Puno talasni

ispravljači
z Prednosti

z Srednja vrednost struje (jednosmerna komponenta)

ac izvora je nula

z Izlaz kod puno-talasnog ispravljača poseduje manju

talasnost (inherentno) nego kod polu-talasnog
ispravljača
 Mono-fazni puno-talasni ispravljač

‰ D1 & D3 i D2 & D4 ne mogu da provode istovremeno.

‰ Struja opterećenja može biti pozitivna ili 0, ali nikada ne može
biti negativna.
‰ Srednja vrednost struje izvora je nula.
‰ Fundamentalna (osnovna) frekvencija izlaznog napona je 2fgrid
‰ Furijeov niz kojim se može opisati izlaz sadrži dc komponentu i
‰ parne harmonike frekvencije izvora
Mono-fazni puno-talasni ispravljač
Mono-fazni puno-talasni ispravljač
Mono-fazni puno-talasni ispravljač
 Puno-talasni (obostrani) ispravljač

v
Struja opterećenja je: =
i + ac komponenta
R
AC komponenta u izlaznom naponu može se više ili manje potisnuti izborom
L i R. Ako je vremenska konstanta tako formiranog kola L / R  T , AC
komponenta teži nuli, odnosno ⇒ i ≈ i = I i , struja kroz kalem je praktično
jednosmerna. Pri tome je T-perioda naizmeničnog ulaznog AC napona.
Napon i struja opterećenja kod puno-talasnog ispravljača sa diodama.
Puno-talasni (obostrani) ispravljač sa tiristorima
Klasifikacija ovog tipa ispravljača zavisi od toga koje diode zamenjujemo
tiristorima. Prema takvoj podeli imamo:
1. Polu-kontrolisani: D1, D2 → Q1,Q2 ili D1, D3 → Q1,Q3
2. potpuno kontrolisani: D1, D2 , D3 , D4 → Q1,Q2 ,Q3 ,Q4
Polu-kontrolisani monofazni ispravljač
 • Srednja vrednost izlaznog napona određena je sa:
π
1 Vm
vi = v = ∫ V sin Θ d Θ= (1+ cosα )
πα π
m

a izlazni napon na opterećenju je:

v= v + ac komponenta

Talasni oblici napona i struja

polu-kontrolisanog
monofaznog ispravljača.
Upravljačka karakteristika polu-kontrolisanog monofaznog ispravljača
(zavisnost srednje vrednosti izlaznog napona od upravljačkog ugla α).

Filtarsko kolo kojim se može postići zadovoljavajuća karakteristika u

radu ispravljačkih kola.
 Potpuno kontrolisani monofazni ispravljač

Srednja vrednost izlaznog napona (napona na opterećenju) određena je

kao: π α
1 1
Vi = v =
π ∫ V
α
m sin Θ d Θ −
π ∫
0
V m sin Θ d Θ
π−α Vm 2Vm
( − cosΘ ) α =
1 π−α
= ∫V sin Θ d Θ, Vi = cosα
π α
m
π π
Talasni oblici napona i struja
u kolu potpuno
kontrolisanog monofaznog
ispravljača.
 Snaga iz mreže
>0 
predaje se potrošaču
P= v ⋅ I
Snaga iz potrošača predaje se

<0 
mreži (zapravo, mreža je ovde potrošač)

Upravljačka karakteristika potpuno kontrolisanog monofaznog

ispravljača.

Obratimo pažnju na sledeću konfiguraciju pri radu u ovom kolu:

 LR potrošač u kolu potpuno kontrolisanog monofaznog ispravljača.

1. U slučaju da je potrošač pasivan, postavlja se pitanje kako je moguće da

takav potrošač stvara energiju? To je moguće ali u kratkom vremenskom
intervalu! Naime, kada ugao α naglo menja svoju vrednost iz intervala 0 < α < π / 2
, tj. kada je ( v > 0, i > 0) i uzima vrednosti iz interval π / 2 < α < π, pri kome je
( v < 0, i < 0) energija akumulisana u filterskim komponentama, (induktivnost
L) vraća se mreži. To ne može dugo da traje jer se ta energija “troši”, a struja
kalema pada na nulu.
 2. Potrošač je DC mašina.

Za slučaj da je 0 < α < π / 2, DC mašina radi kao motor. U ovoj situaciji

električna energija pretvara se u mehanički rad, a kolo se ponaša kao
aktivni potrošač energije. Za upravljačke uglove iz intervala π / 2 < α < π ,
DC mašina radi kao generator i predaje električnu energiju mreži.
Vrste pretvarača, prema kriterijumu komutacije tiristora

• Komutacija je pojava prelaska struje sa jednog elementa na drugi

element, na primer sa jedne kriške kolektora na susednu ili, u ovom
slučaju, sa jednog tiristora na neki drugi.

Pretvarači bez komutacije: podešavač napona

Podešavač napona sa anti-paralelno vezanim tiristorima i talasni oblik

napona i struje opterećenja.
 Pretvarači sa mrežnom komutacijom

Pretvarači sa prinudnom komutacijom

 Ispravljač sa transformatorom
sa srednjom tačkom

‰ Transformator obezbeđuje električnu

izolaciju
‰Srednja vrednost struje izvora je nula
‰Vršna vrednost napona diode je 2Vm
‰ Potrebne su samo dve diode.
 Otporno opterećenje

Napon na otpornom opterećenju je:

Srednja vrednost ovog napona je:

Struja opterećenja:

Snaga absorbovana na otpornom opterećenju je

Mrežni pretvarač sa transformatorom sa srednjom
tačkom
 Talasni oblik napona opterećenja za kolo sa slike ispred

Neka je provodio tiristor T1. Počev od trenutka t =π / ω pošto je e2  e1

tiristor T2 se neće paliti sve do trenutka (π + α) / ω . Šrafirana površina sa
slike iznad određena je sa:
( α+µ ) ω ( α+µ ) ω ( α+µ ) ω
e1 + e2 e −e
S∆ = ∫
α ω
e2 (t )d t − ∫
α ω
2
dt = ∫ 2 1 dt
α ω
2
( α+µ ) ω

Pošto u periodu komutacije vazi: S∆ = ∫

α ω
e2 d t
 d
+ u i1K =
−i K ,i 2K =
d i1
e1 L +u e1 +=
e2 L ( 1 2) =
i + i + 2u e2 L
d i2 iK
dt dt dt
d
pa je :
e1=
+ e2 L (i10 − i K + i 20 + i K ) + 2u
dt
e1 + e2
u=
2 d i1 e1 + e2
Takođe se može pisati da je: −e + L d i1 + u =0 −e1 + L + =0
1
dt dt 2
di e − e d e1 − e2
L 1= 1 2 L ( 10 K )
i − i =
dt 2 dt 2
d i K e2 − e1
L =
dt 2
α ω+ t
e2 − e1
Li K ( t ) = ∫ dt
α ω
2
µ
Ako se gornji integral uzme u granicama ( ω , ω + ω ) dobija se:
α α

i K 1 ( α ω+µ ω) α ω+ t
e2 − e1
L ∫
i ( α ω)
d i K1 = ∫
α ω
2
dt
K1
Struje prekidačkih elemenata i napona opterećenja u procesu
komutacije.
 ( α+µ ) ω
e2 − e1
LI d = ∫
α ω
2
dt

• Pošto je vreme komutacije

e2 − e1 vrlo kratko u odnosu na učestanost
mreže, približno je ≅ const. =
k, pa je struja komutacije
linearna. 2

Proračun srednje vrednosti napona na potrošaču

1   2 ( π+α )/ ω 
( π+α )/ ω
=υAV  ∫ (t ) d t − LI d   ∫ E 2sin ωt d t − LI d  ⇒
e1=
T 2  α/ ω  T  α / ω 

 α ω

=υAV
2 E 2

T ω
cosω t = − LI d
 2
 ωT
{ }
E 2 cosα − cos( π + α )  − ωLI d ,
 ( π+α ) ω

=υAV
1
π
{
E 2 cosα + cos = α  − xI d
1
π
} {
2E 2 cosα − xI d , }
 2 xI
=υAV E 2 cosα − d
π π
• Diskusija:
Na slici ispod dat je oblik napona opterećenja za dva različita slučaja
vrednosti upravljačkog ugla (u jednom slučaju je upravljački ugao manji od
90o, a u drugom veći od 90o).
• Posmatrajmo još slučaj “čistog” istravljača tj. rad posmatranog
pretvarača sa α =0 . 2 xI d
t   µ ω
1   e2 − e1
υ=
AV
π
E 2−
π
iL =
L ∫
0
2
dt

Struje prekidačkih elemenata i napona opterećenja u procesu komutacije

 Dimenzionisanje transformatora

• Redovno je pri izradi pretvarača potreban

transformator, čija je izlazna snaga nešto veća
od snage samog pretvarača. Pri tom se mora
voditi računa da ne bude prekoračena
maksimalna indukcija u jezgru, kao i da struja u
(termičkom) pogledu ne izazove prenaprezanje
namotaja.
• U cilju pojednostavljenja, pretpostavićemo da je
odnos transformacije primar-fiktivni sekundar 1:1
(odnosno primar-sekundar 1:2). Snaga
transfor­matora može se uzeti kao aritmetička
sredina snaga primara i sekundara:
 1 2 π
=S ( S1 + S2 ) υAV ≡ =
υd
Em ⇒ = E υAV
2 π 2 2
Sledi da je: π π
S1 = υd I d = υAV I d
2 2 2 2
Snaga sekundara (posmatrana kao sekundar polovičnog namotaja) je:
() π
S= = υAV I 2PNS
1
2 EI 2
2 2
Pošto sekundar provodi samo polovinu svake periode biće:
T 2
1 Id
=I 2PNS = ∫
T 0
I d dt
2

pa je :

(1) π Id
=
S2 υAV
2 2 2
Struje primarnog i sekundarnog namotaja transformatora.
 • Ukupna snaga sekundara biće: (1) 2πυAV I d
=
S2 2=
S2
2 2 2
Ukupna snaga transformatora je:
1  2πυAV I d π 
= S + υ I
2 
AV d 
4 2 2 
π π  π 2
S= υAV I d  +  =υAV I d  1+ 
 4 4 2 4  2
 
=
S 1.34υAV I d
Dakle, snaga transformatora mora biti oko 35% veća od snage pretvarača.
 Određivanje vrednosti ugla komutacije
• Ugao komutacije µ tj. vreme koje je potrebno da se izvrši
komutacija µ/ω može se odrediti na osnovu sledeće zakonistosti:
( α+µ )/ ω α+µ
e2 − e1
=
LId ∫
α/ ω
=
2
dt ∫
α
E 2sin ωt d(ωt ) ⇒

E 2
=LI d cosα − cos( µ + α )  ⇒
ω
xI d
cosα − cos( µ + α ) =
E 2
Ugao komutacije dobija se rešavanjem ove jednačine kao:

 xI d 
=µ arccos cosα − −α
 E 2
xI d
cosα − cos( µ + α ) =
E 2
 Karakteristika regulacije

Zavisnost srednje vrednosti napona opterećenja od vrednosti ugla upravljanja.

Monofazni ispravljač sa transformatorom
sa srednjom tačkom i zamajnom diodom
Talasni oblici napona i
struja za kolo
sa prethodne slike
 Srednja vrednost napona na potrošaču

1   2 E 2
πω
πω 
υAV  ∫ E 2sin
= ωt − LI d   cos ∫ − LI d
T 2 α ω  T  ω α ω


2 2
υAV E 2 1+ cosα  − ωLI d
ωT ωT
2E xI
=
υAV 1+ cosα  − d
π π
xI d
υAV ≅ 0,45E(1+ cosα ) −
π
Dimenzionisanje transformatora
Slično kao što je urađeno i kod prethodno analiziranog pretvarača, važi:
1
=S ( S1 + S2 )
2
pri čemu je:
π
S1 =υ1I 1 =EI d = υAV I d pod uslovom da je mT=1.
2 2
Snaga na sekundaru (ukupna,tj. na obe polovine sekundara):
υAV π I d 1 π π 
S2 = 2 pa je:=S υ I + υ I
2  2 2
AV d AV d 
2 2 2 2 

π 2
S=
υAV I d 1+  ≅ 1,34υAV I d
4  2 
Kao i u prethodnom poglavlju, snaga transformatora mora biti oko 35% veća
od snage pretvarača.
Vreme komutacije
µ1 / ω
E 2 xI d
=
LI d ∫ E 2sin ωt d(=
ωt ) (1− cosµ1 ) ⇒ 1− cosµ1 =
0
ω E 2
( α+µ 2 ) / ω

=LI d ∫ E 2 sin ω
= t d(ωt )
E 2
ω
( cos α − cos ( α + µ 2 ) )
α/ω

očigledno ugao µ1 se može dobiti iz formule za µ2, ako stavimo α=0 .

 Karakteristika regulacije

Ovakav pretvarač ne može da se koristi kao invertor jer zamajna dioda na

izlazu onemogućava promenu polariteta izlaznog napona.
Punoupravljivi monofazni mosni pretvarač
Talasni oblici
napona i struja
monofaznog
mosnog
pretvarača.
• Pošto je u toku komutacije u ( t ) = 0 sledi da je:
Id α / ω+µ / ω
1
e( t ) = L
diK
⇒
diK 1
= e( t ) ⇒ ∫− I K L ∫ e(t )d t ⇒ 2LI=d
d i =
(t ) ∫ e( t ) d t
dt dt L d α/ ω

dok je struja komutacije određena sa:

i K (t ) t t
1 1
∫
−Id
d i K = ∫ e(t )d t ⇒ i K (t ) =
L α/ ω
− I d + ∫ e(t )d t
L α/ ω

Srednja vrednost napona na potrošaču

 (180 +α ) ω   α ω 
1  2  E 2
=
υAV ∫ − 2LI d 
E 2sin ωt d t = cosωt − 2LI d  ,
T 2 α ω  T ω 
   (180 
+α ) ω 
22ωLI d
= υAV
2E 2 
2π 
(
cosα − cos 180 + α  −
 )T
,

2 2ωLI d
=υAV E cosα − cos180 cosα + sin180 sin α  − ,
π π
2 2 2xI d
= υAV E cosα − ,
π π
2
υAV ≅ 0,9E cosα − xI d
π
 • Očigledno, za α > 90° postoje υAV < 0, pa pošto struja kroz potrošač
nije promenila smer, biće Popt =
υAV I d < 0 tj. „opterećen“ (motor) će
davati energiju mreži, odnosno biće kočen.

Dimenzionisanje transformatora
1
=
ST ( S1 + S2 )
2

Kao i obično, pretpostavimo da je mT=1. Efektivne vrednosti struja u

primaru i sekundaru biće jednake i iznosiće:
I=
1PMS I=
2PMS Id
π
a efektivne vrednosti napona: = E υAV
2 2

gde je υAV maksimalna moguća vrednost srednje vrednosti napona na

potrošaču (α=0).
1 π π  π
ST =  υAV I d + υAV I d  = υAV I d
2 2 2 2 2  2 2
Dakle: ST =1,11υAV I d =1,11P
 Vreme komutacije
• Vreme komutacije možemo odrediti na osnovu već izvedene relacije

α ω+µ ω

=
2LI d ∫ =
E 2sin ωt d t
E 2
ω
( cosα − cos( α + µ ) ) ⇒
α ω

2xI d
= cosα − cos( α + µ )
E 2
2xI d
cos( α − µ=
) cosα −
E 2
Veličina ugla komutacije zavisi od induktivnosti sekundara
transformatora, struje Id, odnosno E , kao i od ugla α, jer od njega zavisi
da li će napon u posmatranom trenutku biti pozitivan.
Karakteristika regulacije
Polu-upravljivi monofazni mosni pretvarač
• Možemo pisati:
µ1 ω ( α+µ2 ) ω

LI d ∫
0
ωt d t
E 2sin = LI d ∫
α ω
E 2sin ωt d t

Srednja vrednost napona

1  
180° ω
2 
υAV  ∫ ωt d t − LI d 
E 2sin= E 2 ( cosα + 1) − xI d 
T 2  ωT  
 α ω

E 2 xI d
=
υAV (1+ cosα ) − 
π π
Formula važi za uglove α koji su veći od ugla komutacije između dioda.
Talasni oblici napona i
struja
monofaznog polu-
upravljivog mosnog
pretvarača.
 Dimenzionisanje transformatora

Struja transformatorskog namotaja

Na osnovu već sprovedene analize može se pisati:

I=
1PMS I=
2PMS Id
2E 2 π
υAV max = ⇒ E= υAV
π 2 2

1 π
ST = ( S1 + S2 ) = υAV I d = 1,11P
2 2 2
 Vreme komutacije

• Diodna komutacija:
µ1 ω
E 2 xI d
LI= ∫ E 2sin ωt d=
t (1− cosµ1 ) ⇒ 1− cosµ=1
ω
d
0 E 2

•Tiristorska komutacija:

( α+µ2 ) ω

=LI d ∫ =
E 2sin ωt d t
E 2
ω
( cosα − cos( α + µ2 ) ) ⇒
α ω

xI d
cosα − cos( α + µ2 ) =
E 2
 Karakteristika regulacije

Mosne šeme su bolje od šema sa srednjom tačkom jer zahtevaju

transformator manje snage (u odnosu na snagu pretvarača), koji je pri
tom i jednostavniji za izradu. Prednost ovih šema je i to što je
maksimalan moguć napon inverzne polarizacije tiristora (diode) E 2, a
ne 2E 2 kao kod šema sa srednjom tačkom.
RL opterećenje-puno talsni diodni
ispravljač
 RL opterećenje

Puno-talsni ispravljeni sinusoidalni napon na opterećenju može se izraziti

u formi Fourier-ovog reda.
Primetimo da
kako red
harmonika n
raste amplituda
napona pada.

Struja kroz RL opterećenje se određuje superpozicijom, uzimajući svaku frekventnu komponentu

odvojeno i obrazujući ukupan odziv. DC struja i amplitude svake strujne harmonijske komponente
se određuju na osnovu:

‰Primetimo da kako red harmonika n raste, amplitude harmonika napona opada.

‰Za jedno RL opterećnje, impedansa Zn raste kako n raste.
‰Kombinacija opadanja Vn i porasta Zn dovodi do toga da In opada velikom brzinom.
‰Prema tome, dc komponenta i samo nekoliko, ako i toliko, ac komponenti su obično dovoljne da
bi se definisala struja kroz RL opterećenje.
 RL-izvor opterećenje

(b) Slučaj kontinualne struje, u intervalu kada se vrši energizacija kola, struja opterećenja
dostiže ustaljeno stanje nakon nekoliko perioda, (c) Diskontinualna struja, struja opeterećenja
se vraća na 0 tokom svake od perioda
Na primer: kolo DC motora (driver)

DC (srednja) komponenta struje u ovom kolu je:

Kapacitivni izlazni filtar

Analiza se vrši na isti način kao i kod

polu-talasnog ispravljača.

U praktičnim aplikacijam je obično

Naponski dubleri

Primer naponskog dublera:Dualni naponski ispravljač

(110V/220V prekidač)
 LC filtriran izlaz

‰Svrha filtra je da generiše izlazni napon koji je što bliži čistom dc naponu.
‰Kondezator održava izlazni napon na konstantnoj vrednost a
‰induktivnost ispravlja (pegla) struju ispravljača i smanjuje vršnu struju dioda

Kolo može da radi u kontinualnom ili diskontinualnom strujnom modu (režimu).

 LC filtriran izlaz -CCM (kontinualna) analiza

DCM analiza će biti

obrađena kasnije.

Srednja vrednost napona je Vx=2Vm/π

Pošto je srednja vrednost napona na induktivnosti u ustaljenom stanju nula, srednja vrednost
izlaznog napona je:

Srednja struja kroz induktivnost je:

Varijacija struje induktivnosti može se estimirati na osnovu prvog ac člana u Fourier-ovom redu.

Za CCM
režim rada
Kontrolisani puno-talasni ispravljač
RL-opterećenje; Diskontinualni režim rada
 RL-opterećnje; Diskontinualni režim rada

Kolo je identično kontrolisanom polu-talasnom ispravljaču od ranije

Pri čemu je:

 RL-opterećenje; kontinualni režim rada

Struja u trenutku wt=π+α mora biti veća od nule pri kontinualno-strujnom režimu rada.

Koristeći ovu nejednakost kao

kriterijum za rad u kontinualnom
strujnom modu nalazi se da je
za:

kolo u kontinualnom radnom režimu

 RL-opterećenje; kontinualni režim rada

Metoda na osnovu koje se određuju izlazni napon i struja je bazirana na primeni Fourier-ovog
reda, u kontinualnom režimu rada.

DC (srednja) vrednost je:

Amplitude ac članova se računaju na osnovu:

Harmonijski sadržaj izlaznog napona vs.
ugao kašnjenja
 RMS vrednost struje
Fourier-ov red za struju je određen superpozicijom kao što je to urađeno i za nekontrolisan
ispravljač ranije.

Pri čemu je:

 Kontrolisani ispravljač sa RL-izvor izlazom

SCR se može uključiti pri uglu koji je:

U slučaju kontinualne struje kroz opterećenje:

 Kontrolisan monofazni konvertor koji radi
kao invertor

‰Moguće je da energija (snaga) teče od opterećenja ka ac izvoru, što klasifikuje to kolo kao
invertor.

Struja opterećenja mora biti smera

koji je određen uslovom: Vdc mora biti
negativno.
Za rad u ispravljačkom režimu

za rad u invertorskom radnom

režimu

Ukoliko je induktivnost dovoljno velika

snaga absorbovana na mostu i
transferisana u ac sistem je:
Primetimo da su struja opterećenja i snaga osetljivi na promenu vrednosti ugla kašnjenja,
i na pad napona na SCRs iz kog razloga izlazni napon mosta postaje blizak vrednosti
napona dc izvora.
Na primer, pretpostavimo da napon na provodnom SCR iznosi 1V. Dva SCRs
provode uvek istovremeno, tako da je srednja vrednost izlaznog napona mosta
umanjena za 2V.

Srednja struja u svakom SCR je jedna-polovina srednje struje opterećenja. Snaga

absorbovana na svakom SCR je približno jednaka proizvodu struje tog SCR i napona na
njemu, tj. naponskog pada na provodnom SCR-u.