M301 POGONSKI SISTEMI

Studijski program: Mehanizacija i konstrukciono mašinstvo

doc. dr Atila Zelić

UVOD U
ELEKTROMOTORNE
POGONSKE SISTEME
 ver. 8.4.2020. S. 2

AGENDA

 Klasifikacija i struktura električnih pogonskih sistema

 Nominalne vrednosti parametara elektromotora
 Tipovi konstrukcije, načini montaže, prigradne mere i mehanička zaštita
elektromotora
 Uticaj uslova okoline na naznačenu snagu elektromotora
 O zagrevanju i hlađenju elektromotora
 Standardizovane vrste elektromotornih pogona
 ver. 8.4.2020. S. 3

OD POGONA DO POGONSKOG SISTEMA

Električni pogon se sastoji od dve glavne komponente sistema - elektromotora i radnog

uređaja. U zavisnosti od složenosti, ovaj osnovni sistem može biti proširen i drugim
komponentama, npr. prenosnikom snage, kočnicom, davačem položaja/brzine i sl.

Elektromotorni pogonski sistem je sistem koji ima jedan električni pogon i povezan je
sa ostalnim komponentama sistema koji mogu biti: ostali pogoni, uređaji za
automatizaciju, komunikacione mreže, itd.

Pogonski sistem ima određenu funkciju. Pri projektovanju te funkcije biraju se

komponente sistema i utvrđuju se njihove međusobne veze.
Između pogona i drugih komponenti sistema odvija se izmena energije i informacija.
 ver. 8.4.2020. S. 4

STRUKTURA SAVREMENOG ELEKTROMOTORNOG POGONA

Preuzeto iz:
WEIDAUER, MESSER: Electrical Drives,
Publicis Publishing, Erlangen, 2014.
 ver. 8.4.2020. S. 5

KOMPONENTE SAVREMENOG ELEKTROMOTORNOG POGONA

Mehanička energija na izlazu iz električnog pogona utiče na procesne veličine pri radu mašine.
Mehanička energija se mora „dozirati” u skladu sa zahtevima radnog procesa.
Prema tome, savremeni elektromotorni pogoni pored elektromotora i mehaničkih prenosnika snage
sadrže još i sledeće komponente:
 davač prigrađen na motor (motor encoder) - prati trenutne vrednosti varijabli kretanja (npr. položaj
i pomeranje, brzinu obrtanja vratila) i podatke šalje u signalnu elektroniku;
 davač na radnom uređaju (machine encoder) - prati stvarni položaj/brzinu radnog uređaja;
 sklopni i zaštitni uređaji (switchgear and protection equipments) - kada je potrebno odvajaju pogon
od električne mreže i štite pogonski sistem i napojne vodove od preopterećenja;
 napojna jedinica (power section) - dozira motoru privedenu električnu energiju;
 signalna elektronika - „mozak” elektromotornog pogona, definiše upravljačke signale, predaje ih
napojnoj jedinici i tako utiče na vrednost potrebne snage (ujedno i obrtnog momenta i brzine
obrtanja) na vratilu motora.
 ver. 8.4.2020. S. 6

KLASIFIKACIJA ELEKTROMOTORNIH POGONA

Jedna od mogućih klasifikacija elektromotornih pogona je prema:
 mogućnosti podešavanja brzine obrtanja:
- pogoni konstantne brzine obrtanja,
- pogoni podesive brzine obrtanja,
- servo-pogoni;
 vrsti elektromotora:
- elektromotori naizmenične struje,
- elektromotori jednosmerne struje;
ili
 drugim tehničkim parametrima, npr.
- nazivne električne i mehaničke karakteristike elektromotora,
- konstrukcione karakteristike elektromotora.
 ver. 8.4.2020. S. 7

KARAKTERISTIČNA RADNA STANJA ELEKTROMOTORA

Dva karakteristična ekstremna radna stanja elektromotora:
 Prazni hod - na pokretni deo elektromotora (obično rotor) ne deluje spoljno opterećenje.
Elektromotor svu snagu „troši” samo na savlađivanje sopstvenih gubitaka (npr. trenja u ležajevi-
ma), pa je odata snaga P = 0.

 Zakočeno stanje - spoljno opterećenje sprečava kretanje pokretnog dela elektromotora.

Elektromotor razvija odgovarajući moment/silu, ali je zbog nEM (odn. vEM) = 0 odata snaga P = 0,
što snači da se sva uzeta snaga pretvara u toplotu, pa je ovakvo stanje veoma nepoželjno.

Tzv. normalni (motorski) režim rada elektromotora nalazi se između ova dva ekstremna
stanja, a karakteriše se nominalnim (naznačenim, nazivnim) vrednostima karakteristika
elektromotora za određeni režim rada.
 ver. 8.4.2020. S. 8

NOMINALNE VREDNOSTI PARAMETARA ELEKTROMOTORA

Primer natpisne
ploče jednog
asinhronog
elektromotora

Manufacturer = Proizvođač; Weight = Masa EM, Serial number = Serijski (fabrički) broj; Type of
construction = Izvedba kućišta EM; Frame size = Veličina EM; Order number = Narudžbeni broj;
Degree of protection = Stepen zaštite kućišta EM; Thermal class = Klasa izolacije namotaja;
Rated voltage/frequency/power/current/speed = Nominalni/-a napon/frekvencija/snaga/jačina
struje/brzina obrtanja; Power factor = Faktor snage
 ver. 8.4.2020. S. 9

NOMINALNE VREDNOSTI PARAMETARA ELEKTROMOTORA

Izbor veličine motora sprovodi se na osnovu zahtevane vrednosti njegove snage, ali i
jednog njenog parametra: obrtnog momenta ili brzine obrtanja.

Proizvođač elektromotora navodi nominalne vrednosti najvažnijih parametara

elektromotora na samom elektromotoru , kao i u katalogu elektromotora, ali za
naznačene (standardizovane) uslove radne okoline.

Pazi!
Nominalne vrednosti parametara nisu fiksne za jedan određeni elektromotor, već
zavise i od uslova rada i okoline.
Npr. nominalna snaga jednog istog elektromotora može da se razlikuje i do 3 puta u zavisnosti
od uslova rada za koje je određena.
 ver. 8.4.2020. S. 10

DOZVOLJENA ODSTUPANJA PARAMETARA NAPAJANJA EM

Promena vrednosti parametara napajanja utiče na parametre EM.
EM mora da obezbedi normalan rad pri neizbežnim manjim
odstupanjima vrednosti parametara napajanja od nominalnih
(napona, a kod EM naizmenične struje i frekvencije).

Prema propisima, EM naizmenične struje pri odstupanju vrednosti U i f

unutar zone B mora da razvija naznačeni moment TN, a unutar zone A mora
da trajno razvija naznačeni moment TN. Pri tom su za druge pogonske
karakteristike unutar zone B dozvoljena veća, a unutar zone A samo manja
odstupanja od odgovarajućih nominalnih vrednosti. Ne preporučuje se
trajniji rad EM uz vrednosti parametara napajanja na granici zone B. Za
elektromotore jednosmerne struje se primenjuju samo granice odstupanja
napona pri f/fN = 1 u navedenim zonama.
 ver. 8.4.2020. S. 11

UTICAJ USLOVA OKOLINE NA NOMINALNU VREDNOST SNAGE PN

Definisani su i uslovi okoline za koje važi nominalna vrednost
mehaničke snage PN:
 nadmorska visina, koja ne prelazi 1000 m, kao i
 temperatura vazduha na mestu postavljanja EM, koja ne
prelazi 40 °C.

U suprotnom, naznačena snaga se koriguje uvođenjem

koeficijenata f i fH:

PNkor  PN  fυ  f H
 ver. 8.4.2020. S. 12

RELATIVNA MASA I CENA RAZNIH EM U ODNOSU NA AKM

 ver. 8.4.2020. S. 13

IZVEDBENI OBLICI I NAČINI MONTAŽE ELEKTROMOTORA

Oblici izvođenja elektromotora, kao i položaji montaže definisani su standardom
SRPS EN 60034-7.

Oblici izvođenja elektromotora su sledeći:

 elektromotori bez ležaja, horizontalni položaj;
 elektromotori sa ležajnim štitovima, horizontalni položaj;
 elektromotori sa ležajnim štitovima i odvojenim ležajevima, horizontalni položaj;
 elektromotori sa odvojenim ležajevima, horizontalni položaj;
 elektromotori sa ležajnim štitovima, vertikalni položaj;
 elektromotori bez ležajnih štitova, vertikalni položaj.
 ver. 8.4.2020. S. 14

IZVEDBENI OBLICI I NAČINI MONTAŽE ELEKTROMOTORA

Oblici izvođenja i načini montaže elektromotora mogu se prikazati sa dva koda.
Prvi sažetiji obuhvata ograničeni broj izvedbi i načina montaže, dok je drugi opšti kod.

Kod I (sažetiji) se sastoji od:

 slovne oznake IM (International Mounting);
 slovne oznake - ukazuje na položaj izlaznog vratila elektromotora
 brojke - ukazuje na način montaže elektromotora.

Opšti kod (Kod II)se sastoji od:

 slovne oznake IM (International Mounting);
 prve brojke (od 0 do 9)- ukazuje na vrstu (tip) konstrukcije;
 druge i treće brojke (od 0 do 99)- ukazuje na način montaže,
 četvrte brojke (od 0 do 9)- ukazuje na izvedbu slobodnog kraja vratila elektromotora.
 ver. 8.4.2020. S. 15

IZVEDBENI OBLICI I NAČINI MONTAŽE ELEKTROMOTORA

Primeri:
 ver. 8.4.2020. S. 16

PRIGRADNE MERE ELEKTROMOTORA

Da bi se npr. prilikom remonta neke mašine omogućila zamena elektromotora sa motorom
drugog proizvođača, prigradne mere motora su definisane prema IEC 60072-1.
OBRATITI PAŽNJU NA TOLERANCIJE
PRIGRADNIH MERA!

Posebno bitne
mere za
projektanta!
 ver. 8.4.2020. S. 17

MEHANIČKA ZAŠTITA ELEKTROMOTORA

Mehaničkom zaštitom elektromotora se smatra svako konstrukciono rešenje koje je
sastavni deo motora, a štiti ga od delovanja okoline, ali sprečava i štetno delovanje
motora na okolinu. Ovde se prvenstveno misli na kućište, poklopce, ležajne štitove, ali i na
druge konstrukcione elemente.

Mehanička zaštita služi za zaštitu od dodira osoba, životinja i predmeta sa pokretnim

delovima ili delovima pod naponom, za zaštitu unutrašnjih delova motora od oštećenja
koja bi dovela do otkaza.

U standardu SRPS EN 60529 definisani su stepeni mehaničke zaštite - tzv. IP-kod

(International Protection).
 ver. 8.4.2020. S. 18

MEHANIČKA ZAŠTITA ELEKTROMOTORA

IP-kod se sastoji od sledećih oznaka:
 IP - osnovna slovna oznaka;
 prvi karakter (brojevi od 0 do 6) - opisuje stepen zaštite od dodira sa delovima
pod naponom ili pokretnim delovima, te prodora stranih krutih tela;
 drugi karakter (brojevi od 0 do 8) - označava stepen zaštite od prodora vode.

Veći brojevi označavaju viši stepen zaštite. Oznaka mehaničke zaštite odnosi se na stanje
pri isporuci i vredi za normalan položaj uređaja, jer neki drugi položaj može da promeni
stepen zaštite.

Potreban stepen mehaničke zaštite određuju uslovi okoline i zahtevi pogona. Motori
mogu biti potpuno otvorene, otvorene, zaštićene i zatvorene izvedbe.
 ver. 8.4.2020. S. 19

ZAŠTITA ELEKTROMOTORA OD UDARA

Pri radu rudarskih mašina, mašina za obradu drveta, metalurške opreme ili sl. često se
javljaju udari, koji mogu oštetiti elektromotor. Ako nije moguće zaštiti motor npr. nekim
preprekama ili zaštitnicima od spoljašnjih mehaničkih udara, može se odabrati posebna
izvedba elektromotora.

Standardom SRPS EN 50102 definisana je nova oznaka IK-koda u dodatku IP koda. Ona
treba da pojednostavi označavanje načina zaštite kućišta motora od spoljašnjih
mehaničkih udara .

Oznaka IK-koda se sastoji od osnovne slovne oznake IK i broja (od 00, 01, 02, 03...10). Broj
ukazuje na energiju udara.
 ver. 8.4.2020. S. 20

GUBICI U ELEKTROMOTORU
Pri transformaciji električne energije u mehaničku energiju nastaju gubici u elektromotoru.
Naime, jedan deo dovedene električne energije ne predaje se u obliku mehaničke energije
preko vratila elektromotora, nego se pretvara u toplotu. Ovo dovodi do porasta
temperature, tj. zagrevanja elektromotora.

Npr. kod asinhronih elektromotora se nepoželjni oblici energije - gubici javljaju na:
 statoru (kao posledica tzv. gubitaka u gvožđu i bakru) i
 rotoru (kao posledica: mehaničkih gubitaka usled trenja u ležajevima rotora; otpora
ventilatora na rotoru; gubitaka u bakru; a kod klizno-kolutnih asinhronih elektromotora
i gubitaka na dodatnim rotorskim otpornicima).
 ver. 8.4.2020. S. 21

ZAGREVANJE I HLAĐENJE ELEKTROMOTORA

Kako je obrtni moment funkcija jačine radne struje, nominalna vrednost obrtnog
momenta, a time i snage određena je pre svega termičkim mogućnostima
elektromotora, tj. najvećom dozvoljenom temperaturom izolacije provodnika.
Visoke temperature ubrzavaju starenje materijala izolacije namota i time smanjuju vek
trajanja elektromotora. Nastalu toplotu potrebno je odvesti iz elektromotora i na taj
način ograničiti porast temperature.
Hlađenje elektromotora se postiže npr.:
 povećanjem rashladne površine dodavanjem rebara na kućište motora;
 sopstvenim hlađenjem pomoću ventilatora na vratilu rotora (rashladno sredstvo je
vazduh);
 prinudnim stranim hlađenjem, pri čemu rashladno sredstvo može biti vazduh,
vodonik, azot, freon, ugljen-dioksid, voda, ulje, ili neki drugi fluid.
 ver. 8.4.2020. S. 22

ZAGREVANJE I HLAĐENJE ELEKTROMOTORA

Izolacija namota elektromotora je u termičkom pogledu njegova slaba tačka. Izvodi se od
različitih materijala, koji se razlikuju po najvećoj temperaturi koju mogu da izdrže. Stoga je
izvršena njihova klasifikacija u klase izolacije. Vrsta upotrebljene izolacije mora da
odgovara predviđenim uslovima rada elektromotora.

Oznaka klase toplotne izolacije namota EM Y A E B F H C

Najveća dozvoljena temperatura max [°C] 90 105 120 130 155 180 > 180

Asinhroni kavezni elektromotor se najčešće izrađuju sa namotima klase izolacije B ili F,

a na poseban zahtev i H. Kod asinhronih klizno-kolutnih elektromotora se stator izvodi
u klasi B ili F, a rotor kao termički ugroženiji, uvek u klasi F.
Po pravilu se u katalogu elektromotora nalazi i podatak o klasi izolacije.
 ver. 8.4.2020. S. 23

ZAGREVANJE I HLAĐENJE ELEKTROMOTORA

U standardu SRPS IEC 60034-6 definisane su oznake vrsta hlađenja rotacionih

električnih mašina.

Potpuna oznaka sastoji se od slova IC (International Cooling, tzv. IC-kod) i cifara. U

pojednostavljenoj oznaci vrste hlađenja (npr. IC 01) ne navodi se oznaka za vazduh. Prvi
broj označava način strujanja rashladnog sredstva (oblik kola cirkulacije), a drugi broj
način dovođenja energije za strujanje rashladnog sredstva (način cirkulacije).

Detaljnija objašnjenja su data u Praktikumu na stranama 24 i 25.

 ver. 8.4.2020. S. 24

ZAGREVANJE I HLAĐENJE ELEKTROMOTORA

Pošto zagrevanje može dovesti do otkaza rotacionih električnih mašina, pored pro-
računa potrebne mehaničke snage potrebno je sprovesti i proveru zagrevanja
odabranog elektromotora.

Vremenski tok promene temperature pri zagrevanju, odn. hlađenju može se približno
opisati na osnovu uprošćenog jednomasenog termičkog modela elektromotora
(detaljniji opis dat je u skripti).

Izborom veličine elektromotora (tj. njegovog momenta i snage) potrebno je da se

obezbedi da najveća nadtemperatura nije veća od dozvoljene:
Θmax ≤ Θdoz (klasa izolacije, temperature okoline)
 ver. 8.4.2020. S. 25

ZAGREVANJE I HLAĐENJE ELEKTROMOTORA

Θ0 - početna (nad)temperatura; Θmax - maksimalna nadtemperatura,

Tt - toplotna vremenska konstanta
 ver. 8.4.2020. S. 26

ZAGREVANJE I HLAĐENJE ELEKTROMOTORA

Važne napomene:

Na nadmorskim visinama većim od 1000 m pogoršani su uslovi hlađenja elektromotora -

potrebno je intenzivnije odvođenje toplote i veća količina vazduha za hlađenje.

Kod sopstvenog hlađenja elektromotora ventilatorom na vratilu rotora, intenzitet

hlađenja opada pri malim brzinama obrtanja, zato što se zagrejani vazduh slabije
odvodi. Prema tome, za pogone sa promenljivim brzinama obrtanja treba predvideti
motore sa prirodnim hlađenjem ili motore sa prinudnim stranim hlađenjem.

Uvođenjem standardizovanih vrsta elektromotornih pogona omogućen je pravilan izbor

motora za niz slučajeva sa različitim vremenskim rasporedom opterećenja.
 ver. 8.4.2020. S. 27

VRSTE POGONA (SRPS EN 60034-1)

Jedan elektromotor ima za svaku vrstu pogona (standardizovani režim rada)
odgovarajuće naznačene vrednosti parametara, označene klasom S i odgovarajućim
dodatnim podacima. Projektant/korisnik bira elektromotor na osnovu standardnog
režima rada S najbližeg očekivanom u eksploataciji.
Standardizovane vrste pogona S prema režimu rada:
 maksimalni trajni pogon - S1;
 kratkotrajni pogon - S2;
 periodični pogon - S3...S8;
 ekvivalentni trajni pogon - S9;
 pogon sa utvrđenim konstantnim opterećenjima - S10.
 ver. 8.4.2020. S. 28

TRAJNI POGON (S1) I KRATKOTRAJNI POGON (S2)

Trajni pogon (S1) predstavlja rad pri
konstantnom opterećenju i traje dovoljno
dugo da se dostigne termička ravnoteža
motora. Ne mora se posebno označiti.

Kratkotrajni pogon (S2) predstavlja rad pri

konstantnom opterećenju u toku vremena tN,
koje je prekratko za postizanje termičke
ravnoteže, praćen periodom mirovanja bez
napajanja motora, koji je dovoljno dug da
temperatura mašine ponovo bude u okviru 2 K
iznad temperature rashladnog sredstva.
Označavanje: S2, tN.
tN = 10, 30, 60, 90 min.
 ver. 8.4.2020. S. 29

PERIODIČNI INTERMITENTNI POGON (S3)

Periodični intermitentni pogon (S3) odlikuje niz identičnih
radnih ciklusa. Svaki sadrži period rada pri konstantnom
opterećenju tN i period mirovanja bez napajanja motora tR.
Zalet je takav da je pojačano zagrevanje pri zaletu zanemarivo
ili je mali broj zaleta (≤ 6 h-1). Pri periodičnom pogonu ne
dolazi do uspostavljanja termičke ravnoteže.
Podrazumeva se da je trajanje ciklusa tC ≤ 10 min.
Označavanje: S3, EDU

tN
EDU   100%
tN  tR

EDU - relativno trajanje uključenja (15, 25, 40 ili 60)%.

 ver. 8.4.2020. S. 30

PERIODIČNI INTERMITENTNI POGON SA ZALETANJEM (S4)

Periodični intermitentni pogon sa zaletanjem (S4) odlikuje
niz identičnih radnih ciklusa. Svaki sadrži znatan period
zaletanja tD, period rada pri konstantnom opterećenju tN i
period mirovanja bez napajanja motora tR. Zalet je takav da
pojačano zagrevanje pri zaletu ne može da se zanemari zbog
značajnih masa JM (moment inercije mase rotora), Jext
(ekvivalentni moment inercije ostalih masa u sistemu koje
treba zaleteti). Zalet traje dugo ili je broj zaleta velik.
Podrazumeva se da je trajanje ciklusa tC ≤ 10 min.
Označavanje: S4, EDU, JM, Jext
tD  tN
EDU   100%
tD  tN  tR
EDU - relativno trajanje uključenja (15, 25, 40 ili 60)%.
 ver. 8.4.2020. S. 31

PERIODIČNI INTERMITENTNI POGON SA EL. KOČENJEM (S5)

Periodični intermitentni pogon električnim kočenjem (S5) odlikuje
niz identičnih radnih ciklusa. Svaki sadrži period zaletanja tD, period
rada pri konstantnom opterećenju tN, period brzog električnog
kočenja tD i period mirovanja bez napajanja motora tR. Pojačano
zagrevanje pri električnom kočenju ne može da se zanemari zbog
značajnih masa JM (moment inercije mase rotora), Jext (ekvivalentni
moment inercije ostalih masa u sistemu koje treba zaleteti i zakočiti).
Zalet i električno kočenje traju dugo ili je njihov broj velik.
Podrazumeva se da je trajanje ciklusa tC ≤ 10 min.
Označavanje: S5, EDU, JM, Jext
tD  tN  tF
EDU   100%
tD  tN  tF  tR
EDU - relativno trajanje uključenja (15, 25, 40 ili 60)%.
 ver. 8.4.2020. S. 32

PERIODIČNI NEPREKIDNI POGON (S6)

Periodični neprekidni pogon (S6) predstavlja niz identičnih
radnih ciklusa, pri čemu svaki sadrži period rada pri
konstantnom opterećenju tN i period rada u praznom hodu tV.
Nema perioda mirovanja bez napajanja. Zanemarljivo je
zagrevanje pri zaletu ili je mali broj takvih zaleta
(pretpostavlja se ≤ 6 h-1). Pri periodičnom pogonu ne dolazi
do uspostavljanja termičke ravnoteže. Podrazumevano vreme
trajanja radnog ciklusa tC ≤ 10 min.

Označavanje: S6, EDO.

tN
EDO   100%
t N  tV
EDO - relativno trajanje opterećenja (15, 25, 40 ili 60)%.
 ver. 8.4.2020. S. 33

PERIODIČNI NEPREKIDNI POGON SA EL. KOČENJEM (S7)

Periodični neprekidni pogon sa električnim kočenjem (S7) odlikuje
niz identičnih radnih ciklusa. Svaki sadrži period zaleta tD, period rada
pri konstantnom opterećenju tN i period brzog električnog kočenja tD,
a nema perioda mirovanja bez napajanja motora tR, ni perioda rada u
praznom hodu tV. Pojačano zagrevanje pri električnom kočenju ne
može da se zanemari zbog značajnih masa JM (moment inercije mase
rotora), Jext (ekvivalentni moment inercije ostalih masa u sistemu
koje treba zaleteti i zakočiti). Zalet i električno kočenje traju dugo ili je
njihov broj velik. Pri periodičnom pogonu ne dolazi do uspostavljanja
termičke ravnoteže. Podrazumeva se da je trajanje ciklusa tC ≤ 10 min.

Označavanje: S7, JM, Jext

 ver. 8.4.2020. S. 34

PER. NEPR. POG. SA PROMENAMA OPTEREĆENJA/BRZINA (S8)

Periodični neprekidni pogon sa promenama opterećenja/brzine (S8)
predstavlja niz identičnih radnih ciklusa. Svaki sadrži period rada tNi
pri konstantnom opterećenju Pi koje odgovara određenoj brzini
obrtanja ni, praćen sa jednim ili više perioda rada pri drugim
konstantnim opterećenjima koja odgovara različitim brzinama
obrtanja. Nema perioda mirovanja bez napajanja, a pri periodičnom
pogonu ne dolazi do uspostavljanja termičke ravnoteže. Podrazumeva
se vreme trajanja ciklusa tC ≤ 10 min.
Označavanje: S8, Pi, ni, EDOi
tD  tN 1 tF 1  tN 2
EDO 1   100% EDO 2   100%
tD  tN 1  tF 2  tN 2  tF 3 tD  tN 1  tF 2  tN 2  tF 3
tF 2  tN 3
EDO 3   100%
tD  tN 1  tF 2  tN 2  tF 3
 ver. 8.4.2020. S. 35

POG. SA NEPERIOD. PROMENAMA OPTEREĆENJA I BRZINE (S9)

Pogon sa neperiodičnim promenama opterećenja i brzine (S9) je

pogon pri kojem se u opštem slučaju opterećenje i brzina menjaju
neperiodično unutar dozvoljenih radnih granica.

Ovaj pogon često obuhvata preopterećenja koja mogu znatno da

premaše puna opterećenja.

Označavanje S9, uz navođenje parametara koji dovoljno tačno

opisuju rad pogona.
 ver. 8.4.2020. S. 36

POGON SA UTVRĐENIM KONSTANTNIM OPTEREĆENJIMA (S10)

Pogon sa utvrđenim konstantnim opterećenjima (S10) je pogon
koji se sastoji od najviše 4 utvrđene vrednosti opterećenja (ili
ekvivalentna opterećenja), pri čemu se svako od ovih opterećenja
održava dovoljno dugo da mašina dostigne termičku ravnotežu.
Najmanje opterećenje u okviru radnog ciklusa može da ima
vrednost 0 (prazan hod ili mirovanje bez napajanja).
Označavanje:
p p p p p
S10,  1 2 3 4 TL
Δt Δt1 Δt 2 Δt 3 Δt 4
Gde je TL - relativni očekivani termički vek u odnosu na očekivani
termički vek u slučaju pogona S1 sa naznačenom snagom.
 Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka

Katedra za mašinske konstrukcije,

transportne sisteme i logistiku

Doc. dr Atila ZELIĆ

E-mail: zelic.ftn@gmail.com