Određivanje-obračun

snage u kolima
energetske elektronike
Obračun snage je od esencijalnog značaja u analizi i
dizajniranju kola energetske elektronike.

Preračunavanje snage kod kola sa nesinusoidalnim

naponima i strujama
 Trenutna snaga

p (t ) = v (t ) i (t )

Ova relacija je važeća za bilo koji uređaj ili kolo.

Trenutna snaga je generalno
posmatrano vremenski-promenljiva funkcija.
 Trenutna snaga

(a) Za pasivni element prema konvenciji

p(t)>0 ukazuje na činjenicu da se snaga
absorvuje na tom elementu,
(b) p(t)>0 , uakazuje na činjenicu da snaga
biva isporučena, predata od strane tog
izvora

Konvencija za pasivne Konvencija za

komponente
aktivne
 Energija
Energija, ili rad, je integral trenutne snage
u vremenu.
Energija utrošena na komponenti u
intervalu od t1 do t2 je

V: Volt
I: Amper
P:Watt
W=Joule
 Srednja snaga
Periodične naponske i strujne funkcije proizvode
periodičnu trenutnu funkciju snage.
Srednja snaga je vremenski usrednjena
vrednost vrednost p(t) u toku jedne ili više perioda.

Može se odrediti i kao energija po periodi

 Primer
Napon i struja, u skladu sa konvencijom
za pasivne komponente, za neki uređaj dati su
na slikama ispod.
 Primer

(a) Odredićemo trenutnu snagu p(t)

absorbovanu od strane uređaja.
(b) Odredićemo energiju absorbovanu od
strane uređaja u toku jedne periode.
(c) Odredićemo srednju snagu absorbovanu
od uređaja.
Rešenje (a)
 Rešenje (b-c)
(b) Energija absorbovana na uređaju u jednoj periodi je:

(c) Srednja snaga je određena sa:

Srednja snaga se može odrediti i na osnovu već određene energije i periode:

 DC naponski izvor

Srednja snaga absorbovana sa dc naponskog izvora

Iznoseći konstantni napon Vdc ispred integrala dobijamo:

Sledi, srednja snaga

absorbovana sa dc
naponskog izvora je
proizvod napona i srednje
struje.
 Induktivnosti i kondezatori

Induktivnosti i kondezatori poseduju određene

posebne karakteristike koje su važne za primenu
u kolima energetske elektronike.

Za periodične struje i napone možemo pisati,

 Induktivnosti
Za jednu induktivnost, energija akumulisana u njemu
je određena sa:

Ukoliko je struja kalema periodična, akumulisana

energija na kraju jedne periode je ista kao i na početku
periode.
Ovo nepostojanje mrežnog transfera energije
indicira da je srednja snaga absorbovana od jedne
induktivnosti nula pri radu u ustaljenom periodičnom
stanju.
 Induktivnosti

Trenutna snaga ne mora obavezno biti

jednaka nuli zato što snaga može biti
absorbovana u jednom delu periode i vraćena u
kolo u toku drugog dela periode.
 Induktivnosti

Nadalje, na osnovu naponsko-strujne relacije

koja važi za jednu induktivnost

Sledi da za periodičnu struju,

srednja vrednost napona nad
induktivnošću je jednaka nuli.

Ovo je veoma važno i koristiće se

u analizi mnogih kola, uključujući
dc-dc konvertore i dc izvore za
napajanje.
 Kondezatori
Za kondezator, akumulisana energija je odeređena sa

Ukoliko je napon kondezatora periodičan, akumulisana

energija je ista na kraju i na počeku periode. Sledi da je
srednja snaga absorbovana od kondezatora nula za rad u
ustaljenom periodičnom stanju.
 Kondezatori
Na osnovu naponsko-strujne relacije za kondezator,

Sledi da za periodičan
napon, srednja
vrednost struje
kondezatora je nula.
 Primer
Snaga i Napon na induktivnosti
Struja kroz induktivnosti od 5mH sa slike (a) je
periodični trougaoni talas prikazan na slici (b).
Odrediti napon, trenutnu snagu, i srednju
vrednost snage za posmatranu induktivnost.
 Rešenje
Napon na induktivnosti se računa iz
v(t) = L(di/dt) i prikazan je na (c).

Srednja vrednost napona na

induktivnosti je nula, što se može i
videti (zaključiti) sa slike (c).
Trenutna snaga na induktivnosti
je određena sa p(t)= v(t)i(t) i
prikazana je na slici (d).
Kada je p(t) pozitivno, induktivnost
absorbuje snagu, a kada je p(t)
negativno, induktivnost generiše
(predaje) snagu.
Srednja snaga na induktivnosti je
nula.
 Povraćaj energije
Induktivnosti i kondezatori mogu biti energizovani i de-
energizovani u mnoštvu kola energetske elektronike.

Na primer, solenoid koji se koristi za injektovane goriva kod

automobila se energizira u definisanom vremenskom
intervalu preko tranzistorskog prekidača.
Energija se akumuliše u induktivnosti solenoida u intervalu kada
struja bude uspostavljena.
Kolo mora biti tako dizajnirano da oslobodi energiju
uskladištenu u induktoru kako bi se onemogućilo
oštećenje tranzistora u procesu njegovog gašenja.
Efikasnost kola može biti povećana ukoliko uskladištena
energija može biti preneta na opterećenje ili na izvor, pre
nego da se utroši (disipira) na otpornosti kola.
 “ON” “OFF”

Pretpostavimo da se otpornost kalema može zanemariti, i da se dioda i

tranzistorski prekidač mogu smatrati idealnim.
Kontura dioda-otpornik formirana otvranjem prekidača oslobađa
akumulisanu energiju u induktivnosti u procesu gašenja tranzistora.
Bez putanje dioda-otpornik, tranzistor bi bio uništen u intervalu kada se
gasi.
Tranzistor vodi u
intervalu: 0< t<t1

Struja izvora i
induktivnosti
linearno raste
kada tranzistor
vodi.
Tranzistor ne vodi
u intervalu: t1 < t< T

Struja induktivnosti i
otpornika
eksponencijalno opada
sa vremenskom
konstantom L/R.
Srednja snaga koju predaje dc izvor
 Srednja snaga absorbovana
na otporniku
Može se odrediti integraljenjem izraza za trenutnu snagu
otpornika, ali posmatranjem kola može se otkriti lakši način
za obračun.
Srednja snaga absorbovana od strane induktivnosti je
nula, a snaga absorbovana od strane idealnog tranzistora i
diode je takođe nula.

Prema tome sledi, sva snaga predate od strane izvora

mora biti utrošena od strane otpornika
 Srednja snaga absorbovana
na otporniku
Drugi način kojim se može pristupiti ovom problemu
zasnovan je na određivanju vršne vrednosti akumulisane
energije u induktivnosti,

Sva energija akumulisana u induktivnosti prenosi se

(transferiše) na otpornik u intervalu kada je prekidač otvoren.
Utrošena snaga na otporniku može se izračunati iz
 Još jedan od načina za oslobađanje uskladištene
energije u induktivnosti je prikazan na slikama ispod.
Dva tranzistorska prekidača se uključuju i isključuju
simultano.
Tranzistori vode u
intervalu: 0 < t< t1

Struja kroz
induktivnost i
izvor linearno
raste kada
tranzistori vode.
Tranzistori ne vode
u intervalu: t1 < t< T

Nema gubitaka

(ii) Srednja struja izvora

je 0, iz kog razloga je
srednja snaga izvora
0.

(i) Izvor prima

snagu kada je
struja izvora
negativna.
 Efektivna vrednost: RMS

Efektivna vrednost periodičnog napona se izvodi iz srednje

snage koja je predata otporniku.

Za periodični napon na otporniku, njegova efektivna

vrednost je definisana kao napon koji je efektivan kao i
dc napon u pogledu srednje snage (koja se oslobađa na
tom otporniku).

=
Srednja snaga otpornika

Jednacina kojom se definise srednja snaga je oblika:

Slično gornjoj relaciji, rms vrednost struje se izvodi iz
P=RI2rms kao:

Korisnost rms vrednosti napona i struje leži u činjenici da se

na osnovu njih može odrediti snaga utrošena na otporniku.
Pored toga, napon i struja u ac energetskom sistemu
su nepromenljivi u svojim rms vrednostima.
Rangiranje uređaja kakvi su na primer transformatori se
vrši (specificira) na osnovu rms vrednosti napona i struje.
 Primer

Odrediti rms vrednost periodičnog impulsnog

signala faktora ispune D kao što je prikazano na slici
ispod.
Napon je definisan na sledeći način:

Koristeći već izvedene relacije rms vrednost date talasne

funkcije je:

što na kraju daje:

 Primer
RMS vrednost sinusoide
Potrebno je odrediti rms vrednost sinusoidalnog napona

pri čemu je:

 Primer
RMS vrednost sinusoide

Potrebno je odrediti rms vrednost ispravljenog sinusnog talasa

napona (puno-talasni ispravljač):
 Primer
RMS vrednost sinusoide
Potrebno je odrediti rms vrednost
polu ispravljenog sinusnog talasa
napona (polu-talasni ispravljač):

definisanog za
a u ostalim intervalima ima vrednost 0.
 Struja neutralnog voda u
trofaznom sistemu

Jedan kancelarijski kompleks se napaja preko

trofaznog četvoro-žilnog sistema
 Struja neutralnog voda u
trofaznom sistemu

Opterećenje je jako nelinearno i kao rezultat

delovanja ispravljača unutar napojnog sistema,
struje svake od tri faze su sledećeg oblika
 Struja neutralnog voda u
trofaznom sistemu

Struja neutralnog voda je zbir struja faza.

Ukoliko je rms vrednost struje u svakom faznom provodniku poznata i iznosi 20A, odrediti rms
struju u neutralnom vodu.
 RMS sume dva periodična napona
Treba primetiti da je površina funkcije kvadrata struje neutralnog voda in, tri puta struja
svake od faza ia

Primetimo da rms neutralnog voda je veća

od fazne struje u ovom slučaju.

Tro-fazni distribucioni sistem koji napaja

jako nelinearna opterećenja mora
posedovati neutralni provodnik koji je
u stanju da provodi puta veću struju
nego linijski provodnik
 RMS sume dva periodična napona

Član koji sadrži proizvod v1v2 u gornjoj relaciji je jednak 0 ukoliko su funkcije v1 i v2
ortogonalne. To se dešava u situaciji kada su
v1 i v2 sinusoide različitih frekvencija. Za ortogonalne funkcije je,
Primetimo da je

pa je tada

Ukoliko je napon suma više od dva periodična napona, koji su svi međusobno
ortogonalni, rms vrednost takvog napona je određena kao:

Primetimo da se gornja relacija može primeni na uređeni primer za

određivanje rms vrednosti struje neutralnog provodnika.
 Primer
RMS Vrednost Trougaone talasne funkcije

(a) Trougaona talasna funkcija struje kakva je data na slici (a) se često javlja u kolima dc
izvora za napajanje. Treba odrediti rms vrednost takve struje.

(b) Odrediti rms vrednost offset-nog trougaonog signala sa slike (b).

Rešenje:
(a) Struja je definisana kao:

RMS vrednost se može odrediti na osnovu već izvedene relacije kao:

Detalji integracije su dosta dugi, ali rezultat koji se dobija je vrlo jednostavan. RMS
vrednost trougaonog strujnog signala je
(b) RMS vrednost ofsetnog trougaonog signala se može odrediti na osnovu rezultata iz
tačke (a). Pošto trougaona funkcija u delu (a) nema dc komponentu, dc signal i trougaona
funkcija su međusobno ortogonalne, tako da se može primeniti izvedeni izraz koji tretira
takvu situaciju,
 Prividna snaga S

Prividna snaga je proizvod rms vrednosti

napona i rms vrednosti struje i često se koristi za
specificiranje-dimenzionisanje nivoa snage sa
kojom neka oprema radi, kao npr. transformatori.
 Faktor snage

Faktor snage opterećenja se definiše kao odnos

(količnik) srednje snage i prividne snage:
 Preračunavanje snage u kolima
sa ac sinusnim signalima
Za bilo koji element kola kod koga su

Trenutna snaga je

Uz pomoć trigonometrijskih identiteta sledi da je

 Preračunavanje snage u kolima
sa ac sinusnim signalima
Srednja snaga
usrednjeno 0 constant
 Preračunavanje snage u kolima
sa ac sinusnim signalima
U ustaljenom režimu, nema potrošnje mrežne
snage od strane induktivnosti i kapacitivnosti.
Pojam reaktivna snage se uobičajeno koristi u vezi sa
naponima i strujama kalema i kondezatora.
Reaktivna snaga je okarakterisana energijom koja je
uskladištena u toku jedne polovine periode i
energijom povraćenom-obnovljenom u drugoj
polovini.

Kompleksna snaga
 Obračun snaga u slučaju
nesinusoidalnih periodičnih talasnih funkcija

Fourier-ov niz
 Alternativni izrazi za Fourier-ov niz

Sinusni i cosinusni članovi iste frekvencije mogu

se kombinovati u jednu sinusoidu, što dovodi do alternativnog
izraza za Fourier-ov red:

ili
i
 Član a0 je konstanta i predstavlja srednju
vrednost funkcije f(t): pretstavlja dc napon
ili dc struju u električnim aplikacijama.

Koeficijent C1 je amplituda člana na

fundamentalnoj frekvenciji-osnovni harmonik.

Koeficijenti C2, C3, . . . su amplitude

harmonika na frekvencijama 2, 3, . . .
RMS vrednost funkcije f(t) može se odrediti iz Furijeovog reda:
 Nesinusoidalni izvor i linerano opterećenje

Ukoliko se nesinusoidalni periodični napon primeni na linearnom

opterećenju snaga koja se utroši na opterećenju može se odrediti
primenom principa superpozicije.

Nesinusoidalni periodični napon se može predstaviti

ekvivalnentno kao serija
(kombinacija) Fourier-ovog niza napona, kako je to i
ilustrovano na slici desno.

Struja opterećenja može biti određena

primenom supepozicije.

Superpozicija u određivanju snage

ne daje korektno rešenje u slučaju
kada su izvori istih frekvencija.
 Primer

Nesinusoidalni periodični napon opisan je Furijeovim redom:

Ovaj napon je vezan na opterećenje koje se sastoji od otpornika otpornosti 5 oma i
induktivnosti od 15mH. Odrediti snagu absorbovanu od strane opterećenja.

DC struja je određena kao:

AC članovi struje se određuju na osnovu fazorske analize kao:

Struja opterećenja se može izraziti kao:

Snaga svakog od članova Furijevog reda se može odrediti na osnovu poznate relacije kao:

Ukupna aktivna snaga je:

Snaga absorbovana od strane opterećenja može se odrediti kao I2RMSR u ovom kolu pošto
je srednja snaga na induktivnom članu jednaka 0.
 Sinusoidalni izvor i nelinearno opterećenje

Naponski izvor je linearan

Ukoliko sinusoidalni naponski izvor se veže na nelinearno opterećenje, talasni

oblik struje neće biti sinusoidalan ali se može predstaviti kao Fourier red.
Tada je srednja snaga absorbovana od strane opterećenja

Primetimo da se jedini nenulti član snage

javlja na frekvenciji primenjenog napona.

Faktor snage opterećenja je:

RMS vrednost struje je određena na osnovu:

Reaktivna snaga sinusoidalnog napona i nesinusoidalne struje je već
određena. Jedini nenulti član reaktivne snage postoji na frekvenciji napona:

Sa P i Q koji su ranije definisani u nesinusoidalnom slučaju, prividna snaga S mora

obuhvatiti i članove sa strujama čije se frekvencije razlikuju od noseće-naponske
frekvencije. Termin volt-amperska distorzija D se u tom slučaju tradicionalno koristi u
obračunu vrednosti prividne snage S,

gde je:

U slučaju nesinusoidalnih struja i napona za njihovo opisivanje koriste se i faktor oblika i

crest faktor: