ELEMENTARNE FUNKCIJE GRAFICI

Osnovne elementarne funkcije su : Konstantne funkcije Stepene funkcije Eksponencijalne funkcije Logaritamske funkcije Trigonometrijske funkcije Inverzne trigonometrijske funkcije Hiperbolike funkcije

Elementarnim funkcijama se nazivaju funkcije koje se mogu zadati pomou osnovnih elementarnih funkcija i konstanti , pomou konano mnogo operacija sabiranja , oduzimanja, mnoenja, deljenja i kompozicija osnovnih elementarnih funkcija.

Napomena: Ovo nije stroga definicija elementarnih funkcija. Vi tu definiciju nauite kako vam je kae va profesor, mi smo tu da samo malo pojasnimo stvari i podsetimo vas kako izgledaju grafici...

y
y = xn
n-paran broj

y
y = xn
n-neparan broj

Ovo su grafici stepenih funkcija gde je izloilac prirodni broj . Svi grafici izgledaju ovako, sem to se u zavisnosti od izloioca suavaju ili ire( pogledajte fajl kvadratna funkcija iz druge godine).

y=n x
n-paran broj

y=nx
n-neparan broj

Ovo su grafici stepenih funkcija gde je izloilac racionalan broj. Trebamo zapamtiti da je y = n x , kada je n paran broj definisana samo za x [0, ) to jest x 0 , dok je funkcija
y = n x kada je n neparan broj definisana na celom skupu R, to jest x (, )

y
y = log a x a >1

y
y = log a x 0 < a <1

y = ln x

x
1 1

x
1

slika 1

slika 2

slika 3

Podsetite se logaritamskih funkcija ( fajl iz II godine). Vano je zapamtiti da su one definisane za vrednosti x koje su vee od nule , to jest x > 0 .
U graninim vrednostima funkcija smo rekli da je ln 0 = . Sa elementarnog grafika to sad moemo i uoiti

(slika 3.): kad se x pribliava 0 sa pozitivne strane funkcija tei beskonanosti ( minus): lim ln x = ( uta crta)
x 0+

A rekli smo i da je ln = . Sa grafika je i to jasno, kad x tei beskonanosti i funkcija ide u beskonano, to je na grafiku prikazano crvenom crtom.

y
y = ax a >1 1 1

y
y = ax 0 < a <1

y = ex
1

Eksponencijalne funkcije smo takodje obradjivali u II godini. Vano je da su one svuda definisane: x R . Kad smo objanjavali limese, rekli smo da je e = 0 . Sada to moemo videti i na grafiku( uta crta), kad x tei minus beskonano, funkcija se pribliava nuli. Dalje smo rekli i da je e = ( crvena crta).

Trigonometrijske funkcije: y = sinx

y = cos x = sin( x + ) 2 sin x y = tgx = cos x y = ctgx = cos x sin x

Sinusna funkcija y = sinx je osnovna trigonometrijska funkcija.

1
3 2 2

y = sin x
2 3 2

-1

Ostale trigonometrijske funkcije definiemo sa :

cos x = sin( x + ) 2

1
3 2 2 2 3 2

-1

tgx =

sin x cos x

y=tgx
2 3 2

3 2

ctgx =

cos x sin x
y

y=ctgx
3 2 2 2 3 2

Inverzne trigonometrijske funkcije:

Ove funkcije se nazivaju ciklometrijske ili arkus funkcije.

i)

Arkus sinus

Pazite: funkcija y = sinx nema inverznu funkciju, jer nije bijekcija! Ali ako posmatramo njenu restrikciju na intervalu [ sinus funkciju:
y

, ] i preslikavanje f 1 :[1,1] [ , ] dobijamo arkus 2 2 2 2

-1 0 1
x

y=arcsinx

2

Jo zapamtite da vai: arcsin(sin x) = x sin(arcsin x) = x , ] 2 2 za x [-1,1] za x [

Funkcija je definisana za x [1,1] Nula funkcije je u x = 0

ii)

Arkus kosinus

I ovde emo iz slinog razloga posmatrati restrikciju funkcije y = cos x na intervalu [0, ] . Posmatramo preslikavanje g 1 :[1,1] [0, ]
y

y=arccosx

-1

Vai:

arccos(cos x) = x za x [0, ] cos(arccos x) = x za x [1,1]

Funkcija je definisana za x [1,1] Nula funkcije je u x =1

iii)

Arkus tangens

Posmatrajui restrikciju funkcije y = tgx na intervalu [ Dobijamo funkciju arkus tangens.

, ] i preslikavanje h 1 : R [ , ] 2 2 2 2

y=arctgx

0
2

arctg (tgx) = x

za x [

, ] 2 2

tg (arctgx) = x za x R

Funkcija je definisana na celom skupu R. Nula funkcije je x=0.

iv)

Arkus kotangens
k 1 : R [0, ]

2
0

y=arcctgx x

arcctg (ctgx) = x

za x [0, ]

ctg (arcctgx) = x za x R

Funkcija je svuda definisana . Nema nule.

Hiperbolike funkcije
To su funkcije : hiperboliki sinus shx = e x e x , 2 e x + e x hiperboliki kosinus chx = 2 thx = e x e x e x + e x i

hiperboliki tangens

hiperboliki kotangens

cthx =

e x + e x e x e x

Grafici ovih funkcija se dobijaju iz grafika y = e x i y = e x odnosno pomou y =

y
y = e x y = ex

1 x 1 e i y = e x 2 2

y=sh

1 y = e x 2

y y=ch
1 y = ex 2

1
1 2

Ovde vae identiteti ( podseti se adicionih formula iz II godine)

ch 2 x sh 2 x = 1 sh( x + y ) = shx chy + chx shy ch( x + y ) = chx chy + shx shy sh 2 x = 2 shx chx ch 2 x = ch 2 x + sh 2 x

hiperboliki tangens

i hiperboliki kotangens

imaju grafike:
y

y y=th 1
1 y=cth

x -1
-1