2.

Избор и димензионисање електричних

мотора
 Садржај

• IEC кодови код електричних машина (IM, IP, IC, IE)

• Димензионисање погона (електромотора)
• Једначина загревања електромотора
• Једначина хлађења електромотора
• Промена температуре за променљиво оптерећење
• Избор снаге електромотора
• Метода средње вредности губитака
• Метода еквивалентне струје
• Метода еквивалентног момента
• Метода еквивалентне снаге
• Врсте погона према трајању оптерећења (радни циклуси)
• Одређивање снаге мотора за промењену интермитенцију
• Натписне плочице електромотора
 IEC кодови код електричних машина
IEC 60034-X

IEC је непрофитна интернационална организација за стандарде која припрема и

публикује стандарде везане за електротехнику и електронику
IEC – International Electrotechnical Commission
IEC 60034-X - Стандард везан за обртне машине

• IM (International Mounting) - IEC 60034-7

• IP (International Protection) - IEC 60034-5
• IC (International Cooling) - IEC 60034-6
• IE (International Efficiency) - IEC 60034-30-1
(IEC 60034-2 test method standard)

Други стандарди:
• NEMA (National Electrical Manifacturers Association – USA)
• CEMEP (European Committee of Manufacturers of Electrical Machines and Power
Electronics)
 Стандарди
Монтажа мотора: IM _ _ _ _ или IM _ _
Раније је IM ознака је у себи имала 4 цифре, а данас 2.
IM _ _ _ _
Прва ознака се односи на конструкцију
Друга ознака се односи на уградњу
Трећа ознака се односи на монтажу
Четврта ознака се односи на вратило
IM _ _
Прва ознака се односи на положај осовине
Друга ознака се односи на учвршћење осовине итд.

Зађтита мотора: IP _ _
Прва ознака се односи на заштиту од додира
Друга ознака се односи на заштиту од воде

Хлађење мотора: IC __ __
Прве две ознаке се односе на спољашњи круг
Друге две ознаке се односе на расхладни круг

Класа ефикасности: IE _
Е1, Е2, Е3 и Е4
 IM – Монтирање мотора

Таб. 1 – Упоређивање старог и новог стандарда за монтажу мотора

IP – Заштита мотора
IC – Хлађење мотора

Сл. 1 – Делови асинхроног мотора

IC – Хлађење мотора
 IC – Хлађење мотора

Сл. 2 – Приказ мотора са различитим типовима хлђења

 IE - Класе ефикасности мотора

Сл. 3 – Графичка зависност ефикасности од снаге за разичите стандарде ефикасности

 IE класе ефикасности
Таб. 2 – Вредности степена ефикасности мотора са различитим бројем полова
 IE класа ефикасности

Сл. 4 - Апликација за одређивање степена и класа ефикасности развијена на ФТН Чачак

 IE класа ефикасности

Сл. 5 - Апликација за одређивање степена и класа ефикасности

 IE класа ефикасности

Сл. 6 - Апликација за одређивање степена и класа ефикасности

 IE класа ефикасности

Сл. 7 – Резултат рада апликације са претходног слајда

 Избор мотора и његови габарити

Габарит мотора искључиво зависи од момента а не од снаге!

Од значајног интереса је постизање мањих димензија вучних мотора. Тиме се смањује

количина коришћеног материјала у изради мотора, што значајно смањује трошкове, а постиже
се и мања маса мотора. Димензије мотора зависе од момента а не од снаге. Момент је
пропорционалан четвртом степену линеарне димензије мотора l 4, односно V4/3, где је V
запремина мотора.
 Избор мотора и његови габарити

Пред нама стоји избор. Ако нам треба нека снага (конкретна вредност, рецимо
P = 1MW), можeмо да изаберемо мотор који има велики моменат и малу
номиналну брзину или мотор са доста мањим моментом и исто толико већом
номиналном брзином (односно P = 1MW = M1*ω1 = M2*ω2, при чему је M1 > M2 i ω2
> ω1). Како је величина (тежина) ова два мотора, који дају исту снагу, драстично
различита ми бирамо бржи мотор.

Због тога се постављају преносници са великим преносним односом i. За

постизање потребне вучне снаге погодно је изабрати већу брзину обртања, али се
због велике брзине могу појавити проблеми у лежиштима и при балансирању
ротора, а код машина за једносмерну струју проблеми могу настати и на
комутатору и четкицама. Због тога се проналази компромисно решење. Као
високобрзински мотори употребљавају се мотори наизменичне струје.
 Димензионисање погона

• Загревање мотора је важан критеријум за избор мотора.

• Може директно да утиче на снагу, која ће се некада разликовати од (mm·ω).

• Мотор је нехомогена целина у погледу загревања и састоји се из:

 гвоздени делови, магнетно коло и оклоп;
 проводници;
 изолација;
 ваздух.

• Критички делови у погледу загревања су:

 Изолација намотаја
 Изолација колектора код машина за једносмерну струју

• Изолација се напреже термички услед загревања, механички под дејством

електромагнетних сила и електрично услед високог напона односно брзе промене
напона код напајања са енергетским претварачима (slew rate - du/dt)
 Димензионисање погона

ВЕК ТРАЈАЊА
Загревање мотора утиче на век трајања, пре свега изолације, а тиме и мотора. Век
трајања може се приближно одредити емпиријском Montsinger-овом једначином.
Приближно, век трајања се скраћује за половину за сваких 8°C изнад дозвољене
температуре.
НОМИНАЛНА СНАГА
Ако мотор у номиналним условима (ωnom , Inom , Unom , 𝜗 anom итд. ) развија номиналну
снагу, пораст температуре у стационарном стању мора да буде:
𝜗 doz = 𝜗 max
ЈЕДНОЧАСОВНА СНАГА
Иста дефиниција као и за номиналну снагу, с тиме што се дозвољени пораст
температуре достиже за 1 час.
ПРЕОПТЕРЕТЉИВОСТ
Способност преоптерећења по снази, моменту или струји (). Преоптерећења су могућа
само за кратко време, тако да се не прекорачи дозвољени пораст температуре.
Минимална преоптеретиљивост је min = 1,6.
 Илустрација старења изолације

Сл. 8 - Резултати испитивања старења изолације трансформатора

са класом изолације А
 Једначина загревања електромотора

A  a   Пораст температуре изнад

температуре амбијента
Апсолутна
(надтемпература)
температура

Температура амбијента

o
Прорачунска (номинална) температура амбијента по IEC-u je: anom  40 C

Дозвољени пораст температуре зависи од класе изолације за температуру амбијента

од 40°С и надморске висине до 1000m.
Таб. 3 – Класа изолације и одговарајуће дозвољене апсолутне температуре

Класа изолације Y A E B F H
90 105 120 130 155 180
 Класа изолације и дозвољена надтемпература

http://www.koncar-mes.hr/wp-content/uploads/katalozi/katalog_elektromotori_hr_en_de.pdf
 Приближан прорачун пораста температуре

Претпоставимо:
 губици су стални,
 машина је хомогена у погледу загревања.
Полази се од диференцијалне једначине загревања:

Q  dt  C  d  A    dt
где је:
Q – Количина развијене топлоте у јединици времена,

Q  P 
1     P изражава се у [W].

где је :
C – топлотни капацитет мотора [Ws/°C], тј. количина топлоте коју треба довести
на машину да се температура повиси за 1°C, приближно C ≈ cFe·M
при чему је cFe – специфични топлотни капацитет гвожђа, a M – маса мотора.
A – Специфична топлотна снага, карактеристика хлађења, тј. количина топлоте
коју машина одаје у јединици времена за 1°C разлике између машине и околне
средине [W/°C]
 Једначина загревања електромотора

Решење диференцијалне једначине загревања је:

Q
 (t ) 
A
1  e  t /T    0e  t /T
где је:
max = Q / A - максимална надтемпература стационарног стања,
T = C / A - временска константа загревања
 0 - надтемепратура температура у t = 0.

Сл. 9 – График загревања мотора

 Једначина загревања електромотора

ВРЕМЕНСКА КОНСТАНТА ЗАГРЕВАЊА

Ред величине од десет минута за мале машине до неколико часова код већих машина
(најчешће између 30 min и 1 часа ).
Има сталну вредност ако су услови хлађења ( тј. А ) стални.

Сл. 10 – График зависности температуре од времена

НАДТЕМПЕРАТУРА СТАЦИОНАРНОГ СТАЊА
.
Код добро изабраног мотора важи:  max ≤  doz
 Једначина хлађења мотора

У режиму хлађења је: d < 0

На пример, када се мотор искључи, Q = 0, решавањем диференцијалне једначине
загревања добија се:
 (t )   poč e  t /T 
где је:
T ′ = C / A′ - временска константа хлађења
A′ - специфична снага хлађења, A′ ≤ A.

Код мотора са сопственим хлађењем, однос временске константе загревања и

хлађења је:
T ≤ T′
Одвођење топлоте је мање због мањег струјања ваздуха.
 Једначина хлађења мотора

Q
 (t ) 
A
1  e  t /T    0 e  t /T  (t )   poč e  t /T 

Сл. 11 – Компарација хлађења и загревања

 Промена температуре за променљиво
оптерећење
Q
 (t ) 
A
1  e  t / T    0e  t / T

t
Q  1 
1'  1  1  e T 
A 
t t
Q   2   2
 2'  2 1  e T
'
  1e T
A  
t t
' Q3   3 
'
 3
 
3 1  e T    2e T
A 
' Qk   k 
t
'
t
 k
 
k  1  e T    k 1e T
A  

Сл. 12 – График зависности Оптерећења од времена

 Промена температуре за променљиво
оптерећење
Снага,
Развијена количина топлоте,
Температура

Pi

Px Qi

n време

Tn ti
Сл. 13 – График зависности снаге , температуре и оптерећења од времена
 Избор мотора
за било које променљиво радно стање

У електромоторним погонима најчешће се сусрећу променљива оптерећења. За

избор мотора код променљивог оптерећења користи се више метода:
 Метода средње вредности губитака;
 Метода еквивалентне струје;
 Метода еквивалентног момента; x

 Метода еквивалентне снаге.

 Pt i i
Psr  i 1
x

t i 1
i

Pn 1 Pn  Psr P
    1  sr
Pu  Pn Pn
 P 
 Pn    sr 
 1  
Сл. 14 – Принцип одабира временских интервала за методу
средње вредности губитака
 Избор снаге мотора
Метода еквивалентне струје

Ако је оптерећење дато у функцији струје i=f(t) тада је у појединим интервалима

снага губитака приближно сразмеран квадрату струје, тј.:

Px  RI x2
где је R=const., па је:

t
1 e 2
i t  dt , при чему је: I e  I n
te 0
Ie 

I 2
t
i i
Ie  i 1
x

t
i 1
i

Ова метода се често користи у пракси, али уноси извесне нетачности због постојања
сталних губитака, али за приближан прорачун задовољава.
 Избор снаге мотора
Метода еквивалентног момента

Код мотора са приближно сталним флуксом може се написати да је момент мотора:

M  k  I  K  I
Користећи претходни израз може се добити из израза за еквивалентну струју, израз за
еквивалентни момент:

 i ti ,
M 2

Me  i 1
x
Me  Mn
t
i 1
i

Услов правилног избора мотора на основу загревања у овом случају је:

M e ≤ Mnom
Mmax < doz Mnom
де је:
 – коефицијент дозвољеног преоптерећења мотора.
 Избор снаге мотора
Метода еквивалентне снаге

Ако је брзина радне машине константна, тј. P = Mω, односно ω=const. тада је
P = M•const., па је:

 P t, i
2
i
Pe  i 1
x,
Pe  Pn
t
i 1
i

При променљивом оптерећењу, тј. променљивом моменту, мотор мора развити

момент довољан за савладавање максималног момента који се појави у радном
циклусу, тј.:

Mmax ≤ pMn
 Избор снаге мотора

За прецизније прорачуне користе се једначине у интегралном облику:

tc

 t  dt
2
i t
1 c 2
i t  dt
tc 0
Ie  0
tc

 dt
0

t
1 c 2
M t  dt
tc 0
Me 

t
1 c 2
Pe   P t  dt
tc 0

Сл. 15 – Линеаризован график зависности

снаге од времена
 Избор снаге мотора

Кoд примeнe eквивaлeнтних мeтoдa мoрa сe вoдити рaчунa o слeдeћeм:

 услoвимa пoд кojимa су мeтoдe извeдeнe;

 кoрeкциjaмa услeд пoгoршaних услoвa хлaђeњa;

 мoдификaциjaмa укoликo нису нeки oд пoстaвљeних услoвa испуњeни;

 дa je ствaрaнa мaксимaлнa врeднoст пoсмaтрaнe вeличинe мaњa oд мaксимaлнe

дoзвoљeнe;

 дa нoминaлнa врeднoст ниje мнoгo вeћa oд eквивaлeнтнe.

Наведене методе нису 100% тачне по питању оптималног избора мотора, нарочито
код погона са динамичким процесима где су губици, снага и/или струја обично
познати као функција брзине, а не и времена. Ипак, за тачне прорачуне потребно је
познавати више података и прорачун вршити уз помоћ рачунара.
 Избор електромоторног погона

• Избор напона за електромоторни погон;

• Избор мотора с обзиром на температуру околине и надморску висину инсталације;

• Избор мотора за рад у експлозивној средини.

http://www.koncar-mes.hr/wp-content/uploads/katalozi/katalog_elektromotori_hr_en_de.pdf
 Избор електромоторног погона

https://www.industry.usa.siemens.com/drives/us/en/electric-drives/dc-drives/Documents/Catalog-D23_1-SI
NAMICS_DCM.pdf
 Врсте погона – радни циклуси

С обзиром да електромоторни погони нису оптерећени константном снагом и да

често долази до промене радних стања, погони са сличним радним стањима
сврставају се у посебне групе према IEC препорукама:

 Трајни погон (S1);

 Краткотрајни погон (S2);
 Периодични (интермитентни) погон без утицаја залета(S3);
 Периодични (интермитентни) погон са утицајем залета (S4);
 Периодичан (интермитентни) погон са утицајем залета и кочења (S5);
 Непрекидни периодични погон (S6);
 Непрекидни погон са утицајем залета и кочења (S7);
 Непрекидни погон са периодичном променом оптерећења и брзине(S8);
 Погон са непериодичним променама оптерећења и брзине (S9);
 Погон са посебним (дискретним) константним оптерећењем (S10).

http://eucenje.ftn.kg.ac.rs/mod/resource/view.php?id=452 (Димензионисање ЕМП)

 Режими рада
дијаграм ознаке опис
P – режим рада са S1
константним оптерећењем Трајан погон
Pv – електрични губици Радни режим S1
Режим рада са константним
 - температура оптерећењем довољног
max – максимална трајања да се постигне
термичка равнотежа
достигнута температура
t - време

P – режим рада са S2
константним оптерећењем Краткотрајан погон
Pv – електрични губици Радни режим S2
Режим рада са константним
 – температура оптерећењем у току датог
max – максимална времена које је мање од
времена потребног да се
достигнута температура
постигне термичка
t – време равнотежа, праћен временом
tp – време рада са мировања и искљућености
константним оптерећењем које је довољно за поновно
успостављање температурe
машине у оквиру 2 степена
у односу на амбијент.
 Режими рада
дијаграм ознаке опис

P – режим рада са константним S3

оптерећењем
Pv – електрични губици
 - температура
max – максимална достигнута
температура
t – време
tP – време рада са
константним оптерећењем
tR – време мировања и
искључености
Интермитентни погон
Радни режим S3
Низ идентичних радних
циклуса, од којих сваки садржи
период рада са константним
оптерећењем и период
мировања и искључености. У
овом радном режиму, циклус је
такав да полазна струја не утиче
битно на пораст температуре.
Приметити: периодични радни
режим имплицира да се
термичка равнотежа не достиже
у току периода оптерећења.
 Режими рада
дијаграм ознаке опис

P – режим рада са S4
константним оптерећењем Интермитентни погон са
Pv – електрични губици залетањем
Радни режим S4
 - температура Низ индетичних радних
max – максимална циклуса, од којих сваки
садржи период залетања,
достигнута температура период рада са константним
t – време оптерећењем и период
мировања и искључености.
TC – период трајања једног
циклуса Приметити: периодични
tD– време залетања радни режим имплицира да
се термичка равнотежа не
tP – време рада са достиже у току периода
константним оптерећењем оптерећења.
tR – време мировања и
искључености
Фактор трајања циклуса
(tD + tP )/ TC
 Режими рада
дијаграм ознаке опис

P – режим рада са S5
константним оптерећењем Интермитентни погон са
Pv – електрични губици електричним кочењем
Радни режим S5
 - температура Низ индетичних радних
max – максимална циклуса, од којих сваки
садржи период залетања,
достигнута температура
период рада са константним
t – време оптерећењем , период наглог
TC – период трајања једног електричног кочења и период
циклуса мировања и искључености.
Приметити: периодични
tD– време залетања радни режим имплицира да се
tP – време рада са термичка равнотежа не
достиже у току периода
константним оптерећењем оптерећења.
tF- време трајања
електричног кочења
tR – време мировања и
искључености
Фактор трајања циклуса
(tD + tP +tF)/ TC
 Режими рада
дијаграм ознаке опис

P – режим рада са S6
константним оптерећењем Трајан погон са
Pv – електрични губици интермитентним
оптерећењем
 - температура Радни режим S6
max - максимална Низ индетичних радних
циклуса, од којих сваки
достигнута температура
садржи период рада са
t – време константним оптерећењем , и
TC – период трајања период рада у празном ходу.
једног циклуса Нема периода мировања и
искључености.
tP - време рада са
константним оптерећењем Приметити: периодични
tv – време мировања и радни режим имплицира да се
термичка равнотежа не
искључености достиже у току периода
Фактор трајања циклуса оптерећења.
tP /TC
 Режими рада
дијаграм ознаке опис

P – режим рада са S7
константним оптерећењем Трајан погон са
Pv – електрични губици интермитентним
оптерећењем и
 - температура електричним кочењем
max - максимална Радни режим S7
Низ индетичних радних
достигнута температура
циклуса, од којих сваки
n - брзина садржи период залетања ,
t –време период рада са константним
TC – период трајања једног оптерећењем , и период
електричног кочења. Нема
циклуса периода мировања и
tD– време залетања искључености.
tP - време рада са Приметити: периодични
константним оптерећењем радни режим имплицира да
(P1,P2,P3) се термичка равнотежа не
tF- време трајања достиже у току периода
оптерећења.
електричног кочења
Фактор трајања циклуса =1
 Режими рада
дијаграм ознаке Опис
P – режим рада са S8
константним оптерећењем Трајан погон са интермитентним
Pv – електрични губици оптерећењем (са оптерећењем које
одговара променама брзине)
 - температура Радни режим S8
max - максимална Низ индетичних радних циклуса, од
којих сваки садржи период рада са
достигнута температура
константним оптерећењем које је
t –време претходно дефинисано у зависности
TC – период трајања једног од брзине обртања мотора, а праћен
циклуса је са једним или више периода рада
са другим константним
tD– време залетања оптерећењима која одговарају
tP - време рада са различитим брзинама обртања
мотора (до којих је дошло на пример,
константним оптерећењем променом броја пари полова код
tF- време трајања асихроног мотора. Нема периода
електричног кочења мировања и искључености.
(F1,F2) Приметити: периодични радни
Фактор трајања циклуса = режим имплицира да се термичка
равнотежа не достиже у току
(tD + tP1)/ TC периода
(tF1 + tP2)/ TC оптерећења.

(t F1 + tP3)/ TC
 Режими рада
дијаграм ознаке Опис

n – брзина S9
P –оптерећењем Погон са интермитентним
Pref – задато оптерећење оптерећењем и променљивом
брзином
Pv – електрични губици Радни режим S9
Радни режим у коме се
 - температура оптерећење и брзина
max - максимална генерално апериодично
достигнута температура мењају у дозвољеном опсегу
рада. Овај радни режим
t –време садржи често променљива
tD– време залетања преоптерећења која могу
знатно да премаше пуна
tP - време рада са оптерећења.
константним оптерећењем
tF- време трајања
електричног кочења
tR – време мировања и
искључености
tS – време рада са
преоптерећењем
 Режими рада
дијаграм ознаке опис

P – режим рада са S10

константним оптерећењем Погон са дискретним сталним
Pi – константно оптерећење оптерећењем
Радни режим S10
у току једног периода Радни режим се састоји из не више од
оптерећења у оквиру четири дискретне вредности
циклуса оптерећења оптерећења(или еквивалентног
оптерећења) од којих се свака примењује
Pref – задато оптерећење довољно дуго да се дозволи машини да
постигне термичку равнотежу. Минимум
Pv – електрични губици оптерећења у току радног циклуса може
имати вредност нула(празан ход или
TC – период трајања једног мировање и искљученост).
циклуса Приметити:
1. Дискретне вредности оптерећења ће
 - температура најчешће бити једнаке на оптерећењу
ref – температура при базираном на интеграцији у току
временског интервала. Није неопходно да
задатом оптерећењу сви циклуси оптерећења буду међусобно
базираном на радном једнаки, већ само да свако оптерећење у
оквиру циклуса буде примењивано
режиму S1
довољно дуго да се достигне термичка
i – повећање или равнотежа и да је сваки циклус
оптерећења могуће интергралити тако да
смањење пораста се може очекивати исти радни век
температурае у току тог мотора, с обзиром на загревање.
периода 2. За овај радни режим, константно
оптерећење адекватно изабрано и
t –време базирано на радном режиму S1 би
требало узети за референтну вредност за
дискретно оптерећивање (екв.опт.).
 Избор мотора за краткотрајни погон (S2)

Код овог погона мотор не достиже максималну температуру, па се може употребити

мотор мање снаге од мотора који је био потребан за трајан рад.

Сл. 16 – Графици зависности снаге и температуре од времена

типични за краткотрајни погон
 Избор мотора за краткотрајни погон (S2)

Ако се употреби мотор мање снаге од мотора потребног да би погон радио са трајним
оптерећењем, онда се овај мотор сме загрејати до температуре θdoz , одређеној
класом изолације мотора. Како се мотор почиње загревати са температуре амбијента
θa тј. θ 0 =0 ⁰C. То је једначина загревања:
t
  
   max  1  e T 
 
Температуру коју мотор достиже за време краткотрајног оптерећења (за време tkr) је:

  kr 
t
 doz   max  1  e T 
 

Qkr Qmax
 doz   max 
Како је: A и A , то је:
 Избор мотора за краткотрајни погон (S2)

Qkr Qmax   kr 
t
 1  e T 
A A  
t
Qkr  kr
 1 e T
Qmax
tkr
 Qkr
e T
 1
Qmax
Qmax
Ако се стави да је преоптерећење губитака p  , тада је:
Qkr
tkr
 1 p 1
e T
 1 
p p
tkr
p
e T

p 1

tkr p
 ln
T p 1
 Избор мотора за краткотрајни погон (S2)

tkr p
Однос  ln се може представити графички као на слици 17.
T p 1
Мотор за дати погон се бира на основу наведених релација. Произвођач мотора даје за
моторе краткотрајни погон, поред дозвољене преоптеретљивости и време
преоптерећења.

Сл. 17 – Графичка зависност p = f ( tkr/T )

 Избор мотора за интермитентни погон (S3)

Сл. 18 – Графици зависности снаге и температуре од времена типични

за интермитентни погон
top
Интерметенција је: I nter   
top  to
 Избор мотора за интермитирани погон

 
top
 
top

 2   max 1  e T   1e T

 
При чему се може узети мотор такве изолације да једначина хлађења за време
одмора tо има облик:
to

T0
1   doz e

Избор снаге за интермитирано оптерећење може се вршити на основу методе

еквивалентне снаге:
P 2top top
Pe  P P 
top  to top  to

Стандардне интермитенције су: =(15, 25, 40, 60) %

 Избор мотора за интермитирани погон

Често се у каталозима мотора налази и графичка зависност P=f(ε), јер за једну

еквивалентну прорачунату снагу може се изабрати мотор веће снаге ако се
интермитенција погона смањи.

P 2top top
Pe  P P 
top  to top  to

Сл. 19 - Графичка зависност P=f(ε)

Мотори са честим динамичким стањима тешко се могу правилно изабрати поштујући

наведене принципе загревања и хлађења.
Из тог разлога се за асинхроне машине дефинише дозвољени број полазака односно
дозвољени број циклуса у погону.
 Примери натписних плочица мотора

Сл. 20 – Натписне плочице motora

Примери натписних плочица мотора

Сл. 21 – Пример натписне плочице и значење појединих ознака

Примери натписних плочица мотора

Сл. 22 – Пример натписне плочице и значење појединих ознака