Merenje otpornosti provodnika

namotaja
• Prvi ogled je merenje namotaja mašine u hladnom stanju
(svi delovi mašine na temperaturi ambijenta).
• Za merenje otpora namotaja mašina bitna je temperatura
namotaja; vrednost otpora zavisi od temperature, tako da
je uvek važno naglasiti pri kojoj temperaturi je meren otpor.
• Merenje može da se radi mernim mostovima – Vitsonovim
ili Tompsonovim – međutim nije uobičajeno; Vitsonov most
služi za merenje otpora srednjih vrednosti (kod mašina
manjih i srednjih snaga) dok Tompsonov most služi za
preciznije merenje malih vrednosti otpora namotaja (kod
mašina većih snaga); precizni mostovi su najčešće glomazni
i skupi.
• Standardni ommetar za merenje otpora namotaja mašina
ne dolazi u obzir, jer služe samo za grubo merenje otpora.
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• Najčešće se koristi U-I metoda merenja otpora u
naponskom spoju, i vrednost otpora namotaja R se uzima
prosto kao količnik merenog napona U i merene vrednosti
struje I u ogledu (znači bez korekcije usled pojedinačnih
grešaka upotrebljenih mernih instrumenata).
• Naponski spoj U-I metode se koristi zbog toga što je
vrednost otpora namotaja mala tako da bi ampermetar na
red sa njim uneo veliku grešku merenja.
• Unutrašnji otpor voltmetra koji je u paraleli sa malim
otporom namotaja neće značajno uticati na grešku merenja
(merena struja je približno jednaka struji kroz otpor
namotaja).
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• Šema merenja: izvor konstantnog napona, ne sme da ima valovitost
pa je to najčešće akumulator npr. 12 V ili baterija; predotpor je
neophodan za ograničavanje struje kroz namotaj mašine tokom
merenja; treba imati u vidu malu vrednost otpora namotaja,
primer: Rnamot=0,01 Ω, I=12/0,01=1200 A tako veliku vrednost struje
kroz namotaj ne smemo dozvoliti
• Veza voltmetra u ogledu nikad nije statična, volmetar se samo
prislanja na tačke merenja

V L, R
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• Postupak: volmetar nije priključen, uključi se akumulator, podesi se
struja pomoću promenljivog otpornika na željenu vrednost,
prislanja se volmetar, očitavaju se vrednosti pokazivanja
ampermetra i volmetra, odspoji se voltmetar, a zatim se isključi
struja kroz kolo.
• Ukoliko bi se ostavio volmetar priključen, a isključilo kolo struje,
usled induktivnosti namotaja (ne treba zaboraviti da merimo otpor
namotaja) dolazi do prenapona koja može uništiti relativno osetljive
laboratorijske merne instrumente.
• Struja koju treba podesiti u ogledu treba da bude 5-10% vrednosti
nominalne struje kroz namotaj; za recimo 10% vrednosti nominalne
struje gubici u bakru su 1% od nominalnih te je promena
temperature namotaja tokom ogleda zanemarivo mala (odatle
vidimo razlog zašto se uspostavlja vrednost struje merenje do 10%
nominalne vrednosti).
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• Treba imati u vidu da kontaktna otpornost između namotaja i priključka (u
priključnoj kutiji mašine) može da bude reda veličine otpornosti namotaja;
zato treba vezati krajeve instrumenta (voltmetra) iza priključne kutije da bi
izbegli kontaktnu otpornost (ukoliko je to moguće učiniti).
• S obzirom na relativno veliku induktivnost i malu otpornost namotaja
(pogotovo kod mašina većih snaga) i vremenski dijagram uspostavljanja
struje u RL kolu, može se zaključiti da vremenska konstanta uspostavljanja
struje T=L/R može biti značajna.
• Zato treba sačekati 3-5 vremenskih konstanti da bi struja dostigla
stacionarnu vrednost.

I
U/Ruk

T 3-5*T t
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• Generalno, dodatni promenljivi otpor smanjuje vremensku konstantu ;
recimo da je T=10 min. (kao kod velikih transformatora) to bi značilo da
treba sačekati bar 3T=30 min. što ne dolazi u obzir; u tom slučaju treba
povećati dodatnu otpornost, ali time i smanjujemo jačinu struje merenja,
koja će napraviti mali pad napona na merenom otporu namotaja tako da
ga je nekad teško precizno meriti; u tom slučaju takođe treba povećati
napon napajanja (jednosmernog konstantnog izvora).
• Kako odabrati ampermetar i voltmetar koji su potrebni za merenje:
– ampermetar za 5-10% nazivne struje
– voltmetar koji može da ide do napona konstantnog izvora (recimo 12V), ali da
takođe ima mogućnost biranja manjih mernih opsega – pretpostavimo otpor
namotaja Rn, kako mi biramo struju merenja Imer možemo izračunati očekivani
napon na njemu kao Vmer=Rn*Imer što znači da sličan merni opseg volmetar
treba da poseduje; otpor namotaja procenjujemo na osnovu nominalnih
gubitaka u bakru, na taj način što ukupne gubitke odredimo na osnovu
stepena iskorišćenja mašine (natpisna pločica), zatim procenimo udeo
gubitaka u bakru u ukupnim gubicima (tipično 60%), podelimo sa brojem faza i
sa merenom strujom na kvadrat Imer2 i time dobijamo procenjenu vrednost
otpora faznog namotaja
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• Skretanje ampermetra i voltmetra u ogledu treba da bude što veće (u
gornjoj polovini skale) kako bi imali tačnije rezultate (kako bi pravili manju
grešku prilikom očitavanja).
• Povećavanjem struje povećavamo zagrevanje mašine, odatle sledi da samo
merenje treba da traje što kraće kako bi rezultati merenja bili relevantni.
• Pored merenja otpora namotaja u hladnom stanju nekada je potrebno
uraditi merenje otpora namotaja u toplom stanju.
• Zašto merimo otpor namotaja u toplom stanju: treba imati u vidu da je
nominalna radna tačka takva da temperatura namotaja ne pređe tačno
definisanu vrednost (određenu klasom izolacije namotaja); tako na ovaj
način proveravamo da li se pri datoj nominalnoj snazi mašina pregreva ili
ne; tokom takve provere bi smo opteretili mašinu nominalnom snagom i
čekali dok se temperatura ne ustali i onda bi izmerili otpor namotaja (u
takvom toplom stanju) iz čega bi mogli da izvučemo informaciju o
temperaturi namotaja te bi mogli da odredimo da li mašina može da radi
sa tom snagom ili ne; zaključak: otpor namotaja u toplom stanju merimo
da bi odredili temperaturu namotaja.
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• Postupak određivanja povišenja temperature na osnovu
merenja otpora namotaja u toplom i hladnom stanju prikazan
je u sledećim redovima:
1 1
R  R0  1       Cu   Al 
235 225

Rhl  R0  1     hl   235   hl   235

Rt
t 
Rhl
Rt  R0  1     t     t   hl 
Rt
 235   hl   235   hl 
R0  1     t 
Rhl
Rt

Rhl R0  1     hl   Rt 

    1  235   hl 
 Rhl 
Rt 235   t

Rhl 235   hl
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• Tokom ovog postupka nikada se ne računaju otpori Rt i Rhl
već se povišenje temperature određuje kao:
 Ut 
    1  235   hl 
 U hl 
• Gde je Ut napon izmeren U-I metodom u toplom stanju, a
Uhl napon izmeren U-I metodom u hladnom stanju, tako
što se napon meri pri istoj struji merenja.
• Na taj način se smanjuje greška instrumentacije jer je
time anulirana greška ampermetra.
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• PRIMER. Procena otpora namotaja mašine i relevantih
vrednosti za izbor potrebnih instrumenata.
• Npr. podaci mašine: 1,1 kW, Δ-Y, 220-380 V, 5,2-3 A,
1390 o-min, cosφ=0,75.
– Prvi korak: U sprezi zvezda kroz fazni namotaj teče nazivna
struja, u ovom slučaju 3 A. Odatle sledi da struja koju u
ogledu treba podesiti iznosi oko Imer = 10%*3 A = 0,3 A.
Ova vrednost određuje potreban merni opseg ampermetra
(recimo, bar 0,6 A sa mogućnošću biranja manjeg opsega).
– Drugi korak: Ukoliko je za U-I metodu kao izvor upotrebljen
akumulator napona 12 V, potrebnu vrednost promenljivog
predotpora možemo dobiti na osnovu: 12 V / 0,3 A = 40 Ω.
Uzećemo neki predotpor u opsegu 40-50 Ω kako bi
obuhvatili i situaciju ako je možda akumulator prepunjen.
 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• PRIMER. Procena otpora namotaja mašine i
relevantih vrednosti za izbor potrebnih instrumenata.
– Treći korak: Otpor namotaja procenjujemo na sledeći
način. Ukupni gubici u mašini su:
Pm
Pg  Pel  Pm   Pm

Pel  3  380  3  0,75  1,48 [kW]

Pg  1,48  1,1  0,38[kW]

pretpostavka

PgCun  60%  Pg  0,6  0,38  228[W ]

 Merenje otpornosti provodnika
namotaja
• PRIMER. Procena otpora namotaja mašine i relevantih
vrednosti za izbor potrebnih instrumenata.
– Treći korak: pretpostavljajući da se gubici u bakru
podjenako raspoređuju na stator i na rotor, gubici u bakru
statora iznose: PgCun 228
PgCusn    114 [W ]
2 2

– Četvrti korak: otpor namotaja statora stoga procenjujemo

na vrednost: PgCusn 114
Rn    4,22 []
3  I 2fn 33 2

– Konačno: Vrednost napona relevantna za izbor potrebnog

volmetra za ogled merenje otpora ovog namotaja iznosi:
Izabraćemo prvi veći
standardan opseg,
Vmer  Rn  I mer  4,22  0,3  1,27 [V ] recimo 2 V