ISPITIVANJE TOKA I GRAFIK FUNKCIJE

-POSTUPAK-

1. OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE:

P( x)
onda je Q(x) 0
Q( x)
Ako je data ln , onda je >0

Ako je data racionalna funkcija

Ako je data
Ako je data

,
3

onda je 0

@ , onda je svuda definisana

.
Funkcija ex je svuda definisana.
2. NULE FUNKCIJE:
To su mesta gde grafik see x-osu i dobijaju se reavanjem jednaine y = 0.
(Kod
P( x)
racionalne funkcije
samo P(x)=0)
Q( x)
Neki profesori vole da se u okviru ove take nadje i presek sa y- osom. U datu funkciju
stavimo da je x = 0 ( naravno ako je 0 u oblasti definisanosti) pa izraunamo vrednost za
y.

3. ZNAK FUNKCIJE:
Reavamo nejednaine y>0 i y<0, dobijamo gde je grafik iznad x-ose (y>0) i ispod
x-ose(y<0). Koristimo tablicu..najee
Pazite, pre nego formirate tablicu, razmislite da li ima izraza za koje smo sigurni da li su
pozitivni, jer oni ne idu u tablicu.
Takvi izrazi su najee oblika x 2 + a ili kvadratna jednaina ax 2 + bx + c kod koje je
diskriminanta D = b 2 4ac < 0 i koeficijent uz a x 2 je a > 0

4. PARNOST I NEPARNOST :
Ako je f(-x)=f(x) funkcija je parna a grafik simetrian u odnosu na y-osu, a ako je
f(-x)=-f(x) funkcija je neparna a grafik simetrian u odnosu na koordinatni poetak.
Mi konkretno krenemo od f( - x ) pa gde vidimo x stavimo x , to malo sredimo i
pogledamo da li smo dobili f(x) ili -f(x) pa zakljuimo da li je funkcija parna ili
neparna. U najveem broju sluaja funkcije nisu ni parne ni neparne.

5. EKSTREMNE VREDNOSTI (MAXIMUM I MINIMUM) I MONOTONOST

Traimo y`. Kad y`=0, dobijamo (ako ima) x1, x2, i te vrednosti zamenimo u
poetnu funkciju da nadjemo y1,y2, Dobijene take su ekstremi.
Ako je y`>0 funkcija raste a ako je y`<0 funkcija opada.
Za raenje i opadanje . poto reavamo nejednaine moemo koristiti tablicu.

6. PREVOJNE TAKE I KONVEKSNOST I KONKAVNOST:

Traimo y`` . Kad y``=0 , dobijamo (ako ima) x1, x2, i te vrednosti
zamenimo u poetnu funkciju da nadjemo y1,y2, Dobijene take su take
prevoja (to su mesta gde funkcija prelazi iz konveksnosti u konkavnost ili
obrnuto). Ako je y``>0 funkcija je konveksna ( smeje se) , a ako je y``<0 funkcija
je konkavna ( tuna je). I ovde moemo koristiti tablicu ako su izrazi
komplikovani!

7.
ASIMPTOTE FUNKCIJE
( PONAANJE FUNKCIJE NA KRAJEVIMA OBLASTI DEFINISANOSTI)
- vertikalna
Potencijalna vertikalna asimptota se nalazi u prekidima iz oblasti definisanosti. Ako je
recimo taka x = prekid, moramo ispitati kako se funkcija ponaa u nekoj okolini
te take, pa traimo dva limesa:

lim f ( x)

x + , kad 0

lim f ( x)

Ako su reenja ova dva limesa + ili - onda je prava

x , kad 0

x = vertikalna asimptota, a ako dobijemo neki broj za reenje, onda funkcija tei tom
broju ( po ipsilonu)
Pazite: Za svaki prekid mora da se trae oba limesa, osim moda ako funkcija nije
negde definisana.
- horizontalna
Ovde traimo dva limesa: lim f ( x)
x +

lim f ( x) .

Ako kao reenje dobijemo neki broj , recimo #, onda je y = # horizontalna asimptota, a
ako dobijemo + ili - onda kaemo da nema horizontalna asimptota.

kosa

Kosa asimptota je prava y = kx + n

f ( x)
i
n= lim[ f ( x) kx]
x
x
x
Naravno, potrebno je raditi ove limese i za + i za - , naroito kod sloenijih
funkcija,jer se moe desiti da nema ove asimptote sa obe strane...
k= lim

AKO IMA HORIZONTALNA ASIMPTOTA, KOSA NEMA!

8.

PERIODINOST FUNKCIJE

Ovu taku ispitujemo samo za trigonometrijske i sline funkcije koje imaju peridu
ponavljanja(

I NA KRAJU SKLOPITE GRAFIK NA OSNOVU ISPITIVANJA KOJE STE

IZVRILI U PRETHODNIM TAKAMA!