KOČENJE U ELEKTORMOTORNOM

POGONU

Kočenje služi za:

- smanjivanje brzine sa većim koeficijentom usporenja
nego kod prirodnog usporavanja
- držanje pogona u stanju mirovanja

Postoje dve vrste kočenja:

1) mehaničko, sa mehaničkim kočnicama,

2) električno kočenje, motor razvija momenat koji

deluje u suprotnom smeru od smera obrtanja.
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
 ELEKTRIČNO KOČENJE MOTORA
JEDNOSMERNE STRUJE SA
NEZAVISNOM POBUDOM

Tri vrste kočenja:

1. Rekuperativno;
2. Protivstrujno ( dva načina);
3. Dinamičko ( reostatsko)

Zajedničko za sva kočenja je da mašina (motor) menja ulogu, odnosno radi

kao generator, pretvara mehaničku energiju u električnu.

Navedena kočenja se razlikuju po načinu realizacije i po tome kako se troši

dobijena električna energija.
 REKUPERATIVNO KOČENJE

Polazeći od relacije:
N:
Ra
  0    2 mm
f
dobija se:

mm   2f / Ra    /   0
Mehanička snaga na vratilu mašine je:

 
mm     2f / Ra    
i biće negativna samo ako je  <0, odnosno ako je >0 !! U II
kvadrantu.
Na sličan način se može pokazati da se generatorski režim za <0,
ima kada je:
 < 0, odnosno   0
 Zbog promenjenog toka energije ima se naponska jednačina
za kolo indukta:

e  Ra  ia  ua / ia
e  ia  Ra  i  ua  ia
2
a

Razvijena Snaga vraćena u

snaga Džulova snaga mrežu
Realizacija:
1.slučaj, kad brzina po apsolutnoj vrednosti postane veća od
brzine praznog hoda (kolica na nizbrdici, spuštanje tereta kod
dizalice);
2. slučaj, kada se brzina praznog hoda smanji ispod trenutne brzine.

ua  smanjivanje napona za  f   f nom  const.

0 
 f  povećanje  f do  f nom , za ua  ua nom  const.
Osobine:

- ekonomično;
- ne zahteva posebnu opremu;
- može se ostvariti samo kad se steknu
potrebni uslovi.

Primena:

Kod električnih vozila i dizalica, i u

regulisanom pogonu kod promena brzine.
 
 Prirodna

Kočna

Opterećenje
m
 PROTIVSTRUJNO KOČENJE

1. Način  ua  0  0  0 

+ ia

iak
ua Rad M
 Mehanička snaga =  2f / Ra     
je negativan ako je   0, a  <0. Iz ove dve nejednačine sledi:

  0

Ovakav režim ima se u IV kvadrantu, a može se ostvariti

dodavanjem (velikog) otpora na red sa induktom.

Bilans snaga: u a Ra  Rad

  mm /  m m
f f2
N:
u a  ia  mm     Ra  Rad   ia2
Snaga izvora + meh. snaga = Džulova snaga !!!!!
Osobine:

- velika razvijena toplotna energija;

- potrebna dodatna oprema (otpornici);
- efikasno kočenje !

Primena:

Kod dizalica za spuštanje stalnom brzinom.

 
Prirodna


Opterećenje
m

Kočna
 PROTIVSTRUJNO KOČENJE
2. Način  ua  0   0  0

+ ia

iak
ua Rad
M e
 Mehanička snaga < 0

ako je:  < 0, a  >0, iz

čega sledi:

 < 0

odnosno (jer je 0 < 0 !!):

|| >|0|
Ovakav režim ima se u II kvadrantu, a ostvaruje se dodavanjem
(velikog) otpora na red sa induktom. Predhodno su krajevi indukta
prevezani!!

Bilans snaga kao i u predhodnom slučaju, ali je mm < 0.

Osobine

- najefikasnije kočenje!
- revers

Primena:

Za nagla kočenja pogona koji radi u I kvadrantu i za kočenje kolica koja

su na nizbrdici.
 
 Prirodna

Kočna

Opterećenje

Opterećenje


 DINAMIČKO KOČENJE

Kada se indukt odvoji od izvora i njegovi krajevi spoje preko dodatog

otpora važi:

ua = 0

+ ia

Rad iak
ua
M e
Iz izraza za mehaničku karakteristiku dobija se:

Ra  Rad
  mm
2
f

Mehanička karakteristika motora u ovom slučaju leži samo u II i IV

kvadrantu i prolazi kroz koordinatni početak.

Nagib karakteristike se može podešavati pomoću dodatog

otpora.
Množeći izraz (mm ) sa mm dobija se:

mm     Ra  Rad   ia2

sva mehanička energija se pretvara u toplotu !!

Osobine:

•autonomnost u radu (pobuda ?);

•dodatna oprema;
•mali kočioni momenat pri malim brzinama.

Primena:

Zaustavljanje pogona u havarijskim režimima, spuštanje

tereta i kočenje vozila na nizbrdici (autonomno).
Rad

M
 
 Prirodna

Opterećenje
m

Kočna