razvodna-postIzvrsiti Izbor i Montazu Visokonaponskih Osiguraca Za Zastitu Energetskog Transformatora 10Izvrsiti Izbor i Montazu Visokonaponskih Osiguraca Za Zastitu Energetskog Transformatora 10Izvrsiti Izbor i Montazu Visokonaponskih Osiguraca Za Zastitu Energetskog Transformatora 10rojenja

V TRANSFORMATORSKA I RAZVODNA POSTROJENJA
TRANSFORMATORI SNAGE U ELEKTRINIM POSTROJENJIMA
1.1 Preoptereenje transformatora

Normalni transformatori prirodno hlaeni, mogu se preopteretiti prema
tablici 24. Specijalni transformatori mogu se trajno preopteretiti za 60%, a
100% u toku 12 asova, no ukupno samo 500 asova godinje.
Tabl. 24
Prethodno
trajno
optereenje
u
%
nominalne snage
Doputeno trajno preoptereenje u % nominalne snage

10%
20%
30%
40%
50%
50
3h
1 h 30 min
1h
30 min
15 min
75
90
2h
Ih
1h
30 min
30 min
15 min
15 min
8 min
8 min
4 min
Doputeno trajanje kratkog spoja. Posle trajnog pogona s

nominalnim optereenjem dozvoljene su sledee vrednosti trajanja kratkog
spoja, ako je transformator prikljuen na jaku mreu (sa vrstim naponom):
Tabl. 24-1
Napon kratkog spoja (ec)

Dozvoljeno trajanje kratkog spoja u
sek. {tk)
o 4
<5
7 i vie
1,8
2,8
4,0
5,5
1.2 Podeavanje napona

Mreni transformatori imaju na namotaju vieg napona ogranke
pomou kojih se moe podesiti prenosni odnos, odnosno napon koji
transformator daj3 mrei. Podeavanje se vri pomou menjaa napona sa
ruicom na poklopcu transformatora u granicama 4%, odnosno 5% i to
samo kad je transformator iskljuen.
Ako je potrebno da se napon transformatora regulie bez prekida
pogona, primenjuju se regulacioni transformatori koji mogu reguiisati napon
u granicama 20% od nominalnog napona. Komandovanje regulacionim
transformatorima moe se vriti pomou dugmadi koja upravljaju pogonskim
motorom regulatora. Veinom se, meutim, primenjuje automatsko
komandovanje, pri emu naponsko rele pokree pogonski motor. Pored toga
treba da postoji ureaj za runo pokretanje.
1.3 Hlaenje transformatora
Suvj transformatori bez ulja se grade za snage do 1 000 kVA. ali se
retko upotrebljavaju preko 10 kVA, jer transformatori sa uljem imaju manje
dimenzije.
nr
'7 6
5A
SI. 118b Preseci
kanala za
transformatorske
vazunih
elij
9,0
0,0 9
ap 0,0^1 0,1
k
-----_^10
2
3
4
5678910
20
3 0 40
6 0 80100
G U B I C I U T R A N S F. ----~ R [kV(]
U transformatorima sa uljem toplota prelazi sa namotaja na ulje, a

cirkulacijom ulja preko posude u okolinu. Posuda za ulje je od glatkog lima
za snage do 30 kVA, od talasastog lima do 400 kVA i sa cevima i radijatorima
do oko 20 000 kVA. Za velike tranformatore (preko 4 000 kVA) primenjuje se
i vetako hlaenje ulja pomou vode, ili vazduha.
Fabrika transformatora u Mladenovcu za potrebe rudnika proizvodi
transformatore punjene nezapaljivom tenou pira- ienom. Dimenzije su iste
kao kod odgovarajuih transformatora sa uljem, ali im je cena vea za oko
30%.
Ako je transformator smeten u kabini ili eliji mora se voditi rauna,
o njenom ispravnom provetravanju. Na slici 118b dat je dijagram iz koga se
mogu odabrati neophodni preseci izlaznih vazdunih kanala ( S 2 )
transformatorsldh elija za razliite visine elija (h), a pri emu. je
obezbeeno normalno provet- ravanje i hlaenje transformatora. Presek
ulaznog vazdunog kanala transformatorske elije (iSj) izraunava se iz
preseka izlaznog vazdunog kanala transformatorske elije (S2), vidi si. 118c, a prema
jenaini:
S i = 0,92 S 2
SI. 118 cProvetravanje transformatorskih

elija
1.4 Paralelan
transformatora
1
2
rad
Uslovi za paralelan rad:

Isti sekundarni napon pri praznom hodu i isti odnos preobraaja.
Priblino isti relativni napon kratkog spoja (s c). Naponi kratkog spoja ne
smeju se razlikovati vie od 10%. Vei transformator treba da ima manji
napon kratkog spoja.
Jednak pomeraj faza izmeu primame i sekundarne strane, to jest

transformatori moraju imati iste satne uglove, U nekim sluajevima se moe
postii jednakost faza ciklinom permutacijom krajeva jedne ili obeju strana,
jednog od transformatora, koji treba da rade paralelno.
Odnos nominalnih snaga transformatora ne treba da bude vei o 3 : 1. Ako
je odnos vei, postoji opasnost da manji transformator bude preoptereen.
1.5 Izbor grupe spremanja transformatora
Uobiajene su u elektrinim postrojenjima sledee grupe sprezanja:

Y y 0 {zvezdazvezda). Upotrebljava se kad se u transformatoru eli
izbei pomeranje faza izmeu obe naponske strane. Dozvoljeno je optereenje
nulte take do 30%. Ako se eli vee optereenje nulte take, potrebno je jo
trei namotaj
z
Qo
A B
SI. 119 Sprega

transformatora
Y y0
SI. 120 Sprega
transformatora
8C
z5
spojen u trougao
(tercijalni
namotaj). Ova se
sprega upotrebljava i u industriji za transformatore, koji napajaju mreu
niskog napona bez potroaa za osvetljenje (vidi sliku 119 u kojoj je pokazana
ema namotaja i vektorski dijagram napona).
Y z 5 (zvezdadvostruka zvezda). Upotrebljava se za manje mrene
transformatore (do 250 kVA) sa nejednako optereenim fazama i nultim
vodom, ako je sekundarni napon nizak napon. Namotaj z ima oko 15,5% vie
bakra od namotaja spregnutog u zvezi (y) (vidi sliku 120).
Dy 5 (trougao zvezda). Upotrebljava se kao i sprega Yz 5

samo za vee snage. Jeftiniji je od sprege Yz 5 (vidi sliku 121).
* ac
ABC
Dy
5
* c
O
a
SI. 122 Sprega transformatora Y 5
0
SI. 121
Yd 5 (zvezdatrougao). Upotreba za transformatore u

elektranama (blok veza) i za mrene transformatore za
transformaciju sa jednog na drugi visoki napon. Ova
Sprega transformatora
6c
Dy 5
sprega
omoguuje prikljuak Peterseno- vog kalema na visokom naponu (vidi sliku
122).
Sprega Dd se za trofazne
transformatore ne upotrebljava. Izuzetno
se moe primeniti za trofazne grupe od
po tri jednofazna transformatora.
1.6 Osnovni podaci i dimenzije za

transformatore
SI. 123 Osnovne dimenzije za
smetaj transformatora
U tablici 25 navedeni su neki

osnovni podaci za transformatore
proizvodnje Rade Konar. Normalni
vii napon
10 kV, nii napon 400/231 V. Vii napon moe se odabrati izmeu 5 000 i 11 000
V, a nii izmeu 200 i 600 V.
Skica na slici 123 i tablica 26 daju osnovne dimenzije za smetaj
transformatora iz tablice 25.
Napon
Snaga
kVA
Vii
Rcl. na
Nii
V
rt f o
Q. nj
00 a
pon
kratkog
spoja
E
/c
Gubici
u bakru u
gvou
(Pcu)
(ln)
W
20
30
50
100
160
o
o
o
vo
250 400 630

1 000 1 250
1 600
o
o
o
o
100
250
400
630 1 000
630 1 000 1
600 2 500 4
000
<N
/->
N
I*
O
O
rh
3.8
vi
Ci
4,2
3.7
3.8
4
620 740 1 120

100
150
1 950
230
2 800
350
500
4.3
4.3
4.7
4.8
5.0
5.0
5,5
3 600 5 150 700

8 000 U 500 980
12 150 17 1 350
800
2 000 2 200
2 600
fN
lo
N
>H
O
O
o
>^*1
10 000 12 2 100 2 420

500
to
cn
A>
T3
I*
9 100 11 1 800
500 18 000 2 420
24 000 34 3 250
900
4 770 6 930
'O
2 500 4 900 540 1 200 1

6 700
800
o
o
Tabl. 26
Napon
kVA
20
30
50
100
160
Nii
| Vii
Snaga
irina
Visina
ulja
mm
830
905
955
1 175
1 335
580
600
545
630
730
805
865
1 270
1 360
1 475
irina
Visina
mm
ukupno
kg
68
92
151
177
243
Dimenzije za smelaj
Duina
>
Teina
Duina
o
o V-H
izi <N
o
**
**
Napon
Snaga
kVA
Dimenzije za smetaj
261
338
511
728
960
Teina
ulja
ukupno
kg
250 400 630 O

l 000 1 250 o
vo
1 600
o
o
o
o
100
2S0 o
400 630 3
000
630 1
000 [ 1 600
1 2 500 i 4
000 i
rî 1 420 1 365 770 990 1 1 620

284
325 1 270 1 800
c-J 1 495 l 640 365 1 520 1 1 830
625 960 1 2 750
CT 1 840 1 915 575 1 600 2 040 2 19; 050 1 250 3 920
O
TT
2 340 2 455
4 820
5 900
rî 1 250 1 800 800 1 050 . 2 050 2 250 530

650 1 300
fN 2 000 i 780 1 200 1 150 2 350 2 060 800 690 1 2 300
O 2010
1 277
2 450
290
2 700
o
3 000
'Ctf*
4 940
o
o
1 780 2010 1 .150 1 2 060 2 450 690 1 290 1 3 000

2 080 2 670 277 1 370 1 2 670
370
4 940 6130
2 955
500 1 755 2 830
1 750
8 150
'J?
3 064
2 450
11 350
O
o
*0
o
1.7 Izbor snage transformatora

Kad je poznata vrsta potroaa i njegova instalisana snaga, onda se
snaga manjih transformatora odreuje uzimajui u obzir sainilac
istovremenosti, kao i gubitak snage u elektrinoj mrei.
Zadatak 17 Izabrati transformator ako su dati sledei podaci: vii
napon 10 000 V, nii napon 380/220 V; instalisana snaga privatnog
osvetljenja 40 stanova po 10 kW (400 kW), instalisana snaga ulinog
osvetljenja 28 k\V i instalisana snaga motora 140 kW za cos < p M = 0,7.
Sainilac istovremenosti za privatno osvetljenje
0,15 + ^ = 0,28;
}/ n
j/40
za ulino osvetljenje g = 1, a za motorni pogon g 0,5.
Maksimalna snaga za privatno osvetljenje 400x0,28 = = 112 kW, za
ulino osvetljenje 28x 1 = 28 kW i za motorni
g =
o, 15 +
pogon 140x0,5 70 kW. Ukupna maksimalna snaga iznosi p max=

112+28+70 = 210 kW.
Prividna snaga motornog pogona bie
P M 70
100 kVA
PsM '
cos <pM 0,7
Reaktivna snaga motornog pogona bie

P r = ^Pl^Plt = /i00^702 = 71,4 kVAr Ukupni faktor snage
transformatora bie (vidi si, 123a)

Pr1
ma
x
V 2102 + 71 A2
210
= 0,945
-ft.+pu-|
pn Pma,= 21DKW
SI. 123a
Gubitak snage u mrei 380/220 V bie, ako usvojimo maksimalni

pad napona u% 5%
u/
5
p% = -^4- = = 5,6%
2
2
cos o 0,945
Snaga transformatora je vea za 5% od ukupne maksimalne snage
Pt
COS !
(1 +0,056)-210 0,945
= 234kVA.
100/
Usvajamo transformator
normirane snage 250 kVA, 10/0,4/0,231 kV,
uestalosti 50 Hz. Transformator je u ulju za unutranju montau, sa
tokovima za pokretanje, sa konzervatorom ulja i ugraenim termometrom.
Sprega transformatora Dy 5. Dimenzije za smetaj 1 420 x X 770x1
620 mm. Teina sa uljem 1 270 kp.
1.8 Zatita transformatora

Za male transformatore do'oko 250 kVA jedina zatita su topljivi
osigurai ili prekidai sa primarnim okidaima. Sein toga transformatori preko
50 kVA imaju na poklopcu dep sa termometrom za kontrolu temperature ulja.
Vei transformatori imaju ureaj za signalisanje maksimalne temperature.
Transformatori preko 250 kVA snabdevaju se Buholcovim (Buchholz) releom
za zatitu od unutranjih kvarova. Veliki transformatori su zatieni releima za
maksimalnu struju a transformatori preko 2,5 MW i diferencijalnom zatitom.
Buholcov rele se prikljuuje na cev izmeu transformatora i
konzervatora (d.ilatacion.og suda). Princip je pokazan na slici 124.
1
2
6
8
10
SI. 124 Princip Biilioicove zatite

transformatora
transformatorski sud;
spojna cev; 3 Buhoi- covo rele;
gornji plovak; 5 donji plovak;
veza za signal upozorenja; 7
veza za okida;
konzervator; 9 poklopac u
obliku piovka;
ventil za vazduh
Rele je ispunjen uljem u kome se nalaze dva piovka. Ako u

transformatoru usled nekog kvara doe do varnienja, poee se u ulja razvijati
gasni mehurii koji se penju u vis i dospevaju u rele. U releu istiskuju ulje usled
ega gornji piovak
spada i iskljuuje signal za upozorenje. U sluaju kratkog spoja se gasovi u
transformatoru nagio razvijaju, tako da mlaz ulja kroz rele obara donji plovak 5,
koji ukljui kontakt za iskljuenje prekidaa i na strani vieg i nieg napona.
Zatita pomou razvijanja gasova u ulju ima tu prednost prema
elektrinim vrstama zatite, to ona reaguje na sasvim male kvarove u
transformatoru, koji posle izvesnog vremena nakupe dovoljno gasova da rele
reaguje.
Buholcov rele reagovae isto tako ako posuda transformatora proputa

ulje i to kad se povrina ulja spusti ispod odreene mere.
'
\ 2 VRSTE TRANSFORMAT5RSKIH I..RAZVODNIH POSTROJENJA V'''Ti
trnnsforiiiatnrsTcim
i
razvodnim
postrojenTTm-a.se.pomou-.-'l
transformatora jedan napon naizmenine struje preobraava^ ifjdrugi i
razvodi'"elektTina
energija,
TransTormatofska^pbsfrojenja
pri
elektranama''"oBlcno~po3iu napon alternatora radi ekonominijeg prenosa
elektrine energije. Transformatorska pos tr oj cilja u ra /vodnim elektri nim
mreama obino sniuj u visoki napon mree na napon potreban potroaima.
Osim toga, "transformatorska postrojenja u elektrinim mreama visokog
napona i dalekovodima mogu jedan visok napon preobraavati u drugi,
Transformatorsko postrojenje moe _da bude prolazno, to_znai da
u.niega ulaze i iz njega izlaze vodovi visokog napona.,
ili zavrno (krajnje), to jest takvo da_s_am.o dojjjega, dolaze, vo-........................
"dovi visokog napona a od njega" se razvodi nii napon potroaima. Dalie
transformatorska- i raivodiiF'pdstroien^ mogu biti u zgradama, ili na
otvorenom prostoru. Transformatorska
delimo u nadze'mnaT poemnarfvlanfa
transformatorska postrojenja na otvorenom proTor[i "mogu biti smetena i
na stubovima (transfoni7airn~k^^ na sluhu).
Podzemne transformatorske stanice dolaze u obzir u velikim
gradovima. One se grade, kad za nadzemne stanice nema dovoljno mesta, kad
postoji smetnja saobraaju ili kad nadzemna stanica kvari estetski izgled
okoline. Transformator se zajedno sa celim svojim razvodom visokog i niskog
napona postavlja u podzemnu kabinu.
Postoje i razvodna postrojenja bez transformatora, ona slue samo za
razvod elektrine energije bez preobraaja napona.
JI
2.1 Transformatorska i razvodna postrojenja u zgradama

Elektrina postrojenja u zgradama grade se za napone uO do 35 kV. Izuzetno
se _ i'za" vise napone elektrina postrojenja mogu~^)o?BfvljatrTi~gra^
otvorenog 'prostora" TTFako je okolni vazduk-JteQiaa_.pEaaj.iv. tako da bi
zbog zaprljanosti izolatora nioîo...doi.,.di?..jsl.ektrinog preskoka^.
Razvodna zgrada u sklopu elektrane obino se podie odvojeno od rnainske

zgrade radi boljeg ' pristupa, razvoda vodova i dnevnog osvetljenja. Transformatori se
smetaju ili u mainsKoj zgradi (blok veza), Ili_u razvodnoj zgradi|
. . Na slici 125 pokazana'je skica plana jednog transformatorskog i razvodnog postrojenja u zgradi starijeg tipa lO.kV..
SI. 125 Transformatorsko i razvodno postrojenje u zgradi
1 transformatorska elija; 2 dovod sveeg vazduha; 3 - otvor za izlaz

zagrejanog vazduha; 4 cev za odvod ulja; 5 elija za mali transformator;
6 elija za prekidae;
7 kanali za kablove;
8 provodni izolatori;
9
- sabirnice
Tri vea transformatora sa prirodnim hlaenjem snietena su u posebne

kabine 1 odvojene pregradnim zidovima o ostali li prosfoi:i]a7 Sve vazduh
ulazi kroz kanale 2, prolazi kroz otvor u podu isgocfjransiformatora, struji'
okoTfranfdrmatora i izlazi
"kroz otvore 3 u gornjem defu elije. TscufeTo.....................ulje se 'skuplja
u kanal ispod transformatora i. cevima 4 'odvodi u jamu za skupljanje ulja sto 'dalje od
zgrade^ Vrata su' tako izvedena da
~se^tr~shifi'^Jtl' ieE|>T^jeâH!brmatora sama. ,otvaraju iipolje.
Ma 1 i transformatori za sopstvenu potrebu stanice 5, kao i naponski
merni
transformatori ulaze u sklop elije razvodnog
'"postrojenja, slino kao i prekida visokog napona 6.'
^Razvodna postrojenja visokog napona dele se na elije u koje se

smetaju'TJreuju-pojedini -aparati. .visokog napona za generatore, transformatore i
ogranke. elije ograniavaju
irenj^;poafaXSte^^^........................................................................
Pregradile elije u zidanom izvoenju sastoje se od elinih okvira popunjenih
ploama od heraklita i malterisanih gipsanim malterom, a u montanom izvoenju sa
umetnutim ploama od azbestnog cementa ili sa limenim pregradama. Pregradne elije
35 kV izvode se samo u zidanom izvoenju pregrade. Debljina pregrade iznosi: 1/2 ili
1 opeke, 80 mm betona, ili 50 do 80 mm azbestnog cementa.
Za zatitu razvodnili elija od sluajnih dodira predviaju se prema otvorenoj
strani pregradne preage, zatim zatitne mree na gvozdenom okviru visine do 2 m,
koji se moe ski dati, kao i vrata od iane mree.
U sluaju pogrenog otvaranja rastavljaa pod optere enjem stvara se elektrini,
luk, koji moe prei na sabirnice
i kretati se du sabirnica pod dejstvom elektromagnetskih sila izazivajui teke kratke
spojeve. Prenoenje elektrinog luka moe se spreiti umetanjem pregrada od
heraklitnih ploa prevuenih cementnim malterom sa provodnim izolatorima izmeu
rastavljaa i sabirnica (lukobran). Time se postie, da se u sluaju kvara u nekoj eliji
visokog napona u najgorem sluaju unite aparati u toj eliji, ali se sprei teta u
susednim elijama. Na slici
125 pod 8 vidi se prolazak provodnog izolatora kroz pregradu.
U tablici 27 navedeni su podaci o irini hodnika u razvodnim postrojenjima
visokog napona.
Tabl. 27
irina hodnika u mm
Hodnik za
posluivanje
Hodnik za nadgledanje i
transport
Smetaj elija
sa
jedne
strane
sa obe
strane
sa
jedne
strane
sa obe
strane
Najmanja ozv.
800
1 000
1 000
1 200
Preporuena za:
napon 10 kV
napon 20 kV
napon 30 kV
1 200
1 500
1 750
1 500
1 750
2 000
1 800
1 800
2 200
2 000
2 500
3 000
12 Elektrane i razvodna postrojenja
177
Razmak iza razvodne table (niski napon): izmeu deiova pod naponom i zida 1
000 mm, izmeu deiova pod naponom
000 mm.
U tablici 28 navedeni su podaci o najmanjim dozvoljenim razmacima u
postrojenjima visokog napona u zgradama.
Tabl. 28
Napon
kV
i
3
6
10
20
35
68
110
Razmak deiova Visina zatienih

pod naponom
provodnika nad
podom u
mm
hodnicima
mm
_ 40
75
100
125
180
300
400
800
2 500
2 500
2 500
2 500
2 500
2 550
2 800
3 300
Najmanji razmak provod, od: {

zatitne
ograde
zatitne guste mree

mree ili lima mm
mm
mm
500
500
500
500
500
500
580
980
108
124
148
180
260
380
580
980
58
74
98
130
210
530
530
930
Vodovi visokog napona kojj_ ulaze i izlaze iz..................transformatorskog postrojenia mogirHE3aHunTT kaBlovski. Na slici
126 dat je detalj uvo3a dalekovoda^ zgradi preko provodnih
izolatora. Na slici se vii postavljanje odvonika. prenapona na spoljnjem
udu zgrade, kao i povezivanje metalnih deiova
sa uadima za uzemljenje...........ProyodiuJ.zMe.zni.. isplatoil. zatiuju
se nadstrenicama od kie i snega. Treba predvideti oluke na Trm u. da sc
ne bi obra/ovale ledene svee koje dodiruju, vod visokog napona.
....................................
Postoje razni tipovi transformatorskih stanica, ija konstrukcija

zavisi od napona, snage i namene.
Na slici 126a . . . 126e date su skice tipiziranih elija sa kablovskim
prikljucima sistema Simens. U elijama su smetem:
SI. 126a elija sa

jednim sistemom sabirnica, bez lukobrana i
sa ltablov. kanalom
SI. 1261) elija sa jednim sistemom sabirnica, sa

lukobranom i kablovskim
kanalom
SI. 126e elija sa

dva sistema sabirnica,
sa lukobranom i kablovskim kanalom
i^Mdafi^j.astaYl,i.aL-.jnerni......transformatori..i........kablovske.....glave.
elije za 10 kV mogu biti prizemne sa kablovskim kanalom ili na sprat sa
podrumom. U izvoenju sa podrumom kablovsk rastavljai su smeteni u
podrumu, a prekida je smeten na pod
elije. elije za 35 kV normalno se izvode samo 11a sprat, odnosno sa podrumom.
elije sa jednim sistemom sabirnica mogu biti sa i bez lukobrana i postavlja se uza
zid. elije sa dva sistema sabirnica izvode se uvek sa lukobranom kao slobodno
stojee elije. elije sa jednim sistemom sabirnica imaju sa prednje strane zatitnu
mreu sa eventualno ugraenim instrumentima
Si. 126e elija sa dva sistema sabirnica, sa lukobranom i podrumom
ijpogonskim ureajima na uskoj ploi ili ormanu

126f), elije sa dva sistema sabirnica imaju sa
strane posluni orman sa dvokrilnim vratima po
elije, i
(vidi sliku
prednje
celoj irini
SI. 126d elija sa jednim sistemom sabirnica,

sa lukobranom i podrumom
U ta bi. 28a date su osnovne mere elija sa jednim sistemom sabirnica, a u tabl. 28b
sa va sistema sabirnica prema podacima preuzea Rade Konar, Dimenziju T (korak,
duina elije) vidi u si. 126f. elije za 10 kV predviene su za snagu iskljuenja = 250
kVA i 800 A, a elije za 35 kV za Pt= 400 kVA
In= 600 A.
A
i
rfi-
sr lij
JL
jt
Ti
T,
SI, 126f Prednja strana elije sa jednim sistemom sabirnica
1 samo vrata (mrea), 2 sa malom ploom za instrumente, 3 sa poslunom ploom, 4 sa

poslunim ormanom
Tabl. 28a
Sa jednim sistemom sabirnica

Na
Vidi
Prednja strana
pon
kV
sliku
korak
mm
10
SI. 126a
Ti
10
SI. 126b
10
SI. 126d
35
SI. 126d
1 200
1 300
1 400
1 200
1 300
1 400
1 200
1 300
1 400
1 700
2 000
2100
T2
T3
TI
T2
T3
TI
T2
T3
TJ
T2
T3
B
mra
1 400
1 400
1 400
2 300
Sa dva sistema sabirnica
Hz
Hi
mm
mm
mm
3 800
3 600
3 600
4 200
4 000
4 000
4 200
3 600
3 600
3 200
3 000
3 000
3 600
3 400
3 400
3 600
3 000
3 000
5 200
4 300
500
500
2 300
2 700
SI. 126c
10
SI. 126e
10
SI. 126c
10
Si. 126e
35
Si. 126e
Pogon
rastav
ljaa
motkom
T
mm
1 200
i | Hi | Mi mm mm j mm
1 700
4 300
3 600
3 900
3 200
Hi
mm
500
2 300
pneumat.
500
2 300
motkom
ili
pneumat.
1 700
2 200
5 700
4 400
2 750
2,2 Primer male tipske zidane transformatorske stanice \ v"

10 000 400 231 v
'/P
Z
va se
transformatorska stanica podie za elektrifikaciju
sela f retko naseljenih naselfiT i ogovaSaTmafirnT"^gaina~do'" 60 kVA.
Stanica se gradi u oblaku inale cetvoroiigaone kiile sa unittrî^mosnovom
2x2"m,~a oKoT,y'fTvimeTanravnim" betonskim krovom, ili sa kosini
KroroiOSr'dve Vode sa crepom. Transformatorska stanica o 250 kVA ima
osnovu "2,2 x 2,2 m,
a ostalo je isto. Pod stanice je izdignut 30 cm i/nad...........................okolnog
zemljita,....da se spreci prodiranje vode. Stanica je be posluge.
Razvod niskog napona pristupaaji je za kontrolu i rukovanje .bez.ulaska u
postrojenje visô^âpoâTrî^n^voôvaôkog. japona. nad, zemljom ...7
m, a. niskog naponOan. S&nica je prikljuena na ogranak voda visokog
napona, s tim dana.prvom stubu ogranka bude linijski rastavlja'T Time je
omogueno da se stanica iskljuibez prekida rada glavnog voda. Ventilacija
stanice vri se kroz dva otvora 0,8 X 0,4 m. Jedan je dole iza transformatora
prema ui a/n i m vratinia~a" drugi gore ispod serklae. Na unutranjoj strani
otvora za ventilaciju smetene su zatitne mree. S obzirom na malu
koliinu ulja u transformatoru ne predvia se naroiti ureaj za oticanje ulja,
ve se za to koristi cev, koja slui za izlaz zatitnog uzemljenja. Ova
cev'vodi u drenaau rupu sa ljunkom dubine oko 50. cm.
Na slici 127 dat je detaljan crte ove stanice. Brojevi na slici oznauju
sledee: 1 transformator 10/0,4 kV: 2 troJ
><rO
Vidi
sliku
Na
pon
kV
10
polni rastavljao; 3 jednopolna postolja za osigurae; 4 cevni osigura 10 kV; 5

uvodna ploa visokog napona; 6 nosa potpornih izolatora; 7 potporni izolatori 10 kV;
8 kuke za visoki napon; 9 poluni pogon 10 kV; 10 nosa pogonske ruice; 11
pogonska ruica; 12 leite za osovinu rastav- Ij.ia; 13 uvodno ue 25 mm 2; 14
bakarna ipka 8 mm 0;
15 bakarne papuice; 16 koncentrine stezaljke za 0 8 mm; 17^nosa ina 0 8 mm; 18
nosa odvodnika prenapona;
19 odvodnik prenapona 10 kV; 20 zatitna ograda; 21 lestve; 22 razvodna tabla
(elektrini deo); 23 od vodnici prenapona niskog napona; 24 konzole za niski napon;
25
zatitna mrea; 26 traka za uzemljenje 25 X 2 mm; 27 nosa trake za uzemljenje; 28

spojnice za uzemljenje; 29 uzemljiva 40x3 mm;. 30 zidni zavrtanj sa maticom; 31
zavrtanj sa maticom; 32 zavrtanj bez matice; 33 spojni vodovi niskog napona i
pribor; 34 cev za odvoenje ulja.
Primedba: nulti vod se uzemljuje na prvom stubu do stanice.
Na slici 128 je data tropolna elektrina ema za ovu transformatorsku stanicu.
Transformator ima spregu Yz 5 s obzirom da se rauna sa nesimetrinim optereenjem faza.
Transformator je na primarnoj strani osiguran sa 3 jenopolna osiguraa visokog napona, a
na sekundarnoj strani sa tropoinim automatskim prekidaem, ili sa topljivim osiguraima.
Rastavljao je tropolni sa pogonom pomou poluge i ruice. Uvod visokog napona u
stanicu je predvien kroz okna od stakla, 1) Odvodnici prenapona postavljaju se ispod uvoda
visokog napona, Svaka stanica ima tri trofazna odvoda na strani niskog napona. Za
uvrivanje vodova niskog napona najpodesniji su otponski (Schaeckel) izolatori. Mogu se
upotrebiti i izolatori N 95 sa ravnim potporama na konzoli.
Vodovi niskog napona u stanici polau se u armiranim izolacionim cevima na zidu.
Veza izmeu transformatora i razvodne ploe niskog napona izvodi se bakarnim provodni cima preseka 70 mm2, dok se presek provodnika za odvode odreuje prema predvienom
optereenju.
Zatitno uzemljenje izvedeno je pocinkovanim trakama, 25x2 mm. Na zatitno
uzemljenje se prikljuuje i uzemljenje odvodnika prenapona. Nulta taka niskog napona
uzemljuje se na prvom stubu mree niskog napona (pogonsko uzemljenje). Predvien je
povrinski uzemljiva (gvozdena traka). Duina uzemljivaa odreuje se prema terenu, tako
da se postigne otpor od oko 10 oma, U povoljnom tlu zadovoljie duina od 20 do 30 m,
Uzemljiva se ukopava oko 70 cm duboko.
1 U savremenom izvoenju je uvod visokog napona u transformatorsku

2stanicu preko provodnih izolatora.
19
Crte razvodne table dat je na slici 129. Brojevi oznauju sledee: 1 rastavni
topljivi osigurai; 2 kontakti za ra- stavne osigurae; 3 tropolni poluni prekida; 4
jednopolni poluni prekida; 5 dvopolne prikljunice; 6 osigurai
UZ 25; 7 glave za osigurae k II; 8 umeci za osigurae;
9 osigurai UZ; 10 glava osiguraa K; 11 umeci osiguraa; 12 koso zidno grlo; 13
sijalice; 14 - trofazno elektrino brojilo 380/220 V; 15 brojilo za javno osvetljenje
220 V; 16 strujni transformatori; 17 bakarne ine; 18 izolovana ica G 2,5 mm 2; 19
redne stezaljke za 2,5 mm;
20 kompletna limena tabla; 21 pertinaks ploa; 22 radne stezaljke za 35 mm 2.
Prvobitno se napon kontrolisao pomou probnih sijalica preko prikljunih kutija. U
savremenim konstrukcijama je u razvodnu tablu ugraen voltmetar sa prebacaem (vidi
sliku 136 i 137).
SI. 128a cma veze prikljuka voltmera s prebacaem 1 merenje linijskih napona2
linijskih i faznih napona
merenje
Na si. 128a pod 1) prikazana je enia veze voltmetra sa prebacaem za merenje samo
linijskih napona, a pod b) voltmetar sa prebacaem za merenje linijskih i faznih napona.
Razvodna tabla je smetena u otvoru 990x900 mm u zidu, tako da je pristupana

spolja. Na zadnjoj strani ploe smetaju se potrebni strujni transformatori i stezaljke, koje
treba da omogue prikljuak instrumenata. Strujni transformatori e se upotrebiti ako je
jaina struje koju treba meritipreko 100 A, ili ako su elektrina brojila za manju struju nego
to je struja u vodovima. Raspored na tabli se odreuje prema raspoloivim aparatima (vidi
si. 129).
SI. 129 Razvodna tabla tipske zidane transformatorske stanice
Zadatak 18 Pretpostavimo da transformatorska stanica od 50 kVA ima tri odvoda

maksimalne snage: dva od po 23 kW za privatno osvetljenje i motorni pogon i jedan, od 4
kW za ulino osvetljenje. Odrediti veliine osiguraa, prekidaa i elektrinih brojila.
Topljive osigurae visokog napona izabraemo koristei tablicu 11. Iz tablice
dobijamo za 6 kV i 50 kVA osigura visokog napona od 15 A.
Rastavljao 6 kV usvojiemo od 200 A privremeno kao najmanji normiran.
Glavni osigura na strani niskog napona 380/220 V odrediemo prema snazi
transformatora
h-
50 1 000
= 50- 1,52 = 76 A.
}/3 V [/3 380
21
Usvajamo osigurae velike snage prekidanja od 80 A (vidi tablicu 51).

Osigurae za dva odvoda po 23 kW odredi emo uz pretpostavku da je cos
<p = 0,8 iz
_____
23^000
2 3
]/3 I - cos <p 1/ 3 - 3 8 0 - 0 , 8

7
Usvajamo osigurae UZ 60/50 A

Struja u odvodu
P 4 000 U~ 220
ulinog osvetljenja je
/4 = =-----------= 18.2 A
Usvajamo osigurae
UZ 25/20 A.
Polune prekidae odrediemo prema struji imajui u vidu da se izrauju
za nominalne struje: 15, 25, 40, 60, 100, 200, 400, 600 i 1 000 A. Za glavni
prekida usvajamo tropolni poluni prekida od 100 A, za prvi i drugi odvod
odgovara prekida od 60 A, a za odvod ulinog osvetljenja dvopolni poluni prekida od.25 A.
Budui da imamo na raspolaganju trofazno elektrino brojilo 380/220 V,
3x5 A, moramo predvideti strujne transformatore 75/10 A (vidi tabl. 52). Za
odvod ulinog osvetljenja usvajamo jednofazno elektrino brojilo 220 V, 10/30
A.
Jednofazna brojila se proizvode za struje: 5/10, 5/15 i 10/20 A za direktan
prikljuak i n/5 A za prikljuak preko strujnog transformatora.
Trofazna brojila za 5/15, 10/30, 20/60 A za direktan prikljuak i n/5 A
preko strujnih transformatora, gde brojilac znai nominalnu struju, a imenilac
trajno doputenu struju (Iskra). Za etvoroini sistem, se moraju upotrebiti
brojila sa tri kretna sistema, a za trofazni troini sistem mogu doi u obzir i
brojila sa dva kretna sistema.
P
.,
~\
2.3 Oklopi jena razvodna postrojenja

^
jU "
~~
y. savremenim.....elektrinim postrojenjima visokog napona
koxMe...i;&...E.elije. Jzraene...od ...gvozdene.konstrukcije ...i. .lima.. One _
se izrauju u fabrikama i na licu mesta brzo montiraju. Prednost ove konstrukcije je

serijska proizvodnja, laka i bra montaa, jnali' potreBan prostor, mali investicioni
trokovi i jednostavna zamena delova.
Na slici 13 pokazana je skica oklopljene elije za unutranju montau
proizvodnje Elektrosrbija, a u tablici 29 njene osnovne dimenzije u mm.
1 pokretni deo za izvlaenje na tokovima; 2 nepokretan deo; 3 prekida sa malo ulja; 4

provodni izolatori koji imaju ulogu rastavljaa; 5strujni transformatori; 6 naponski
transformatori; 7 sabirnice;
8 kablovska glava ovodnog kabla; 9 tabla sa instrumentima
elije su opremljene svim potrebnim aparatima i instrumentima, a konstruktivno

su podeljene na dva dela. Prednji deo 1 je pokretan, tako da se njegovim izvlaenjem
prekida struja i time zamenjuje uloga rastavljaa. Postoje razni tipovi ovih elija:
dovodne, transformatorske i merne. Dovodne elije mogu biti za vazduni ili kablovski
prikljuak. U pogledu smetaja elije se grade kao samostalne, bone, zavrne i
sredine, to
t>
daje mogunost kombinovane izgradnje u obliku jedno rednih ili dvorednih elija sa
jednim ili vie hodnika za posluivanje.
Tabl. 29
10 kV
35 kV
2 260
2 640
i 100
1 700
1 650
830
2 580 1 240
E
802
1 340
F
1 820
2 330
_JNTa slici 131 prikazana je skica oklopljene transformatorske stanice za

spoljnu. montau 10/0,4 kV, 400 kVA, sa 6 odvoda niskog
napona,
.
Ukupna
duina u jednom redu 7,5 m.
EroizYO.dnja. preuzea Energoinvest u Sarajevu.
.Limuni oklop je izraen o elinih limo\a debljine 3 mm, koii s.u sastavljeni bez
zavarivanja sa preklapanjem, iako da e mogu lako demontirati. Stanica je poeljena
limenim preradama na visoko naponski deo, na tranFormatbrski boks
niskonaponski deo. Visina elija je 2 200 mm, a" irina 1 800Im, Duina pojedinih, elija
zavisi od njihove namene.
7Z&r
Napon
[AJCfl
U-
SJ. 131 Skica oklopijene transformatorske stanice za spoljnu montau 10/0,4 kV,
400 kVA, sa 6 odvoda niskog napona
2.4 Razvodna postrojenia na

otvorcnom.-jarpst.>cii
^Razvodna.....postrojenja. za napone jpreko^ 35 kV grade se
normalno kao postrojenja na otvorenom prostoru, jer suKao"
takva ekonominija. JEastcji............vie tipova ovakviS postrojenja,
od prostora.sa kojit^-se raspolae.. Z2SS~~'
\\
'Vp/V Dobra strana postrojenja na otvorenom, prostoru: 1 ^ IY) 3ulleâ u

investicionim trokovima (oko 15 do 25%); 2 bra T) /yvfti?gntdnja; 3 lake
izvoenje izmena i proirenja; 4 manja ^ oJi, A 2El99St irenja kvarova od jednog
............................................................................................... dela'do^'drugogr '
/U/r^ '
Nedostaci: 1. gomilanje neistoe; 2 tee rukovanje
po nevremenu; 3 uticaj mraza na tenosti i ulja u aparatima, 4" sve
naprave moraju biti naroito graene za montau na otvorenom prostoru.
0
Razvodno postrojenje ne mora biti samo u zatvorenom, ni samo na
otvorenom prostoru, no moe biti elimind u" zatvore,nom,...a... driimimo.
'sO
o
JIEL ojfrgrenom prostoru. Na : slici 132 pokazani su ematski razni oblici
ovakve izgradnje.
r\
r N.
ti '
r\
: UNVTBA6KJE PQ$7XOJHVJ
V,\
X
/
JUJOW
O
SI. 132 Oblici izgradnje transformatorskiii stanica

a smetaj u jednoj zgradi; b na otvorenom prostoru smeteni su samo transformatori;
c na otvorenom prostoru aeteno je postrojenje vieg napona; d na otvorenom
prostoru postavljeno je postrojenje vieg napona i transformatori; e celo postrojenje
izvedeno je na otvorenom prostoru
Na slici 132a pokazano je reenje transformatorske stanice 35/10 kV

Hi dro montae Maribor. Postrojenja 35 kV i 10 kV smetena su u
posebne oklopljene blokove dok su transformatori smeteni napolju u
otvorenom prostoru. Blokovi 35 kV i 10 kV prikljueni su na dalekovode
preko provodnih izolatora, a veza transformatora sa blokom 10 kV je pomou
kabla. Na si. 132b data je jednopolna ema. a na si. 132c crte osnove iste
stanice.
Razvodna postrojenja se grade kao niska i visoka (vie- spratna).
Visoka postrojenja zauzimaju manje mesta. Niska
"L
SI. 132a Okiopijena transformatorska stanica 35/10 kV (HidromoiUaa)
(prizemna) imaju preimustvo u pristupanoj visini svih aparata i pribora, to

olakava pregled i opravku. Na slici 133 pokazan je primer razvodnog
postrojenja na otvorenom prostoru u niskoj izgradnji.
Na slici 134 pokazan je deo razvodnog postrojenja sa transformatorom
na otvorenom prostoru u visokoj izgradnji. Rastavljai za oba sistema
sabirnica postavljeni su visoko na stubu.
SS. 132b.Tenopolna ema transformatorske stanice prema si. 132a
13 Blektrane i razvodna postrojenja
1 iauani izolator; 2 betonski stub; 3 portalni stub; 4 odvonik prenapona; 5

tropolni rastavljao; 6 naponski transformator; 7 strujni
SI. transformator; 8 prekida snage; 9 komanda prekidaa
134
Deo
transformatorske stanice na otvorenom prostoru u visokoj

izgradnji
stub; 2 rastavlja; 3 prekida; 4 transformator; 5 vagon

za transport deiova
IJUO l^5 Transformatorske stanice na stubu ^ V
i retko naseljenih podruja pririZa elektrifikaciju......sela

menjuju se transformatorske stanice" montirane na' drveiiom iji
.gvozdenom reetkastom stubu^....................................................
Na slici 135 dat je crte transformatorske stanice na stubu proizvodnje
preduzea Elektrosrbija.
f
Elementi transformatorske stanice i stuba se fabriku!u, 0. na terenu za
SI. 135 Transformatorska stanica na stubu
70
'~V'
C
f
nekoliko sati sklapaju. Stanica se gradi za snage transformatora od 10, 20, 30,
50 i 100 kVA i za primarne napone 6, 10 i 15 kV. Dovod visokog napornije
uzetom 3',<10 mmJ Jlj^3x 16 mm2 Cu. Za snagu 10 do 30 kVA mogua su tri
odvoda
niskpg napona sa maksimalnim presekom:.........................3X16+10 fflffi2;

^3xr6+10mm2 i 2x10 mm2Cu. Za snagu od.........................50 kVA mogua
JU tri odvoda: 3x25+16 im2, 2x25+16 mm2 i 2x16 mm-Cu. _Za snagu od 100
kV A mogua su etiri odvoda i to tri do 3x50+35 mm 2 ijedan 2x 16 ram-Cu.
Visina veanja provodnika visokog napona je 8,18 m a niskog 6,50 m.
Transformatorska.......stanica izraena je kao krajnja i proJazna. Izraena je na reetkastom elinom stubu iz dva odnosno
SI, 136 Elektrina ema transformatorske stanice na stubu od 100 ItVA
tri dela meusobno povezana zavrtnjima. Omoguava snabde- v_anje

elektrinom, energijom podruja u preniku od 2 km.
Od kratkog spoja na strani visokog napona transformator titi topljivi
osigura visokog napona kombinovan sa rastav- Ijaem. Pregoreli osigura
pada, pa je sa zemlje vidljiv kvar. Strana niskog napona zatiena je od
kratkog spoja prekidaima i topljivim osiguraima.
Razvodna tabla niskog napona smetena je u razvodni orman pri dnu
stuba. Dimenzije razvodnog ormana iznose: za snagu 10 ... 30 kVA 280 X
570 x 1 000 mm, za 50 kVA 400 x 550 x 1 000 mm i za 100 kVA 420 x
570 x 1 000 mm.
Odvodi na tablama za 10 ... 50 kVA zatieni su sa topljivim

osiguraima, a za snagu 100 kVA glavni odvod i jo jedan odvod zatieni su
automatskim prekidaima, ostali odvodi imaju polune prekidae i topljive
osigurae.
Na slici 136 data je elektrina ema transformatorske stanice od 100
kVA, a na slici 137 crte razvodnog ormana. Razvodna tabla izvedena je na
konstrukciji od limenih profila L20 X 20 X 3 mm.
Dimenzionisanje automatskog prekidaa sa elektro-mag- netskom i
bimetalnom zatitom vri se prema nominalnoj struji transformatora. Za
transformator od 100 kVA iznosi nominalna struja
,
1152A
j/3 x 380
Biramo prekida od 200 A sa mogunou podeavanja okidaa od 125
do 200 A, prema tablici 50.
Kad se vrata ormara otvore, pomou prekidaa na pritisak (21 na slici
136) automatski se upali sijalica 20. Za nesmetan rad instrumenata u sluaju
hladnoe ili vlage ugraen je u tabeli elektrini greja od 200 W proraunat za
zagrevanje ormara 20C iznad okolne sredine. Za prikljuak grejaa postoji na
tabli utikaka kutija 19.
Paljenje i gaenje ulinog osvetljenja je pomou automata, tako da je
obezbeen rad stanice bez posluge.
Izvodi i uvodi provodnika su preko stezaljki od 60 A, 100 A i 200 A,
koje su u ormaru rasporeene pred ulaz cevi odvoda i dovoda u njega.
ir)
Na slici 136 i 137 brojevi oznauju sledei materijal:

1 odvodnik prenapona za spoljnu montau za 12 kV, 3
komada.
2 jednopolni rastavljao osigura za 10 kV i 15 A, 3 ko
mada.
3 trofazni transformator u ulju za montau na stubu,
104%/0,4/0,231 kV, 50 Hz, 100 kVA, sprega Yz 5, sa konzervatorom
za ulje, 1 komad.
SI. 137 Razvodni ormari transformatorske stanice na stubu od 100 kVA
4 tropolni automatski prekida sa elektromagnetskom i

bimetalnom zatitom i mogunou regulacije 125 do 200 A, za
montau u razvodni ormar, 1 komad.
5 strujni transformator 200/5 A, 1 kV, 15 VA, klase 1.
3 komada.
6 tropolni poluni prekida s ruicom spreda od 60 A,
1 komad.
7 isto kao pod brojem 4, samo sa mogunou regulisanja od 80 do 125 A, 1 komad.
8 isto kao pod 6.
9 topljivi osigurai sa podnojima TZ 60, kapama K III
i odgovarajuim umecima, 3 komada.
10 isto kao pod 9.
11 automat za paljenje i gaenje ulinog osvetljenja, 1 komad.
12 topljivi osigura sa podnojem TZ 25 A, kapom K II
i umetkom od 15 A, 1 komad.
13 voltmetar sa skalom od 0 do 250 V, kvadratnog oblika
144x144 mm, 1 komad.
14 ampermetar sa skalom od 0 do 250 A, kvadratnog oblika 144x144 mm,
1 komad.
15 trofazno brojilo za prikljuak na strujni transformator
200/5 A, 3x380/220 V.
16 monofazno brojilo za ulino osvetljenje od 15 A, 220 V,
1 komad.
17 voltmetarski prebaca P 10 1 f Tskra, 1 komad.
18 topljivi osigura sa podnojem TZ 25, kapom K II, i
umetkom 10 A, 1 komad.
19 utikaka kutija za na zid od 10 A, 1 komad,
20 sijalica od 40 W, 220 V, za osvetljenje ormara, 1 komad.
21 prekida na pritisak 6 A, 220 V, 1 komad.
2,6 Usmerake stanke \y
Jednosmema^strojar7e*Tpotfel)ha za elektrinu vuu, he- mijsku
industriju i druge potrebe. Naizmenina struja se moe usmeravati u
jednosmernu pomou grupe motor-generator, obrtne usmerae, kontaktne
usmerae, usinerae sa ivinim parama, usmerae sa razredenim gasovima,
elektrolitike i suve usmerae. Za potrebe industrije i elektrine vue dolaze u
obzir usmerae sa ivinim parama.
Usmerae sa ivinim parama imaju posudu od stakla za manje struje
(20. . . 500 A i napone 60 ... 1 500 V) ili od elika za jae struje (350 ... 8 000
A i napone 100 ... 5 000 V). Iz posude je iscrpen vazduh, tako da u njoj ostaju
samo ivine pare pod pritiskom ispod 0,001 mm ivinog stuba. Stakleni sud je
zavaren, a elini sud je sastavljen od deiova, tako da se
vakuum mora odravati pomou crpki. U elinoj posudi se nalazi katoda
od ive i anoda od grafita. Anoda je vezana za krajeve sekundara
transformatora, a katoda se preko potroaa vezuje sa zvezitem
transformatora. U toku pogona jedan deo katode je usijan i on emituje
elektrone. To je takozvana katodna mrlja sa temperaturom od oko 3 000C.
Elektroni se kreu od
I
6
II
SI. 138 ema usmerake stanice sa elinom ivinom usmeraom
transformator; 2 prigunice; 3 elina posua; 4 pomoni

transformator; 5 ureaj za podeavanje napona glavnog transformatora;
sabirnice niskog napona; 7 motor i rotaciona crpka; 8 vaku- umski
rezervoar; 9 crpka sa ivinom parom; 10 povratni ventil;
anoda za paljenje (upalja); 12 pobudne anode; 13 transformator za
pobudne anode i upalja; 14 priguni navoji; 15 automatski prekida
katode ka anodi, koja nije usijana (oko 600 C). Usvojen smer struje je onaj
nasuprot kretanju elektrona. Anoda ne emituje elektrone, jer nije usijana,
prema tome struja moe tei samo u jednom smeru izvan usmerae, od
katode ( + ), [preko potroaa ka anodi (), a u posudi usmerae od anode ka
katodi.
Na slici 138 data je ema usmerakog postrojenja sa ivinim parama i
elinom posudom 3. Transformator 1 ima primarni namotaj vezan u zvezdu,
a sekundarni u dvostruku zvezdu sa est faza. Izmeu transformatora i est
anoda nalaze se priguni navoji 2, koji slue za ogranienje struje kratkog

spoja na strani jednosmerne struje.
Stvaranje ivine pare u poetku rada postie se pomou anode za
paljenje, odnosno upaljaa 11. Pre poetka paljenja prekida 15 je ukljuen i
struja prolazi kroz navoj anode za paljenje, usle ega se kraj anode zagnjuri
u ivu. Pri zagnju- rivanju u ivu, napon upaljaa je premoten, pa se anoda za
paljenje izdie iz ive pomou opruge. Pri tom nastaje elektrini luk, koji
omoguava uspostavljanje struje izmeu pobudnih anoda 12 i pobudnog
transformatora 13. Kada se dovoljno ive ispari, moe se uspostaviti struja
izmeu glavnih anoda i katode. Pobudne anode 12 odravaju izvesnu
minimalnu struju ispod koje bi se luk ugasio kad optereenje opadne.
Za rad usmerae potreban je visok vakuum od 0,0001 do 0,003 mm,
koji se odrava pomou dve crpke vezane na red. Na sud usmerae
prikljuena je crpka sa ivinim parama 9. Ova crpka ne moe da radi
neposredno sa atmosferom. Zbog toga se ispred nje postavlja rotaciona crpka
7 koja smanjuje pritisak do ispod 20 mm Hg. Izmeu ove dve crpke nalazi se
rezervoar 8 i povratni ventil 10. Rotaciona crpka radi samo povremeno, kada
vakuum u rezervoaru 8 opadne.
Podeavanje napona u izvesnim granicama moe se postii menjanjem
broja navojaka po fazi transformatorskog primara. U irim granicama napon
se moe podeavati upotrebom obrtnog transformatora.
Potpuno regulisanje napona od nule do pune vrednosti moe se postii
upotrebom anodnih reetki, praktino bez gubitaka.
U velikim usmeraama moraju se anode hladiti pomou prirodnog i
prinudnog strujanja vode ili ulja.
Postoje vrste usmeraa specijalne konstrukcije sa upravljakim

reetkama, koje preobraavaju naizmeninu struju u jednosmernu i
jednosmernu u naizmeninu prema smeru prenoenja energije. Ovi ureaji se
nazivaju mutatori. Oni nalaze primenu u elektrinoj vui i industriji. Motori
za pogon dobijaju jednosmernu struju. Pri koenju, na primer elektrine
eleznice 11a padinama, motori rade kao generatori proizvodei jednosmernu
struju, Jednosmerna struja se u mutatoru preobraava u naizmeninu i vraa u
naizmeninu mreu.
3
ZATITA ELEKTRINIH POSTROJENJA i j .
3.1 Zatita od atmosferskih pranjenja
Atmosferska pranjenja izazivaju prenapone usled direktnog udara

groma u elektrine vodove, ili to je ee, usled elektrinog pranjenja u
blizini elektrinih vodova, Naelektrisani oblak izaziva lokalno statiko
punjenje u vodovima. Pri naglom pranjenju oblaka u blizini vodova,
punjenje se naglo oslobaa i rasprostire u vidu prenaponskih talasa na obe
strane voda.
Ovi prenaponski talasi mogu dospeti u elektrino postrojenje i tamo naneti
tetu. Opasnost se smanjuje zatitom od
atmosferskih pranjenja.
Varniari sa rogovima predstavljaju
zastareli nain zatite od prenapona. Nalaze
primenu za zatitu izolatora visokog napona za
spoljnu montau od elektrinog preskoka kako
bi se toplotno dejstvo elektrinog luka ispoljilo
to dalje od izolatora. Princip dejstva je pri- Sl.
139 Varniar sa rogovima kazan na slici
139.
Struja pri pranjenju kroz

varniar obrazuje omu, to je uzrok stvaranja magnetskog polja. Magnetsko
polje deluje na elektrini luk, koji zamenjuje provodnik sa strujom, razvlaei
ga, dok se ne ugasi. Razvlaenje i gaenje luka pomae i strujanje zagrejanog
vazduha.
Cevni ovodnici se primenjuju za male transformatorske :.stanice od 6

do 35 kV i za zatitu izolatora dalekovoda svih napona. Skica cevnog
odvodnika pokazana je na slici 140.
U cevi od izolacionog materijala 1 nalazi se elektroda 2,
koja zatvara gornji deo cevi. Na donjem delu cevi nalazi
se uvuena uplja suprotna elektroda 3. Izmeu elektrode 2
i zatienog dela 4 nalazi se jo i vazuni prostor L. Ako
doe do prenapona, onda se rastojanja A izmeu obe
elektrode 2 i 3 premosti elektrinim lukom, koji ispari
jedan deo izolacione cevi 1, Gas pomean sa vazduhom
izlazi pod pritiskom kroz upljinu suprotne elektrode i pri
tom gasi luk izmeu elektroda.
SI. 140 Cevni (hodnik prenapona

1 cev od izolacionog materijala; 2 elektroda;
uplja elektroda; 4 provodnik
Ventilni (katodni) odvodaici najvie se primenjuju

za zatitu od prenapona u elektrinim postrojenjima svih
napona. Na slici 141 dat je crte ventilnog odvodnika
prenapona proizvodnje Elektrosrbija.
SI. 141 Ventilni odvonik

prenapona
I
3
6
7
veza sa vodom; 2 metalna kapa;

opruga; 4 porcu- lansko telo; 5
serijski varniar;
porculanski nosa varniara;
promenJjivi otpor; 8 dno
porculanskog tela; 9 veza sa
zemljom
Ventilni odvodnik se sastoji od

serijskog
varniara
5
i
promenijivog otpora od silicijum
karbida (karborunuma) uz
kV
20
OGRAMENM
napon raste. Dija- VJ/APOH
1
0
dodatak vezivnog sredstva 7. jjAPotj

Promenljivi (nelinearni) otpor
osobinu da mu otpor naglo opada kad
gram promene otpora sa naponom pokazan je na slici 142.
U&lAAtt OTppp
u-xi
Serijski varniar ima zadaPstanku prenapona odvoji

odvodnik prenapona od SL 142 Dijagram promene provodnika, otpora sa
tak a po
naponom
3.2 Uzemljenje a elektrinim postrojenjima

Cilj uzemljenja je zatita osoblja od napona dodira i koraka, zatita
materijala i vea sigurnost pogona.
Zatitno uzemljenje - Ono nije vezano za pogonsko strujno kolo,
nego za izolovane delove postrojenja koji nisu pod naponom, ali usled
proboja izolacije mogu doi pod opasan napon. Uzemljuju se kuita
generatora, transformatora i drugih maina, zatim postolja izolatora,
rastavljaa, prekidaa, metalne konstrukcije elija, razvodnih tabli i slino.
Pogonsko (radno) uzemljenje Ono moe povremeno ili trajno
uestvovati u funkciji strujnog kola, kao na primer usled nesimetrije u
elektrinoj mrei ili usled atmosferskih pranjenja. Uzemljuju se zvezdita
alternatora i transformatora, odvodnici prenapona, Petersonovi kalemovi,
navoji mernih transformatora i slino.
Spajanje i razdvajanje uzemljenja Zatitna uzemljenja iznad i
ispod 1 kV treba meusobno povezati ako su u istoj pogonskoj prostoriji. U
tom sluaju vae propisi za postrojenja iznad 1 kV. Konstrukcije razvodnih
tabli niskog napona pristupane sa spoljne strane nestrunom osoblju ne
smeju se prikljuiti na zajedniko zatitno uzemljenje, nego ih treba prikljuiti na uzemljiva za oblikovanje potencijala. Vidi sliku 143.
Pogonska uzemljenja ispod 1 kV i zatitna uzemljenja iznad 1 kV

izvesti razdvojeno (najmanji razmak 20 m) ako je: mrea iznad 1 kV
nadzemna. Meusobno se mogu povezati(ne moraju) ako je mrea visokog
napona u celini kablovska, ili ako pogonsko uzemljenje slui samo za vlastite
potrebe postrojenja.
Pogonska uzemljenja mernih transformatora i odvodnika prenapona
iznad 1 kV vezuju se na zatitno uzemljenje iznad 1 kV.
Pogonska uzemljenja zvezdinih otpornika i Petersonovih kalemova
iznad 1 kV ne treba spajati sa pogonskim uzemljenjima ispod 1 kV.
SI. 143 Uzemljenje transformatorske Stanice
1 spoljna razvodna tabla; 2 reetka za

oblikovanje potencijala; 3 zatitni uzemljiva
visokog napona
\ Napon dodira i koraka U sluaju

proboja izolacije kroz uzemljiva tee slnij a
l:em1jospoja Iz u zemlju. Kako pri tome struja mora da savlada omovski otpor
tla, to se u zemlji javljaju padovi napona. Potencijal zemlje u okolini uzemljivaa se smanjuje sa udaljenjem od uzemljivaa od <pg asimp- totno ka nuli.
Praktino se smatra da je potencijal zemlje na oko 20 m od uzemljivaa
zanemarljiv (manji od 5% od oz).
Promena potencijala tla sa udaljenou
od uzemljivaa pokazuje kriva na slici.
ovek koji na rastojanju od 1 m
(jednog koraka) dodirne masu maine
ili aparata sa oteenom izolacijom
izmeu faza i zemlje imae izmeu
ruke i stopala napon dodira
izmeu oba stopala naponu koraka
Ud = 9z<?
Ako ovek prilazi ureaju sa
oteenom izolacijom bie izloen
Uic= cpx cp2
Duina koraka usvaja se 1 m. Ako naponi dodira i koraka prelaze

dozvoljene vrednosti pristupa se oblikovanju po-
tencijala, na primer povezivanjem uzemljivaa u konture oko zatienog

postrojenja, kao to se vidi na slici 145. Na taj nain se U i Uk smanjuju
na dozvoljene vrednosti.
POSTROJENJE
VISOKOG
NAPONA
.
TRAK
A
CEVI
Dozvoljeni naponi dodira i koraka

Najvii dozvoljeni napon dodira i koraka u postrojenjima do 1 kV iznosi 50 V
po JUS-u (po nemakim VDE propisima 65 V), a u postrojenjima iznad 1 kV

iznosi 125 V. Meutim, dozvoljeni naponi dodira i koraka zavise i od vremena
iskljuenja zemljospoja. U tablici 30 navedeni su podaci prema Tehnikim
propisima za izvoenje ureaja jake struje za
pogonski napon iznad 1000 V. Slubeni list FNRJ
br. 6/57 od 6. februara 1957.
Vreme iskljuenja zemljospoja u s
Napon dodira pri
ureajima s neposredno uzemije- nim
zvezditem u V
Tabl. 30
0,8
0,6
0,4
0,2
0,1
a) izvan ograde
50
58
78
133
159
b) unutarograde
125
137
178
265
337
a) na vrlo prometnim
saobraajnim putevi- ma
izvan ureaja
55
62
100
137
160
" Napon ,
koraka
b) na drugim mestima
izvan ureaja, a unutar
ograde
125
139
177
268
337
c) unutar ograde pri

upotrebi izolovane obue
245
300
373
546
660
Uzemljivaki vodovi Dozvoljeno optereenje

uzemljivaa zavisi od struje zemljospoja i dato je u tablici 31.
Tabl. 31
Presek
Trajno doputena struja u A
mm2
elik
16
25
35
50
70
100
200
150)
180*)
240*)
420*)
alumin.
__
250*)
320*)
430*)
760*)
*) Vai samo za trakaste provodnike ,,
vodova
do
Doputena struja tokom lsu kA
bakar
elik
150
200
280
480*)
590*)
780*)
1 380*)
3,0
4,5
6,0
12,5
J-LL
alumin.
__
3,5
5,0
7,0
10,0
20,0
bakar
2,5
4,0
5,5
8,0
11,5
16,0
32,5
Najmanji dozvoljen presek za neizolovane vodove postavljene u zemiji

iznosi: za pocinkovan elik 100 mm 2, za bakar 50 mm2. Polaganje aluminij
uma u zemlju se izbegava. Za nezatiene vodove van zemlje: za pocinkovan
elik 50 mm2, za aluminijum 35 mm2 i za bakar 16 mm2.
Za razvodna postrojenja preporuuju se vodovi od pocinkovane
eline trake preseka: za glavni vod do 200 A trajne struje lx(30x4) mm, do
300 A trajne struje 2 x (30x4) mm, za kratke prikljuke lx (20x2,5) mm.
Veza sa uzemljivakim vodom Delove koje treba uzemljiti ne treba
vezivati na red, nego ih treba povezati paralelnim spojnim provodnicima na
sabirni uzemljivaki vod (slika 146). Glavni sabirni vod postavlja se na svaki
sprat kao prost provodnik, ili u velikim postrojenjima u vidu
prstena, pa se pomou spojnih provodnika na njega prikljue si. 146 Uzemljenje potpornih izolatora
delovi koje treba uzemljiti. Ovaj sabirni zeruIjovod, prema
a pogreno vezivanje (saveliini postrojenja, treba na jednom ili vie mesta povezati birni vod je prekinut) b
sa zemljom pomou vertikalnih provodnika. Pri elektrinom pravilno (uzemljivaki vod
nije prekinut)
preskoku za zatitno uzemljenje mogu u zemljovodu nastati
opasni prenaponi. Iz tog razloga tre
i
i
ba vodove za uzemljenje postaviti izvan domaaja ruku, ili ih ograditi zatitom od

sluajnog dodira. Na vodovima za uzemljenje nije dozvoljeno postavljanje prekidaa, ni
osiguraa.
U/.emljivai Preko uzemljivaa struja prelazi u zemlju. Mogu se upotrebi ti
pocinkovane eline ploe debljine 3 mm
jednostrane povrine 1 m2 ili bakarne ploe debljine 2 mm
jednostrane povrine 0,5 mm2. Upotrebljavaju se i eline pocinkovane cevi1) prenika 1"
do 2", duine 1 do 5 m. Isto tako upotrebljavaju se pocinkovane eline trake, koje
se polau u dubinu zemlje 0,5 do 1 m.
Dimenzije uzemljivaa odreuju se prema specifinom otporu tla (tablica 32) i
otporu rasprostiranju uzemljivaa (tablica 33),
Tabl, 32 Srednje vrednosti specifinog otpora tla (p)
Jezerska voa
1 Qm Suv sitan pesak
Movara, treset
3 0 Q m Suv pesak i ljunak
Glina, oranica
100 Om Stena, suv beton
Vlaan krupan pesak
200 O m
500 Om
1 OOOQm
3 000Om
TabK 33 Otpori rasprostiranja uzemljivaa Ri [O] za specifini otpor tla pi = 100 fi m

Vrsta uzemlivaa
Traka duine m ipka ili cev Ploa uspravna 1 m
duzine m
ispod zemlje
10 | 25 | 50 1100 1 | 2 i 3 | 5
Otpor rasprostO
20 10 | 5 | 3
70 j 40 | 30 | 20
0,5 x 1 m I 1 x 1 m
35 | 25
Tanije se otpor rasprostiranja R [ O] trakastog uzemljivaa moe dobiti po

Leblu iz
R=
2tt/
l1
ln------,
Hd
gde je: p [Qm] specifini otpor tla,

l
[m] duina trakastog uzemljivaa, i/[m] dubina
ukopavanja,
d [mj prenik provodnika. Za pravougli presek uvodimo raunski prenik d

1/2 irine trake. Za traku irine 30 mm bie d = 0,015 m.
ln prirodni logaritam (In 2,3 lg)
Otpor rasprostiranja za cevasti (tapasti) uzemljiva iznosi po Kohu
p
4/
R = - In -,
ni
d
gde je: / [mj duina ukopanog dela5

d [m] spoljni prenik uzemljivaa.
Ako se postavi vise istih cevnih uzemljivaa u zemlju i meu sobom poveu, onda
se zbog meusobnog uticaja rauna zajedniki (ekvivalentan) otpor iz obrasca
n 7}
gde je:
R0 otpor jedne cevi u tlu,
n broj cevi,
7j sainioc korienja.
Obino je poznato jR0 i ii na osnovu ega moemo odrediti n 7] = Rq/R. IZ
dijagrama na si. 146a za cevi postavljene u pravoj liniji, odnosno na si. 146b za cevi po
krugu ili vieugaoniku, biramo broj cevi n prema proizvodu n rj. Podaci se odnose na
razmak izmeu cevi koji iznosi dvostruku duinu cevi (a21), ili trostruku duinu cevi
(a=3i).
Ako se trakasti uzemljiva postavlja u krunoj ili pravo- ugloj konturi onda je
priblino otpor rasprostiranja jednak otporu rasprostiranja rastegnute trake (za D ;> 10 m).
Otpor uzemljivaa u vidu mree (sa poprenim vezama) moe se izraunati po
Olendorfu iz obrasca
j? _ _ _ +
Dl
14 Elektrane t razvodna postrojenja
A
4 M, J J
1 ( z ( /O 2
5
j
4 f s Hs HS
7
'
C
c
&a i
K
5
i
7 "
2
46
1 $
^<
V
209
$
0
"
o
1 1w 4
2.
4
%b
1A
1
y
L
4
J 43
/->
?
1
'1
l
ia
1
n
//
1
0
0 = 3-/
a = 2-/
8
7
6
5
4
3
2
1
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 n
SI. 146a Za cevi u pravoj liniji
J.v
.V
T ingj
V
<<s
rt,''-/
J*x
7
1
10
20
30
40
SI. 146b Za cevi po krugu ili
ni\8
34567
6
5
4
3
2
48
50
60
-T)
pravougaonikn
8 9 10
4
5
"n
i!
4
0
3
5
3
0
2
5
2
0
1
5
10
5
/S
jsi roru/ij
*.}' /
p specifini otpor tla,

/ ukupna duina svih provodnika,
D 1,13 ]/"&"" raunski prenik u m,
gde je S^m2] obu
2
hvaena povrina tla u m .
irina mree mora biti jednaka bar polovini njene duine. Otpor ukopanog
uzemljivaa na dubini H bie stvarno manji od izraunatog, jer se ova metoda odnosi na
uzemljivae na. povrini zemlje.
Uzemljiva sloen od traka i cevi daje tekoe za proraun. Radi toga se rauna
jedan put samo za cevne, a drugi put samo za trakaste uzemljivae, pa se kao otpor
uzemljivaa usvaja manja vrednost, U stvari otpor e biti manji od izraunatog zbog
zajednikog dejstva.
Zadatak 19 Odrediti dispoziciju uzemljivaa za transfer- matorsku stanicu
ako je: specifini otpor
tla p 120 Q m,
otpor zatitnog uzemljenja JR2= 6 Q, otpor pogonskog uzem
ljenja RP= 3 2.
Zatitno uzemljenje izveemo oko transformatorske stanice. Ako upotrebimo
eline pocinkovane cevi duine 3 m iznosie otpor jedne cevi u tlu spec. otpora od 100
ti m (tabl. 33) R oi =3012. U tlu spec. otpora od 12012 m bie otpor rasprostiranja jedne
cevi J?qi' p/pi= 30 120/100 = 36 2. Za zajedniki otpor R e 6 Q dobiemo nvj =
RQ/Rz= 36/6 = 6. Iz slike 146b za W7) 6 i meusobni razmak pojedinih cevi a31
3-3=9 xn dobiemo broj cevi n 8. Osam cevi mogu se rasporediti u pravougaoniku
oko transformatorske stanice. Uzemlji vake cevi su meusobno povezane spojnim
provodnicima ukupne duine
9 = 72 m.
Izraunaemo sada duinu trake ako bi uzemljiva izveli samo sa elinom
trakom. Traka sa otporom rasprostiranja od 61 u tlu sa spec. otporom od p = 120 2 m
imala bi otpor u tlu sa spec. otporom od pj= 100 Q m
gde je:
Taj otpor moemo postii trakom duine 50 m (tabl. 33). Usvojiemo kao
ekonominiji uzemljiva sa elinom po- cinkovanom trakom 30 4 mm koja e se
postaviti oko transformatorske stanice (vidi sliku 146c).
JI
H
EH
T
*-
LO
~r
-*-
SI. 146c
-20
t
n
I
Pogonsko uzemljenje treba da je udaljeno od zatitnog najmanje 20 m. Spojiemo

ga se transformatorskom stanicom pomou kabla IPO 13-1 kV, Pretpostavljamo da je
prostor za smetaj uzemljivaa ogranien i da iznosi 25. 20 m.
Upotrebiemo uzemljiva u obliku mree sa konturom 25 20 m i poprenim
provodnicima sa razmacima od 5 m. Ukupna duina svih provodnika iznosi 1 = 245 m
(vidi si. 146c).
Koristiemo Olendorfov obrazac
2
D l 2-25,3
245
gde je raunski prenik D= 1,13 j/S = 1,13 |/25-20 = 25,3 m Stvarni otpor bie znatno
manji zbog ukopavanja uzemljivaa na dubinu od bar H 0,5 m.
3.3 Proraun otpora uzemljenja
Postrojenje niskog napona U ovom sluaju je u postrojenju zvezdite
transformatora neposredno (direktno) uzemljeno, pa e u sluaju zemljospoja doi do
jednofaznog kratkog spoja.
Otpor uzemljenja treba da bude takve veliine da doe do sigurnog iskljuenja osiguraa
ili okidaa i na taj nain do prekida zemljospoja.
Otpor pogonskog uzemljenja obzirom na zemljospoj u prijemnicima na mrei
niskog napona odreuje se prema struji iskljuenja najveeg prijemnika, a da pri tom
napon pogonskog uzemljivaa ne pree 65 V.
D _ U* J\ p
A [ii
65
k ' ^nm
gde je lim k /(jm

/om [A] struja osiguraa najveeg prijemnika k faktor koji iznosi: za brze
topljive osigurae 3,5; za trome osigurae do 50 A 3,5, a preko 50 A = 5; za spoljne
vodove nadzemne i kablovske i kune prikljuke 2,5; za motorne zatitne prekidae 1,25;
za zatitne prekidae sa okidaima regu- lisanim na struju kratkog spoja 2,5.
Ako usvojimo k = 3,5 otpor pogonskog uzemljenja
bi iznosio
Ako najvei osigura prijemnika iznosi I 0m= 10 A, onda

^
^ ==1,850
3,5-10
Ako je najvei osigura uzemljenih prijemnika vei od
10 A izvoenje pogonskog uzemljenja bi bilo neekonomino zbog malog otpora uzemljenja.
U tom sluaju se primenjuju druge mere, kao zatita izolovanjem, ograivanjem,
zatitnim prekidaima i slino.
Na slici 147 je pokazan princip zatitnog prekidaa na
motoru u
mrei niskog napona.
Krajevi okidaa zatitnog prekidaa vezuju se izmeu
mase
motora i zemlje.
Struja reagovanja osiguraa iznosi 50 ...
SL 147
150 mA. Potreban otpor pomonog uzemlji-vaa iznosi 200 . . . 800 C, obino se rauna R
200 1 Pomou tastera T moe se proveriti ispravnost prekidaa.
Zatitni prekidai moraju biti graeni tako da iskljuuju najdocnije posle 0,1 s.
Ako je u mrei niskog napona primenjeno milovanje onda ukupni otpor uzemljenja
ne treba da bude vei od 2 ft, Otpor uzemljenja jednog ili vie uzemljivaa u blizini izvora
struje, ili transformatora kao i u podruju poslednjih 200 m moe da iznosi najvie 5 ft.
Zatitno uzemljenje postrojenja <1 lcV i postrojenja >1 kV u istoj transformatorskoj
stanici su povezana i raunaju se prema propisima za napon > 1 kV. Uzemljivae zatitnog
i pogonskog uzemljenja treba postaviti u meusobnoj udaljenosti od oko 20 m.
Zadatak 20 Transformatorska stanica i0/0,4 kV napaja mreu niskog napona
380/220 V. Na mrei je primenjeno zatitno uzemljenje. Osigurai motora i aparata su od
15 A. Odrediti otpor pogonskog uzemljenja.
Otpor pogonskog uzemljenja emo odrediti prema struji iskljuenja najveeg
osiguraa h = 3,5 15 = 52,5 A
Ud 65
...n
----- --------=1,24 ft
h 52,5
Za otpor pogonskog uzemljenja usvajamo R = 1,33 ft.
Ako se ovaj otpor zbog nepogodnog zemljita teko moe postii, moemo za sve
prijemnike sa osiguraima preko 10 A primeniti zatitne prekidae, pa e u tom sluaju
otpor pogonskog uzemljenja iznositi
65
R P = - = 1,86 ft 3,5. 10
Otpor uzemljenja u postrojenjima iznad 1 kV Ako je
zvezdite transformatora neuzemljeno, na primer na mreama srednjeg napona 6 ... 35 kV,
onda se struja zemljospoja zatvara preko kapacitetnog otpora mree visokog napona. Otpor
zatitnog uzemljenja je odreen za
Ud 125
Rz = -=------[ft]
Iz h
Struja zemljospoja T z u nekompenzovanoj mrei sa neuzem- ijenim zvezditem

iznosi priblino
h ------------- A]
1 000
gde je: K[kV] Meufazni napon mree visokog napona, L [km] ukupna duina
neposredno (galavanski) povezanih vodova,
C koeficijent koji iznosi:
2,5 za vodove bez zatitnog ueta,
3 za vodove sa zatitnim uetom.
Za struju zemljospoja J. z za podzemne kablove vidi tablicu 34. Tabl. 34
1
2
3
a)
b)
4
a)
b)
Struja spoja sa zemljom A/km za kablove presekamm2
Na
pon
kV
10
16
25
0,33
0,39
10
0,55
0,65
35
50
70
95
120 | 150
185
240
300
0,45 0,63
0,68
0,76
0,84
0,9 | 0,98
1,0
1,1
1,2
0,75 1,0
1,1
1,3
1,4
1,5 | 1,6
1,7
1,8
2,1
4,4
5,0
5,5
6,1 j 6,5
7,0
7,8
8,4
35
4,0
Najvea doputena vrednost otpora uzemljenja u elektrinim postrojenjima, prema

podacima iz knjige P.A. Dolin: Spravonik po tehnike bezopasnosti, data je u sledeem
pregledu:
Za postrojenje visokog napona
Zatitno uzemljenje u postrojenjima sa velikim strujama spoja sa zemljom {500 A i
vie)
0,5
Zatitno uzemljenje u postrojenjima sa malim strujama spoja sa zemljom (do 500 A)
10 Q
Za postrojenje niskog napona
Postrojenje sa uzemljenim zvezditem:
uzemljeno zvezdite generatora i transformatora snage
100 kVA i nie ......................................................
10
2
u ostalim sluajevima
................................................... 4
Zatitno uzemljenje u postrojenjima sa izolovanim zvezditem
pri snazi generatora i transformatora 100 kVA 1
manje .......................................... ...........................................................10 D
u ostalim sluajevima ............................................................................... 4 Q
Zadatak 21 Transformatorska stanica se napaja na nekompenzovanoj mrei 10
kV, ukupne duine vodova 80 km. Mrea 10 kV je nadzemna bez zatitnog ueta.
Odrediti otpor zatitnog uzemljenja.
Struja zemljospoja iznosi
VL-C 10.80-2,5
..
/ =------------=-------------------= 2 A
1 000 1 000
r
Otpor zatitnog uzemljenja bie

Iz 2
=i?!.62,5Q
Za oklopljeno postrojenje bez ograde otpor uzemljenja bi iznosio

j t g = ~ - = 3 2, 5 2 . h 2
S obzirom na navedena ogranienja usvojiemo maksimalni otpor zatitnog

uzemljenja R z = 10 Q.
Postrojenja iznad 1 kV sa uzemljenim zvezditem Zvezdite moe biti
uzemljeno preko induktivnog otpora (Peter- senovog kalema). U tom sluaju se na
mestima sa ugraenim Petersenovim kalemovima rauna sa zbirom struje Peterseno- vih
kalemova i preostale struje mree ako je zatitno i pogonsko uzemljenje povezano, a sa
preostalom strujom mree ako je zatitno uzemljenje odvojeno od pogonskog. Na
mestima gde nisu ugraeni Petersenovi kalemovi merodavna je preostala struja u
najnepovoljnijem sluaju.
Veliina preostale struje mree data je u tablici 35
U nekim mreama se primenj uj u Petersenovi kablovi na naponu 35 kV ako je
struja zemljospoja vea od 10 A, a na mreama 6 ... 10 kV ako je struja zemljospoja vea
od 30 A.
Napon mree kV
10
35
110
6
10
35
Vrsta mree
Nadzemni vodovi
Kablovi
Preostala struja u % od struje

spoja sa zemljom
20... 25
12... 14
2... 5
8... 10
6... 8
4... 5
Na primer, u kompenzovanoj mrei 35 kV ukupne duine 400 km, nalazi se

transformatorska stanica bez ugraenih Petersenovih kalemova. Vodovi su sa zatitnim
uetom. Otpor zatitnog uzemljenja raunaemo sa preostalom strujom mree I P , Pomou
tablice 35 nalazimo
14
, .
V-L-C
35-400. 3
.
I Zt gde je Iz =----------------=----------------= 42 A
42 *
1000
1000
14
125
125
/ =---------42 = 5,88 A, odatle R z =-------------= -=-21,2 2
42
IP
5,88
Bez kompenzacije bi otpor zatitnog uzemljenja iznosio

125
= 2,98, dakle znatno manji i skuplji.
Postrojenja iznad 1 kV mogu imati neposredno (direktno) uzemljeno zvezdite. To
je sluaj u postrojenjima napona
110kV i vie. U tom sluaju se rauna sa strujom jednopolnog kratkog spoja, koja treba da
iskljui prekidae u kratkom vremenu.
U postrojenjima 10 kV i 35 kV primenjuje se, naroito za kablovsku mreu,
indirektno uzemljeno zvezdite. Izmeu zvezdita i zemlje postavljaju se rezistantni
(omovski) otpori, koji ograniavaju struju kratkog spoja sa zemljom, a time i naprezanje
postrojenja.
Na primer u beogradskoj mrei se za indirektno uzemljenje koriste elektrolitski
rezistantni otpori i to 6 2 za 10 kV mreu i 21 fl za 35 kV mreu. Time se ograniavaju
struje zemljospoja na oko 1 000 A. To je dovoljno za iskljuenje osiguraa i prekidaa, a
sa druge strane smanjuje naprezanje postrojenja usled udarnog dejstva jednopolnog
kratkog spoja.
3.4 Kompenzacija struje spoja sa zemljom (Petersenovi kalemovi)

U sistemima sa uzemljenim zvezditem dolazi do kratkog spoja u sluaju spoja sa
zemljom jedne faze. Ako zvezdite nije uzemljeno (to je sluaj u Evropi sa sistemima
visokog napona), onda e se pri spoju jedne faze sa zemljom pojaviti struje spoja sa
zemljom, koje se zatvaraju preko mesta kvara, kapacitetnog otpora mree i faznih navoja
alternatora, odnosno transformatora. Pri visokim naponima i veim kapacitetima mree (na
primer kablovske) struje spoja sa zemljom mogu postii vrednost opasne po provodnike
(preko 7 A).
U normalnom reimu rada (slika 148) kroz provodnike protiu jednake po veliini
kapacitetne struje
gde je Uf napon svakog provodnika prema zemlji, C kapacitet

Ico
'VVVV
Ico
-AAA/V
Ico
izmeu
provodnika
zemlje, co
kruna
uestanost.
SI. 148 Trofazni sistem sa neuzemljenim zvezditcm u normalnom pogonu

a elektrina ema; b strujni i naponski vektorski dijagram
Kapacitet C zavisi od duine i vrste linije. Naponi faza prema zemlji U r f, U S f,

U i; su simetrini i brojno jednaki faznom naponu sistema.
U sluaju spoja sa zemljom jedne faze menjaju se i naponi prema
zemlji i kapacitetne struje pojedinih faza (slika 149). Na primer, pri spoju sa
zemljom faze Tj njen napon prema zemlji pada na nuiu, a teite naponskog
dijagrama se pomeri iz take A u B (zvezdite dobija fazni napon). Ostale dve
zdrave faze dobijaju prema zemlji Y 3 puta vei napon, koji je sad jednak
meufaznom naponu: U r = ]/ 3 V Tf ; U s = i,'/ 3 U sf .
Kapacitetne struje u fazama R i S zajedno sa naponima uveliavaju se za Y 3 puta,

ICT = |/ 3 UTf w C= |/3 7 , /cs = }/3. /c0. Kapacitetna struja faze T je nula, jer je ta faza u
spoju sa zemljom, pa je i njen kapacitet C prema zemlji jednak nuli.
Suma kapacitetnih struja sve tri faze nije vie jednaka nuli, zbog ega kroz mesto
spoja sa zemljom tee struja I c> koja je brojno Y~3 puta vea od struja I cr i I c s
nepovreenih
C0
a)
SI. 149 Trofazni sistem sa neuzemljenim zvezditem u sluaju jednofaznog

spoja sa zemljom
faza, ili koja je 3 puta vea od struja Ico pri normalnom reimu rada, kao to se vidi u
dijagramu napona i struja (slika 145 b)
Ic = 1/3 Icr = V 3 / -/3 - J/l Ico = 3 / = 3 - U/ a C
Po Petersenu ova se struja moe kompenzovati (ponititi), ako se u zvezdite
transformatora postavi induktivni otpor sa samoindukcijom L. Da bi se kapacitetna struja
Ic ponitila sa induktivnom strujom II, treba da je Ic = II, odnosno
Ut
1
3-UftaC*; = os L 3 6j2 C
Na slici 150 pokazana je ema sa prikljunim induktivnim (fetersenovim) kalemom
L.
Kroz mesto spoja sa zemljom protiu jednake a suprotne struje koje se ponitavaju,
tako da se linija ne mora odmah iskljuiti, nego se moe priekati neko vreme dok se ne
ustanovi mesto kvara. Na slici 150 b dat je strujni dijagram pri kompenzaciji struje spoja
sa zemljom.
U vodovima kompenzovanim sa Petersenovim kalemovima nee tei tano struja
7C kroz mesto spoja sa zemljom, nego e postojati neka razlika oko 10% od I c , jer se ne
moe postii potpuna kompenzacija.
Icr
s-A/WV
AA/W-
Ics
it
a>
SI. 150 Kompenzacija kapacitetne struje pomou otpora sa samoiniikcijom L
Snaga prigunog Petersenovog kalema ravna je proizvodu napona prema zemlji i

struje koja kroz njega tee, koja je jednaka struji sa zemljom I c:
Pc = Uf I ty odnosno P c
Iz, gde je F1) meufazni
napon. Odreivanje struje spoja sa zemljom I z vidi u odeljku 3.3 Proraun otpora
uzemljenja (str. 192).
Iskustvo je pokazalo, da kalem moe da odstupa 10% od proraunske vrednosti.
V Ako se kapacitet mree u pogonu menja (iskljuivanjem ogranka), mora se na kalemu
_ predvideti vie izvoda.
j/3
3.5 Signalisanje spoja sa zemljom u elektrinoj mrei
1 Po internacionalnim oznakama se oznauje sa: E elektromo

napon i V meufazni napon.
torna sila, U fazni
Ako elektrina mrea nije kompenzovana, ogranak u kome se pojavio spoj sa

zemljom treba odmah iskljuiti, a ako je kompenzovana prvo se izvri prebacivanje u
mrei kako bi to manje potroaa ostalo bez energije, a potom se deo mree u kojojse
nalazi kratak spoj iskljui. U svakom sluaju spoj sa zemljom treba da bude signalisan.
Na slici 151 pokazan je nain signalisanja spoja sa zemljom kad je zvezdite na
jednom od transformatora pristupano. Izmeu zvezdita i zemlje postavljen je naponski
trans-
SI. 151 Signalisanje spoja sa zemljom kad je

sistema pristupano
1 naponski transformator; 2 naponsko rele
zvezdite
formator 1, a na njegovim krajevima

prikljueno
je naponsko rele 2. U normalnim uslovima rada nema napona izmeu zvezdita
transformatora i zemlje. U sluaju spoja sa zemljom
jedne faze, potencijal zvezdita dobie fazni napon
i rele e ukljuiti neki signal (sirenu ili signalnu
ploicu).
Ako zvezdite nije pristupano, onda se
moe primeniti naponski transformator sa pet
jezgra uzemljen na strani visokog napona. Vidi
sliku 152 pod 1. Navoj etvrtog i petog jezgra, koji
u stvari meri napon zvezdita prema zemlji, vezan
je za rele 2. U sluaju spoja sa zemljom rele e
ukljuiti kontakte, koji uspostavljaju strujno kolo
SS. 152 Signalisanje spoja sa zemljom izmeu sekundara naponskog transformatora 1 i
kad je zvezdite sistema nepristupano
signalne sirene 3. U ovom sluaju je pogon signalnog
ureaja
naizmeninom I naponski transformator sa pet jezgra; 2 strujom.
rele; 3 zvuni signal
Na ovaj nain nas signal samo obavetava, da je dolo do spoja sa zemljom. Ako. je
potrebno da se zna i na kojoj jefazi dolo do spoja sa zemljom, moe se primeniti postupak
pokazan na slici 153.
Kad je pogon normalan sve svetiljke 2 svetle ravnomemo, a voltmetri pokazuju iste
napone. Ako doe do spoja sa zemljom,
SI. 153 Signalisanje spoja sa zemljom sa oznakom faze u

spoju
1 naponski transformator sa pet jezgra; 2 svetiljke; 3
rele
onda se svetiljka faze u spoju sa zemljom ugasi, a ostale

jae svetle. Rele ukljui signal, a voltmetri pokau nesimetriju napona.
VI POPRAVAK FAKTORA SNAGE

POMOU KONDENZATORA
to je faktor snage (cos 9) manji, to je prividna snaga potrebna za jednu
istu aktivnu snagu vea. To ima za posle- dicu poveanje preseka provodnika
znatno plaanje reaktivne energije.1)
i dimenzija maina, zatim
Iz navedenih razioga potrebno je popraviti
faktor snage, to se moe postii pomou
sinhronih motora ili pomou kondenzatora.
Upotreba kondenzatora je savre- men i
ekonomian nain popravka faktora snage,
naroito za manja postrojenja.
Kondenzator proizvodi kapa- citetnu struju,
koja je pomerena za 90 ispred napona.
Otonim vezivanjem kondenzatora i potroaa
sa induktivnim optereenjem moe se postii,
potpuna ili delimina kompenzacija reaktivne
struje, odnosno snage (vidi sliku 154).
Iz dijagrama na slici 154 obijamo P x =
P tg 9 . Za potpunu kompenzaciju Si. 154 Dijagram popravka
faktora snage
kondenzator treba da ima snagu P c = P x .
Budui da potpuno kompenzovanje zahteva velike kondenzatore, u praksi se
esto zadovoljavamo popravkom cos 9 do 0,85
Prema postojeim tarifama dozvoljava se potroau da preuzme besplatno
reaktivne energije u iznosu 62% od preuzete aktivne energije, to odgovara
garantovanom faktoru snage cos 9 = 0,85. Viak reaktivne energije se plaa.
ili0,9, to jest od cos cp i na cos<p2- U tom sluaju snaga kondenzatora iznosi

P C =P (tg tg qj2)
Snaga kondenzatora se izraunava u kVAr, to jest u kilovoltamperima
reaktivnim.
Radi lakeg izraunavanja u tablici 36 dati su koeficijenti s kojima treba
pomnoiti aktivnu snagu postrojenja /)[kW], da bi se dobila snaga
kondenzatora PJkVAr] za popravak faktora snage od cos cpi na cos cp 2. Pri
tome treba voditi rauna, da se snaga P odnosi na snagu uzetu iz mree, a ne
na nominalnu snagu na vratilu motora. Ako nominalnu snagu motora oznaimo
sa P n, a stepen iskoritenja motora sa t) m , onda e snaga uzeta iz mree biti P =
PJy\ m .
Tabl. 36
Prvobitni faktor snage
cosq>i
0,40
0,42
0,44
0,46
0,48
0,50
0,52
0,54
0,56
0,58
0,60
0,62
0,64
0,66
0,68
0,70
0,72
0,74
0,76
0,78
0,80
0,82
0,84
0,86
0,88
Popravljeni faktor snage cos 92

0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
1,54
1,41
1,29
1,18
1,08
0,98
0,89
0,81
0,73
0,66
0,58
0,52
0,45
0,39
0,33
0,27
0,21
0,16
0,11
0,05
3,67
1,54
3,42
1,31
1,21
3,11
1,03
0,94
0,86
0,78
0,71
0,65
0,58
0,52
0,46
0,40
0,34
0,29
0,23
0,18
0,13
0,08
0,03
1,81
1,68
1,56
1,45
1,34
1,25
1,16
1,08
1,00
0,92
0,85
0,78
0,72
0,66
0,59
0,54
0,48
0,43
0,37
0,32
0,27
0,21
0,16
0,11
0,06
1,96
1,83
1,71
1,60
1,50
1,40
1,31
1,23
1,15
1,08
1,01
0,91
0,87
0,81
0,75
0,69
0,64
0,58
0,53
0,47
0,42
0,37
0,32
0,26
0,21
2,29
2,26
2,04
1,93
1,83
1,73
1,64
1,56
1,48
1,41
1,33
1,27
1,20
1,14
1,08
1,02
0,96
0,91
0,86
0,80
0,75
0,70
0,65
0,59
6,54
1 IZRAUNAVANJE COS 9 ZA NEKU INSTALACIJU
Praktino se moe izraunati cos tp za instalaciju trofazne struje

pomou elektrinog brojila i ampermetra.
60 n-C 1
COS (p =-------------r=---------------------
000
\3-V1
gde je: n broj obrtaja diska brojila za 1 minut; C konstanta brojila (C
[kWh/obr.]); /elektrina struja u amperima iztnerena pomou ampermetra,
V napon mree u V.
Ako se raspolae sa aktivnim i reaktivnim brojilom, onda se coscp
moe izraunati iz:
Wa
COS CD = =========:
j/RV + W r i
gde je: W aaktivna energija, a W r-reaktivna energija proitana sa oba
brojila za isti period vremena.
Trenutna vrednost faktora snage moe se izmeriti pomou cos cp
metra.
2
EMA VEZIVANJA KONDENZATORA NISKOG NAPONA
Na slici 155 prikazana je ema vezivanja kondenzatora niskog napona u

motornoj instalaciji.
Kondenzatori su postavljeni u trouglu izmeu svih faza. Baterije su
snabdevene sa otpornicima za rastereenje. Oni su namenjeni za otklanjanje
optereenja kondenzatora posle iskljuenja, Kondenzatorska instalacija je
zatiena topljivim osiguraima ili automatskim prekidaem. Maksimalni
okidai treba da budu podeeni na 1,3 x/
kondenzatora, radi zatite od sluajnog
povienja napona ili rezonanse.
Ako su ukljuivanja i iskljuivanja esta
mogu se u svaku fazu postaviti induktivni
navoji radi ogranienja struje ukljuivanja.
15
Elektrane i razvodna postrojenja
225
Si. 155 ema vezivanja kondenzatora niskog napona u motornoj
instalaciji
3 EMA VEZIVANJA KONDENZATORA VISOKOG NAPONA

Na slici 156 pokazana je ema vezivanja lconenzatorskih baterija
visokog napona manje snage. Baterije manje snage spregnute su u zvezdu, a
vee snage u dvostruku zvezdu.
Prekidai za zatitu kondenzatora 1 moraju biti snabdeveni sa
maksimalnim relejima
u sve tri faze. Releji su
podeeni na
l,3x/}1.
Otpori zapranjenje 2 treba da smanje
napon posle
iskljuenja na 660 V za
vreme od 5
min. Induktivni navoji 3 slue za sma
njivanje strujnih udara pri ukljuivanju
kondenzatora na mreu. Njihova snaga iznosi oko
0,5% od snage kondenzatorske baterije.
Kondenzatori su zatieni i releom stabilnosti 5.
On se vezuje izmeu neutralne take zvezdita i
zemlje ili izmeu neutralnih taalca dve zvezde.
U sluaju probijanja elemenata nastaje pomeranje
neutralne take, tako da dolazi do naponske
razlike zvezdita i zemlje. Rele deluje na okida
prekidaa, koji odmah iskljuuje.
Kondenzatore za popravak faktora snage
proizvodi Elektrosrbija
fabrika elektroopreme u Ripnju.

Zadatak 22 Radioniki pogon 380 V sa
ukupnim optereenjem 200 kW radi sa cos <p =
SI. 156 ema vezivanja
0,64. Odrediti snagu kondenzatora za popravak
kondenzatora
visokog
faktora snage na cos <p = 0,85.
napona
Reenje:
Iz tablice 35 za
1 zatitni automatski prekida; 2 otpori za pra- prvobitni faktor snage cos 91= 0,64 i popravljeni
njenje ili naponski kondenfaktor snage cos cp2= 0,85 obijamo koeficijent
zator; 3induktivni navoji; 4
kondenzatori; 5 rele 0,58 kojim treba pomnoiti aktivnu snagu P =
200 kW. Prema tome je snaga kondenzatorske
stabilnosti
baterije P c 200x0,58 = 116 kVAr.
64
VII STRUJA KRATKOG SPOJA

Prema struji kratkog spoja dimenzioniu se delovi elektrinih
postrojenja kao to su: sabirnice, izolatori, rastavljai, prekidai i strujni
transformatori. Usled struje kratkog spoja nastaju u delovima elektrinih
postrojenja toplotna (termika) i mehanika (dinamika) naprezanja.
Mehanika naprezanja postaju naroito opasna, ako doe do rezonanse izmeu
sop- stvenih mehanikih oscilacija i uticaja elektrinih oscilacija. Provodnici,
izolatori i aparati moraju izdrati struju kratkog spoja, dok ne stupi u dejstvo
odgovarajua zatita.
Struja kratkog spoja je prelazila pojava. Ako se alternator na odvodima
iznenada kratko spoji, onda se jaina struje naglo poveava do udarne struje
kratkog spoja, koja postepeno iako brzo, opada do trajne struje kratkog spoja.
Veliina amplitude strujnog udara zavisi od udarnog rasipanja (pada napona) u
alternatorima. Da bi se ograniile struje kratkog spoja, u savremenim
alternatorima usvajaju se veliki padovi napona (9 do 45%). Na taj nain
postiemo, da se udarna struja, kratkog spoja ogranii na priblino 15 puta
veu vrednost od nominalne struje. Vreme koje je potrebno da struja opadne
od udarne do trajne vrednosti zavisi od uslova koji vladaju u alternatoru, od
vrste mree i njegovog optereenja. Ukupno vreme opadanja jaine struje
iznosi 3 do 5 sekundi.
Na slici 157 pokazan je tok promene struje kratkog spoja od udarne do
trajne vrednosti u najnepovoljuijem sluaju.
Udarna struja kratkog spoja I u , pod ijim se dejstvom provodnici medu
sobom privlae i odbijaju, merodavna je za mehanika naprezanja sabirnica i
izolatora.
Prekidai se ne mogu iskljuiti trenutno. Zbog toga struja kratkog spoja
opadne u izvesnoj meri do momenta iskljuenja. Struja u momentu iskljuenja
naziva se struja iskljuenja I;,
Trajanje kratkog spoja do iskljuenja iznosi za: topljive osigurae priblino 0
sekundi, za prekidae s primarnim releom 0,1 s i za prekidae sa sekundarnim
relejima 0,25 s. Snaga Ft koja odgovara struji iskljuenja, naziva se snaga
iskljuenja. Za izbor prekidaa je merodavna struja i snaga iskljuenja, a ne
nominalna struja.
SI. 157 Struja kratkog spoja
a nesimetrina struja kratkog spoja; b simetrina komponenta; c istosinerna

komponenta; Iu udarna struja kratkog spoja; /* efektivna vrednost simetrine
komponente udarne struje kratkog spoja: hstruja iskljuenja; lt trajna struja
kratkog Spoja
Strujni transformatori moraju izdrati zagrevanje usled trajne struje

kratkog spoja T t , kao i dinamike sile usled udarne struje
Kablove treba kontroJisati na zagrevanje usled trajne struje kratkog
spoja I t .
Za odreivanje struje kratkog spoja na odreenom mestu mora se poi
od izvora struje (alternatora) pa sve do^mesta kvara uzevi u obzir i uticaj
transformatora i vodova. to je mesto kratkog spoja dalje od elektrane, bie
struja kratkog spoja slabija.
U razvoju elektrifikacije dolo je do povezivanja vie elektrana,
transformatorskih . stanica i dalekovoda u elektroenergetske sisteme.
Odreivanje struje, odnosno snage kratkog spoja na odreenim mestima
takvog sistema je komplikovan problem, kojim se bave odgovarajui instituti
upotrebljavajui u izvesnim sluajevima i elektronske raunske maine.
Mi emo se dalje baviti izborom elemenata pojedinih elektrana kada su
poznate karakteristike alternatora i transformatora, kao i izborom elemenata
(delova) transformatorskih i razvodnih postrojenja kada su poznate (zadane)
snage kratkog spoja na ulazu u postrojenje.1)
Detaljniji podaci se mogu nai u knjizi Elementi razvodnih
postrojenja od ing. Konstantina Popovia, kao i u Tehnikom priruniku
Rade Konar i Elektro-tehnikom priruniku od ing. Dragutina Kaisera.
1 IZBOR ELEMENATA U POSTROJENJU VISOKOG NAPONA
Pri proraunu emo se za postrojenja visokog napona sluiti priblinom

metodom redukovanih relativnih rasipanja.
Poeemo od prostog sluaja jednog alternatora i jednog transformatora
u elektrani prema slici 158. Elektrine eme su crtane jednopolno.
66
!=FO>f'
Pn=
5MVA
e-2o%
SI. 158
Potrebno je odrediti struju kratkog spoja h na mestu (1) i (2), to jest

efektivnu vrednost naizmenine komponente udarne struje kratkog spoja (vidi
si. 157).
Struja Ik je osnovni podatak za izbor elemenata postrojenja. Struja
kratkog spoja je prelazna pojava koja se menja od udarne do trajne vrednosti.
Budui da nam je na mestu kratkog spoja poznat nominalni napon V n , to emo
u odnosu na njega posmatrati prolaznu pojavu struje, to jest smatraemo kao
da se pri stalnom nominalnom naponu menja u toku vremena prividni otpor
strujnog kola Z od izvora struje do mesta kratkog spoja. Za odreivanje struje
h dolazi u obzir poetna impedansa (prividni otpor) Z v . U emi na si. 158
dolazi u obzir
!
) Na primer, u uoj 10 kV mrei beogradskog vora uzima se snaga kratkog
spoja Pk= 200 MVA.
samo otpor alternatora i transformatora, jer se otpor spojnih vodova u

elektrani moe zanemariti. Poetna impedansa Z v alternatora praktino je
jednaka poetnoj reaktansi (reaktivnom otporu) X p , pa moemo staviti X :
mnesto Z v , jer omovski otpor iznosi samo oko 3% poetne reaktanse. Isto
tako za transformatore u mrei visokog napona moemo raunati samo sa
reak- tansom (induktivnim otporom). U koliko izmeu izvora struje i mesta
kratkog spoja postoji dalekovod mora se uzeti u obzir i njegova impedansa
(prividan otpor). Ako je omovski otpor R voda znatno manji od induktivnog
(R<X/2 ), onda se moe zanemariti. U kablovskim mreama i mreama niskog
napona omovski otpor R se ne moe zanemariti, ve se u raun mora uvesti
prividni otpor Z =^R 2J rX 2 .
Na si. 158 vidi se, da je na mestu (2) vei napon (35 kV), nego na
mestu (1) gde je napon 10 kV. Da bi odredili struju na nekom mestu, npr. na
mestu (2), moramo sve otpore do tog mesta redukovati (svesti) na jedan isti
napon, obino na pogonski napon na mestu kratkog spoja.
Na primer ako je na mestu (2) napon 35 kV,*a izraunali smo
reaktansu alternatora X g \ pri 10 kV i reaktaimi transformatora X 2 pri 35 kV,
onda moramo reduktovati i reaktansu alternatora X gi pri 10 kV na X g2 pri 35
kV. Redukovanje se svodi na sledei nain. Snaga na mestu (1) i (2) je
priblino ista, ako zanemarimo gubitke u transformatoru
t
zamenom I\ V\jX g i i /2== V 2 !X,j 2 i sreivanjem dobij amo
gde je V\ pogonski napon na mestu (1), a V 2 napon na mestu (2).

Struju kratkog spoja h odreujemo iz nominalnog napona V n [kV] i
poetne impedanse Z p [ Q] na osnovu Omovog zakona
gde je" 1,1 sainilac uveden radi sigurnosti.

Z[Q] ukupni otpori (impedanse) od izvora struje re- dukovani na
pogonski napon na mestu kratkog spoja.
68
Kada je poznata struja kratkog

ukupnu impedansu kola iz
.
U Vn S;3 h
spoja h moemo dobiti

m.
1.1 Metoda reukovanih relativnih

Deijenjem struje kratkog spoja h sa
= VJ Z n d obijamo
4
rasipanja
nominalnom strujom
vn' vn _ zn t l U
J^-Z/Z-Z*
Oznaimo relativno udarno rasipanje (pad napona) sa s u %, dobiemo
Vn
100 = ^ 100 = 100 [%],

Zn-In
Z.
odatle
Z,__ 100
Zj) s Zamenom u P k j P n dobij amo
JÎOO 2 _ 110
Pn E E
i naposletku
s 110 Pn
Pk
Ako stavimo P. = ]/3 V n -I k = ]/3 V n
. dobiemo
/3-Zp ZP
_l-loo^=jSr.z
. Pn J'V
Odavde vidimo da Je pri konstantnom naponu veliina s/P

proporcionalna impedansi Zp. Na primer za nominalan
napon od 10 kV veliina e/P bie jednaka veliini same impedanse Zp.
Metoda redukovanih relativnih rasipanja sastoji se u tome, da se za
sve delove mree odrede redukovana relativna rasipanja e/P, pa se sa njima
dalje postupa kao sa otporima. Svoenjem svih otpora 11a jedan odreujemo
snagu kratkog spoja iz izraza
= 7[MVA3> a iz nje
struju kratkog spoja
/
vn
[kA],
1/3.
Iz struje kratkog spoja h izraunavamo sve ostale potrebne podatke.

Preimustvo ove metode je u tome, to se cela mrea tretira nezavisno
od razliitih napona pojedinih njenih delova i to se za raun koriste prosta
pravila za sprasanje otpora.
Orijentacioni podaci za relativno udarno rasipanje alternatora
navedeni su u sledeem pregledu (po Kaiseru):
Turboalternatori ..............................e= 9... 15, proseno 12
Alternatori sa istaknutim polovima sa
priguenim namotaj em
za n>750o/min.............................e =
15...25,
proseno 18
za <750o/min.............................e =
18...30,
proseno 22
bez prigunog namotaja
za >750o/min.............................s =
20...30,
proseno 25
za <750o/min.............................e ==25...45,
proseno 30
Za transformatore za raun dolazi u obriz relativni napon kratkog
spoja umesto relativnog rasipanja. Relativni napon kratkog spoja e c uglavnom
zavisi od vieg napona transformatora i proseno iznosi:
Za visi
napon 6 i 10 kV,
30 i 35 kV.
110 kV
Ec%
ec%
-7
ec%-ll
Transformatori veih snaga imaju vee vrednosti napona kratkog spoja.

Paralelno vezani alternatori ili transformatori razliite snage a istog
rasipanja (odnosno napona kratkog spoja) mogu se zameniti alternatorom ija je
snaga ravna zbiru pojedinih, snaga a istog rasipanja. Na primer
P = Fl+ P 2 ', S =
2Ako alternatori imaju razliite snage i razliita rasipanja, onda se snage
svode na udarno rasipanje vee jedinice. Na primer: P 1=-20MVA, Sl= 12% i
j2=10MVA, 2=15%. Umesto sa 10 MVA raunamo sa
1?
p:=p ._l=io = 8 MVA.

15
Ekvivalentan alternator imao bi
P =PH- iY= 20+8 = 28 MVA; e = 12%.
1.2 Udarna struja kratkog spoja
Udarna struja kratkog spoja / predstavlja prvu amplitudu (maksimalnu
vrednost) nesimetrine struje kratkog spoja (vidi si. 157). Ona je merodavna za
mehanika naprezanja elemenata postrojenja, a dobija se iz efektivne vrednosti
naizmenine komponente udarne struje kratkog spoja hI u = I<V~21}-. [ k . A ],
Koeficijent k uveden je zbog uticaja istosmerne komponente struje kratkog

spoja a zavisi 2io od odnosa aktivnog i reaktivnog V
\
^
otpora RjX. Moe se odrediti iz J slike 159.
\
Za alternatore moe se uzeti da je priblino RjX =
0,07, to od- ^ govara k = 1,8. U najnepovoljnijem
o Q4 && ojB ip \2 sluaju za R 0 je k 2,
odnosno
4-2,84.
s
V
R x
si.
159
68
1.3 Trajna struja kratkog spoja

Trajna struja kratkog spoja l t koja nastaje po zavretku prelazne pojave
iznosi
/,= (*/*.
Ako mrea ima vise izvora energije, onda je
/t=
h\ + V-tz *
Podaci za ^ dati su u tablici 37 u zavisnosti od hjln, ako je do kratkog

spoja dolo pri optereen om alternatoru i cos f 0,8- Ako je do spoja dolo u
praznom hodu bie I t znatno manje, U dvopolnom kratkom spoju na krajevima
alternatora je I t oko 50% vee nego u tropolnom, no na veoj udaljenosti od
alternatora postoje manje nego u tropolnom.
Tabl. 37
h
In
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Altern, sa izrazitim polovima
Turboalterr^tori
V-t
V-t
1,0
0,85
0,70
0,60
0,50
0,43
0,40
0,36
0,94
0,75
0,60
0,50
0,42
0,35
0,30
0,27
0,25
1.4 Struja iskljuenja

Prekidai ne mogu iskljuiti struju trenutno. Zbog toga struja kratkog
spoja opada do momenta iskljuenja. Struja i snaga iskljuenja iznose.
/i=(j.'4[kA],
Pi = li-.P* = tii.j/3Ffe;/*[MVA]. ..
Koeficijent [i zavisi od odnosa-"/*// ili PkjPn i od trajanja kratkog spoja.
Trajanje^kratkog spoja iznosi priblino: za
topljive osigurae Os, za moderne prekidae sa okidaima 0,1 s, za prekidae
sa sekundarnim, relejima 0,25 s.
U mrei sa nekoliko izvora energije struja iskljuenja bie jednaka
zbiru struja iskljuenja pojedinih izvora.
Ii= [Ai/i+[A2^2A+
Koeficijent bira se iz tablice 38,

Tabl. 38
hUn
Os
1,0
1,0
1,0
1,0
0,1 s
S0,25s
1,0
1,0
1,0
1,0
0,88
0,84
0,83
0,78
1
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
0,79
0,71
0,75
0,67
0,70
0,63
0,68
0,60
0,65
0,56
Zadatak 23 Odrediti struju h i snagu P* kratkog spoja na mestu (1)

i (2) prema podacima na slici 158.
Na mestu (1):
Pn 5
=^=
r
=-11^=
Z/P n
4
...
11^ = 27,5 MVA,
97 ^
-l,59kA
.fi-Vn /3-10 Na
mestu (2):
__1
_L_20
Pn P3 Pi 5
_5 4
Relativna rastojanja smo sabrali kao otpore vezane na red.

110
110
i AjnrA
r Pk
P =-------------------- 20,4 MVA, I k =
e/P* 5,4
n
|/3
20,4 _ ,
= 0,336KA
V n ]/3 35
Zadatak 24 Odrediti struju i snagu kratkog spoja na mestu (1) i (2)

prema podacima na si. 160.
23
6
Na mestu (1)*. Poto je na ulazu u transformatorsku stanicu data snaga

kratkog spoja Pk\ = 300 MVA, odrediemo struju kratkog spoja iz odnosa
300
4,95 kA.
SI. 160
800 /5/ 5A
C5 VA, /'/, n<
10 g 60VA.
IV.,n>10
Na mestu (2): Paralelno vezane transformatore istog rasipanja (s = 7/)

moemo zameniti transformatorom
P = 8 MVA+5 MVA = 13 MVA; e = 7% Redukovano
relativno rasipanje na mestu (2) bie e
110
s2
110
7
S] E2PnPn i Pnz Snaga kratkog
spoja
= 0,91
110 110
Pm 300 13
=-------=
--------*lPn 0,91
121 MVA.
Struja kratkog spoja
121
*2
= 7kA.
j/3 V n J/3-10
1.5 Izbor sabirnica i spojnih provodnika
Sabirnice se odabiraju prema normalnoj struji koja pro- tie kroz njih
/m
. f3-V n
h kl'
gde je:
SP[kVA] zbir snage na sabirnicama,
FB[kV] nominalni sloeni napon sabirnica.
Sabirnice se biraju prema nominalnoj struji iz odgovarajuih tablica
(vidi tablice 34 i 15).
Sabirnice se proveravaju na dinamiku i na termiku vrstou.
Dinamika vrstoa sabirnica ~~~ Usled prolaska struje kroz sabirnice
deluju sile
^, = 2,04-./* [kp], a
gde je: F s [kp] sila izmeu sabirnica,
/ [m]
razmak izmeu oslonaca sabirnica,
a [cm]
razmak izmeu osovina provodnika,
/ [kA] amplituda udarne struje kratkog spoja.
Sila F s izazvae naprezanje na savijanje, koje e biti naroitoopasno
akofrekvencija usled dejstva naizmenine
struje
doe u
rezonansu
sa sopstvenom frekvencijom sabirnica. Treba
izbegavati dimenzije sabirnica sa sopstvenom frekvencijom oko 50 Hz, a
naroito oko 100 Hz.
Sopstvena frekvencija jednog Stapa (provodnika) moe se izraunati po
obrascima iz tablice 39.
Tabl. 39
PRESEK
Z A B A KA R
X*
Cc
j
II
V
*
= % r~ Ft
Z A A LU M I N I J .
f=33^r
Fs
f =52^f =45-jr
Naprezanje na savijanje kontrolie se po jednaini: za pljosnate

provodnike uspravno postavljene
<j = 25 jfc~ [kp/cm*], hb 2
za pljosnate provodnike horizontalno postavljene
cr = 25 k v [kp/cm2]. teb
za pune okrugle provodnike
cr = 35 k v [kp/cm.2],
gde je:
k v koeficijent rezonanse prema tablici 401).
1Za fs preko 200 Hz iznosi ks i k 1.
23
8
-fgtkp] sila izmeu provodnika usled udarne struje, /[m] _ razmak

oslonaca (izolatora),
A[cm], b[cm], d[cm] dimenzije provodnika (vidi tabl. 39). G [kp/cm2]
dozvoljeno naprezanje sabirnica na savijanje i to za bakar <1 400
kp/cm2, za aluminijum <500 kp/cm2.
Ukoliko je naprezanje vee od dozvoljeaog treba usvojiti vei presek ili
manji razmak oslonaca. *
Tabl. 40
MH,}
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
75
80
85
k
0,5
0,6
0,73
0,85
1,0
1,1
1,3
1,6
2,05
1,85
1,7
1,6
1,6
1,6
1,65
1,8
K
0,5
0,6'
0,8
0,6
0,75
0,9
1,3.
1,3
1,5
1,3
1,2
1,15
1,2
1,25
1,35
1,5
fAHA
90
95
100
105
110
115
120
125
130
135
140
145
150
155
160
200
kv
kp
2,1
1,7
2
__
__
__
2,0
1,7
1,5
1,4
1,3
1,25
1,21
1,2
1,2
1,18
1,1
2
1,65
1,5
1,4
1,3
1,25
1,2
1,2
1,18
1,16
1,14
1,12
1,1
Termika vrstoa sabirnica i provodnika Za termiku vrstou

merodavna je efektivna vrednost srednje struje kratkog
spoja /4[kA] u vremenu f[s] od poetka do kraja kratkog spoja.

Is =
gde je:
+n
/*[kA] struja kratkog spoja,

m lan zavisan od k
//]/2 h, vidi dijagram na si. 161,
n lan zavisan od fAe = Itjh, vidi si. 161.
Najmanji dozvoljen presek provodnika S[mm2] s obzirom na razvijenu
toplotu iznosi
2,
1, 1,
1,
1, Ti.
I0j
1
0, 0,
gde je:
1,0
0,9
0,01 0,02 0,05 0,1 0,2
o,e
0,5
10s
koeficijent
koji iznosi
0,7
4 0,5
\A
'
0,3
0,
2
0,
1 1
0
~ t sec
SI. 161
7,5 za bakarne sabirnice 12,0 za

aluminijumske sabirnice 8,8 za bakarni
kabl 6 i 10 kV
9,1 za bakarni kabl 30 i 35 kV 10
za izolovane provodnike
t [s] vreme iskljuenja
24
0
Usvojen presek S treba da bude vei od najmanje dozvoljenog SaAko je mesto kratkog spoja daleko od izvora el, energije t > 2 s,
moemo umesto I s raunati sa I t .
Zadatak 25 Izabrati sabirnice B prema podacima iz zadatka 24 i
prokontroiisati ih na dinamika i termika naprezanja.
Iz zadatka 24 imamo Ph 2 = 121 MVA, hi 7 kA.
Nominalna struja I n =---
" =
/3 -10
~ 0,75kA.
Udarna struja kratkog spoja I u 2 ]/2 /* = 2,82 7 = 19,74 kA.

Usvajamo bakarne sabirnice bojene 60x5 mm (tabl. 15). Za razmak
sabirnica obino se uzima * za lOkVa = 20.,. 30 cm
*
35 kV
40... 50 cm
110 kV
200... 220 cm
Usvajamo razmak sabirnica a 25 cm, razmak oslonaca / = lm,
Dinamika vrstoa Sila izmeu provodnika
F s = 2,04 ~ Iu 2 = 2,04 19,742 = 31,8 kp. a 25
Sopstvena frekvencija
/<
38- =38-M*19HZ.
}2 12
Naprezanje na savijanje
a = 25 k v ~ = 25 0,73
hbi
cr =
60,52
- 387,6 kp/cm2,
387,6 < 1 400 kp/cm2.
Termika vrstoa Predvien je presek bakarnih sabirnica S 300

mm2 i trajanje kratkog spoja do prekida t = 1 s.
Budui da nisu poznate nominalne snage struje izvora el. energije
(alternatora), to ne moemo odrediti i fjtt. Ako za najnepovoljniji sluaj uzmemo
da su m i \x t jednaki 1, bie
/( = /( = J, = 4 = 7kA.
Naimanii dozvoljen presek bakarnih sabirnica za t 1 s iC = 7,5 bie
S =
C - l/r = 7 7,5 1 = 52,2 mm2.
Predvien presek zadovoljava, jer je

5
= 300 mm2>4= 52,5 mnA

1.6 Izbor izolatora
Potporni izolatori Osnovni podaci su nominalni napon i prelomna sila

(grupa)
Dinamika sila, koja deluje usled udarne struje preko provodnika na
izolator iznosi F = k v - F e . Korekcioni faktor k p uzima se iz tablice 40. Na glavu
izolatora deluje neto vea sila
p p + hj2 ' H x
Podaci za visinu izolatora PI\ uzeti su iz tabl. 12 (vidi si 162).
Podnoje nosaa sabirnica n iznosi oko 15 ... 20 mm. Treba izabrati
izolatore sa veom prelomnom silom od F\. Izolator
grupe A izdrava silu od 375 kg, grupe i? od p- 750
kg, a grupe C od 1 250 kg.
*
Provodni izolatori Osnovni podaci su nominalni
napon, prelomna sila i nominalna struja. Polovina visine provodnog izolatora priblino je
SI.
162
jednaka visini odgovarajueg podpornog izolatora (si. 163), pa se provera vri kao za potporne izolatore visine
Hi odgovarajueg napona i grupe B i C.
16
241
24
2
Termiko naprezanje proverava se prema

Jt&^hVT
Najvea dozvoljena termika struja /<[kA] zavisnosti od nominalne struje
In [A] za t 1 s data je u tablici 41.
SI. 163
Tabl. 41
4M
200
400
600
ItkA\
16
41
1 000 | 1 500 | 2 000

81
120
185
1.7 Izbor rastavljaa

Za izbor rastavljaa su meroavni nominalni napon i nominalna struja.
Rastavlja mora izdrati udarnu struju kratkog spoja. U tablici 42 navedeni su
podaci za dozvoljenu udarnu struju rastavljaa I u . Dozvoljena udarna struja
kratkog spoja Iua treba da je vea ili jednaka udarnoj struji I u na tome mestu,
Tabl. 42
/
*71
I ud
200
400
600
1 000
25
35
50
100
2 000 ... 6 000
150
kA
Dozvoljena trajna struja kratkog spoja za vreme od 1 s, normalno je l tu =

0,6 ha. Za t M treba da je I td >I s -fT.
U tablici 43 dati su podaci za rastavljae proizvodnje Elektrosrbija za
unutranju montau.
TIP
RU-102
RU-104
RU-352
RU-354
Nominalni napon kV
10
10
35
35
Nominalna struja A
Udarna struja lua [kA]
Trajnastr.kr.spoja lt ls [kA]
Grupa izolatora
200
25
12
A.
400
35
18
A
200
25
12
A
400
35
18
A
Zadatak 26 Izabrati potporne izolatore za sabirnice B u zadatku 24.

Usvojiemo izolator SAR 10 sa visinom //1=190mm (vidi tabl. 12.)
Podnoje nosaa izolatora usvajamo n 20 mm Visina provodnika sabirnica h
60 mm. Sila izmeu sabirnica F,31,8 kg (iz zadatka 25). Sila koja se
prenosi na izolator iznosi F K p - F s = 0,8 31,8 = 25,4 kg, gde je korekcioni
faktor STj,= 0,8 uzet iz tablice 40 za sopstvenu frekvenciju od 19 H z Sila na glavi izolatora
p -p.E' + nJlll = 95 4. 190 + 20 + 60/2 = 32 1
H, 190
Izabrani izolator SAR 10 odgovara, jer izolator grupe A izdrava silu od
Fi== 375 kg.
Zadatak 27 Izabrati rastavlja na odvodu sa sabirnica B (vidi sliku
160).
Iz zadatka 25 imamo nom. struju / re=0,75 kA, udarnu struju kratkog spoja
I u 19,74 kA, nom. napon 10 kA.
Odabiramo rastavlja za 10 kV i 1 000 A (na primer proizvodnje Rade
Konar), Iz tablice 42 nalazimo dozvoljenu udarnu struju lud 100 kA. Trajna
struja kratkog spoja u toku 1 s bie / (ls= 0,6 I u a~ 0,6 100 = 60 kA. Izabrani
rastavlja zadovoljava jer je
100 kA>/= 19,74 kA (vidi zadatak 25). ^ J
Itis= 60 kA>/g== 7 kA (vidi zadatak 25).
i; ^
1.8 Izbor strujnog transformatora '
Pri izboru strujnog transformatora treba odrediti odnos preobraaja,
nominalnu snagu, klasu i sainilac prekomerne struje.
Sainilac prekomerne struje n je odnos prekomerne i nominalne primarne
struje za koji strujna greka dostie 10% pri nominalnom optereenju.
Napomenimo a strujna greka raste sa optereenjem. Sainilac prekomerne
struje prema nameni dat je u tablici 44.
Tabl. 44
_.
Nameni
Klasa
Precizni merni pogonski instrumenti i tano pogonsko

merenje snage i energije
0,5
<5 do <10
Normalni pogonski merni instrumenti Nezavisni

maksimalni relci
1,0
<10
Zavisni maksimalni relei Diferencijalni i distantni relei
3,0
>5 do >10 >10
^--
Termika granina struja /(fkA] je granina vrednost trajne struje kratkog

spoja koju transformator moe izdrati u toku jedne sekunde. Vrednost za
proizvode Rade Konar date su u tablici 45. Ako kratak spoj traje t sekunda
onda je dozvoljena termika vrstoa;
24
4
I ta I- I'
Dinamika vrstoa za transformatore proizvodnje R. Konar do bij a se

iz
Iu = 2,5Tta
Za tapne transformatore I u & nije ogranieno.

Ostale podatke za merne transformatore vidi u glavi II 1.3.
I n ' je nominalna primarna struja transformatora.
Izrauju se i transformatori pojaane izvedbe sa If<i = = (200 ... 1 000)
I n '.
Naponski merni transformatori se nalaze u otonom strujnom kolu, pa
nisu izloeni dejstvu struja i sila u sluaju kratkog spoja. Stoga se o dinamikim i
termikim naprezanjima za njih ne vodi rauna.
Konstrukcija
Tip
Nom. napon kV
Klasa
lm
Malouljni sa jednom jezgrom
AKU-10
10
90 /'
Otvoreni suvi sa 1, sa 2 jezgre
AOP-IO
AOP2-10
10
100 V
tapni sa 1, sa 2 jezgre
ASB-10
ASB2-10
10
0,5 i 1
90 In
Zamkasti sa 1, sa 2 jezgre
AZP-35
AZP2-35
35
90 /,/
Potporni u ulju sa 2 jezgra
APU110
no j i
1i3
1
90
Zadatak 28 Na izvodu sa sabirnica B na 10 kV (vidi si. 160) ugraen je

strujni transformator sa dva jezgra, jedno jezgro za mernu grupu 45 VA, klase 1,
<10: drugo jezgro za zatitu 60 VA, klasu 1, >I0.
Odrediti odnos preobraaja i proveriti termiku i dinamiku vrstou.
Usvaja se tapni strujni transformator sa dva jezgra proizvodnje Rade
Konar. Nominalna struja odvoda I n = 750 A. Usvaja se strujni transformator
odnosa preobraaja 800/5/5 A (sek. struja za svako jezgro po 5 A). Za tapni
transformator prema tablici 46 je
/= 90 I' n = 90 0,8 = 72 lcA T ta >I s = 7
kA (vidi zad. 25).
Dinamika vrstoa
/<*= 2,5 1#= 2,5 72 - 180 kA,
Tud>Iu 19,74 kA (vidi zadatak 25).
1.9 Izbor prekidaa snage
Za izbor prekidaa snage su merodavni: nominalni napon, struja i snaga

iskljuenja.
Snaga iskljuenja rauna se iz Pi \ 3 V n h, gde je i5 u MVA, V n u kV i
h u kA, Pu'&Pi, Pia iz tablice 46.
24
6
O dinamikim naprezanjima se ne vodi rauna, jer su prekidai tako

graeni da izdre sve dinamike sile u sluaju kratkog spoja.
Za termiko naprezanje vai I kl Î s \?t
Podaci o I ta za t 1 s, odnosno 3 s, dati su u tablici 46.
Zadatak 29 Izabrati prekida snage ispred sabirnica A (35 kA) prema
podacima iz zadatka 24 i si. 160.
Iz zadatka 24 imamo podatke P;l= 300 MVA, h- ] _ 4,95 kA.
Nominalna struja
P8+5
= 0.214 KA In\
1/3-V f/3-35
Budui da
nije poznata nominalna struja izvora el. energije, to
ne moemo odrediti [>.. Zbog toga uzeemo za najneTabl. 46
Sarajevo
Energoinvest
Rade Konar Zagreb
Elektrosrbija
Ripanj
Proiz Vrsta
vodnja
Fabrika
oznaka
sa malo ulja PU-104-150

PU-104-250
PU-106-350
PU-10S-350
PU-355
PU-356
HiroH 6 a 400 H 10
matske
a 400 H 6 b 400
H 6 b 600 H 10
b 400 H 10 b
600 H 30 c 600
Pneu
matske
Autopneutomatski
prekidarastavlja
P
30d500
Pv100 g 600
RDN 3 RDN 4
RD 7
REN 3 RFN 4
RF 1
Nomin.
napon
Dozvolj.
kratkog sp.
kV
~v Snaga
Nom. isklj.
struja
A MVA
10
10
10
10
35
35
6
10
6
6
10
30
35
35
110
6
10
35
400
400
630
800
500
600
400
400
400
600
400
600
600
500
600
200
200
200
10
6
10
30
150
250
350
350
350
800
100
100
200
200
200
200
400
500
1800
12
20
30
200 320
i
200 500 pr,
200 osigur.
str.
1 s kA 3 s kA
8
20,5
.16
16
20 20
20 . 20
30
10
10
5
5
2,2
8,5
14.5
20.6
20,6
6
13,7
za 5 s
2,2kA
povoljniji sluaj [z = 1, pa e snaga iskljuenja na mestu prekidaa biti

pi== |A pk = 1 300 = 300 MVA
Iz tablice 46 biramo prekida sa malo ulja proizvodnje Elektrosrbija
tipa PU-355 sa sledeim podacima: nom. napon 35 kV, nom, struja 500 A, snaga
iskljuenja 350 MVA.
Biramo primarni okida OPP nominalne struje 160 A sa regulacijom
struje okidanja (1,2 . . . 2) xl n .
Uz prekidae Eiektrosrbije koriste se sledei primarni okidai (relei)
OPN bez posebne vremenske regulacije za struje: 10, 15, 20, 25, 30, 40,
50, 60, 80, 100, 130, 160, 200, 250, 300, 350, 400 A.
OPP (Teleoptik) za struje: 5, 7, 10, 15, 20, 25, 30, 40, 50, 60, 75, 100,
125, 150, 200 A. Podeavanje struje delovanja (1,0.. .2,0)/^ i vremena okidanja
0,5 ... 6 sec. Podeavanje trenutnog okidanja pri (5, 10, 15x/), kao i blokiranje
ovog ureaja.
U tablici 46 dati su orijentacioni podaci za prekidae snage.
1.10 Izbor topljivih osiguraa
Na visokom naponu primenjuju se topljivi osigurai za zatitu malih
transformatora (obino do 250 kVA i do 35 kV) od struje kratkog spoja (vidi
tabl. 11).
Za zatitu naponskih transformatora dolaze u obzir osigurai od 2, 4 ili
najvie 6 A; u mreama iznad 35 kV ne stavljaju se osigurai na primame strane
naponskih transformatora zbog tekoe u izradi.
Topljivi osigurai prekidaju struju kratkog spoja pre no to ova postigne
svoju maksimalnu vrednost, tako da ne dolazi do izraaja udarna struja kratkog
spoja. Zbog toga se dinamika naprezanja iza osiguraa raunaju prema
maksimalnoj struji koju osigura proputa
hio
hio zavisi od nominalne struje osiguraa I n , prema:
10
15
25
40
60
100
4
6
hm
1,07
1,8
2,2
3,7
5,9
7,7
Faktor / zavisi od struje kratkog spoja h, prema

I*
0,47
0,58
150
12,2 | 16,0
200 j A
18,5 | kA
10
20
50
100
kA
0,79
1,25
1,75
2,25
Primer: Struja kratkog spoja ispred osiguraa iznosi /*11,55 kA,

nominalna struja osiguraa /tt=40A. Za I n = = 40 A dobijamo 7&io=5,9kA5 a za
h= 11,55 kA dobijamo / = 1,04 (interpolacijom).
Osigura proputa maksimalno

/o=/ *io= 1.04 5,9 = 6,14 kA
Budui da topljivi osigurai prekidaju struju kratkog spoja u vrlo kratkom
vremenu (t \s), to u elektrinim postrojenjima iza osiguraa praktino nema
termikih naprezanja.
Dozvoljena snaga ukljuenja topljivih osiguraa Pui= = ]/3 W h [MVA]
data je u tablici 47, ona treba da bude vea od snage kratkog spoja P* ispred
osiguraa.
Tabl. 47
Osigura
Tip
Siemens
i-m
Energoinvest
FTR
Dozvoljena snaga iskljuenja Pt [MVA]

A
3 kV
6kV
10 kV
30 kV
6 do 25
' 450
800
1 250
I 500
40
450
800
1 000
60
450
700
1 000
100
400
700
I 000
150
400
700
1 do 32
500
400
500
500
40 i 50
400
320
500
63 do 125
400
320
1000
35 kV
320 do 300
Osigurai Elektrosrbije imaju vrednosti sline Siemensu.
Vreme topljenja osiguraa Elektrosrbije u zavisnosti od jaine struje

pokazano je u dijagramu na slici 164.
SI. 164 Vreme topljenja osiguraa visokog napona

2 IZBOR ELEMENATA U POSTROJENJIMA NISKOG NAPONA
Za proraun struje kratkog spoja na niskom naponu mora se uzeti u obzir

i aktivni (omovski) i reaktivni otpor strujnog kola.
Postrojenje niskog napona obino se napaja preko transformatora. Otpori
strujnog kola ispred transformatora ograniavaju struju koju transformator
moe primiti iz mree u sluaju kratkog spoja. Meutim, sa dovoljnom
tanou (uz greku od nekoliko procenata) moemo pretpostaviti da je mrea
visokog napona neograniene snage, tako da njen napon ostaje nepromenjen u
toku kratkog spoja. Prema tome uzimaju se u obzir samo aktivni i induktivni
otpori od transformatora do mesta kratkog spoja.
Struja kratkog spoja 7*[kAj se izraunava iz
V
l
* l/3-j/i?2 + X^kA^ gde je F[V]
sekundarni napon transformatora.

7?[mO] ukupan aktivan otpor po fazi od transformatora do mesta
kratkog spoja (u miliomima),
X [ni Q] ukupan induktivan otpor po fazi od transformatora do
mesta kratkog spoja.
Pojedini aktivni otpori transformatora navedeni su u tablici 48.
Ostali podaci se raunaju kao u postrojenju visokog napona.
Za postrojenje niskog napona sopstvene potronje u elektrani napajano
od glavne maine mogu. se primeniti ne- promenjene formule za postrojenje
visokog napona.
Tabl. 48
P fkVA]
20
30
0,239
P [kVA]
R [Q]
0,145
250 :
400
0,009 i
0,006
50
100
160
0,070
0,029
0,017
1 000
1 250
0,003
0,0022
0,0011
Induktivni otpor transformatora 380 V dobijamo iz

X[Q/fazi3=.î%L 105 p n
[kVA]
za V =- 380 V bie X [O/fazi] = 1,44
P?i[kVA]
*x% = V{*cVoY-{*tA;)2
e%iz tabiice 25 100
P cu fkW]
gde je:
Zr%"
P u [kVA]
P cu iz tablice 25
P n nominalna snaga transformatora
Aktivni otpori transformatora u tablici 48 mogu se izraunati iz
Pca[W]
R [Li/fazi]
Za vazdune vodove: ii[2/km] iz odgovarajuih tabl.
X 0,30/km.
Za kablovske vodove: R [O/km] iz odgovarajuih tabl. X 0,07 2/km.

Za sabirnice: R [O/km] = p ^ ,
S [mm2]
bakar p = 0,018; aluminijum p 0,03
X 0,15 O/lcm.
Zadatak 30 Prema podacima sa siike 165 odrediti struje: h, Tu, T t i
Ii na mestima 1 i 2.
3*!
10
kv
3*380/220 V
KABL 120 m
R-400 k
VA
VAZD VOD 150m \4

20+70mm Cu
SI. 165
Podaci za otpore su sreeni u

sledeem pregledu:
3x70+ 50mm Cu
O t p o r i
Aktivni otpori R [H/fazi]
Indukt. otpori X [O/fazi]
Transformator
iJ = 400 kVA,c = 4,3%
0,006
4,1
1,44- = 0,015 400
Kabl
Cu 3 y, 120 + 70 mm1
0,12 km x 0,153 fi/km = = 0,12kin x 0,07 O/km =

0,018
0,008
Vazduni vod Cu 3 x 7 0 0,15 kmx0,27l

-0,041
+ 50 mm2
Ukupni otpori R i X
U/km
= 0,15 km x0,3n/km- = 0,045
na mestu 1 : R = 0,006 D = 6 mO; X 0,015015mO na mestu 2 : R

= 0,006 + 0,018+0,041 = 0,065 0=65mO
0,015
+0,008 +0,045 = 0,068 0 68mO
Struja kratkog spoja h

V 380
na mestu 1: I k = -=-== = -==7=== = 13,6 kA /3 |/&+ X* /Y62 + 152
380
na mestu 2; />. = ..............................= 2,33 kA
j/3 )/652 + 682
Udarna struja
6
na mestu 1: = = 0,4 Iz slike 159 dobijamo k = l , 3
I
15
lv = k - / 2 - I t = 1,3. ]/2 13,6 = 23,9 kA.
R S
na mestu 2 : = = 0,956, k = l , 0 6 ,
X 68
Iu = 1,06 - j/2 2>3 - 3,48 kA.
Trajna struja kratkog spoja I t se, usled male snage mree niskog napona u
odnosu na snage svih izvora energije sa strane visokog napona, moe izjednaiti
priblino sa
/*/*=/(
Prema tome bie na mestu 1 : T t 13,6 kA.
Na mestu 2: pretpostavljamo topljive osigurae t = 0.
Tf\Li- /*== 1 2,33 = 2,33 kA,
P t = 0 0,38 2,33 = 1,53 MVA.
2.1 Prekidai niskog napona

Prekidae niskog napona proizvode vie preduzea kao: Elip, Rade
Konar, Tesla i drugi. Ovde navodimo nekoliko potrebnih podataka za prekidae
niskog napona proizvodnje Energoinvest u Sarajevu. Proizvode se sledei
tipovi: DU (aparat na postolju) za nom. struje 200 ... 2 000 A, DUS (aparat sa
mogunou izvlaenja) za nominalne struje 500 . . .
000 A, CDU (aparat smeten u kuitu) za nom. struju od 2 0 0 . . . 2 000 A. Ovi
prekidai su snabdeveni okidaima: RI-1
(magnetno-termikim) sa vremenskim delovanjem obrnuto proporcionalnom

struji pre optereenja i trenutnim delovanjem pri kratkom spoju, RXE 3
(elektromagnetnim) sa trenutnim delovanjem. U tablici 49 dati su podaci za
ove prekidae. Nominalni napon 500 V.
Tabl. 49
Nominalna
struja
Podeavanje okidaa
Struja iskljuenja
R I 1
RXE 3
200
10 000
80 125 100-- 160

125 200
80 160 100
200
320
10 000
150 240 200

350
150 300 200

400
500
15 000
200 320 250

400 300 500
200 400 250

400
800
20 000
300 500 400

640 500 800
300 600 400

800
1250
35 000
500 800 800

1250
5001000
8001600
2000
40 000
8001250
1000
]600 12502000
8001600
10002000
2.2 Osigurai niskog napona

Za manje snage (u instalacijama) upotrebljavaju se osigurai sa
glavama na zavrtanj tipa UZ i TZ. U tablici 50 su date vrednosti dozvoljene
struje kratkog spoja ha u zavisnosti od nominalne struje za takve osigurae.
Tabl. 50
Nominalna struja A
Dozv. struja kratkog spoja (/M)

Za brze osigurae | Za trome osigurae
2 ... 25
4 000 ... 5 000 A
o 10 000 A
35 . .. 200
5 000 ... 6 000 A
do 10 000 A
./T\
U razvodnim postrojenjima niskog napona veih snaga upotrebljavaju se
osigurai velike snage prekidanja. U tablici 51 dati su podaci za prekidae velike
snage prekidanja proizvodnje Energoi uvest Sarajevo.
Tabl. 51
Tip
osigu
raa
FR 100
Maks.
440
FR 160
100
250
440
FRE 200
i
Nominalna struja umetka [A]
pogon 10 [ 16 | 25 63 80 100 125 16 2Qoj

0 2Soj
napon 32 | 40 j 50
[V]
250
100
80
250
4-40
80 60 40
80
80 60
kA
40
^400
80 60
AdlkA]
kA
100
100
32 400 | 500
0
kA
80
40
kA
kA
FR 250
250
100
440
FR 320
250
! FRE
320
FR 500
440
100
80
j 80 60
40
kA
100
100
80
60
250
100
Pogon/
napon
[V]
kA
40
kA
220
1000
80
|8
60
40
Nominalna struja umetka [A]

!
!
500 600 700 750 !s00 I 850 1 1000
i
300 335 400 j425
111
60
55
50
kA
380 | 55
NV 4
80
100
440
Ti
? Il-f-,
OSfgU- 'i o 5
<,
raa 11
[
NV 3
600
kA
50
kA
45
220
kA
100
90 i 80
70
380
kA
70
60 50
45
2.3 Strujni transformatori za niski napon

i
U tabl. 52 dati su podaci nominalne primarne struje I n '

termiki granine struje I td za strujne transformatore niskog napona
proizvodnje Iskra Kranj. Najvii pogonski napon 750 V, snage 15 VA,
klasa 0,5 i 1, sekun. struja 5 A. Dozvoljeno je strujno preoptereenje 20% od
nominalnog optereenja. Teina oko 3,5 kg. Dozvoljena dinamika vrstoa
I u a~ 2,5 I ta .
Tabl. 52
[ hd
50
75
100 150
200 300 400
500
3,5
5,2
14
35
10,5
21
28
600 800
1
42 | 56
1 000
70
kA
U tablici 53 dati su podaci za strujne transformatore za I'n od 800 do 3

000 A proizvodnje Elektrotimok Zajear. Najvii pogonski napon 600 V,
sekundarna struja 5A, sainilac prekomerne struje n < 10, I.nd neogranieno.
TaI) I. 53
In
800
1 000
1 500
Ita
48
60
90
klasa 0,5
15
30
klasa 1
30
30
2 000
3 000
120
180
kA
60
60
60
VA
60
60
60
VA
Zadatak 31 Izabrati prekida na dovodnom vodu ka razvodnoj

tablici B iz zadatka 30 i topljive osigurae velike snage prekidanja na dva
odvodna voda sa razvodne table B.
Na slici 166 su oznaene struje na dovodnom vodu i odvodnim
vodama table B.
B
f = t -------------=- 265 A
FR 500/320 A
DU 800 4 0 0 - B 4 0 A
,--------340 A
FR 500/400 A
257
Za dovodni vod od 608 A (sek. struja transformatora, od 400 kVA,

3x380/220 V) izabiramo iz tablice 49 prekida DU 800 i okida sa mogunou
podeavanja struje od 400 do 640 A. Topljive osigurae za ugradnju u oklopljeno
postrojenje (norma blok) za dva odvoda biramo iz tablice 51 prema odgovarajuoj nominalnoj struji i to FR 500/320A i FR 500/400A, kao to je oznaeno
na slici 166.
VIII ELEKTRIFIKACIJA JUGOSLAVIJE ^

Izmeu dva rata elektrina energija se u Jugoslaviji proizvodila neplanski
u malim meusobno nepovezanim elektranama. U 1939. godini proizvodnja je
iznosila 1.173 X IO6 kWh, od toga u hidroelektranama 566 X IO6 kWh, a u
termoelektranama 607 X IO6 kWh. Proizvodnja u hidroelektranama bila je
manja od proizvodnje u termoelektranama. Proizvodnja po stanovniku iznosila
je 73 kWh. Napon prenosa je iznosio do 50 ... 80 kV.
Posle drugog svetskog rata pristupa se planskoj elektrifikaciji u vezi sa
ubrzanom elektrifikacijom zemljg^ Radi upo- reenja navodimo podatke iz
1968, godine. Ukupno je proizvedeno 20641 X IO6 kWh, od toga u
hidroelektranama 11768x10 kWh, a u termoelektranama 8873 X IO6 kWh.
Proizvodnja po stanovniku iznosila je 1024 kWh. Meutim, jo osetno
zaostajemo za industrijski razvijenim zemljama. Proizvodnja po stanovniku
iznosi u: Norvekoj 13950 kWh, SAD 6600 kWh i Francuskoj 2245 kWh (u
1967. god.)
Perspektivni razvoj proizvodnje elektrine energije u budunosti zavisi
od rezervi izvora energije sa kojim se raspolae. Jugoslavija je bogata sa
vodnim snagama. Po proceni se moe tehniki iskoristiti iz vodnih snaga oko
6 6 x l 0 9 kWh godinje. Ako pretpostavimo, da se od toga moe ekonomino
iskoristiti oko 50xl09 kWh, onda je u 1968. godini iskorieno samo oko 23,5%.
Prema tome e u budue proizvodnja elektrine energije ii u to veem
iskorienju vodnih snaga, kao to se i iz navedene dosadanje statistike vidi.
Meutim, i proizvodnja iz termoelektrana e zadrati punu vrednost s obzirom
na pro- menljivost vodnih tokova, naroito u sunom periodu, Ako proizvodnji
iz hidroelektrana dodamo 20%, to jest 10 x IO9 kWh
17
257
kao dopunu iz termoelektrana, moemo sa sigurnou raunati da
elektroenergetski potencijal Jugoslavije iznosi 6 0 x 1 0 kWh godinje. Po
gruboj proceni koja se osniva na udvajanju potronje svakih deset godina, taj
bi se potencijal iscrpeo tokom iduih 20 godina zadovoljavajui sopstvene
potrebe zemlje. Time se dalji razvitak nee zaustaviti, jer e po svim
izgledima nuklearna energija zameniti sadanje (klasine) izvore energije.
Prema izloenom, Jugoslavija raspolae sa jo nedovoljno
iskorienim izvorima energije, koji za dogledno vreme premauju njene
potrebe. Postoji mogunost da se ovaj viak energije, u koliko se ostvari,
izvozi. Uslovi za izvoz elektrine energije su dobri, jer je srednja Evropa
energetski deficitarna. Tu pre svega dolaze u obzir: Austrija, Italija, Maarska
i Rumunija. Povezivanjem energetskih izvora i njihovim paralelnim radom
omoguava se povoljno izravnanje optereenja od zemlje do zemlje, to
dovodi do utede rezervne snage, izbegavanje iskljuenja, pokrivanje vrhova

na ekonomski nain i najbolje islcorienje prolaznih vikova. Vf
Elektrane su meusobno povezane dalekovodima. Standardni naponi
prenosa za nove vodove visokog napona iznose: 10, 35, 110, 220 i 380 kV.
Napon od 10 kV slui za lokalnu elektrifikaciju, a napon od 35 kV za manje
daljine prenosa. Osnovna mrea na koju se prikljuuju lokalne mree visokog
napona iznosi 110 kV, a glavne veze zemaljskog znaaja se ostvaruju
daleko- , vodima od 220 kV. Veze sa 220 kV izvedene su, na primer, na
trasama: JajceZagreb, SplitMostar, BistricaBeograd i drugim. U
pripremi je veza sa hidroelektranom erdap dalekovodima nominalnog
napona 380 kV (odnosno napona 400 kV).
Naa najvea hidroelektrana bie erdap. Posle konane izgradnje
imae instalisanu snagu od 2 000 MW (peta po veliini na svetu) sa
godinjom proizvodnjom od oko 10 X IO9 kWhr).
Naa najvea termoelektrana je Kosovo. Po zavretku izgradnje tree
faze TE Kosovo raspolagae kapacitetom od 400 MW.
Instalisana snaga u elektranama Jugoslavije iznosila je 1945. godine
524 MW, od toga raspoloivo 436 MW. Na dan 20. XII 1968. u 18 asova
iznosilo je maksimalno optereenje ukupne mree 3 200 MW.
2)
1.
2.
3.
4.
6.
7.
8.
12.
13.
15.
17.
18.
19.
20.
Polovina od navedenih vrednosti je na naoj strani (6 agregata), a polovina ha

Rumunskoj.
Ing. Borivoje S. uri Parni kotlovi (Beograd 1955)
Ing. Boris erne Parne turbine (Zagreb 1950)
Ing. J. Peri Hidrauliki motori i postrojenja (Beograd 1952)
E. M. Fatejev Vetrodvigateli (Moskva 1957)
5. Vladimir V. Petrovi, Miodrag R. Peni Elektrine maine (Beograd 1962)
Ing. Gai Elektrine centrale (Beograd 1950)
Dr Ing. T. H. Buchold Elektrine centrale i mree (Beograd 1949)
T. H. Caar Elektrane (Beograd 1951)
9. L. N. Baptianov i V. J. Tarsov Elektrieskie stancii i podstancii (Moskva 1958)
10. J. Mihajlov dipl. in. Termoelektrane projektovanje i izgradnja (Zagreb 1956)
11. Dipl. ing. Herbert Kyser Die elektrische Kraftubertragung, Driter Band (Berlin
1940)
In. Jovan Smiljani Elektrina postrojenja (Beograd 1962)
Rajko Misita, dipl. ing. Elektrina postrojenja (Sarajevo 1967)
14. Ing. Pajo ulenti i ing. Duan Kornicer Malo hidroelektrane (Beograd 1949)
Ing. Milora Staji Mala elektrina centrala na vetar (Beograd 1950)
16. M. A, Babikov, N. S, Komarov i A.S. Sergejev Tehnika visokih napona (Beograd
1952)
Fridrih Vajkert Razvodna postrojenja visokog napona (Beograd 1952)
Dr Ing. Michael Waiter Relejna zatita (Zagreb 1954)
Ing. Krunoslav Begovi Rasklopni ureaji (Zagreb 1950)
Prof. ing. Boris Tomi Primjenjena elektrotehnika II dio (Zagreb 1949)
21. Ing. J. Jezopov Elektrotehnika zanatlije VIII sveska. Transformatori i

transformatorske stanice (Beograd 1948)
22. Uputstvo za graenje tipskih transformatorskih stanica za 10 000 V, 160 kV A, TTS
10 A (Beograd 1950)
23. Ing. Konstantin Popovi Elementi razvodnih postrojenja (Beograd, 1962)

razvodna-postIzvrsiti Izbor i Montazu Visokonaponskih Osiguraca Za Zastitu Energetskog Transformatora 10Izvrsiti Izbor i Montazu Visokonaponskih Osiguraca Za Zastitu Energetskog Transformatora 10Izvrsiti Izbor i Montazu Visokonaponskih Osiguraca Za Zastitu Energetskog Transformatora 10rojenja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

razvodna-postIzvrsiti Izbor i Montazu Visokonaponskih Osiguraca Za Zastitu Energetskog Transformatora 10Izvrsiti Izbor i Montazu Visokonaponskih Osiguraca Za Zastitu Energetskog Transformatora 10Izvrsiti Izbor i Montazu Visokonaponskih Osiguraca Za Zastitu Energetskog Transformatora 10rojenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

V TRANSFORMATORSKA I RAZVODNA POSTROJENJA

TRANSFORMATORI SNAGE U ELEKTRINIM POSTROJENJIMA

1.1 Preoptereenje transformatora

Doputeno trajno preoptereenje u % nominalne snage

Doputeno trajanje kratkog spoja. Posle trajnog pogona s

Napon kratkog spoja (ec)

1.2 Podeavanje napona

U transformatorima sa uljem toplota prelazi sa namotaja na ulje, a

SI. 118 cProvetravanje transfor- matorskih

Uslovi za paralelan rad:

Jednak pomeraj faza izmeu primame i sekundarne strane, to jest

Uobiajene su u elektrinim postrojenjima sledee grupe sprezanja:

SI. 119 Sprega

Dy 5 (trougao zvezda). Upotrebljava se kao i sprega Yz 5

SI. 122 Sprega transformatora Y 5

Yd 5 (zvezdatrougao). Upotreba za transformatore u

1.6 Osnovni podaci i dimenzije za

U tablici 25 navedeni su neki

250 400 630

620 740 1 120

3 600 5 150 700

10 000 12 2 100 2 420

2 500 4 900 540 1 200 1

250 400 630 O

r^i 1 420 1 365 770 990 1 1 620

r^i 1 250 1 800 800 1 050 . 2 050 2 250 530

1 780 2010 1 .150 1 2 060 2 450 690 1 290 1 3 000

1.7 Izbor snage transformatora

pogon 140x0,5 70 kW. Ukupna maksimalna snaga iznosi p max=

cos <pM 0,7

Reaktivna snaga motornog pogona bie

transformatora bie (vidi si, 123a)

Gubitak snage u mrei 380/220 V bie, ako usvojimo maksimalni

1.8 Zatita transformatora

SI. 124 Princip Biilioicove zatite

Rele je ispunjen uljem u kome se nalaze dva piovka. Ako u

Buholcov rele reagovae isto tako ako posuda transformatora proputa

2.1 Transformatorska i razvodna postrojenja u zgradama

Razvodna zgrada u sklopu elektrane obino se podie odvojeno od rnainske

SI. 125 Transformatorsko i razvodno postrojenje u zgradi

1 transformatorska elija; 2 dovod sveeg vaz- duha; 3 - otvor za izlaz

Tri vea transformatora sa prirodnim hlaenjem snietena su u posebne

^Razvodna postrojenja visokog napona dele se na elije u koje se

12 Elektrane i razvodna postrojenja

Razmak deiova Visina zatienih

Najmanji razmak provod, od: {

zatitne guste mree

Postoje razni tipovi transformatorskih stanica, ija konstrukcija

SI. 126a elija sa

SI. 1261) elija sa jednim sistemom sabirnica, sa

SI. 126e elija sa

Si. 126e elija sa dva sistema sabirnica, sa lukobranom i podrumom

ijpogonskim ureajima na uskoj ploi ili ormanu

SI. 126d elija sa jednim sistemom sabirnica,

SI, 126f Prednja strana elije sa jednim sistemom sabirnica

1 samo vrata (mrea), 2 sa malom ploom za instrumente, 3 sa poslunom ploom, 4 sa

Sa jednim sistemom sabirnica

Sa dva sistema sabirnica

2,2 Primer male tipske zidane transformatorske stanice \ v"

polni rastavljao; 3 jednopolna postolja za osigurae; 4 cevni osigura 10 kV; 5

zatitna mrea; 26 traka za uzemljenje 25 X 2 mm; 27 nosa trake za uzemljenje; 28

1 U savremenom izvoenju je uvod visokog napona u transformatorsku

Razvodna tabla je smetena u otvoru 990x900 mm u zidu, tako da je pristupana

SI. 129 Razvodna tabla tipske zidane transformatorske stanice