ZAGREVANJE MOTORA

Vaan kriterijum za izbor motora.

Moe direktno da utie na snagu, koja e se nekada razlikovati od

(mm).

Motor je nehomogena celina u pogledu zagrevanja.

gvozdeni delovi, magnetno kolo i oklop;

provodnici;

izolacija;

vazduh.

Kritini delovi u pogledu zagrevanja su:

izolacija namotaja
izolacija kolektora kod maina za jednosmernu struju

Izolacija se napree termiki usled zagrevanja i mehaniki pod

dejstvom elektromagnetnih sila.

VEK TRAJANJA
Zagrevanje motora utie na vek trajanja, pre svega izolacije a time i motora. Vek
trajanja moe se priblino odrediti empirijskom Montsinger-ovom jednainom.
Priblino, vek trajanja se skrauje za polovinu, za svakih 8C iznad dozvoljene
temperature.
NOMINALNA SNAGA
Ako motor u nominalnim uslovima (nom, Inom, Unom, anom itd. ) razvija nominalnu
snagu, porast temperature u stacionarnom stanju mora da bude:

doz = max
JEDNOASOVNA SNAGA
Ista definicija kao i za nominalnu snagu, s time to se dozvoljeni porast
temperature dostie za 1 as.
PREOPTERETLJIVOST
Sposobnost preoptereenja po snazi, momentu ili struji (). Preoptereenja su
mogua samo za kratko vreme, tako da se ne prekorai dozvoljeni porast
temperature.
Minimalna preopteretljivost je min

= 1,6.

Ilustracija starenja izolacije

V.M.Montsinger, Loading Transformers By Temperature,

Transactions A.I.E.E, 1930.
Rezultati ispitivanja starenja transformatora sa klasom izolacije A.

Temperatura namotaja
a
porast temperature
(relativna temperatura)
temperatura ambijenta

apsolutna
temperatura

Proraunska (nominalna) temperatura ambijenta po IEC-u je

anom 40o C

Dozvoljeni porast temperature zavisi od klase izolacije.

Klasa izolacije

Dozvoljeni porast doz [C]

60

70

80

100

125

Vano je naglasiti:

doz anom doz a

Priblian proraun porasta temperature:

Pretpostavimo:

- gubici su stalni,
- maina je homogena u pogledu zagrevanja.
Polazi se od diferencijalne jednaine zagrevanja:

Q dt C d A dt
gde je:

Q Koliina razvijene toplote u jedinici vremena,

1 P
izraava se u [W].
QP

C Toplotni kapacitet motora [W s / C], priblino C cFeM

pri emu je cFe specifini toplotni kapacitet gvoa, a M masa motora.

Specifina toplotna snaga, karakteristika hlaenja, koliina toplote koja se

preda okolini [W / C]

Reenje diferencijalne jednaine zagrevanja je:

Q
t /T
t /T
(t ) 1 e 0e
A
Gde je:

max = Q / A
T=C/A

- relativna temperatura stacionarnog stanja,

- vremenska konstanta zagrevanja
- relativna temperatura u t

= 0.

VREMENSKA KONSTANTA ZAGREVANJA

Red veliine od nekoliko desetina minuta do nekoliko asova.
Najee izmeu 30 min i 1 asa.
Ima stalnu vrednost ako su uslovi hlaenja (A) stalni.

RELATIVNA TEMPERATURA STACIONARNOG STANJA

Kod dobro izabranog motora:

max doz .

Motor sa sopstvenim hlaenjem

Spoljni ventilator

Radijatorska rebra

Unutranji
ventilator

Sopstveno hlaenje vazduhom

Prinudno hlaenje
vazduhom

Motor ventilator montiran na

pogonskom kraju

Motor ventilator montiran na

komutatorskom kraju

Motor sa prinudnim hlaenjem

vazduhom

Motor sa prinudnim hlaenjem

vodom

Korienjem modularne konstrukcije, od jedne osnovne konstrukcije se moe dobiti

itav niz razliitih oklopljenja i sistema za hlaenje.

Hlaenje vodom i
vazduhom

Prinudno hlaenje
vazduhom

Zatita od vode

Cevi za prinudno hlaenje vazduhom

Izoblienje usled
preoptereenja

Bone veze

HLAENJE MOTORA
U reimu hlaenja je:

d < 0

Na primer, kada se motor iskljui, Q

zagrevanja dobija se:

= 0, reavanjem diferencijalne jednaine

(t ) po e

t /T

Gde je:

T = C / A

- vremenska konstanta hlaenja

- specifina snaga hlaenja, A

A.

Kod motora sa sopstvenim hlaenjem, odnos vremenske konstante

zagrevanja i hlaenja je:

T T
Odvoenje toplote je manje zbog smanjenog strujanja vazduha.