Uvodne formule iz električnih mašina

Pored izlazne karakteristike mašina, koja predstavlja zavisnost napona od struje

opterećenja u generatorskom režimu rada, odnosno zavisnost brzine obrtanja od momenta
opterećenja u motorskom režimu rada mašine, bitna radna karakteristika koja određuje njene
performanse je zavisnost stepena (koeficijent) korisnog dejstva od opterećenja. Stepen
korisnog dejstva , je određen odnosom izlazne, i ulazne snage mašine:
Pizlazna
 . (1.1)
Pulazna
Imajući u vidu da se ulazna i izlazna snaga razlikuju za snagu gubitaka Pg, stepen
korisnog dejstva se može izračunati i kao:
Pizlazna Pulazna  Pg
  (1.2)
Pizlazna  Pg Pulazna

Stepen korisnog dejstva može se odrediti direktno iz ogleda opterećenja ili indirektno
putem određivanja gubitaka mašine.
Tokom rada mašine, snaga gubitaka se javlja u svim podsistemima mašine:
električnom, magnetnom i mehaničkom, te se na taj način i gubici klasifikuju.

Električni gubici. Postoje zbog proticanja struje kroz namotaje. Snaga Džulovih
gubitaka PJ u pojedinim namotajima mašine, proporcionalna je električnoj otpornosti
namotaja R, i kvadratu jačine struje kroz taj namotaj I2:
l
PJ  RI 2  I2. (1.3)
 S
gde su:
R  otpornost faznog namotaja jednosmernoj struji,
S  površina poprečnog preseka provodnika sa strujom,
l  dužina provodnika od koga je izrađen namotaj,
  specifična provodnost provodnika namotaja.

Kod mašina naizmenične struje usled rasipnog fluksa dolazi do pojave potiskivanja
struje ka površini provodnika namotaja. Ista pojava se dešava i u armaturnom namotaju
mašine jednosmerne struje. Ovo ima za posledicu povećanje efektivne otpornosti namotaja
naizmeničnoj struji RAC u odnosu na vrednost jednosmernoj struji RDC, te su električni gubici
namotaja veći od Džulovih gubitaka. U literaturi se električni gubici označavaju sa indeksom
Cu, jer su namotaji najčešće izrađeni od bakarnih provodnika.
Uvod u električne mašine 2

l
PCu  R AC  I 2  k R  I2, (1.3a)
 S
 l  S 2 k I2 k
PCu  k R  I  R   mCu  R  J 2  mCu . (1.3b)
   S 2   S 2  
masa provodnika:
mCu    l  S , (1.3c)
gde su:
kr  Fildov sačinilac, koeficijent povećanja otpornosti zbog nejednake gustine
struje,
J  gustina struje kroz provodnik,
l  dužina provodnika od koga je izrađen namotaj,
S  površina poprečnog preseka provodnika sa strujom,
  specifična provodnost provodnika namotaja,
kr  Fildov sačinilac, koeficijent povećanja otpornosti zbog nejednake gustine
struje.
Tehničke mogućnosti odvođenja toplote (snage gubitaka PCu) definišu prihvatljivu
gustinu struje u namotaju. Za niskonaponske namotaje prihvatljiva gustina struje iznosi
4÷6 A/mm2. iz mašine prema jednačini (1.3b) definišu prihvatljive vrednosti za gustinu struje.
Gubici u bakru zavise od putanja rasutog fluksa i intenziteta struja. Njihovo uzimanje u obzir
je prilično složeno. Njihovim zanemarenjem dobijaju izrazi koji su jednostavniji prilikom
izučavanja električnih mašina. Postignuto je da je otpornost namotaja nezavisna od struje.
Zbog toga se poistovećuju gubici u bakru PCu sa Džulovim gubicima:

PJ  RI 2  PCu . (1.3d)
Za ukupne električne gubitke u jednačinama (1.3), (1.3a) i (1.3d) potrebno je uzeti u
obzir ukupan broj faznih namotaja, kod trofaznog armaturnog namotaja to je tri, a kod
monofaznih to je jedan.
Zbog mesta svog nastanka (namotaji), električni gubici se često nazivaju i gubici u
namotajima.

Gubici u magnetnom kolu. To su gubici u gvožđu PFe, i njih čine histerezisni gubici
i gubici usled vrtložnih struja. Nastaju u delovima magnetskog kola mašine (magnetsko kolo
statora i rotora).
Histerezisni gubici, Ph, su posledica promene magnetske indukcije u magnetskim
delovima mašine koji su okarakterisani B-H histerezisnom petljom. Histerezisni gubici su
proporcionalni površini histerezisne B-H petlje i računaju se primenom sledeće empirijske
jednačine:
n
Ph  k h  f  Bm  mFe ; n  [1,5  2,5] . (1.4)
Često se pretpostavlja kvadratna zavisnost histerezisnih gubitaka od magnetne
indukcije:
2
Ph  kh  f  Bm  mFe . (1.5)
gde su:
f  frekvencija promene magnetne indukcije u gvožđu,
Bm  maksimalna vrednost magnetne indukcije,
Uvod u električne mašine 3

mFe  masa magnetnog kola mašine,

kh  konstanta proporcionalnosti za histerezisne gubitke.

Naizmeničan magnetni fluks indukuje napon u magnetnom kolu - gvožđu koje je u

električnom smislu provodnik. Ovaj indukovani napon izaziva vrtložne struje kroz magnetno
kolo. Usled proticanja vrtložnih struja kroz gvožđe magnetnog kola javljaju se gubici koji su
označeni kao gubici u gvožđu usled vrtložnih struja.

k  f 2  Bm
2
 d 2  mFe
Pv  v . (1.6)
 Fe
gde su:
Fe - specifična električna otpornost magnetnog kola mašine,
kv - konstanta proporcionalnosti za gubitke usled vrtložnih struja.

Ako se zanemari omska otpornost namotaja rotacione mašine naizmenične struje može
se smatrati da je indukovani napon u namotaju jednak sa naponom mreže na koju je
priključena data mašina:
U  E  f   N1  f    N1  f  Bm  S Fe , (1.7)
odakle se može zaključiti da je:
U U
 Bm  , (1.8)
f f
gde su:
  fluksni obuhvat,
N1  broj navojaka,
  magnetni fluks,
SFe  površina poprečnog preseka gvožđa sa naizmeničnim magnetnim fluksom.

Iz (1.8) sledi da vrednost magnetne indukcije kod mašina naizmenične struje direktno
zavisi od dovedenog napona napajanja i obrnuto od njegove frekvencije. Prema (1.5) i (1.6)
gubici u gvožđu zavise od kvadrata magnetne indukcije, a prema (1.8) magnetna indukcija
zavisi od napona i frekvencije. Sad se može zaključiti, da će pri konstantnoj frekvenciji
napajanja gubici u gvožđu kvadratno zavisiti od napona napajanja:

Mehanički gubici. Posledica su otpora kretanju rotora u samoj mašini i obuhvataju:

gubitke usled trenja u ležajevima, trenja rotora o rashladni fluid, snagu potrebnu za ventilaciju
mašine, gubitke usled trenja na četkicama. U praksi se pokazuje da se mehanički gubici
- gubici na trenje i ventilaciju, Ptrv, najčešće mogu modelovati jednačinom:
2
Ptrv  K trv   m . (1.9)
Bitno je zapaziti zavisnost mehaničkih gubitaka od brzine obrtanja rotora

Dodatni gubici. Obuhvataju ostale gubitke koji postoje u mašini a nisu obuhvaćeni
gore datim gubicima. Vrlo teško se mere pa se uzimaju u obzir prema standardima kao deo
procenta razvijene električne snage mašine. Kako su dodatni gubici u odnosu na ostale obično
mali, oni se zanemaruju prilikom teorijskih izučavanja električne mašine.