
)] 1 2 ( ) 10 [( dx x x odnosno ,pametnije je:

P = 2
}
+ +
3
0
2 2
)] 1 2 ( ) 10 [( dx x x = 36 18 2
0
3
) 9
3
( 2 ) 9 ( 2
3 3
0
2
= - = + = +
}
x
x
dx x

Traena povrina je dakle P= 36

3. Odrediti povrinu lika ogranienog lukom krive 6
2
= + + x y y i osom Oy.

Reenje:

U ovom zadatku nam je pametnije da izrazimo x, a da traenu povrinu izraunamo po y

6
2
= + + x y y

6
2
+ = y y x 0 6
2
= + y y Naemo y
1,2
=
2
5 1
pa je y
1
= -3, y
2
= 2

x` = - 2y 1 x` = 0 za - 2y 1 = 0 pa je y =
2
1
to jest x = 6
4
1

Taka (6
4
1
,
2
1
) je maksimum kad razmiljamo po y

4
1
6
2
1
-3
2
6
x
y
6
2
+ = y y x

Radiemo integral po y, gde nam granice oigledno idu od - 3 do 2.

P =
6
125
3
2
) 6
2 3
( ) 6 (
2 3 2
3
2
=
+ = +
}
y
y y
dy y y

Traena povrina je
6
125

4. Izraunati povrinu figure koja je ograniena linijama y = e
x
, y = e
-x
i x = 2

Reenje:

Ovde se radi o graficima elementarnih funkcija. Ako niste upoznati sa njima, napravite tablicu vrednosti, u kojoj
ete birati vrednosti za x i izraunavati y.

1
2
e
2
7
x
y
x
e y =
x
e y

=
x=2

Sa slike je oigledno da osenena povrina ide po x od 0 do 2, da je donja kriva y = e
-x
a gornja kriva y = e
x

P = 2 ) ( ) (
0
2
) ( ) (
2 2 0 0 2 2
2
0
+ = + + = + =

}
e e e e e e e e dx e e
x x x x

Traena povrina je 2
2 2
+

e e

5. Odrediti zapreminu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela povri ogranienog lukom krive
2
4 x x y = i osom Ox.

Reenje:

Ispitajmo najpre par taaka za parabolu
2
4 x x y = i nacrtajmo sliku:

2
4 x x y =
0 4
2
= x x pa je 4 0 0 ) 4 ( = v = = x x x x

y` = 4-2x pa je 4-2x = 0 za x = 2 a onda je y = 4

0 4 2
4
x
y
2
4 x x y =

Granice integrala su 0 i 4

V =
}
b
a
dx y
2
t

V =
}

4
0
2 2
) 4 ( dx x x t =
}
+
4
0
4 3 2
) 8 16 ( dx x x x t

=
0
4
)
5 4
8
3
16 (
5 4 3
x x x
+ t

= )
5
256
256 2
3
64
16 ( + t =
15
512
15
512 t
t =

Zapreminu tela je
15
512t

6. Odrediti zapreminu tela nastalog rotacijom kruga
2 2 2
) ( r b y x = + oko Ox ose (b>r)

Reenje:

Iz analitike geometrije znamo da je jednaina kruga
2 2 2
) ( ) ( r q y p x = + gde su p i q koordinate centra a r

poluprenik krunice.

2 2 2
) ( r b y x = + nam govori da je p = 0 a q =b, pa e slika izgledati:
x
y
b
r

2 2 2
) ( r b y x = + odavde moramo izraziti y

2 2 2
) ( x r b y =

) (
2 2
x r b y =

) (
2 2
x r b y = Ovde smo dobili dva dela krunice: gornji ) (
2 2
x r b y + = i donji ) (
2 2
x r b y =

x
y
b
r
2 2
x r b y + =
2 2
x r b y =

Rotacija ovog kruga e nam dati telo koje je poznatije kao TORUS, ili po naki guma

x
y
b
r

Zapreminu tela emo dobiti kad od zapremine tela koje nastaje rotacijom gornjeg dela krunice(puna guma)

oduzmemo zapreminu tela koje nastaje rotacijom donjeg dela krunice(kao felna,popunjena)

V = dx y y
b
a
) (
2
2
2
1

}
t
Nadjimo najpre vrednost izraza
2
2
2
1
y y

2
2
2
1
y y = ( ) (
2 2
x r b + )
2
-
2 2 2
) ) ( ( x r b

= ) 2 (
2 2 2 2
r x r b b + + - ) 2 (
2 2 2 2
r x r b b +

=
2 2 2 2
2 r x r b b + + -
2 2 2 2
2 r x r b b +

=
2 2
4 x r b

Jasno je da granice integrala idu od r do r

Reimo najpre neodreeni integral:

tdt r t r r
tdt r dx
t r x
dx x r cos ) sin (
cos
sin
2 2 2 2 2
} }
=
=
=
=
= tdt r t r cos ) sin 1 (
2 2
}

= tdt r t r cos ) sin 1 (
2
}

poto je 1 sin
2
t = cos
2
t
=
}
tdt t r cos cos
2

=
}
tdt r
2 2
cos

r
2
je konstanta pa e ii ispred integrala a upotrebiemo i formulu:
2
2 cos 1
cos
2
t
t
+
= , pa e i
2
1
kao konstanta
ispred integrala. Dakle:
=
}
+ dt t
r
) 2 cos 1 (
2
2

= ) 2 sin
2
1
(
2
2
t t
r
+

ta se deava sa granicama ovog integrala?

Smena je bila :
tdt r dx
t r x
cos
sin
=
=
, za x = - r je -r = r sin t , to jest sint = - 1 pa je t =
2
t

za x = r je r = r sin t , to jest sint = 1 pa je t =
2
t

Nove granice su dakle
2
t
i
2
t

Vratimo se u integral:

V = dx y y
b
a
) (
2
2
2
1

}
t =
2
4
2
r
b t ) 2 sin
2
1
( t t +
2
2
t
t

= ))]
2
2 sin(
2
1
2
( )
2
2 sin
2
1
2
[( 2
2
t t t t
t + + br

= t t
2
2 br

=
2 2
2 t br

Dakle, posle mnogo napora, konano reenje je V =
2 2
2 t br

7. Izraunati duinu luka krive y = ln x od take x = 3 do take x = 8

Reenje:

Ovde nam slika nije neophodna!

Formula za izraunavanje duine luka krive je L= dx x f
b
a
}
+
2
) `( 1 , ako radimo po x

y = ln x

x
y
1
`= pa je

dx x f
b
a
}
+
2
) `( 1 = dx
x
}
+
8
3
2
)
1
( 1 = dx
x
}
+
8
3
2
1
1 = dx
x
x
}
+
8
3
2
2
1
= dx
x
x
}
+
8
3
2
1
= uzimamo smenu=

=
x
tdt
dx
tdt xdx
tdt xdx
t x
=
=
=
= +
2 2
1
2 2
Da vidimo ta je sa granicama?
3 8
2 3
= =
= =
t x
t x

=
} }
=
3
2
2
2 3
2
x
dt t
x
tdt
x
t
= Iz smene je x
2
= t
2
1 pa je sada na integral

=
}

3
2
2
2
1 t
dt t
ovde emo kao trik, gore oduzeti i dodati 1

= dt
t
t
}

+
3
2
2
2
1
1 1
=
}

+
3
2
2
)
1
1
1 ( dt
t
=
2
3
1
1
ln
+
+
t
t
t = (
1 3
1 3
ln 3
+
+ ) - )
1 2
1 2
ln 2 (
+
+ =

=
2
3
ln 1+

konano reenje je L =
2
3
ln 1+

8. Izraunati povrinu povri koja nastaje rotacijom luka parabole y
2
= 4x oko ose Ox na segmentu [0,3]

Reenje:

1
3
2
-2
4
4
-4

Formula za izraunavanje povrine rotacione povri je :

S= 2t dx x f x f
b
a
}
+
2
) `( 1 ) ( , po x x ] , [ b a e

Ovde su granice oigledno 0 i 3.

y
2
= 4 x pa je odavde x y 2 = odnosno
x x
y
1
2
1
2 ` = = pa je
x
y
1
`
2
=

S= 2t dx x f x f
b
a
}
+
2
) `( 1 ) ( = 2t dx
x
x
}
+
3
0
1
1 2
= 2t dx
x
x
x
}
+
3
0
1
2 2 ide ispred integrala a korene skratimo
= 4t dx x
}
+
3
0
1 uzimamo smenu
=
tdt dx
t x
2
1
2
=
= +
uradimo neodredjeni integral da ne menjemo granice
3
3
2
) 1 (
3
2
3
2 2 + = =
}
x
t
dt t
=
0
3
) 1 (
3
2
4
3
+ x t
=
3
56
) 1 8 (
3
8 t t
=
Traena povrina rotacione povri je dakle : S =
3
56t

9. Cikloida C je definisana parametarskim jednainama:

) sin ( t t a x = i ) cos 1 ( t a y =
Izraunati:

a) povrinu ogranienu jednim lukom cikloide i osom Ox
b) duinu jednog luka cikloide
c) zapreminu tela nastalog rotacijom jednog luka cikloide oko Ox ose

Reenje:

Kako nastaje i kako izgleda ta cikloida?

Posmatrajmo krunicu koja se bez klizanja okree po pravoj (x osi). Fiksirajmo jednu taku na krunici. Kriva koju

opisuje ta taka zovemo cikloida.

t a 2
t a 4 0

a) Posmatrajmo ovaj prvi luk cikloide koji je u intervalu [0, t a 2 ]
t a 2
0

Ako bi koristili onu univerzalnu formulu za P, bilo bi P=
}
b
a
ydx
Ovaj integral bi iao od 0 do t a 2 , a poto je ) cos 1 ( t a y = , bie :

t t t 2 2 ) cos 1 ( 2
0 0 ) cos 1 ( 0
= = =
= = =
t a t a a y
t t a y

Znai integral ide od 0 do t 2 po t.

Kako je ) sin ( t t a x = to je dt t a dx ) cos 1 ( =

P=
}
b
a
ydx =
}

t 2
0
) cos 1 ( ) cos 1 ( dt t a t a =
}

t 2
0
2 2
) cos 1 ( dt t a

Reimo najpre traeni integral:

dt
t
tdt dt dt t t dt t
} } } } }
+
+ = + =
2
2 cos 1
cos 2 1 ) cos cos 2 1 ( ) cos 1 (
2 2

= ) 2 sin
2
1
(
2
1
sin 2 t t t t + +
= t t t t 2 sin
4
1
2
1
sin 2 + +
= t t t 2 sin
4
1
sin 2
2
3
+

P=
}

t 2
0
2 2
) cos 1 ( dt t a =
2
a ( t t t 2 sin
4
1
sin 2
2
3
+ )
0
2t
=3 t
2
a
Samo mala napomena da su sinusi od 0 i 360 stepeni jednaki 0.

Dakle, P=3 t
2
a

b) Da izraunamo duinu jednog luka cikloide:

t a 2
0

Za luk imamo gotovu formulu: L= dt t y t x
}
+
|
o
) ( ` ) ( `
2 2

Granice integrala su 0 i t 2 . Sredimo i ovu potkorenu veliinu pa emo onda reavati integral.

) sin ( t t a x = pa je ) cos 1 ( ` t a x =

) cos 1 ( t a y = pa je t a y sin `= jer je od jedinice izvod 0

t a t t a t a t a y x
2 2 2 2 2 2 2 2
sin ) cos cos 2 1 ( ] sin [ )] cos 1 ( [ ` ` + + = + = +
= ) sin cos cos 2 1 (
2 2 2
t t t a + +
= ) cos 2 2 (
2
t a
= ) cos 1 ( 2
2
t a
=
2
sin 2 2
2 2
t
a
=
2
sin 4
2 2
t
a
Vratimo se u integral:

dt t y t x
}
+
|
o
) ( ` ) ( `
2 2
= dt
t
a
}
t 2
0
2 2
2
sin 4 = dt
t
a
}
t 2
0
2
sin 2 = dt
t
a
}
t 2
0
2
sin 2 =
0
2
2
cos 4
t
t
a = a 8

Duinu jednog luka cikloide je L = 8a

c) Izraunajmo i zapreminu

t a 2
0

V =
}
t
t
2
0
2
dx y =
}

t
t
2
0
2
) cos 1 ( )] cos 1 ( [ dt t a t a
=
}

t
t
2
0
3 3
) cos 1 ( dt t a konstanta ide ispred integrala
=
}

t
t
2
0
3 3
) cos 1 ( dt t a iskoristimo formulu (a - b )
3

=
}
+
t
t
2
0
3 2 3
) cos cos 3 cos 3 1 ( dt t t t a

Svaki od ovih integrala emo reavati posebno, prva dva nisu problem jer su tablini, reimo zato ova preostala dva.

t t t t dt t dt
t
t 2 sin
4
1
2
1
) 2 sin
2
1
(
2
1
) 2 cos 1 (
2
1
2
2 cos 1
cos
2
+ = + = + =
+
=
} } }

3
sin
sin
3
sin
sin
cos
sin
sin cos cos ) sin 1 ( cos cos cos cos
3 3
2 2 2 2 3
t
t
z
t
dz z t
dz tdt
z t
tdt t tdt t t tdt t tdt
=
= =
=
=
= = = =
} } } } } }

Vratimo se u izraunavanje zapremine:

V = ( 3 sin 3 [
3
+ t t a t t t 2 sin
4
1
2
1
+ )-
0
2
)]
3
sin
(sin
3
t
t
t = kad sredimo=
2 3
5 t a

Dakle V=
2 3
5 t a

1
SLUAJNA PROMENLJIVA I NJENA RASPODELA

Sluajna promenljiva je vrlo vaan pojam u teoriji verovatnoe. Njena definicija je malo zeznuta pa se mi njome

neemo baviti ve emo pokuati da vam pojasnimo reavanje zadataka...

Ve smo u ranijim fajlovima iz verovatnoe reavali nekoliko zadataka sa bacanjem novia. Podsetimo se situacije

kad smo bacali novi tri puta. Mogu da nastanu sledee situacije:

P P P
P P
P P
P
G
G
G G
G G G
G G
G G
G
P
P
P P

Recimo da nas interesuje broj palih grbova. Jasno je da moe da ne padne nijedan grb ( 0 puta) , da moe da padne

jedan grb , dva grba i tri grba. Obeleimo broj palih grbova sa X i napravimo emicu :

0 1 2 3
: X

U zagradi u gornjem redu smo zapisali koliko puta moe sve da padne grb u tri bacanja novia. Ispod emo zapisati

verovatnoe za svaki broj. Najpre da se podsetimo tih verovatnoa:

P P P
P P
P P
P
G
G
G G
G G G
G G
G G
G
P
P
P P
P P P
P P
P P
P
G
G
G G
G G G
G G
G G
G
P
P
P P
P P P
P P
P P
P
G
G
G G
G G G
G G
G G
G
P
P
P P
P P P
P P
P P
P
G
G
G G
G G G
G G
G G
G
P
P
P P
grb pada nijednom
verovatnoa je 1/8
grb pada jednom
verovatnoa je 3/8
grb pada tri puta
verovatnoa je 1/8
grb pada dva puta
verovatnoa je 3/8

Sad ove verovatnoe ubacimo u emicu:
0 1 2 3
:
1 3 3 1
8 8 8 8
X

Treba uoiti da kada saberemo sve verovatnoe uvek dobijamo jedinicu.
1 3 3 1 8
1
8 8 8 8 8
+ + + = =

Ovde smo dakle imali sluajnu promenljivu X koja predstavlja broj palih grbova i nali smo raspodelu njene

verovatnoe.
2

Dakle, ako sluajna promenljiva X uzima vrednosti
1 2
, ,...,
n
x x x kojima odgovaraju verovatnoe
1 2
, ,...,
n
p p p

to moemo ematski prikazati sa
1 2
1 2
. . .
:
. . .
n
n
x x x
X
p p p

gde je
1 2
... 1
n
p p p + + + = i ovo predstavlja
raspodelu verovatnoe.

Primer 1.

Kocka se baca dva puta. Ako se sa X oznai zbir taaka dobijenih iz oba bacanja, odrediti raspodelu

verovatnoa sluajne promenljive X.

Reenje:

Uvek najpre ispitamo sve mogunosti...

1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3

Zakljuujemo da zbir moe biti najmanji 2 a najvei 12 a to nam govori da e gornji red u raspodeli biti:

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
: X

Sad raunamo verovatnoe da e zbir biti 2, pa 3 , pa 4 itd.

1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3
1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3
1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3
pao je zbir 2
verovatno /36 a je 1
pao je zbir 3
verovatno 2/36 a je
pao je zbir 4
verovatno 3/36 a je
I tako dalje

Ubacimo ove vrednosti u emu i dobijamo:

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
:
1 2 3 4 5 6 5 4 3 2 1
36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36
X

3

Primer 2.

Strelac koji ima 4 metka gaa u metu dok ne pogodi ili ne utroi sve metke. Broj utroenih metaka je sluajna

promenljiva X. Odrediti raspodelu verovatnoa pod uslovom da je verovatnoa pogodka pri svakom gaanju

jednaka 0,8.

Reenje:

Razmiljamo ovako:

Ako je verovatnoa pogodka 0,8 onda je verovatnoa da e promaiti 0,2 ( ) 1 0, 8 0, 2 =

- Ako je pogodio u prvom gaanju imamo verovatnou 0,8

- Ako je pogodio u drugom gaanju , znai da je u prvom promaio, pa je 0, 2 0, 8 0,16 =

- Ako je prva dva gaanja promaio a tree pogodio imamo verovatnou 0, 2 0, 2 0,8 0, 0032 =

- Ako je prva tri puta promaio a pogodio etvrto gaanje , onda je verovatnoa 0, 2 0, 2 0, 2 0,8 0, 0064 =

- Ako je sva etiri puta promaio imamo 0, 2 0, 2 0, 2 0, 2 0, 0016 =

Poto je imao 4 metka, raspodela verovatnoe e izgledati:

1 2 3 4
: X

Jasno je da je za 1 ,2 i 3 raspodela
1 2 3 4
:
0, 8 0,16 0, 032 ?
X

Kod etvrtog metka su mogue dve situacije, da je tri puta promaio a etvrti put pogodio ili da je sva etiri puta

promaio, pa je tu verovatnoa 0, 0064 0, 0016 0, 008 + =

Konano imamo
1 2 3 4
:
0, 8 0,16 0, 032 0, 008
X

WWW.MATEMATIRANJE.COM
4


VEROVATNOA( ZA NIVO SREDNJE KOLE)

A- obeleimo neki dogadjaj, A - obeleimo njemu suprotan dogadjaj, onda je

P(A)+P( A) =1

KLASINA DEF. VEROVATNOE: P(A)=
n
m
gde je m- broj povoljnih sluajeva
za dogadjaj A, a n- broj svih mogunosti.

ZBIR DOGADJAJA A i B je dogadjaj A+B koji se realizuje ako dodje do realizacije
bar jednog od njih:

P(A+B)= P(A)+(B) ako su dogadjaji A i B nezavisni
P(A+B)= P(A)+P(B)-P(AB) ako dogadjaji A i B mogu nastupiti istovremeno(zavisni)

PROIZVOD DOGADJAJA A i B je dogadjaj koji se realizuje ako se realizuju i
dogadjaj A i dogadjaj B:

P(AB)=P(A)P(B) , ako su dogadjaji nezavisni
P(AB)=P(A)P(B\A)=P(B)P(A\B) , ako su dogadjaji zavisni

Za 3 zavisna dogadjaja formule su:

P(A+B+C)=P(A)+P(B)+P(C)-P(AB)-P(AC)-P(BC)+P(ABC)
P(ABC)=P(A)P(B\A)P(C\AB)

BERNULIJEVA EMA: Koristimo je ako imamo 2 ishoda pri vrenju nekog
eksperimenta (primer: kad bacamo novi). Neka se dogadjaj A ostvaruje sa
verovatnoom p, a njemu suprotan dogadjaj sa verovatnoom q, i p+q=1
Traimo verovatnou da se u n nezavisnih ponavljanja dogadjaj A ostvari m-puta:

P(S
n
=m)=(
n
m

) p
m
q
n-m

TOTALNA VEROVATNOA: Neka dogadjaji H
1
,H
2
,H
n
ine potpun sistem
dogadjaja.Dogadjaj A se moe realizovati samo sa jednim od dogadjaja H
1
,,H
n
P(A)=P(H
1
)P(A\H
1
)+P(H
2
)P(A\H
2
)++P(H
n
)P(A\H
n
)

BAJESOVA FORMULA: P(H
i
\A)=P(H
i
)P(A\H
i
) : P(A) za i=1,2,,n


SLUAJNA PROMENLJIVA I NJENA RASPODELA:

X:(
1
1
x
p

2
2
x
p

xn
pn
)

OEKIVANJE: E(X)=x
1
p(x
1
)++x
n
p(x
n
)

DISPERZIJA ( srednje kvadratno odstupanje) D(x)=E[(x-E(x))
2
]

STANDARDNA DEVIJACIJA: (x)= ) (x D

1
VEROVATNOA - ZADACI (III DEO)

ZBIR DOGAAJA A i B je dogaaj A+B koji se realizuje ako dodje do realizacije bar jednog od njih:

P(A+B)= P(A)+(B) ako su dogaaji A i B nezavisni

P(A+B)= P(A)+P(B)-P(AB) ako dogaaji A i B mogu nastupiti istovremeno (zavisni)

USLOVNA VEROVATNOA

Obeleimo sa B/A uslovni dogaaj koji se sastoji u ostvarenju dogaaja B pod uslovom da je A ve ostvaren:

( )
( / )
( )
P AB
P B A
P A
=

Obeleimo sa A/B uslovni dogaaj koji se sastoji u ostvarenju dogaaja A pod uslovom da je B ve ostvaren:

( )
( / )
( )
P AB
P A B
P B
=

PROIZVOD DOGAAJA A i B je dogaaj koji se realizuje ako se realizuju i dogaaj A i dogaaj B:

P(AB)=P(A)P(B) , ako su dogaaji nezavisni

P(AB)=P(A)P(B/A)=P(B)P(A/B) , ako su dogaaji zavisni

Za 3 zavisna dogaaja formule su:

P(A+B+C)=P(A)+P(B)+P(C)-P(AB)-P(AC)-P(BC)+P(ABC)

P(ABC)=P(A)P(B/A)P(C/AB)

Jedna napomena:

Neki profesori , da bi naglasili da su dogaaji nezavisni , piu u tim situacijama umesto + znak za uniju , to jest,

formulu: P(A+B)= P(A)+P(B)-P(AB) zapisuju kao P(AB)= P(A)+P(B)-P(AB), odnosno

formulu P(A+B+C)=P(A)+P(B)+P(C)-P(AB)-P(AC)-P(BC)+P(ABC)

zapisuju kao P(ABC)=P(A)+P(B)+P(C)-P(AB)-P(AC)-P(BC)+P(ABC)

Na je savet, kao i uvek da vi radite onako kako radi va profesor...

2

1. PRIMER

Odrediti verovatnou da iz 32 karte za igru izvuemo ili kralja ili asa.

Reenje:

Najpre opiemo dogaaje:

A: izvuena karta je kralj

B: izvuena karta je as

Dogaaji su oigledno nezavisni, pa raunamo:

( ) ( ) ( ) P A B P A P B + = +

U pilu imamo 32 karte, a 4 su kralja, pa je
4
( )
32
P A = .

Slino je i za asa:
4
( )
32
P B =

( ) ( ) ( )
4 4 8 1
( ) 0, 25
32 32 32 4
P A B P A P B
P A B
+ = +
+ = + = = =

2. PRIMER

Kolika je verovatnoa da od 32 karte za igru izvuemo ili karo (kocka) ili asa.

Reenje:

A: izvuena karta je karo

B: izvuena karta je as

Razmiljamo: da li su ovi dogaaji zavisni ili nezavisni ?

Pitamo se da li postoji opcija da se oni dogode istovremeno? Odgovor je DA, jer izvuena karta moe biti AS KARO.

Dakle, radi se o zavisnim dogaajima, pa emo koristiti formulu:

( ) ( ) ( ) ( ) P A B P A P B P AB + = +
3

U kartama za igranje postoje, kao to znamo 4 boje: pik, karo, herc i tref. U 32 karte e biti 32:4 = 8 karona, pa je

8
( )
32
P A =

Kako imamo 4 asa, to je
4
( )
32
P B = .

AS KARO je u pilu samo jedan, to jest verovatnoa da emo njega izvui je
1
( )
32
P AB =

( ) ( ) ( ) ( )
8 4 1 11
( )
32 32 32 32
P A B P A P B P AB
P A B
+ = +
+ = + =

3. PRIMER

U kontejneru se nalazi 12 proizvoda, od kojih je 8 standardnih. Radnik bira nasumice dva proizvoda, prvo

jedan, zatim drugi. Odrediti verovatnou da su oba proizvoda nestandardna.

Reenje:

Poto u zadatku kae da su 8 proizvoda standardna , jasno je da su 4 nestandardna.

Opiimo dogaaje:

A: izvuen je nestandardan proizvod u prvom izvlaenju

B/A: U drugom izvlaenju je izvuen nestandardan proizvod pod uslovom da je u prvom izvlaenju izvuen

nestandardan proizvod

Koristimo formulu: ( ) ( ) ( / ) P AB P A P B A =

s s s s
s s s s
ns ns ns ns
s s s s
s s s s
ns ns ns
8 standardna
4 nestandarna
8 standardna
3 nestandarna

Imamo ukupno 12 proizvoda a nama je povoljno da izvuemo nestandardan proizvod:
4
( )
12
P A =

4

U drugom izvlaenju opet trebamo uzeti nestandardan proizvod, ali je sada u kontejneru ostalo 11 proizvoda, od kojih

je 3 nestandardno:
3
( / )
11
P B A =

Zamenimo ovo u formulu i dobijamo:

( ) ( ) ( / )
4 3 1
( ) 0, 09
12 11 11
P AB P A P B A
P AB
=
= =

4. PRIMER

Kolika je verovatnoa da e se na dvema baenim kockama dobiti zbir taaka 9 ili, ako se to ne dogodi, da se pri

ponovljenom bacanju dobije zbir taaka 7.

Reenje:

Opiimo najpre dogaaje:

A: pao je zbir 9 A: nije pao zbir 9

B: pao je zbir 7

Traeni dogaaj je zbir dva dogaaja: A AB +

1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3
pao je zbir 9

4 1
( )
36 9
P A = = a onda je
32
( )
36
P A =

1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3
pao je zbir 7

6 1
( )
36 6
P B = =
32 6 8 1 8 4
( )
36 36 9 6 54 27
P AB = = = = I konano:

1 4 3 4 7
( )
9 27 27 27 27
P A AB + = + = + =
5

5. PRIMER

U kutiji se nalazi 7 belih, 5 crvenih i 3 crne kuglice. Sluajno se jedna za drugom ( sukcesivno) izvlae 3 kuglice.

Nai verovatnou da je prva izvuena kuglica bela, druga crvena i trea crna.

Reenje:

A: prva izvuena kuglica je bele boje

B: druga izvuena kuglica je crvene boje

C: trea izvuena kuglica je crne boje

Moramo opisati i dogaaje:

B/A: druga izvuena kuglica je crvena pod uslovom da je prva izvuena kuglica bela

C/AB: trea izvuena kuglica je crna pod uslovom da je prva izvuena kuglica bela i druga crvena

7bele+5crvene+3crne
=15 kuglica
6bele+5crvene+3crne
=14 kuglica
6bele+4crvene+3crne
=13 kuglica
izvuena
bela
izvuena
crvena

7
( )
15
P A =

5
( / )
14
P B A =

3
( / )
13
P C AB =

7
( ) ( ) ( / ) ( / ) P ABC P A P B A P C AB = =
15
5
14
3
1 1 1
0, 04
13 2 13 26
= =

6
6. PRIMER

U posudi A nalaze se 3 crne i 2 bele kuglice, a u posudi B 2 crne i 5 belih kuglica. Ne gledajui, iz sluajno

odabrane posude uzimamo 1 kuglicu i stavljamo je u drugu posudu, a zatim iz druge posude uzimamo , takoe

ne gledajui , 1 kuglicu. Nai verovatnou da obe kuglice budu iste boje.

Reenje:

Ovde je najbolje da skiciramo problem i uoimo pojedinane verovatnoe ...

A
B
crna kug.
bela kug.
3/5
2/5
2/7
5/7
crna kug.
bela kug.
B
B
A
A
sluajno izabrana kuglica
prebaena je u drugu posudu
crna kug.
crna kug.
crna kug.
crna kug.
bela kug.
bela kug.
bela kug.
bela kug.
3/8
5/8
2/8
6/8
4/6
2/6
3/6
3/6

Verovatnoa da emo od dve posude izabrati jednu je naravno
1
2
.

Ako iz posude A uzmemo 1 kuglicu i stavimo je u posudu B , tada e u posudi B biti 8 kuglica, i to:

- ako iz posude A uzmemo 1 crnu kuglicu i stavimo je u posudu B, tada u posudi B imamo 3 crne i 5 bele kuglice;

- ako iz posude A uzmemo 1 belu kuglicu i stavimo je u posudu B, tada u posudi B imamo 2 crne i 6 bele kuglice;

Ako iz posude B uzmemo 1 kuglicu i stavimo je u posudu A , tada e u posudi A biti 6 kuglica, i to:

- ako iz posude B uzmemo 1 crnu kuglicu i stavimo je u posudu A, tada u posudi A imamo 4 crne i 2 bele kuglice;

- ako iz posude B uzmemo 1 belu kuglicu i stavimo je u posudu A, tada u posudi A imamo 3 crne i 3 bele kuglice;
7

Sad pratimo putanje koje nam daju kuglice iste boje u oba izvlaenja:

A
B
crna kug.
bela kug.
3/5
2/5
2/7
5/7
crna kug.
bela kug.
sluajno izabrana kuglica
prebaena je u drugu posudu
crna kug.
crna kug.
crna kug.
crna kug.
bela kug.
bela kug.
bela kug.
bela kug.
3/8
5/8
2/8
6/8
4/6
2/6
3/6
3/6

Crne putanje nam daju verovatnou da je dva puta izvuena crna kuglica.

Za gornju granu imamo:
1 3 3
2 5 8
a za donju granu imamo:
1 2 4
2 7 6

ute putanje nam daju verovatnou da je dva puta izvuena bela kuglica:

Za gornju granu imamo:
1 2 6
2 5 8
a za donju granu imamo:
1 5 3
2 7 6

Ako je dogaaj A: izvuene su dve kuglice iste boje , njegovu verovatnou dobijamo kad saberemo sve ove

verovatnoe: P(A) =
1 3 3
2 5 8
+
1 2 4
2 7 6
+
1 2 6
2 5 8
+
1 5 3
2 7 6
=
901
1680

7. PRIMER

U nekom gradu 40% stanovnika ima plavu kosu, 25% ima plave oi, a 15% ima i plavu kosu i plave oi.

Biramo nasumice jednog stanovnika tog grada.

a) Ako on ima plavu kosu, kolika je verovatnoa da e imati i plave oi?

b) Ako on ima plave oi, kolika je verovatnoa da nee imati plavu kosu?

c) Kolika je verovatnoa da on nee imati ni plave oi ni plavu kosu?

8
Reenje:

Oznaimo dogaaje:

Dogaaj O: izabrani graanin ima plave oi

Dogaaj K: izabrani graanin ima plavu kosu

a) Ako on ima plavu kosu, kolika je verovatnoa da e imati i plave oi?

Jasno je da su pojedinane verovatnoe , iz teksta zadatka:

25 1
( )
100 4
40 2
( )
100 5
15 3
( )
100 20
P O
P K
P OK
= =
= =
= =

Ovde se radi o uslovnoj verovatnoi:

3
( ) 3
20
( ) ( ) ( / ) ( / )
2
( ) 8
5
P OK
P OK P K P O K P O K
P K
= = = =

b) Ako on ima plave oi, kolika je verovatnoa da nee imati plavu kosu?

25 1
( )
100 4
40 2
( )
100 5
15 3
( )
100 20
P O
P K
P OK
= =
= =
= =

Lake je ako idemo preko suprotne verovatnoe:

( ) 3
( ) ( ) ( / ) ( / )
( ) 5
3 2
( / ) 1 ( / ) 1
5 5
P OK
P OK P K P K O P K O
P K
P K O P K O
= = =
= = =

9
c) Kolika je verovatnoa da on nee imati ni plave oi ni plavu kosu?

25 1
( )
100 4
40 2
( )
100 5
15 3
( )
100 20
P O
P K
P OK
= =
= =
= =

Opet je elegantnije ii na suprotnu verovatnou , ali pazimo koju formulu koristimo, jer se radi o zavisnim dogaajima:

( ) ( ) ( ) ( )
1 2 3 5 8 3 10 1
( )
4 5 20 20 20 2
1 1
( ) 1 ( ) 1
2 2
P O K P O P K P O K
P O K
P O K P O K
+ = +
+
+ = + = = =
+ = + = =
verovatnoa da ima i plavu kosu i plave oi...


1
VEROVATNOA - ZADACI (II DEO)

Klasina definicija verovatnoe

Verovatnoa dogaaja A jednaka je koliniku broja povoljnih sluajeva za dogaaj A i broja svih moguih sluajeva.

( )
m
P A
n
=

n je broj svih moguih sluajeva

m je broj povoljnih sluajeva

1. PRIMER

Odrediti verovatnou da baena kocka za igru na gornjoj strani pokae paran broj.

Reenje:

A: pao je paran broj

Da jo jednom ponovimo savet iz prvog dela: uvek kad moete, skicirajte problem i napiite sve mogunosti!

1 2 3 4 5 6

Jasno je da je broj svih mogunosti 6 n =

1 2 3 4 5 6

Povoljno je da padne: 2,4 ili 6 ( paran broj), pa je onda 3 m =

3 1
( )
6 2
m
P A
n
= = =

2. PRIMER

Kolika je verovatnoa da e se na dvema baenim kockicama pojaviti zbir 9 na gornjoj strani?

Reenje:

A: pao je zbir 9
2

Ve smo videli u prethodnom fajlu da se broj svih mogunosti izraunava:

6
2
2 6 36 n V = = =

Da vidimo ta je nama povoljno:

1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3

Imamo etiri povoljne mogunosti , pa je 4 m =

4 1
( )
36 9
m
P A
n
= = =

3. PRIMER

Kolika je verovatnoa da pri bacanju dva novia padne bar jedan grb?

Reenje:

Kad u zadatku kae bar jedan, to znai da nam je povoljno da padne jedan ali i oba grba!

A: pao je bar jedan grb

P P
P
P
G
G
G G
P P
P
P
G
G
G G
n=4 m=3

Verovatnoa je
3
( )
4
m
P A
n
= =

Ovaj zadatak smo mogli da reimo i na drugi nain, koji se esto koristi kad u formulaciji zadatka imamo rei bar

jedan.

Posmatramo suprotan dogaaj dogaaju A: pao je bar jedan grb.

To e biti A , koje znai da nije pao nijedan grb ( odnosno, pala su dva pisma)

3
P P
P
P
G
G
G G
P P
P
P
G
G
G G
n=4 m=1

1
( )
4
m
P A
n
= =

Dalje koristimo:

( ) ( ) 1
( ) 1 ( )
1
( ) 1
4
3
( )
4
P A P A
P A P A
P A
P A
+ =
=
=
=

4. PRIMER

Odrediti verovatnou da pri istovremenom bacanju tri novia padne tano jedno pismo.

Reenje:

A: palo je tano jedno pismo

Ovde nam trae konkretno da bude samo jedno pismo na tri novia, pa nam nije povoljno da budu dva pisma ili sva

tri...

P P P
P P
P P
P
G
G
G G
G G G
G G
G G
G
P
P
P P
P P P
P P
P P
P
G
G
G G
G G G
G G
G G
G
P
P
P P
n=8 m=3

3
( )
8
m
P A
n
= =
4

5. PRIMER

U posudi se nalazi 12 belih, 23 crvene i 27 crnih kuglica. Odrediti verovatnou da izvuemo belu kuglicu, pod

uslovom da su sve mogunosti podjednako verovatne.

Reenje:

A: izvuena je bela kuglica

12 bele
23 crvene
27 crne
n=12+23+27=62
12 bele
23 crvene
27 crne
m=12

Broj svih mogunosti dobijamo kad saberemo sve kuglice, dakle 62 n = .

Nama je povoljno da izvuemo belu kuglicu, a poto ih ima 12, to je 12 m =

12 6
( )
62 31
m
P A
n
= = =

6. PRIMER

Nepismeno dete sastavlja rei od sledeih slova: a,a,a,e,i,k,m,m,t,t. Odrediti verovatnou da e sastaviti re

matematika.

Reenje:

Ovaj zadatak emo reiti na dva naina.

I nain

Koristimo klasinu definiciju verovatnoe:

A: sastavljena je re matematika

Broj svih mogunosti je ustvari broj svih permutacija od ovih 10 slova, ali sa ponavljanjem , jer se slovo a ponavlja 3

puta, slovo m - 2 puta i slovo t - 2 puta.

5

10! 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
151200
3! 2! 2! 3 2 1 2 1 2 1
n

= = =

Od svih mogunosti, nama je povoljna samo jedna, da re bude matematika, pa je 1 m =

1
( )
151200
m
P A
n
= =

II nain

Ovaj nain je vie logiki, ii emo slovo po slovo:

Najpre od ovih deset slova biramo slovo m, verovatnoa tog dogaaja je
2
10
, jer imamo 10 slova a 2 su m.

a a a e I k m m
t
t

Dalje nam treba slovo a. Verovatnoa da emo uzeti a od preostalih 9 slova je
3
9
, jer imamo 3 slova a.

a a a e I k m m
t
t

Znai, za sad imamo
2 3
10 9
. Idemo dalje, biramo slovo t od preostalih 8 slova. Tu je verovatnoa
2
8
.

a a a e I k m m
t
t

Imamo dakle za sada
2 3 2
10 9 8
.

Napravili smo mat , sledee slovo koje nam treba je e, a njega uzimamo sa verovatnoom
1
7
, jer su ostala 7 slova a
imamo samo jedno e.

a a a e I k m m
t
t

Sledei ovaj postupak ( nadam se da smo ukapirali) , dobijamo:

2 3 2 1 1 2 1 1 1
( ) 1
10 9 8 7 6 5 4 3 2
P A = odnosno
1
( )
151200
P A =

6

7. PRIMER

U kutiji se nalaze 3 ute, 4 crvene i 5 plave kuglice. Izvlaimo 3 kuglice ali na razliite naine:

i) sve tri odjednom
ii) jednu po jednu sa vraanjem
iii) jednu po jednu bez vraanja

Odrediti verovatnou da su izvuene:

a) sve tri crvene kuglice
b) 2 plave i jedna uta
c) sve tri kuglice razliite boje.

Reenje:

Pazite, zavisno od naina na koji izvlaimo kuglice, koristimo razliite formule iz kombinatorike!

Ako uzimamo sve kuglice odjednom, koristimo kombinacije
n
k
C .

Ako uzimamo kuglice jednu po jednu sa vraanjem , koristimo
n
k V .

Ako uzimamo kuglice jednu po jednu bez vraanja , koristimo
n
k
V

a) sve tri crvene kuglice

A: izvuene su tri crvene kuglice

12 kuglica ukupno
uzimamo tri crvene

i)
4
3
12
3
4 1
( )
220 55
C
P A
C
= = = sve tri odjednom

ii)
4
3 3
3
3
12 3
3
4 4 1 1
( )
12 12 3 27
V
P A
V

= = = = =

jedna po jedna sa vraanjem

iii)
4
3
12
3
4 3 2 1
( )
12 11 10 55
V
P A
V

= = =

jedna po jedna bez vraanja
7

b) 2 plave i jedna uta

B: izvuene su 2 plave i jedna uta kuglica

12 kuglica ukupno
uzimamo dve plave I jednu utu

i)
5 3
2 1
12
3
10 3 3
( )
220 22
C C
P B
C


ii)
5 3
2 1
2 1
12 3
3
5 3 25 3 25
( )
12 12 12 12 576
V V
P B
V

= = = =

jedna po jedna sa vraanjem

iii)
5 3
2 1
12
3
5 4 3 1
( )
12 11 10 22
V V
P B
V

= = =


c) sve tri kuglice razliite boje.

12 kuglica ukupno
od svake boje po jednu

C: izvuene su sve tri kuglice razliite boje

i)
3 4 5
1 1 1
12
3
3 4 5 3
( )
220 11
C C C
P C
C


ii)
3 4 5
1 1 1
12 3
3
3 4 5 5
( )
12 144
V V V
P C
V

= = = jedna po jedna sa vraanjem

iii)
3 4 5
1 1 1
12
3
3 4 5 1
( )
12 11 10 22
V V V
P C
V

= = =


8

8. PRIMER

Kocka, ije su sve povri obojene, izdeljena je na hiljadu kocaka jednakih dimenzija. Tako dobijene kocke su

izmeane. Odrediti verovatnou da e nasumice izabrana kocka imati dve obojene povri.

Reenje:

Dogaaj A: izvuena je kockica sa dve obojene povrine

Poto imamo hiljadu kockica, oigledno je 1000 n =

Kako kocka ima 12 ivica a svaka ivica sadri po 10 kockica i znamo da ivice na uglovima imaju sve tri obojene strane,

ispada da za svaku ivicu imamo po 10 - 2 = 8 kockica sa po dve obojene strane.

Onda je broj kockica sa dve obojene strane 12 8 96 m = =

96
( ) 0, 096
1000
m
P A
n
= = =

9. PRIMER

Iz pila od 32 karte nasumice su izvuene tri karte odjednom.

a) Nai verovatnou da je meu njima tano jedan AS
b) Nai verovatnou da e meu biti bar jedan AS

Reenje:

a) Nai verovatnou da je meu njima tano jedan AS

Dogaaj A: izvuen je tano jedan AS

Broj svih mogunosti je da od 32 karte uzmemo 3:
32
3
C

Broj povoljnih mogunosti je da bude 1 AS:
4
1
C jer imamo 4 ASA, a preostale dve karte mogu biti bilo koje:
28
2
C

4 28
1 2
32
3
28
4
( )
C C
P A
C
= =
27
2
1
32 31 30

3 2
4 14 27
0, 30
32 31 5
1

=

9
b) Nai verovatnou da e meu biti bar jedan AS

Dogaaj B: izvuen je bar jedan AS

U ovakvim situacijama smo rekli da je pametno nai verovatnou suprotnog dogaaja , pa to oduzeti od jedinice.

Suprotan dogaaj dogaaju B bi bio da nije izvuen nijedan AS.

28
3
32
3
28 27 26
3 2 1
( )
C
P B
C

= =
32 31 30
3 2 1

28 27 26
0, 66
32 31 30
( ) 1 ( ) 1 0, 66 0, 34 P B P B

=

=


1
GEOMETRIJSKA VEROVATNOA

U sluaju kada se ishod nekog opita definie sluajnim poloajem take u nekoj oblasti, pri emu je proizvoljni poloaj

take u toj oblasti jednako mogu , koristimo geometrijsku verovatnou.

Ako, recimo, obeleimo da je dimenzija cele oblasti S, a
p
S dimenzija dela te oblasti, ije se sve take smatraju
povoljnom za ishod dogaaja, onda se verovatnoa izraunava:
p
S
P
S
= .

Re dimenzija smo namerno stavili pod navodnike jer
p
S i S mogu predstavljati dui, povrine, zapremine itd.

U zadacima sa geometrijskom verovatnoom je gotovo neophodno nacrtati sliku, uoiti koja duina, povrina ili

zapremina je nama povoljna . Paljivo itajte zadatak ...

1. PRIMER

U kvadratu je upisan krug. Odrediti verovatnou da sluajno izabrana taka u kvadratu pripada i krugu.

Reenje:

Definiimo dogaaj A: sluajno izabrana taka je u krugu

Da skiciramo problem:

a
a
r=a/2

Ovde nam oigledno trebaju povrine.

Povrina kvadrata stranice a je S =
2
a . Poluprenik upisanog kruga je polovina stranice kvadrata, pa je povoljna
povrina
2
2
2
a a
2 4
p
S r

= = =

Odavde je
2
2
2
a
a
4
( )
a
p
S
P A
S
= = =
2
4 a
0, 785
4
=
2
2. PRIMER

Sredine stranica kvadrata , stranice a, spajanjem daju ponovo kvadrat. Taka M je na sluajan nain izabrana.

Odrediti verovatnou da je izabrana taka M iz drugog ( manjeg) kvadrata.

Reenje:

Definiimo dogaaj A: sluajno izabrana taka M je u manjem kvadratu

A B
C
D
a
2
a
2
a 2
2
a
a
M

Ako je stranica veeg kvadrata a , onda duinu stranice manjeg kvadrata moemo izraunati primenom Pitagorine

teoreme:
a 2
2
. Jasno je da se opet radi o povrinama.
p
S je povoljna povrina manjeg kvadrata, dok je celokupna
povrina S, povrina veeg kvadrata:

2
2
2 2
a 2
a 2
2
1
4
( )
a a 2
p
S
P A
S

= = = =

3. PRIMER

U datu kocku upisana je lopta. Odrediti verovatnou da sluajno izabrana taka pripada i unutranjosti lopte.

Reenje:

Dogaaj A: sluajno izabrana taka je u unutranjosti lopte

U ovom primeru emo raunati odnos zapremina.

Nacrtajmo sliku i naimo vezu izmeu poluprenika i duine stranice kocke.
3

a
a
a
r=a/2

S je zapremina kocke

p
S ( povoljna zapremina) je zapremina lopte poluprenika
a
2
, koja je upisana u kocku.

3
3
3 3
4 4 a
4
3 2
3
( )
a a
p
L
K
r
S
V
P A
S V

= = = = =
3
a
3

8
3
a
0, 52
6
=

4. PRIMER

Du duine a podeljena je na tri dela. Odrediti verovatnou da se od dobijenih delova moe konstruisati

trougao.

Reenje:

Izdelimo najpre datu du na proizvoljne delove: x, y , i a-x-y.

a
x y a-x-y

Oblast S u ravni ine sve take ije koordinate zadovoljavaju jednakost: a x y + <

Na slici bi to bilo:
4

x
y
a
a
x+y<a x+y<a
x+y=a

Sad razmiljamo kako da dobijemo povrinu
p
S koja je nama povoljna.

Znamo da za stranice trougla mora da vai teorema da je zbir dve stranice trougla vei od tree stranice!

Stranice smo obeleili sa x, y , i a-x-y, pa je dakle:

x + y > a- x- y odavde je
a
2
x y + >

x + (a- x- y) > y odavde je
a
2
y <

y + (a- x- y) > x odavde je
a
2
x <

Nacrtajmo ove tri prave na naoj slici i dobiemo povrinu koja nam je povoljna:
x
y
a
a
x+y=a
a
2
a
2
a
2
x y + >
a
2
x <
a
2
y <
p
S

5

Sad moemo nai i traenu verovatnou:

A: od dobijenih delova se moe konstruisati trougao

2
a
2
2
( )
p
S
P A
S

= =
2
a
2
2
2
a
1
4
0, 25
a 4
= = =

5. PRIMER

Dve osobe zakazale su sastanak u toku jednog sata, na naznaenom mestu, uz obavezu ekanja 20 minuta
(
1
3
sata) . Odrediti verovatnou susreta ako je dolazak svake od osoba jednako mogu u proizvoljnom momentu
naznaenog vremena.

Reenje:

Poto su osobe zakazale susret u toku jednog sata, u ravni to moemo predstaviti kao povrinu kvadrata stranice jedan.

x
y
0 1sat
1 sat
S

2
1 1
kvadrata
S P = = =
Oznaimo ovako:

x - je trenutak dolaska prve osobe

y - je trenutak dolaska druge osobe

Kako je obaveza ekanja 20 min, to jest
1
3
sata, mora da vai:
1
3
x y i
1
3
y x

Nacrtrajmo ove dve prave i da vidimo koje oblasti zadovoljavaju nejednaine:
6

x
y
0 1
1
1
( , 0)
3
1
(0, )
3
2
(1, )
3
2
( ,1)
3
p
S

Povrinu
p
S emo dobiti kad od povrine kvadrata oduzmemo povrine ova dva pravougla trouglia stranice
2
3

2
2
2
4 5 3
2 1 2 1
2 9 9
p kvadrata trougla
S P P

= = = =

A: susret osoba u toku 1 sata sa obavezom ekanja 20 min

5
5
9
( ) 0, 56
1 9
p
S
P A
S
= = =

6. PRIMER

Dva broda moraju da stignu u jedno isto pristanite. Vreme dolaska obadva broda je nazavisno i jednako

mogue u toku dana. Nai verovatnou da e jedan od brodova morati ekati na oslobaanje pristanita, ako je

vreme zadravanja prvog broda jedan, a drugog dva sata.

Reenje:

Obeleimo sa :

x - vreme dolaska prvog broda

y - vreme dolaska drugog broda

Poto u zadatku kae da se radi o celom danu , to je 0 24 x i 0 24 y , odnosno , povrina S je povrina

kvadrata sa stranicama 24.

2
24 576
kvadrata
S P = = =

Iz podatka da je vreme zadravanja prvog broda jedan a drugog dva sata , dobijamo dve nejednaine:

7

1 y x i 2 x y . Nacrtajmo ove dve prave na slici i uoimo koje oblasti zadovoljavaju nejednaine:

x
y
1 3 6 9 12 15 18
21 24
1
3
6
9
12
15
18
21
24
0
1 y x
2 x y
p
S
zelena povr ina
nam je
povoljna

Slino kao i u prethodnom zadatku, povrinu
p
S emo dobiti kad od povrine kvadrata oduzmemo povrine ova dva

pravougla trougla, pa je: ( ) 0,121
p
S
P A
S
= gde je A: brod eka na oslobaanje pristanita

7. PRIMER

Odrediti verovatnou da sluajno izabrana tetiva krunice bude vea od stranice jednakostraninog trougla koji

je upisan u tu krunicu. ( BERTRANDOV PARADOKS)

Reenje:

A: nasumice izabrana tetiva je dua od stranice upisanog jednakostraninog trougla

Ovaj problem je zadao francuski matematiar Bertrand jo davne 1889. godine i u matematici se po njemu i zove

Bertrandov paradoks. Paradoks se sastoji u tome da se dobijaju tri razliita reenja zadatka, u zavisnosti od toga kako

je povuena tetiva.

Posmatramo tri naina ( nasuminog ) povlaenja tetive:
8

I nain ( fiksirana je jedna krajnja taka tetive)

Na periferiji kruga proizvoljnog poluprenika r uoimo taku A i kroz nju povuemo tetivu u nasumice izabranom

pravcu ( slika 1) . Upiemo u dati krug jednakostranini trougao ije je jedno teme taka A. Spojimo taku A sa

centrom kruga O ( moe i da produimo da bude ceo prenik ), pogledajte sliku 2.

A
O
A
O
A
O
t
B
C B
C
A
O
t
B
C
r
60
o
t
t
t
slika 1
slika 2 slika 3 slika 4
t
t

Oznaimo sa ugao koji tetiva gradi sa poluprenikom AO. ( slika 3)

Sad razmiljamo: tetiva e biti dua od stranice trougla ako pravi uglove sa prenikom do
0
30 . A kako to moemo
izvesti sa obe strane ( slika 4) , zakljuujemo da su nama povoljni uglovi do
0
60 , to jest do
0
60
3
= .
Ugao moe da uzima sve vrednosti do
0
180 , to jest do .
Traena verovatnoa je :
1
3
( )
3
P A

= =

II nain ( ako je fiksiran pravac tetive)

Fiksiramo jedan pravac i povuemo nasumice tetivu kruga paralelno fiksiranom pravcu. Upiemo u krug

jednakostranian trougao ali tako da je jedna njegova stranica paralelna sa izabranim pravcem ( slika1.)

A
O
B C
pravac p
r/2
A
O
B C
pravac p
r/2
r/2
{ x
t
O
pravac p
r/2
r/2
{
x
r/2
A
B
C
t
slika 1.
slika 2. slika 3.
t

Rastojanje stranice trougla od centra datog kruga je oigledno
2
r
. Obeleimo rastojanje tetive do centra sa x(slika 2.)

Sad razmiljamo: da bi tetiva bila dua od stranice trougla , njeno rastojanje mora biti krae od
2
r
.
Istu situaciju imamo i ako okrenemo trougao (slika 3.), to nam govori da rastojanje x ide od 0 do r.
9

Traena verovatnoa je u ovom sluaju
1
2
( )
2
r
P A
r
= =

III nain ( znamo poloaj sredita tetive)

Izaberemo u krugu jednu taku i kroz nju povuemo tetivu koja e biti prepolovljena tom takom( slika 1.)

A
O
B
C
t
S
A
O
B
C
t
SS
O
slika 1. slika 2.
O
t
S
slika 3.

Upiemo jednakostranian trougao da stranica bude paralelna sa tetivom( slika 2.)

Sad razmiljamo: tetiva e imati veu duinu od stranice jednakostraninog trougla ako i samo ako njeno sredite lei

unutar kruga koji je upisan u taj jednakostranini trougao! ( slika 3.)

Poluprenik ovako upisanog kruga ( sivog) je
2
r
a povrina
2
2
2 4
r r

=

Traena verovatnoa je u ovom sluaju
2
2
1
4
( )
4
r
P A
r
= =

Kao to vidimo, u sva tri sluaja smo dobili razliite verovatnoe, to predstavlja paradoks.

Objanjenje za ovaj paradoks lei u injenici da zadatak ( problem ) nije precizno formulisan !

Ovde se ustvari radi o tri razliita zadatka, u zavisnosti od toga ta podrazumevamo pod pojmom proizvoljne tetive.

Zato mi stalno ponavljamo da zadatke iz verovatnoe treba paljivo itati i polako prouavati uz odgovarajuu

skicu problema


1
VEROVATNOA - ZADACI (I DEO)

U raunu verovatnoe osnovni pojmovi su opit i dogaaj.

Svaki opit se zavrava nekim ishodom koji se naziva elementarni dogaaj.

Elementarne dogaaje profesori razliito obeleavaju, mi emo ih obeleiti sa
1 2 3
, , ,... e e e a vi naravno radite kako kae

va profesor.

Skup svih moguih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih dogaaja se najee obeleava sa E .

1 2 3
{ , , ,... }
n
E e e e e =

primer 1.

Odrediti skup svih elementarnih dogaaja za sledee opite:

a) bacanje jednog dinara
b) bacanje dva dinara
c) bacanje tri dinara
d) bacanje jedne kocke
e) bacanje dve kocke
f) bacanje tri kocke

Reenja:

a) bacanje jednog dinara
Naravno, prilikom bacanja dinara moe pasti pismo ili moe pasti grb.
G P

Ako sa
1
e obeleimo pojavu pisma na gornjoj strani novia a sa
2
e obeleimo pojavu grba onda je

skup svih elementarnih dogaaja ovog opita
1 2
{ , } E e e = , a mislimo da je bolje ovo obeleiti sa { , } E P G = .

b) bacanje dva dinara

Na gornjoj strani novia se moe pojaviti:

P P
P
P
G
G
G G

Pa je { , , , } E PP PG GP GG = , odnosno ima 4 ishoda ovog opita.
2

c) bacanje tri dinara

Ako bacamo tri novia, broj ishoda je 8. Da vidimo:

P P P
P P
P P
P
G
G
G G
G G G
G G
G G
G
P
P
P P

{ , , , , , , , } E PPP PPG PGP PGG GGG GGP GPG GPP =

d) bacanje jedne kocke

Veina nas je igrala ''ne ljuti se ovee'' ili neku slinu igricu sa jednom kockicom...

Na gornjoj strani kocke moe pasti jedan od brojeva :

1 2 3 4 5 6

pa je skup svih elementarnih dogaaja : {1, 2, 3, 4, 5, 6} E = .

Jasno je da ih ima 6. Preko formula iz kombinatorike bi ovo izraunali kao varijacije sa ponavljanjem:
6
1
1 6 6 V = =

e) bacanje dve kocke

Pri bacanju dve kockice, broj moguih ishoda je vei:
6
2
2 6 36 V = =

Na savet je da uvek kad je to mogue, odnosno kad ne zahteva previe pisanja, ispiete sve mogunosti opita:

1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3

{11,12,13,......., 66} E =
3
f) bacanje tri kocke

Broj svih elementarnih dogaaja je
6
3
3 6 216 V = = . E ovde bi ve bilo preterano da piemo redom sve mogue ishode.

{111,112,113,......., 666} E =

Bitno je da znamo koliko ih ukupno ima.

E sad, u zadacima mi moramo obavezno odrediti skup svih elementarnih dogaaja, a oni od nas trae da naemo

verovatnou pojave jednog od njih ( ili vie njih...).

Jedan takav dogaaj se najee obeleava slovima latinice: A,B,C...

Sluajan dogaaj A je podskup skupa E elementarnih dogaaja.

Mi moramo precizno, navodnicima da opiemo taj dogaaj A= ..

Ako smo sigurni da neki opit izaziva pojavu dogaaja A, onda za dogaaj A kaemo da je pouzdan.

Ako se dogaaj A sigurno ne realizuje datim opitom, onda se on naziva nemogu. ( obeleava se sa )

Na primer, kad bacamo jednu kockicu , sigurni smo da e se na gornjoj strani pojaviti jedan od brojeva 1,2,3,4,5,6 a

ako obeleimo u tom opitu da je dogaaj A: pojavio se broj 7 na gornjoj strani kockice, sigurni smo da je to

nemogu dogaaj.

Ako posmatramo dva dogaaja koji se mogu dogoditi u istom opitu, onda oni mogu biti zavisni i nezavisni.

Na primer, neka je opit bacanje dve kockice. Posmatramo tri dogaaja:

Dogaaj A: pao je zbir 8

Dogaaj B : pao je zbir 7

Dogaaj C: pala je bar jedna estica

Ispitati da li su ovi dogaaji meusobno zavisni ili ne.

Ovde je najbolje ispisati sve mogunosti...
4
1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3
1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3
1
1
1
1
1
1
1 1 1 1 1 2
2
2
2
2
2
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
3
3
3
3
3
3
4 4 4 4 4
4
4
4
4 4
4
4
5
5
5
5
5
5
5 5 5 5 5 5
6
6
6
6
6
6 6 6 6 6 6 6
1
2
3
A:pao je zbir 8
B:pao je zbir 7
C:pala je bar jedna estica

Vidimo da su dogaaji A i B nezavisni.

Meutim , ako posmatramo dogaaje A i C, vidimo da su oni zavisni , jer se oba deavaju kad padne (2,6) i (6,2).

Takoe su i B i C zavisni , jer kod oba dogaaja imamo (1,6) i (6,1).

Zbir ( unija)dva dogaaja A i B naziva se dogaaj A+B (ili A B ) koji se sastoji u tome da se realizuje bilo koji od

njih, to jest bilo A, bilo B, bilo A i B.

Proizvod ( presek) dva dogaaja A i B se obeleava sa AB ( ili A B ) i predstavlja dogaaj koji se sastoji u tome da

se dogaaji A i B pojavljuju zajedno.

Ako se u vrenju jednog opita realizacijom dogaaja A uvek realizuje i dogaaj B, tada kaemo da dogaaj A

povlai dogaaj B i tada je A B .

Suprotan dogaaj dogaaja A se obeleava sa A .

Dogaaji
1 2
, ,...,
n
A A A obrazuju potpun sistem dogaaja ako je
1 2
...
n
A A A = i
i j
A A = , to jest dva po

dva su iskljuivi dogaaji.

Verovatnoa sluajnog dogaaja A se obeleava sa P(A).

Pravila:

1. 0 ( ) 1 P A

Znai, verovatnoa se meri od 0 do 1. Nula je verovatnoa nemogueg dogaaja a jedinica je verovatnoa sigurnog

dogaaja.

5
2. ( ) ( ) 1 P A P A + =

Kad saberemo verovatnou nekog dogaaja i verovatnou njemu suprotnog dogaaja, dobijamo siguran dogaaj,

odnosno , neto il e se desi il nee...

esto je u zadacima lake izraunati verovatnou suprotnog dogaaja, pa je onda ( ) 1 ( ) P A P A =

3. Ako je A B onda je ( ) ( ) P A P B

primer 2.

Data su dva dogaaja A i B. Pomou simbolikih operacija sa datim dogaajima odrediti sledee dogaaje:

i) realizovan je dogaaj A a nije realizovan dogaaj B
ii) realizovan je dogaaj B a nije realizovan dogaaj A
iii) realizovana su oba dogaaja

Reenja:

Pogledajmo najpre sledeu sliku:

A B
AB AB AB

i) realizovan je dogaaj A a nije realizovan dogaaj B

To emo obeleiti sa AB , to jest , realizovan je A a nije B.

ii) realizovan je dogaaj B a nije realizovan dogaaj A

Ovo moemo obeleiti sa AB

iii) realizovana su oba dogaaja

Ovde je reenje presek, odnosno to je dogaaj AB
6

primer 3.

Data su tri dogaaja A,B i C. Pomou simbolikih operacija sa datim dogaajima odrediti sledee dogaaje:

a) realizovan je dogaaj A , a nisu realizovani dogaaji B i C
b) realizovani su dogaaji A i C, a dogaaj B nije
c) realizovana su sva tri dogaaja
d) realizovan je jedan i samo jedan od ova tri dogaaja

Reenja:

Pogledajmo opet sliku gde su dogaaji predstavljeni pomou skupova:

A
B
C
ABC
ABC
ABC
ABC
ABC ABC
ABC

Da odgovorimo sada na postavljena pitanja:

a) realizovan je dogaaj A , a nisu realizovani dogaaji B i C

A
B
C
ABC
ABC
ABC
ABC
ABC ABC
ABC

Reenje je: ABC
7

b) realizovani su dogaaji A i C, a dogaaj B nije

A
B
C
ABC
ABC
ABC
ABC
ABC ABC
ABC

Reenje je: ABC ili moemo zapisati ABC ABC ABC + + ( vidi sliku)

c) realizovana su sva tri dogaaja

A
B
C
ABC
ABC
ABC
ABC
ABC ABC
ABC

Reenje je: ABC

d) realizovan je jedan i samo jedan od ova tri dogaaja

A
B
C
ABC
ABC
ABC
ABC
ABC ABC
ABC

Reenje je: ABC ABC ABC + +
8

Pomenimo jo neka pravila:

Ako je A proizvoljan dogaaj , tada je :

i) A= v) A A +=

ii) AA A = vi) A A A + =

iii) AE A = vii) A A E + =

iv) AA = viii) A E E + =

Ako su A, B i C proizvoljni dogaaji, tada je:

a) A B B A + = +

b) ( ) ( ) A B C A B C A B C + + = + + = + +

c) ( ) ( ) A BC AB C ABC = =

d) ( ) A B C AB AC + = +

1
VEROVATNOA ZADACI ( V- DEO)

Totalna verovatnoa i Bajesova formula

Posmatrajmo neke dogaaje
1 2 3
, , ,.......,
n
H H H H koji ine potpun sistem dogaaja (
1 2 3
.......
n
H H H H E + + + + = ) i

koji su meusobno nesaglasni ( ne mogu da se dese dva istovremeno).

Tada se neki dogaaj A, koji je vezan za taj opit , moe realizovati istovremeno samo sa jednim od dogaaja

1 2 3
, , ,.......,
n
H H H H ( hipoteze) i njegovu verovatnou raunamo po formuli:

1 1 2 2 3 3
( ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) ....... ( ) ( / )
n n
P A P H P A H P H P A H P H P A H P H P A H = + + + +

Ova jednakost je poznata kao teorema o totalnoj verovatnoi.

PRIMER 1.

Dva razliita proizvoda , jedan iz jedne, drugi iz druge fabrike , nalaze se u razliitim kontejnerima. Ako je

verovatnoa da su proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0,9 a verovatnoa da su ispravni proizvodi iz drugog

kontejnera 0,8 odrediti verovatnou da se , nasumice birajui kontejnere, izvue ispravan proizvod.

Reenje:

Najpre emo opisati dogaaje:

A: izvuen je ispravan proizvod

1
H : Izabran je prvi kontejner

2
H : Izabran je drugi kontejner

1
/ A H : izvuen je ispravan proizvod ako je izabran prvi kontejner

2
/ A H : izvuen je ispravan proizvod ako je izabran drugi kontejner

napomena:
Neki profesori ne trae da im se sve pie detaljno, dok drugi to izriito zahtevaju. Vi radite kako kae va profesor

Koristiemo formulu totalne verovatnoe:
1 1 2 2
( ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) P A P H P A H P H P A H = +

Kako imamo dva kontejnera, mogunost da izaberemo jedan od njih je
1
2
, pa je
1 2
1
( ) ( ) 0, 5
2
P H P H = = =
Verovatnoe
1 2
( / ) i ( / ) P A H P A H su nam date u zadatku :
1 2
( / ) 0, 9 i ( / )=0,8 P A H P A H =

1 1 2 2
( ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) P A P H P A H P H P A H = + pa je ( ) 0, 5 0, 9 0, 5 0, 8 0, 85 P A = + =
2

PRIMER 2.

U prodavnicu automobilskih delova stigli su akomulatori proizvedeni u 4 razliite fabrike, i to:

- 500 akomulatora iz I fabrike
- 1050 akomulatora iz II fabrike
- 550 akomulatora iz III fabrike
- 1900 akomulatora iz IV fabrike

Verovatnoa da akomulator traje vie od pet godina iznosi:

- za prvu fabriku 0,20
- za drugu fabriku 0,25
- za treu fabriku 0,30
- za etvrtu fabriku 0,10

Sluajno biramo jedan akomulator. Odrediti verovatnou da e trajati due od pet godina.

Reenje:

A: izabrani akomulator e trajati due od 5 godina

Najpre naemo broj svih akomulatora, iz sve etiri fabrike:

500 1050 550 1900 4000 + + + =

1
H - izabrani akomulator je iz I fabrike
1
500
( ) 0,125
4000
P H = =

2
H - izabrani akomulator je iz II fabrike
2
1050
( ) 0, 2625
4000
P H = =

3
H - izabrani akomulator je iz III fabrike
3
550
( ) 0,1375
4000
P H = =

4
H - izabrani akomulator je iz IV fabrike
4
1900
( ) 0, 475
4000
P H = =

1 2 3 4
( / ) 0, 20; ( / ) 0, 25; ( / ) 0, 30; ( / ) 0,10 P A H P A H P A H P A H = = = =

1 1 2 2 3 3 4 4
( ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) P A P H P A H P H P A H P H P A H P H P A H = + + +

( ) 0,125 0, 20 0, 2625 0, 25 0,1375 0, 30 0, 475 0,10
( ) 0, 025 0, 065625 0, 04125 0, 0475
( ) 0,179375
P A
P A
P A
= + + +
= + + +
=

3

Bajesova formula je vezana za totalnu verovatnou:

Neka je izvren opit i neka se kao ishod tog opita ostvario dogaaj A. esto nas zanima u kojem je uslovu
i
H

nastupio dogaaj A. To su ocene verovatnoe dogaaja / gde je 1, 2,...,
i
H A i n = . Te verovatnoe traimo preko

Bajesove formule:
( ) ( / )
( / ) 1, 2, 3,...,
( )
i i
i
P H P A H
P H A i n
P A
= =

PRIMER 3.

Prilikom eksplozije granata se raspada na parad od tri teinske kategorije: krupna, srednja i mala, pri emu

respektivno ta parad ine 0,1 ; 0,3 i 0,6 od ukupnog broja paradi. Prilikom udara u oklop krupno pare ga

probija sa verovatnoom 0,9 , srednje sa verovatnoom 0,2 i malo sa verovatnoom 0,05. U momentu eksplozije

na oklop je palo samo jedno pare i probilo ga. Nai verovatnou da je oklop probijen krupnim, srednjim i

malim paretom.

Reenje:

Najpre emo nai totalnu verovatnou:

A: oklop je probijen

1
H - krupnim paretom
1
( ) 0,1 P H = i
1
( / ) 0, 9 P A H =

2
H - srednjim paretom
2
( ) 0, 3 P H = i
2
( / ) 0, 2 P A H =

3
H - malim paretom
3
( ) 0, 6 P H = i
3
( / ) 0, 05 P A H =

1 1 2 2 3 3
( ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) P A P H P A H P H P A H P H P A H = + +

( ) 0,1 0, 9 0, 3 0, 2 0, 6 0, 05
( ) 0,18
P A
P A
= + +
=

Sada uz pomo Bajesove formule traimo da je oklop probijen krupnim, srednjim i malim paretom.

1
1
( / ) 0,1 0, 9
( / ) 0, 5
( ) 0,18
P A H
P H A
P A

= = =

1
( / ) P H A je verovatnoa da ako je oklop probijen , da je to uradilo krupno pare.

4
2
2
( / ) 0, 3 0, 2
( / ) 0, 333
( ) 0,18
P A H
P H A
P A

= = =

2
( / ) P H A je verovatnoa da ako je oklop probijen , da je to uradilo srednje pare.

3
3
( / ) 0, 6 0, 05
( / ) 0,167
( ) 0,18
P A H
P H A
P A

= = =

3
( / ) P H A je verovatnoa da ako je oklop probijen , da je to uradilo malo pare.

PRIMER 4.

U kutiji A nalaze se 9 listia numerisanih brojevima od 1 do 9, a u kutiji B nalazi se 5 listia numerisanih

brojevima od 1 do 5. Biramo kutiju nasumice i iz nje izvlaimo jedan listi. Ako je broj na listiu paran,

izraunati kolika je verovatnoa da je listi izvaen iz kutije A.

Reenje:

M : izvaen je paran broj

1
H - izabrana je prva kutija

2
H - izabrana je druga kutija

1
1
( )
2
P H = i
2
1
( )
2
P H = jer imamo dve kutije od kojih biramo jednu...

1 2 3 4 5
6 7 8 9
1 2 3 4 5
A
B
1
4
( \ )
9
P M H =
2
2
( \ )
5
P M H =

Izraunajmo sada totalnu verovatnou:

1 1 2 2
( ) ( ) ( / ) ( ) ( / )
1 4 1 2 19
( )
2 9 2 5 45
P M P H P M H P H P M H
P M
= +
= + =

Verovatnoa da ako je izvuen paran listi, da je uzet iz kutije A se obeleava
1
( / ) P H M i rauna se:
5

1 1
1
1
( ) ( / )
( / )
( )
2
10
9
( / )
19
19
45
P H P M H
P H M
P M
P H M
=
= =

PRIMER 5.

Dva strelca nezavisno jedan od drugog , gaaju jednu metu ispaljujui po jedan metak. Verovatnoa da e prvi

strelac pogoditi iznosi 0,8 a drugi 0,4. Nakon izvedenog gaanja konstatovan je jedan pogodak u metu. Nai

verovatnou da je pogodio prvi strelac. ( nai verovatnou da je pogodio drugi strelac)

Reenje:

A: meta je pogoena sa jednim pogotkom

1
H - prvi strelac pogodio metu

2
H - drugi strelac je pogodio metu

Verovatnoa da e prvi strelac pogoditi metu je 0,2 . To znai da on promauje metu sa verovatnoom 0,8.

Verovatnoa da e drugi strelac pogoditi metu je 0,4 . To znai da on promauje metu sa verovatnoom 0,6.

Kako je meta pogoena samo jednom , to znai da je jedan od njih promaio!

Zato je :

1
( ) 0,8 0, 6 0, 48 P H = = , to jest prvi je pogodio, drugi promaio

2
( ) 0, 2 0, 4 0, 08 P H = = , to jest prvi je promaio, drugi pogodio

Koristimo najpre formulu totalne verovatnoe:

1 1 2 2
( ) ( ) ( / ) ( ) ( / ) P A P H P A H P H P A H = +

( ) 0, 48 1 0, 08 1
( ) 0, 56
P A
P A
= +
=

Sad koristimo Bajesovu formulu:

6

1
1
( / ) 0, 48 48 6
( / )
( ) 0, 56 56 7
P A H
P H A
P A
= = = = za prvog strelca
2
2
( / ) 0, 08 8 1
( / )
( ) 0, 56 56 7
P A H
P H A
P A
= = = = za drugog strelca

napomena

U ovom zadatku smo mogli da posmatramo jo dve hipoteze:

3
H - oba strelca su pogodila metu

4
H - nijedan nije pogodio metu

Meutim , u tekstu zadatka se kae Nakon izvedenog gaanja konstatovan je jedan pogodak u metu a to nam

govori da ove dve hipoteze ne moramo uzimati u obzir.

Ponavljamo jo jednom da svaki zadatak iz verovatnoe proitate dobro, dok ga potpuno ne razumete , a onda postavite

problem...

Ponavljanje opita sa dva ishoda (Bernulijeva ema)

Najpre da razjasnimo koji opiti imaju dva ishoda...

Pri bacanju novia, kao to smo videli moe da padne pismo ili grb. Znai da ovaj opit ima dva ishoda.

Pri bacanju kockice videli smo da mogu pasti brojevi 1,2,3,4,5 i 6. Ali ako mi kaemo da je dogaaj A: pala je

estica , onda i ovaj opit ima dva ishoda : pala je estica i nije pala estica.

Posmatramo neki dogaaj A koji se u opitu ostvaruje sa verovatnoom p. Jasno je da se on onda ne ostvaruje

verovatnoom 1 p , a mi emo beleiti 1 q p = .

Dakle: ( ) P A p = i ( ) P A q = , gde je naravno 1 p q + =

Traimo verovatnou da se u n nezavisnih ponavljanja dogaaj A ostvari m puta.

Ovo beleimo sa ( )
n
P S m = .

Opet napomena da va profesor moda ovo drugaije zapisuje , vi naravno radite kao i on(a).

7

Po nauniku koji je prvi prouavao ovu problematiku imamo Bernulijevu emu:

( )
m n m
n
n
P S m p q
m

= =

ili ( ) (1 )
m n m
n
n
P S m p p
m

= =

PRIMER 6.

Metalni novi baci se 100 puta. Koja je verovatnoa da se grb pokae 47 puta?

Reenje:

A: pao je grb
G P

Verovatnoa pojave grba je
1
( )
2
P A p = = , a suprotna verovatnoa, da nije pao grb ( palo je pismo) je
1
( )
2
P A q = =

Primenom Bernulijeve eme, gde je broj ponavljaja 100 n = a traeni broj ostvarenja 47 m = , dobijamo:

47 100 47
100
47 53
100
100
100 100
( )
100
1 1
( 47)
47 2 2
100
1 1
( 47)
47 2 2
100 100
1 1
( 47)
47 47 2 2
m n m
n
n
P S m p q
m
P S
P S
P S

= =

= =

= =

= = =

PRIMER 7.

Bacamo kockicu za igru 50 puta. Kolika je verovatnoa da e petica pasti tano 7 puta?

Reenje:

A: pala je petica
1 2 3 4 5 6


8

1
( )
6
P A p = = i
5
( )
6
P A q = = , broj ponavljanja je 50 n = a broj ostvarenja 7 m =

7 50 7
50
7 43
50
43 43
50 7 43 50
( )
50
1 5
( 7)
7 6 6
50
1 5
( 7)
7 6 6
50 50
1 5 5
( 7)
7 7 6 6 6
m n m
n
n
P S m p q
m
P S
P S
P S

= =

= =

= =

= = =

Retko koji profesor insistira da se ovo izraunava do kraja jer se radi o ogromnim brojevima i neophodan je

digitron...

PRIMER 8.

Vojnik pogaa metu sa verovatnoom 0,8 ( dobar strelac). Kolika je verovatnoa da e iz 10 nezavisnih pokuaja

metu pogoditi tano 9 puta?

Reenje:

U zadatku nam je dato da je 0,8 p = , odatle znamo da je 1 0, 8 0, 2 q = =

Imamo jo da je 10 n = i 9 m =

9 10 9
10
9 1
10
10
10
( )
10
( 9) (0, 8) (0, 2)
9
10
( 9) (0, 8) (0, 2)
9
( 9) 10 0,134 0, 2
( 9) 0, 268
m n m
n
n
P S m p q
m
P S
P S
P S
P S

= =

= =

= =

= =
= =

Kad su mali brojevi u pitanju izraunamo do kraja


Cetvrta Godina

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Cetvrta Godina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ASIMPTOTE FUNKCIJA

Na savet je da najpre dobro prouite granine vrednosti funkcija.

= pazi: samo dole menjamo 1+ , jer nam gore to nista ne znai =

= - ( uta crta na grafiku)

= + ( crvena crta na grafiku)

, pa smemo da koristimo Lopitalovu teoremu

= 190. Mnogo je lake ovako!

= . Sada to moemo videti i na grafiku( uta crta), kad x tei minus

= ali i manje varijacije

, pa moemo koristiti Lopitala

i ovde emo vriti racionalizaciju

kao tablini. Da vidimo kako smo doli do reenja istog.

ali umesto x u imeniocu imamo x + 5. Zato je pametno ba taj izraz

ali moramo najpre odrediti a.

gde je a konstanta, to jest bilo koji broj.

, gde je C proizvoljna konstanta.

I ovaj ga nema u tablici...Za njega emo upotrebiti pravilo za stepenovanje, da je

Upotrebimo pravila za stepen i koren da pripremimo podintegralnu funkciju :

2(3 1) 6 2 x x = + = + Sad je ve lake...

, svedu na integral tipa

polinom (n-1) vog stepena sa neodredjenim koeficijentima.

= sada radimo izvod `

= sredjujemo dalje izraz pod korenom...

= pokratimo... i dobijamo konano reenje

evo ga prvi izvod , sad radimo kao izvod proizvoda, a konstanta 2

= skratimo 1 sinx, naravno postavimo uslov da je to razliito od 0

= i evo konanog reenja!

You might also like