ELEKTRIČNE MAŠINE 2

Sinhrone mašine
Model izotropne mašine
 Električni i mehanički podsistem.
 Cilindrično magnetsko kolo rotora – magnetska
otpornost je ista u d i q pravcima. Ovakav rotor
zovemo izotropnim. Tada važi: Ld=Lq=Ls.
Model izotropne mašine
 Jednačine ravnoteže napona u namotajima dq
sistema određene su izrazima:
Momenat izotropne mašine
 Momenat izotropne sinhrone mašine se može
odrediti iz analize bilansa snage koja se sinhronoj
mašini predaje iz trofaznog izvora.
 Polazi se od izraza za snagu izvora i jednačina
naponske ravnoteže za statorske namotaje.
Momenat izotropne mašine
Momenat izotropne mašine
 Prvi sabirak na desnoj strani jednačine predstavlјa
gubitke u namotajima statora. U statoru postoje i gubici
u gvožđu, ali oni ne postoje u gornjem bilansu, stoga što
je model izveden uz zanemarenje svih gubitaka u
feromagnetiku. Sabirak dWm/dt definiše brzinu sa
kojom se uvećava energija magnetskog sprežnog polјa.
Ako mašina radi sa konstantnim fluksom, energija
sprežnog polјa je konstantna, tako da je sabirak
dWm/dt jednak nuli.
Momenat izotropne mašine
 Po odbitku gubitaka, snaga Pem se prenosi rotoru
zahvalјujući elektromagnetskoj interakciji polјa u
vazdušnom zazoru. U ustalјenom stanju je kružna
učestanost napajanja ωS jednaka ugaonoj brzini
obrtanja ωm.
 Snaga Pem se iz električne pretvara u mehaničku
snagu PmR (Pem = PmR).
Momenat izotropne mašine
 Elektromagnetski momenat se izračunava na osnovu
izraza:
Momenat izotropne mašine
Model anizotropne mašine
 Magnetsko kolo rotora može imati oblik koji je
razlog različitih magnetskih otpornosti u d i q osi, što
daje razliku između induktivnosti Ld i Lq. Strukture u
kojima magnetska otpornost zavisi od pravca u
kome postoji polje naziva se anizotropna.
Model anizotropne mašine
Model anizotropne mašine
 Jednačine ravnoteže napona u namotajima dq
sistema određene su izrazima:
Momenat anizotropne mašine
Momenat anizotropne mašine
 Prvi sabirak na desnoj strani jednačine predstavlјa
gubitke u namotajima statora. U statoru postoje i gubici
u gvožđu, ali oni ne postoje u gornjem bilansu, stoga što
je model izveden uz zanemarenje svih gubitaka u
feromagnetiku. Sabirak dWm/dt definiše brzinu sa
kojom se uvećava energija magnetskog sprežnog polјa.
Ako mašina radi sa konstantnim fluksom, energija
sprežnog polјa je konstantna, tako da je sabirak
dWm/dt jednak nuli.
Momenat anizotropne mašine
 Po odbitku gubitaka, snaga Pem se prenosi rotoru
zahvalјujući elektromagnetskoj interakciji polјa u
vazdušnom zazoru. U ustalјenom stanju je kružna
učestanost napajanja ωS jednaka ugaonoj brzini
obrtanja ωm.
 Snaga Pem se iz električne pretvara u mehaničku
snagu PmR (Pem = PmR).
Momenat anizotropne mašine
 Elektromagnetski momenat se izračunava na osnovu
izraza:
Momenat anizotropne mašine
 Razlika između induktivnosti u d- i q-osi daje
izmenjen izraz za moment:
Momenat anizotropne mašine
 Izraz za momenat ima dodatnu komponentu,
proporcionalnu razlici induktivnosti u dvema osama.
Ova komponenta momenta se naziva reluktantni
momenat, jer se javlјa kao posledica razlike u
magnetskim otpornostima, to jest reluktansi. Reluktantni
momenat postoji i u slučaju kada rotor nema pobudni
namotaj niti stalne magnete. On nastoji da dovede u isti
pravac vektor obrtnog polјa statora i rotorsku osu u
kojoj je magnetska otpornost najmanja.
Reluktantni motor
 Postoje naročite sinhrone mašine koje nemaju stalne
magnete ni pobudni namotaj, već im je rotor takav
da postoje velike razlike u magnetskim
otpornostima između direktne d-ose i poprečne q-
ose, kako bi se dobio što veći reluktantni momenat.
To su reluktantne mašine.
Reluktantni motor