Elektrotehniki fakultet u Beogradu Katedra za elektroniku

Predmet: Nastavnik:

Uvod u elektroniku Dragan M. Vasiljevi

Tema:

Metode analize kola u elektronici I deo

Svrha predavanja: Definisati osnovne komponente sa dva kraja koje se koriste u elektronici. Pokazati analizu elektronskih kola sa razliitim pristupima: analitiki, grafiki, aproksimativno (heuristiki), eksperimentalno i raunarskim simulacijama. Elektronske komponente sa dva kraja U elektronici se koriste komponente sa dva i sa vie krajeva. U uvodnom kursu e biti definisane samo osnovne elektronske komponente sa dva kraja koje ne akumuliraju energiju. Sloenije komponente i elektronska kola e se izuavati kasnije u raznim predmetima elektronike od Analogne elektronike do Digitalne elektronike i Projektovanja integrisanih kola. Dananja sloena integrisana kola u sebi sadre vie miliona komponenata.

Otpornik
Otpornik je pasivna komponenta (ne daje energiju, samo troi) sa dva kraja. Otpornik u elektronskim kolima slui za definisanje (ogranienje) intenziteta struje u grani kola iji se krajevi nalaze na definisanoj razlici potencijala. Otpornik ima elektrinu otpornost R jednaku u oba smera proticanja struje. Strujno-naponska statika karakteristika otpornika je data na slici 1.

Slika 1. Strujno-naponska karakteristika otpornika.

Karakteristika je izmerena taku po taku, tako to je postavljen jednosmerni napon E na vrednost v izmerenu voltmetrom V. Struja i kroz otpornik je izmerena ampermetrom A. Nagib strujno-naponske karakteristike je ravan otpornosti R otpornika dv/di = R.

Idealan naponski izvor (generator)

Idealan naponski izvor je aktivna komponenta (daje energiju, ne troi) sa dva kraja. Idealni naponski generator daje napon E izmeu svojih krajeva nezavisno od otpornosti potroaa Rp koja je prikljuena na njegove krajeve, izuzimajui vrednost Rp= 0. Drugim reima, idealni naponski generator daje isti napon E pri svim vrednostima struje i od nula do neke konane maksimalne vrednosti. Funkcija idealnog naponskog izvora u elektronskim kolima je da dri konstantnu razliku potencijala izmeu krajeva na koje je prikljuen. Strujno-naponska statika karakteristika idealnog naponskog izvora je data na slici 2.

Slika 2. Strujno-naponska karakteristika idealnog naponskog izvora. Karakteristika je izmerena taku po taku, tako to je generator prikljuen na promenljivi potroa Rp na ijim se krajevima meri jednosmerni napon v voltmetrom V. Struja i kroz potroa je izmerena ampermetrom A. Nagib strujno-naponske karakteristike idealnog generatora je vertikalan, to odgovara konstantnoj vrednosti napona generatora pri svakom optereenju, odnosno nultoj unutranjoj otpornosti izvora: dv/di = 0.

Realni naponski izvor (generator)

Realni naponski izvor je aktivna komponenta (daje energiju, ne troi) sa dva kraja. Funkcija realnog naponskog generatora se moe modelirati sa rednom vezom idealnog naponskog izvora E i otpornikom otpornosti Rg . Veliina E se naziva napon praznog hoda, a veliina Rg unutranja otpornost generatora. Realni naponski generator daje napon praznog hoda E izmeu svojih krajeva samo u sluaju da je otpornost potroaa Rp koja je prikljuena na njegove krajeve beskonano velika. Drugim reima, realni naponski generator daje napon v na svojim prikljucima koji zavisi od struje i kroz generator: v = E - Rg i Strujno-naponska statika karakteristika realnog naponskog izvora je data na slici 3.

Slika 3. Strujno-naponska karakteristika realnog naponskog izvora. Karakteristika je izmerena taku po taku, tako to je generator prikljuen na promenljivi potroa Rp na ijim se krajevima meri jednosmerni napon v voltmetrom V. Struja i kroz potroa je izmerena ampermetrom A. Nagib strujno-naponske karakteristike idealnog generatora je kos i zavisi od unutranje otpornosti generatora: dv/di = -Rg. Razumljivo je da iz realnog generatora ne moe fiziki da se izdvoji njegova unutranja otpornost jer je u pitanju samo elektrini model generatora.

Idealan strujni izvor (generator)

Idealan strujni izvor je aktivna komponenta (daje energiju, ne troi) sa dva kraja. Idealni strujni generator daje struju I kroz svoje krajeve nezavisno od otpornosti potroaa Rp koja je prikljuena, izuzimajui vrednost Rp= . Drugim reima, idealni strujni generator daje istu struju I pri svim vrednostima napona v od nula do neke konane maksimalne vrednosti. Funkcija idealnog strujnog izvora u elektronskim kolima je da dri konstantnu struju u grani kola u koju je prikljuen. Strujno-naponska statika karakteristika idealnog strujnog izvora je data na slici 4.

Slika 4. Strujno-naponska karakteristika idealnog strujnog izvora. Karakteristika je izmerena taku po taku, tako to je generator prikljuen na promenljivi potroa Rp na ijim se krajevima meri jednosmerni napon v voltmetrom V. Struja i kroz potroa je izmerena ampermetrom A. Nagib strujno-naponske karakteristike idealnog generatora je horizontalan, to odgovara konstantnoj vrednosti struje generatora pri svakom optereenju, odnosno beskonanoj unutranjoj otpornosti izvora: dv/di = .

Realni strujni izvor (generator)

Realni strujni izvor je aktivna komponenta (daje energiju, ne troi) sa dva kraja. Funkcija realnog strujnog generatora se moe modelirati sa paralelnom vezom idealnog strujnog izvora I i otpornikom otpornosti Rg . Veliina I se naziva struja kratkog spoja, a veliina Rg unutranja otpornost generatora. Realni strujni generator daje struju kratkog spoja I izmeu svojih krajeva samo u sluaju da je otpornost potroaa Rp koja je prikljuena na njegove krajeve ravna nuli. Drugim reima, realni strujni generator daje struju i na svojim prikljucima koja zavisi od napona v na krajevima generatora: i = I - v/Rg . Strujno-naponska statika karakteristika realnog strujnog izvora je data na slici 5.

Slika 5. Strujno-naponska karakteristika realnog strujnog izvora. Karakteristika je izmerena taku po taku, tako to je generator prikljuen na promenljivi potroa Rp na ijim se krajevima meri jednosmerni napon v voltmetrom V. Struja i kroz potroa je izmerena ampermetrom A. Nagib strujno-naponske karakteristike idealnog generatora je kos i zavisi od unutranje otpornosti generatora: dv/di = - Rg. Razumljivo je da iz realnog generatora ne moe fiziki da se izdvoji njegova unutranja otpornost jer je u pitanju samo elektrini model generatora.

Dioda
Dioda je pasivna elektronska komponenta (ne daje energiju, samo troi) sa dva kraja od kojih se jedan zove anoda, a drugi katoda. Dioda izrazito provodi struju u smeru od anode ka katodi, to se oznaava i kao direktna polarizacija diode. Provoenje struje u suprotnom smeru od katode prema anodi je slabo izraeno, to se oznaava kao inverzna polarizacija diode. Stoga se kae da dioda ima usmerako svojstvo.Dioda u elektronskim kolima ima razliite namene koje se baziraju na proputanju struje samo u jednom smeru. Strujno-naponska statika karakteristika otpornika je data na slici 6.

Slika 6. Strujno-naponska karakteristika diode.

Strujno-naponska karaktristika diode

Karakteristika je izmerena taku po taku prema pozitivnim smerovima oznaenim na slici, tako to je postavljen jednosmerni napon E na vrednost vD izmerenu voltmetrom V. Struja iD kroz diodu je izmerena ampermetrom A. Sa karakteristike diode se uoava oblast direktne polarizacije diode kada su vD , iD pozitivni u odnosu na pozitivne smerove oznaene na slici. Vidi se da je za male vrednosti napona (0,VDT), struja diode mala. Napon VDT se zove prag provoenja diode. Za vrednosti napona vee od VDT, struja diode naglo raste za male prirataje napona na diodi. Kada su vD , iD negativni u odnosu na pozitivne smerove oznaene na slici, dioda radi u oblasti inverzne polarizacije. Struja IS se naziva inverzna struja diode i ima malu vrednost (pA,nA) u opsegu napona (0,BVD). Deo statike karakteristike diode nacrtan isprekidanom linijom u oblasti inverzne polarizacije oznaava rad diode u oblasti naponskog proboja diode. Naponski proboj diode nastaje pri naponu proboja BV--D kada se radni uslovi podese tako da se pojave novi fiziki procesi koji ugroze fiziki proces koji stvara usmerako svojstvo diode. U oblasti naponskog proboja diode, za male promene napona, dolazi do velikih promena struje kroz diodu.

Poluprovodnike diode
Poluprovodnik je materijal koji se po elektrinim svojstvima nalazi izmeu provodnika i izolatora. Kao poluprovodnici se uglavnom koriste materijali od silicijuma i germanijuma. Dananja tehnologija izrade dioda se bazira na poluprovodnicima. Poluprovodnika dioda ima strujno-naponsku karakteristiku kao na slici 6, koja se opisuje izrazom: vD iD = IS [exp ( ----- ) - 1] (1) VT IS je inverzna struja diode, parametar odreen nainom izrade. VT = kT/q se naziva temperaturni napon i ima priblinu vrednost 26 mV. k je Bolcmanova konstanta. T je apsolutna temperatura. q je elementarno naelektrisanje.

Raspodela struja i napona u diodnim kolima

Na slici 7 je pokazano jednostavno kolo sa jednom diodom, jednim otpornikom i jednim idealnim naponskim izvorom. Potrebno je odrediti u diodnim kolima struje i napone u kolu.

Slika 7. Diodno kolo. Analitiki postupak vD iD = IS [exp ( vD = E - R i D Jednaine su transcedentne. Analitiko reenje ne postoji.
--------------

Koristei Kirhofova pravila, napisane su jednaine: ) - 1] (1) (2)

VT

Grafiki postupak
Na slici 7 je nacrtana statika karakteristika diode opisana formulom (1). Statika karakteristika diode sadri parove vrednosti (vD , iD) koji su mogui na krajevima diode na osnovu karakteristika same diode kao elementa. Jednaina (2) opisuje drugi Kirhofov zakon za konturu koja sadri izvor E, otpornik R i diodu D. Ta jednaina je prava linija i sadri parove vrednosti (vD , iD) koji su mogui da bi bio zadovoljen Kirhofov zakon. Jednaina (2) definie radnu pravu kola na slici 7 za diodu kao element.

Slika 8. Grafiko reavanje kola; radna prava i radna taka. ime je odreen par (vD , iD) ? Oigledno presekom radne prave i statike karakteristike diode, taka Q, jer jedino taka Q svojim koordinatama zadovoljava i zahteve diode kao elementa i zahteve Kirhofovog zakona. Taka Q se zove mirna radna taka.

Aproksimativni postupak
Priblino reavanje kola zahteva poznavanje realnih vrednosti parametara komponenata koje su odreene tehnologijom i sposobnost razborite analize i zakljuivanja (pronalazaki pristup).

PRIMER: Kolo na slici 7.

INJENICE: 1. Dioda je direktno polarisana. 2. Pad napona na direktno polarisanoj diodi je ispod 1V. 3. Vrednost napona idealnog naponskog izvora treba da bude dovoljno vea od 1V da bi dioda provodila struju, na primer 5V. ANALIZA: Ako je ispunjen uslov 3., onda se skoro "SAV" napon E nalazi na otporniku, pa je struja u kolu: iD E/R gde je vrednost R zadata. Sada kada se priblino zna struja, logaritmovanjem formule (1) se priblino odreuje napon na diodi kada su poznati parametri VT = 26 mV i struja zasienja IS = 10 pA.

Eksperimentalni postupak
Eksperimenti se svode na pravljenje elektrinog kola i merenje sa instrumentima napona i struja u granama. Dva osnovna instrumenta su ampermetar i voltmetar. Ampermetar meri struju i tako je konstruisan da je pad napona na njegovim krajevima zanemarljivo mali. Voltmetar meri napon i tako je konstruisan da je struja kroz voltmetar zanemarljivo mala .

Raunarske simulacije
Simulacije se svode na opisivanje komponenata sa njihovim matematikim modelima (formulama) i na opisivanje elektrinih kola nekim postupkom kucanja ili crtanja. Zatim se aktivira program koji pie jednaine kola i reava ih numerikim metodama. Opis komponenti se dri u biblioteci programa za analizu. Opis kola se unosi u raunar programom koji se zove editor.

Primer br. 1
Diode imaju identine karakteristike, E= 10V. Koliki je napon na diodi D2? (4991mV to je jednako 5V) Ako je Is diode D2 duplo manja od inverzne struje ostalih dioda, koliki je napon na diodi D-2? (priblino 10V, tana vrednost je ??)

Slika 9. Primer 1.

Primer br. 2
Modelirati diodno kolo u uslovima rada sa jednovremenom pobudom jednosmernim naponom E i sinusnim naponom vG ija je amlituda Vgm<<<E.

Slika 10. Primer 2.

Primer 2

Razvoj vD iD = IS [exp ( ----- ) - 1] VT u Tajlorov red u okolini take Q0 daje d iD iD = IDQ + [ --------| vD=VDD] vg = IDQ + id . dvD (1)

(3)

Dakle, dioda se moe modelirati rednom vezom idealnog pasivnog naponskog izvora i dinamike otpornosti: 1 VT rd = -------------- = ----------- . IDQ diD ------ | Q0 dvD

(4)

Primer br. 3
Diode imaju identine karakteristike. R=1kOhm, E=10V, Is=1nA, T=300-0K. Izraunati struju I. (1nA).

Slika 11. Primer 3.

Primer br. 4
Diode imaju razliite karakteristike: 2Is1=Is2=1A, E=80V, R= MOhm Izraunati napone na diodama. (Vd180V, Vd20V). Izraunati napone na diodama kada je E=110V. (Vd1100V, Vd2100V). Izraunati napone na diodama kada je E=110V i R=10MOhm. (Vd160V, Vd250V).

Slika 12. Primer 4.

Literatura
[1] S.Lj.Tei, D.M. Vasiljevi: "Osnovi elektronike", Graevinska knjiga, Beograd, 2000, Glava 11, ISBN 86-395-0341-9. [2] M.Hribek, D.Vasiljevi, B.Drakuli: "Elektronika I problemi i reenja", Nauna knjiga, Beograd 1987, Glava 2.