Izveštaj o laboratorijskoj vežbi

Merenje indeksa prelamanja staklene

prizme

Helena Novaković
FB-3/1
26.02.2019.
1 Opis i teorijske osnove eksperimenta
Brzina prostiranja talsa zavisi od sredine kroz koju se prostiru. Elektro-
magnetni talasi se kroz vakuum kreću brzinom c = 2, 99792 · 108 ms . Brzina
elektromagnetnih talasa u vakuumu (a približno i u vazduhu) ne zavisi od
talasne dužine. Što je brzina elektromagnetnog talasa manja, sredina je
optički gušća. Ako su dve sredine različite gustine, na njihovoj granici dolazi
do prelamanja talasa.

v1 > v2 ⇒ θ1 > θ2 .......................v1 < v2 ⇒ θ1 < θ2

Kada talas prelazi iz optički gušće u optički redju sredinu, prelama se kao na
slici b). U slučaju da talas prelazi iz optički redje u optički gušću sredinu,
talas se prelama kao na slici a). Kad su obe sredine iste optičke gustine,
nema prelamanja.
Iz Fermaovog principa dobija se:
sin θ1 v1
= (1)
sin θ2 v2
Ako uzmemo da je prva sredina vakuum ili vazduh (v1 = c) sledi:
sin θ1 c
= = n2 (2)
sin θ2 v2
n2 - apsolutni indeks prelamanja druge sredine
v1 sin θ1 1
= n1 ⇒ = (3)
v2 sin θ2 n1
n1 - apsolutni indeks prelamanja prve sredine
v1
sin θ1 v1 c n2
= = v2 = = n12 (4)
sin θ2 v2 c
n1

1
 Merenje indeksa prelamanja metodom prizme
Da bismo ispitali indeks prelamanja nekog materijala ovim metodom, od
njega moramo napraviti prizmu sa najmanje dve polirane bočne stranice
i prizma mora biti prozračna za posmatrani deo spektra. Za vidljivi deo
spektra koristi se optička prizma.

φ - upadni ugao
ω - izlazni ugao
ϕ - ugao skretanja
ϕ = f (φ, β, n) (5)
Ovaj metod merenja indeksa prelamanja zasniva se upravo na merenju ϕ.
π  π 
∆ABD : β + −τ + −ε =π (6)
2 2
∆ABC : (π − ϕ) + (φ − τ ) + (ω − ε) = π (7)
β =τ +ε
ϕ = (φ − τ )(ω − ε)
⇓ ........
ϕ=φ+ω+β
sin φ
= n ⇒ φ = arcsin(n · sin τ ) (8)
sin τ
sin φ 1
= ⇒ ω = arcsin(n · sin ε) (9)
sin τ n
ω = arcsin(n · sin (β − τ )) (10)
ϕ = arcsin(n · sin τ ) + arcsin(n · sin (β − τ )) − β (11)

Pri promeni upadnog ugla menja se i ugao prelamanja.

dϕ
dt
= 0 - ekstremum upadnog ugla

2
 sin2 τ = sin2 (β − τ ) (12)
τ = β − τ + 2kπ (13)
β
τ = + kπ, k = 0, 1, 2... (14)
2
Dovoljno je analizirati samo slučaj kada je k = 0.
β
τ= (15)
2
Jednačina (15) predstavlja uslov da ugao skretanja kroz prizmu bude mini-
malan.
Iz jednačina (11) i (15) sledi:
 
β
ϕmin = 2 arcsin n · sin −β (16)
2
sin ϕmin2 +β
n= (17)
sin β2

Primena ove metode podrazumeva merenje minimalnog ugla skretanja(ϕmin )

koji zavisi od talasne dužine upotrebljenog zračenja, dok je ugao prizme
konstruktivna konstanta.

1.1 Postupak merenja i aparatura

Za vrlo precizno merenje uglova u toku eksperimenta je korišćen goniometar.

Kao izvor svetlosti je korišćena živina lampa.

3
 -Merenje ugla prizme

Za merenje ugla prizme prizma je postavljena kao na slici i zabeležen je ugao

pod kojim je lik pukotine jasan i očitane su vrednosti ugla i sa leve i sa desne
strane.
θL = ϕ1L − ϕ2L
θD = ϕ1D − ϕ2D
θL + θD
θ=
2
θ
α=
2
-Merenje ugla minimalnog skretanja
Prizma je pomerena za od prilike π2 u odnosu na prethodni položaj tako da
se u toj tački spektar zaustavi. U toj tački je ugao skretanja minimalan.
Za svaku spektralnu liniju izmeren je ugao na dve stranice prizme (nalegle
stranice ugla α).
θL = ϕ1L − ϕ2L
θD = ϕ1D − ϕ2D
θL + θD
θmin =
2

4
2 Obrada rezultata merenja
2.1 Formule za računanje traženih veličina
U toku merenja jedina postojeća greska instrumenta je greška goniometra
koja iznosi ∆ϕ = 10 .
Za prvi deo vežbe korišćene su sledeće formule sa pripadajućim greškama:

θL = ϕ1L − ϕ2L

θD = ϕ1D − ϕ2D
∆θL = ∆θD = 2∆ϕ
θL + θD
θ=
2
1 1
∆θ = ∆θL + ∆θD
2 2
θ
α=
2
1
∆α = ∆θ
2
Za drugi deo vežbe korišćene su sledeće formule sa pripadajućim greškama:

θL = ϕ1L − ϕ2L

θD = ϕ1D − ϕ2D
∆θL = ∆θD = 2∆ϕ
θL + θD
θmin =
2
1 1
∆θmin = ∆θL + ∆θD
2 2
θmin +α
sin 2
n=
sin α2
   
 cos θmin +α   cos θmin +α cos α
sin θmin +α 
2 2 2 2
∆n =   ∆θ + −  ∆α
   
 2 sin α2  min  2 sin α2 2 α
2 sin 2 

5
2.2 Rezultati merenja i greške
Merenje ugla prizme

Merenje ugla minimalnog skretanja i indeksa prelamanja

6
7