ELEKTRIČNA MAŠINA JE ZATVOREN ALI PRISTUPAČAN

FIZIČKI OBJEKAT U KOME SE ODIGRAVA PROCES

ELEKTROMEHANIČKE KONVERZIJE ENERGIJE. ВВ1
I
M
MEH R U EL
−
~
ω

R=GEN

W
R=MOT

REVERZIBILNOST RADA ELEKTRIČNIH MAŠINA

Slide 1

ВВ1 1. Zagrevanje 2 termina (Slajd 1-40)

2. Namotaji 2 (41-73)
3. EMS 1 (74-91)
4. MPS 1
5. Sličnost 1
Веран Васић; 2013-10-24
 TOPLOTA
GU- -BI- -CI

PRIMARNA ELEKTR. ISKOR.

MEHANIČKA ENERGIJA ENERGIJA
ENERGIJA
W

PROCES PRETVARANJE ENERGIJE NEMINOVNO JE

PRAĆEN SA GUBICIMA.
GUBICIMA
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA
IZLAZNA SNAGA P2
 
ULAZNA SNAGA P1
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA ELEKTROMOTORA
Pg
  1
P1
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA GENERATORA

P2

P2  Pg
 ZAGREVANJE MAŠINA

• Pretpostavke za analizu zagrevanja

– Mašina homogeno telo
– Gubici ravnomerno rasporedjeni
– Gubici konstantni u vremenu
– Jednako odvodjenje toplote sa svih delova
 ZAGREVANJE MAŠINA
Energija
E ij gubitaka
bit k je
j toplotna
t l t energija,
ij tako
t k da
d temperatura
t t mašine
ši zavisi
i i
od količine gubitaka. Toplotna energija razvijena u mašini povećava
temperaturu mašine u odnosu na temperaturu ambijenta- nadtemperatura.
   maš   a
Ako se pretpostavi da je mašina homogeno telo tada je:
Pg  dt  p  S    dt  m  c p  d
   
Energija gubitaka Odvedena toplota Akumulirana energija
Pg -snaga gubitaka u mašini;
 -nadtemperatura, porast temperature mašine u odnosu na ambijent
[K];
maš-temperatura mašine [°C];
a -temperatura
t t ambijenta
bij t - okoline
k li [°C];
[°C]
p -odvedena snaga po jedinici površine i jedinici nadtemperature
[W/m2K];
cp -specifični
specifični toplotni kapacitet mašine [Ws/kg K];
S -površina hlađenja;
m -masa mašine;
 ZAGREVANJE MAŠINA
Kada se dostigne maksimalan porast (stacionarna vredndost)
temperature sva toplotna energija gubitaka se predaje okolini i
nezadržava se u mašini:
Pg  dt  p  S    dt  m  c p  d
   
Energija gubitaka Odvedena
d d toplota
l Akumulirana energija 0

Pg
Maksimalan (stacionaran) porst temperature max 
pS

Rešavanjem gornje kompletne diferencijalne jednačine:

Pg m  cp
 dt    dt   d  max  dt    dt  T  d
pS pS

T dt d

T max  
T -vremenska konstanta zagrevanja mašine [s];
 ZAGREVANJE MAŠINA
Vremenska konstanta zagrevanja mašine T.T Definicija.
Definicija Vreme koje je
potrebno da se dostigne stacionarno povišenje temperature definisano
gubicima u uslovima adijabatskog zagrevanja (bez odvođenja toplote).
Pg  dt  p  S    dt  m  c p  d
   
Energija gubitaka Odvedena toplota Akumulirana energija
0
Porast temperature
p u uslovima adijabatskog
j g Pg
zagrevanja: adij (t )  t
m  cp
m  cp
Iz uslova : adij (t  T )  max  T 
pS
Vremenske konstante električnih mašina:
Elektromagnetni
El kt t i Mehanički
M h ički Vremensk
V k konstanta
k t t
procesi procesi zagrevanja
0.1 – 100 ms 10 ms – 10 s 10 – 60 min.
 ZAGREVANJE MAŠINA
dt d
  Promena nadtemperature mašine:
T max  
  0  max  0   1  e  t / T 
[°C]

Konačno povišenje
temperature u odnosu
na ambijent nezavisno
je od početnog
povišenja temperature
0. Zbog toga se
obično analizira slučaj
a
kada je početno
povišenje
p j temperature
p
mašine 0=0. Pg

Pg1
 ZAGREVANJE MAŠINA

P
Promena nadtemperature
dt t ši za 0=0.
mašine 0 :   max 1  e t / T 
Pg
adijj t   t Pg
mc max  t    
 pS
max
95,0% 98,2% 99,3%
86,5%
63,2%


  max 1  e t / T 
θ= θamb
0  0 t=T 2T 3T 4T 5T t
mc C
T 
pS A
 ZAGREVANJE MAŠINA

Pg  Pgn
 stac1

Pg  Pgn
 stac n

Pg  Pgn
 stac 2

θ= θamb
0  0 t=T 2T 3T 4T 5T t

Krive porasta temperature pri različitim opterećenjima.

 HLAĐENJE MAŠINA
Do hlađenje dolazi kada se snaga gubitaka smanji ili se poveća
odvođenje toplote. Do izraza za nadtemperaturu tokom hlađenja
mašine se dolazi iz:

Pg  dt  p  S    dt  m  c p  d
   
Energija gubitaka Odvedena toplota Akumulirana energija
0
t

 t   0  e T

• Treba
T b uočiti
čiti da
d su vremenskak konstanta
k t t hlađenja
hl đ j i zagrevanja
j iste
i t
ukoliko su isti uslovi odvođenja toplote. T  m  c p
pS

• Kod motora sa ventilatorom na sopstvenom vratilu pri isključenju

dolazi do smanjenog odvođenja toplote pa se vremenska konstanta
hlađenja mašine uvećava nekoliko puta u odnosu na vremensku
k
konstantu
t t zagrevanja
j mašine.
ši
 HLAĐENJE MAŠINA
mcp
Thladjenja  Tzagrevanja 
pS
Vremenske konstante su jednake samo ako su uslovi odvođenja
toplote identični – ista specifična snaga odvođenja toplote p.


max
95,0% 98,2% 99,3%
86,5%
63,2%
t t
 
 t   0  e T  max  e T

θ= θamb
t=T 2T 3T 4T 5T t

Krive promene nadtemperature pri zagrevanju - hlađenju mašine.

 HLAĐENJE MAŠINA
Ako bi motor prestao da rotira odvođenje toplote bi se osetno
pogoršalo – smanjila bi se specifična snaga odvođenja toplote p
usled izostanka ventilacije.
mcp
Thladjenja  Tzagrevanja 
pS

max
t t
 
 t   0  e Tmir
 max  e Tmir

63,2%

θ= θamb
T Tmir t
Krive promene nadtemperature sa zaustavljenim rotorom
(mirovanje) – prinudnom ventilacijom.
 HLAĐENJE MAŠINA

Efikasno hlađenje mašine nastaje ako se mšina rastereti i pusti da

radi u režimu praznog hoda.


stac
t
t t
 
 t   0  e Tmir
 stac  e Tmir

63,2%
 ph
θ= θamb
T Tmir t
Krive promene nadtemperature sa zaustavljenim rotorom (mirovanje)
– prinudnom ventilacijom – rasterećena mašina u praznom hodu.
 TERMIČKE KLASE IZOLACIJE
Izolacioni materijali
j s obzirom na vrednost dozvoljene
j temperature
p izol
[ºC] podeljeni su u termičke klase izolacije TKI za koje se dozvoljava
trajno povišenje temperature mereno promenom vrednosti otpora
namota  doz [K]. Pri tome se podrazumeva da je temperatura ambijenta
(okoline) u kojoj radi motor a =40[°C], a nadmorska visina do 1000m.

TKI Y A E B F H
 izol [ºC] 90 105 120 130 155 180
doz n [K] 45 60 75 80 100 125

•Rotacone električne mašine se izrađuju sa izolacijom u TKI B -retko

retko
(smola, šelak) i F -najčešće (mikadur, liskun, epoksi).

•Uljnim
Uljnim transformatorima se dopušta porast temperature namotaja od
65 [K], a maksimalan porast pemperature ulja pri vrhu suda od 60 [K].

j sa izolacijom
•Suvi transformatori se izrađuju j u TKI F ili većoj.
j
TERMIČKE KLASE IZOLACIJE
TERMIČKE KLASE IZOLACIJE
 TERMIČKE KLASE IZOLACIJE
U zavisnosti od toga
g da li temperatura
p ambijenta
j raste iznad referentne
vrednosti ili opada ispod, mora se smanjivati opterećenje motora ili se
može povećavati opterećenje a da temperatura izolacije ne pređe
dozvoljenu vrednost definisanu TKI.

TKI Y A E B F H
 izol [ºC] 90 105 120 130 155 180
doz n [K] 45 60 75 80 100 125

dozTKI

dozn doz a1 doz a2

dozn dozn

a ref=
40ºC
a 1 a 2 a 1 a 2
 HLAĐENJE MAŠINA
Smisao intenziviranog hlađenja je da se odvođenjem veće
količine toplote iz manjeg volumena dobije veća snaga. To
dopušta povećanje gubitaka odnosno snage. Time dobijamo
specifično lakše motore.
motore
Toplotna energija iz električne mašine se odvodi u okolinu:
kondukcijom (provođenjem)
•kondukcijom
•radijacijom (zračenjem)
•konvekcijom (strujanjem fluida)

Konvekcija je najmanje zastupljena kod malih mašina dok je kod

najvećih mašina skoro sva energija odvedena konvekcijom.

U zavisnosti od snage mašine rashladni fluid može biti:

vazduh,, vodonik,, voda.
 HLAĐENJE MAŠINA

An open air cooled motor (IC0A1)

with drip proof protection (IP23)
HLAĐENJE MAŠINA

A totally enclosed motor (IP54) using an

g (IC6A1A6)
air-to-air heat exchanger ( )
HLAĐENJE MAŠINA

A totally
y enclosed motor ((IP54))
using an
air-to-water heat exchanger
(IC8A1W7)
 HLAĐENJE MAŠINA

Sinhrona
Si h mašina
ši sa vodonikom
d ik k
kao rashladnim
hl d i sredstvom.
d t St t je
Stator j
oklopljen i mora izdržati pritisak od 10 bara. Turbo generatori snage
300MVA i više kao rashladni medijum koriste vodu.
Genetrator u TE Ugljevik
Figure 1.18.
1 18 (a) Photo of cross
cross-section
section of a water
water-
cooled Roebel bar with transpositions.

Kada se koristi voda kao rashladno

sredstvo u provodnicima namotaja
postoje kanali kroz koje struji voda.
 ŠTA ČINI SNAGU GUBITAKA?
ELEKTRIČNI GUBICI. Nastaju u namotajima usled proticanja struje izazvane
opterećenjem, a nazivaju se još “Džulovi gubici”, “Gubici u bakru”, “Gubici
usled opterećenja”. Svi ovi nazivi su opravdani, jer električni gubici postoje u
namotaju, koji su najčešće od bakra, zavise od opterećenja, znači promenljivi
su
su.
2 S 2 l
PCu  q  R  I  PCun ( ) ; R  
Sn SCu
Ovako izračunata snaga gubitaka u Cu naziva se “čisti gubici” ili “gubici usled
jednosmerne struje”. Kada se namotaj sa naizmeničnom strujom nalazi u
magnetnom polju dolazi do povećanja gubitaka u Cu koje nastaje zbog
nejednake gustine struje po preseku provodnika. Povećanje otpornosti zbog
nejednake gustine struje može se uvažiti pomoću Fildovog sačinioca.
MEHANIČKI GUBICI. Gubici trenja i ventilacije.
GUBICI U MAGNETNOM KOLU. Gubici usled vrtložnih struja i histerezisa.
Nastaju u gvožđu mašine prožetom naizmeničnim fluksom. Ne zavise od
postojanja struje opterećenja.
Gubici u gvožđu i mehanički gubici predstavljaju gubitke praznog hoda.
Pokrivaju se iz pogonske mašine u generatorskom režimu rada, rada a iz
električnog izvora u motorskom režimu.
 fz Fe
N1 N2

ωmeh
St R

PRINCIPSKI
C S S SASTAV
S ROTACIONE
O CO ELEKTRIČNE
Č MAŠINE.
Š
STATOR I ROTOR
•UPOTREBOM FEROMAGNETNOG JEZGRA
POSTIGNUTA JE BOLJA SPREGA NAMOTAJA
NAMOTAJA,
•VEĆA GUSTINA ENERGIJE PO JEDINICI MASE MAŠINE.
 VRTLOŽNE STRUJE I LAMELIRANJE

b b+c b+(n-1)·c
b/2 c b/n c

ΔS ΔS

a
Φ/n
Φ~ Φ/2~ ~

Femas Fe Fe lam

Sl.2.11.38. Ilustracija efekta listanja (lameliranja) feromagnetika u svrhu

smanjenja
j j gubitaka
bit k usledl d vrtložnih
tl ž ih struja.
t j Otpornost
Ot t ucrtane
t
zamišljene konture preseka ∆S kroz koju se zatvara “jedna od vrtložnih
struja” smanjuje svoju dužinu od oko 2(a+b) na 2a onda kada /n, a sa
njime i d( /n)/dt teži ka nuli
nuli, jer i b/n teži ka nuli zbog listanja na sve
tanje limove (n = broj limova). Između limova je izolacija.
 VRTLOŽNE STRUJE I LAMELIRANJE

2
PN  P1
L2

Podelom na N slojeva paralelnih sa silnicama gubici usled

j smanjeni
vrtložnih struja j su N2 p
puta.
kvs   2  f 2  B 2
pvs  [ W/kg]

HISTEREZIS B

B
 HISTEREZIS

B B B

H H H
 HISTEREZIS

Gubitak
G bit k energije
ij u jednom
j d ciklusu
ikl premagnetisavanja
ti j
jednak je po jedinici zapremine Fe površini petlje histereze.

phis  khis  f  B 2
 GUBICI U GVOŽĐU.

PFe  Pvs  Phis  m   pvs  phis 

kvs   2  f 2  B 2
pvs  ; phis  khis  f  B x ; x  (1,6  2,3)

Lim je karakterisan uz krivu magnećenja i sa:
Ukupnim
p gubicima u g
g gvožđu p j :
pri B=1T i 50Hz i debljini PFe

Pvs Phis
Odnosima: pvs  phhis 
PFe PFe
Gubici usled histerezisa su nekoliko puta veći od
gubitaka usled vrtložnih struja (izuzimajući hipersil).
 GUBICI U GVOŽĐU.

Feromagnetno jezgro u kome je fluks naizmeničan napravljen je od

međusobom izolovanih limova debljine 0,5mm ili manje. U delovima
magnetnog kola gde fluks nije naizmeničan magnetno kolo može biti od
jednog komada materijala.
Magnetno kolo se dobija štancovanjem limova ne presi i vezivanjem
limova u pakete
pakete.
Proizvođači feromagnetni deo izrađuju od limova bez obzira da li je fluks
naizmeničan ili ne. Na taj način postižu unifikaciju u proizvodnji i uštedu
u materijalu.
Jedino se rotor sinhronih turbogeneratora neizrađuje od limova zbog
velikog mehaničkog naprezanja kome je izložen zbog velike brzine.
Slaganje limova magnetnog kola statora sinhronog hidrogeneratora.
Magnetno kolovećih mašina izrađuje se od segmenata.
PRIKAZ GUBITAKA U GVOŽĐU MAŠINE
 INDUKT I INDUKTOR
EL.ROTACIONE
MAŠINE

Stator Rotor

Indukt Induktor

INDUKTOR OBEZBEĐUJE MAGNETNI FLUKS (OSNOVNI DEO) U MAŠINI.

INDUKT JE DEO MAŠINE U KOME SE INDUKUJE ELEKTROMOTORNA
SILA.
 INDUKTOR
S

S 2

N 1 N
1 2

N INDUKT JE PROTICAN
S
ZAJEDNIČKIM FLUKSOM,
INDUKTOR UKUPNIM.

SL.2.2.03. – INDUKTOR (MAGNETNI POLOVI, POBUDNI DEO) MAŠINE

JEDNOSMERNE STRUJE JE NA STATORU
STATORU, A INDUKT (ARMATURA) NA
ROTORU.
 INDUKTOR

S
N N

2 1 1
2
S S
N

SL.2.2.04. – INDUKTOR MAŠINE NAIZMENIČNE STRUJE (SINHRONE)

JE NA ROTORU, A INDUKT NA STATORU.

Namoti induktora izvode se uobičajeno kao koncentrisani namoti.

 INDUKTOR - INDUKCIJA

Magnetna indukcija usled struje pobude.

INDUKTOR
INDUKTOR - POL

Pump storage
hydro
y power
p p
plant
Vianden/Belgium
Refurbishment

Three-fold
hammer head
fixation
“Cooling fins” by
increased copper
width
Damper ring
segments
Source:
VATech
Hydro, Austria
 INDUKTOR

Completed “big hydro” salient pole synchronous rotor for high

centrifugal force at over-speed, 14 poles
Dove tailil fifixation
D i
of rotor poles
“Cooling fins” by
i
increased
d copper
width
Damper ring
Damper retaining
bolts
Rotor back iron
Rotor spider
Generator shaft
Source:
VATech
Hydro, Austria
 INDUKTOR
S
N N

2 1

S S
N
N
MPS (strujno proticanje) je praktično
skoncentrisano
k ti u jedan
j d velikiliki žleb
žl b između
i đ
dva pola. KONCENTRISANA POBUDA S
Svi navojci jednog pola namotani su jedan
ispod drugog u istoj osi i spojeni su na
red.

CILINDRIČNI DVOPOLNI
MPS (strujno proticanje) može biti i ROTOR. INDUKTOR
raspodeljena u veći broj žlebova
po obimu mašine.
RASPODELJENA POBUDA
 INDUKT

Dva pojasa-zone
pojasa zone jedne faze Četiri pojasa
pojasa-zona
zona jedne faze

Namoti indukta izvode se uobičajeno kao raspodeljeni u veći broj

žlebova po obimu mašine
mašine.
 INDUKT - INDUKCIJA

Magnetna indukcija u šestopolnom AM. Raspodeljena magnentna

pobuda.
 NAMOTI
 Iza ovog prikaza krije se:
 BOČNA VEZA

e e L

BOČNA VEZA
Skica navojka (zavoja) smeštenog u žlebove feromagnetnog kola.
Navojak se sastoji od:
-dva aktivna dela-provodnika koji su smešteni u žlebove,
-bočne veze koja povezuje aktivne delove.
Strelice pokazuju smerove indukovanih napona u aktivnim delovima
provodnika tj.
provodnika, tj u navojku.
navojku
Po jednom paru žlebova može biti namotan jedan ili više navojaka.
 NAMOTI
Da bi se povećala vrednost EMS veže se više e e e
navojaka
j k na redd i dobija
d bij se SEKCIJA (svitak).
( i k)
Sekcija se ulaže u jedan par žljebova. e e e

Sl.2.2.10. – Skica SEKCIJE od tri

navojka ili šest “provodnika”, tj.
šest aktivnih strana. E=6×e

U žlebu se nalazi samo jedna strana sekcije – jednoslojni

namotaj. Prednost je što ima manji broj sekcija. Nedostatak:
nemoguće je skraćenje koraka sekcije, sekcije su različitih
dimenzija.
j Moguće
g jje izvesti i jednoslojni
j j namotajj sa sekcijama
j
iste dimenzije.

U žlebu se nalaze dve strane od dve različite sekcije – dvoslojni

namotaj. Prednost je što je moguće skraćenje koraka sekcije,
sekcije su jednakih dimenzija. Nedostatak je što je slabije
punjenj bakrom u odnosu na jednoslojni namotaj.
namotaj
 NAMOTI
Prema načinu spajanja sekcija razlikujemo: 1. petljast, 2. valovit namot.
Petljast - omčast namotaj. Sekcije pod
jednim parom polova vezane su na red i
čine PFG. A zatim se dalje
j spajaju
p j j sa
sekcijama koje pripadaju drugom paru
polova.

Brojem su predočeni žlebovi, punom linijom

aktivna strana sekcije na vrhu žleba, crtkast.
linijom aktivna strana sekcije na dnu žleba,
bojom faze U,
U V,
V W.
W

Valovit namotaj. Prvi štap u žlebu se

spaja sa štapom koji je odmaknut za
korak sekcije y1. Sledeći štap se spaja
sa štapom odmaknutim za spojni korak
y2 tj.
j Odmaknutim od prvog
p g štapa
p za
dvostruki polni korak. Koristi se kod
štapnih namota većih generatora.
 NAMOTI Više sekcija vezanih na red čini PFG:
a) jednoslojni koncentrični namotaj.
3
2
Magnetne ose sekcija se poklapaju,
1 i j različit
imaju ličit korak
k k namotavanja
t j y.
1-slojni namotaj može biti izveden i sa
sekcijama jednakog koraka (naravno
tada nije
j koncentričan). )
b) dvoslojni namot sa jednakim
navojcima (y=p). Magnetne ose
sekcija se nepoklapaju.
Vezivanjem PFG (redno/paralelno)
formira se 1 faza trofaznog namotaja.
Faza 4-polnog dvoslojnog namotaja sa
jednakim sekcijama (redni spoj)
spoj).
Paralelna grana se sastoji od jedne ili više
PFG vezanih na red. Fazu čini 1, 2 ili više
paralelnih grana.
grana Broj paralelnih grana a.a
Da bi se bilo koja dva dela namota smela
spojiti paralelno naponi u njima moraju biti
jednaki po iznosu i po faznom stavu.
a) dvoslojni namot sa jednakim navojcima.
b) jednoslojni koncentrični namotaj.
 NAMOTI

a)

b)

Jednoslojni namot faza U sa jednakim sekcijama mašine sa dva para polova

polova.
a) Sekcije vezane na red, b) Sekcije vezane u paralelne grane a=2.
Smisao paralelnih grana je izbor napona i struje namotaja el.mašine kojim se ne
menja gustina struje po provodniku niti napon po navojku.
Napon paralelne grane jednak je faznom naponu mašine, dok se ukupna fazna
struja koja ulazi u namot deli na paralelne grane.
 Dvoslojni namot faza U sa
jednakim sekcijama mašine
sa dva p
para polova.
p 4 PFG sa
po dve sekcije vezane:
a) Redno, a=1
b) U 2 paralelne grane, a=2.
c) U 4 paralelne grane
grane, a=4
a=4.

Primer. Neka namot 4polne

mašine ima struju od 100A kroz
provodnike i napon od 100V po
a) PFG. Tada je za
a) Uf=400V, If=100A
b) Uf=200V, If=200A
b) c) Uf=100V, If=400A

Da li bi ste namot vezali u Y ili D?

c)
 NAMOTI - SPAJANJE PFG
Rednim i paralelnim spajanjem PFG uformira se fazni namotaj.
Paralelna g
grana se sastojij od jjedne ili više PFG vezanih na red. Brojj p
paralelnih
grana se označava sa a.
 Primer: Osmo polna mašina:
Dvoslojni namotaj: Ima 8 PFG, koje mogu biti vezane na sledeći način:
a = 1:
1 Serijskom
S ij k vezom svih ih 8 PFG
a = 2: 4 PFG serijski, a zatim paralelno vezane ove dve serijske veze
a = 4: 2 PFG serijski, a zatim paralelno vezane ove četiri serijske veze
a=8 8: S
Svih 8 PFG
G su vezane
e a e pa
paralelno
ae o
Jednoslojni namotaj: Ima 4 PFG, koje mogu biti vezane na sledeći način:
a = 1: Serijskom vezom sve 4 PFG
a = 2: 2 PFG serijski, a zatim paralelno vezane ove dve serijske veze
a = 4: Sve 4 PFG su vezane paralelno
 INDUKT I INDUKTOR

Spajanje PFG u fazu je najčešće redno, a kod većih motora primenjuje

se i paralelno spajanje PFG.
Kod višepolnog trofaznog namotaja svaka “faza” se sastoji iz P
jednakih delova koji su vezani redno tako da struja u njima proizvodi
flukseve usmerene na jednak način.
 INDUKT I INDUKTOR
Kako smestiti trofazni raspodeljeni namotaj indukta u 24 žleba?

2-POLNI 4-POLNI

Kod višepolnog trofaznog namotaja svaka “faza” se sastoji iz P

jednakih delova- polno fazna grupa PFG, koji su vezani redno
tako da struja u njima proizvodi flukseve usmerene na jednak
način.
 NAMOTI - Jednoslojni namotaj
Ulaganjem kanurastih sekcija formira se jednoslojni namotaj.

Primer: Umetanje sekcije sa provodnikom kružnog preseka:

S k ij od
Sekcije d provodnika
d ik okruglog
k l preseka, k m = 3 žlj
žljeba
b po pojasu,
j 2
2-polni
l i
namotaj, šest faza q = 6, Ukupno žljebova Z = 2p.m.q = 2.3.6 = 36
 NAMOTI

Kanurasta sekcija
sekcija. Koristi se kod mašina manje snage
snage. Izrađuje se žicom
prečnika do 3mm. Bočne veze se oblikuju nakon ulaganja u žlebove.
Koristi se za niskonaponske namotaje.
Dimenzija (presek) provodika zavosi od snage (struje) mašine.
 NAMOTI

Sekcija štapnog namotaja se oblikuje pre ubaciavanja u žlebove. Prvo se

oblikuje
blik j neizolovan
i l bakar
b k a zatim
ti se vrši
ši izolovanje.
i l j
 NAMOTI

Štapna sekcija
sekcija. Za veće struje koristi se profilni provodnik pravougaonog
poprečnog preseka.
 NAMOTI

Sl.2.11.42. - Ilustracija konstrukcije provodnika za suzbijanje

potiskivanja struje (“rebel-štap”)

Štapna sekcija. Ako su preseci bakra većih dimenzija navojak se izrađuje od

više profilnih provodnika međusobno izolovanih a na kraju spojenih. Da bi se
suzbio efekat potiskivanja struje prema površini žleba usled rasutog fluksa
fluksa, žile
u provodniku se transponuju.
 Dvoslojni namotaj se formira štapnim sekcijama
a) Sekcije doslojnog namotaja se oblikuje pre umetanja u žlebove. Usled S-oblika
bočne veze sekcijej nema ukrštanjaj –pprepletanja
p j sekcija
j ugglavi namotaja.
j
b) Oblikovana štapna sekcija dvoslojnog namotaja smeštena u žlebove, sa aktivnom
stranom (levo) na dnu žleba i aktivnom stranom (desno) smeštenom na vrh žleba.
Izrada ovakvog namotaja je skuplja nego jednoslojnog namotaja sa kanurastom
sekcijom Koristi se za mašine veće snage
sekcijom. snage, i za visokonaponski namotaj do 30 kV
kV.
(“Visoki napon”: U > 1000 V!).

a)
b)
High voltage form wound stator coil with several turns Nc
for two
two-layer
layer winding

Bočna veza

Aktivnii d
Akti deo sekcije
k ij
smešten je u žljeb
 NAMOTI

Ventilation
V til ti
duct
Tooth
Slot
Massive
iron
clamping
finger
Pressing
plate
Gornji sloj
Donji sloj
Source:
Bočne VATech
veze Hydro, Austria

Umetanje impregniranih sekcija dvoslojnog VN namotaja u žlebove

statora sporohodnog HG
Ulaganje štapne sekcije SG. Dvoslojni VN
namotaj.
namotaj
IMPREGNACIJA NAMOTAJA:
-Električna izolacija:
-Mehanička
M h ičk čvrstoća
č t ć
-Poboljšano odvođenje toplote
 UTICAJ OBLIKA POLA NA RASPODELU INDUKCIJE

Ako želimo postići prostoperiodičnu vremensku zavisnost EMS,

mora se obezbediti sinusna raspodela indukcije u zazoru
mašine.
ši

Na oblik indukcije u vazdušnom zazoru kod isturenih polova

može se uticati formiranjem dužine procepa ispod pola.
 ŠEMATSKO PRIKAZIVANJE I INDUKOVANI NAPON

Prostorna raspodela magnetne indukcije u vazdušnom zazoru se preslika

u vremensku zavisnost indukovane ems.
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA
p Prostorna pomerenost provonika 1, 2
 preslikava
lik se u faznu
f (vremensku)
( k )
2
pomerenost ems e1 i e2.
1 1

N
Uz sinusnu raspodelu B u vazdušnom
S
zazoru u jednom provodniku indukuje se
v Ems sinusnog oblika efektivne vrednosti
1
E1  Bm  l  v
(t = 0) 2
e gde su: Bm maksimalna indukcija;
1 2 l osna dužina (dužina provodnika);
 obodna brzina.

 t
KOLIKA JE INDUKOVANA EMS AKO
T / 2 =p / v PROVODNIKE SPOJIMO U NAVOJAK?
2

T
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA U NAVOJKU

S N

e1 e1
p 

a b
eab = e1 – e1
e
T / 2 =p / v
e1

t
Ems navojka: Eab  2  E1
e
Ems sekcije sa z1 provodnika
u žlebu: Eab  2  E1  z1
KOLIKA JE INDUKOVANA EMS VIŠE SEKCIJA SPOJENIH NA RED?
Napon svih u seriju spojenih provodnika može se sabrati bilo kojim
redosledom. Odaberimo takav redosled da da p prvo saberemo napone
p
svih provodnika koji leže pod jednim polom tj. čini jednu zonu (pojas).
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA ZONE
Napon jedne zone Ez se dobija vektorskim sabiranjem EMS indukovanih
u provodnicima smeštenim u pojedine žlebove
žlebove-“EMS
EMS žleba
žleba”..
  “EMS žleba”

e1  E1 sin((t )
1 2 3 1 2` 3`

0  2
E1  E1

E 2  E1   e2  E1 sin(t   )
e = e1+ e2+ e3
e E3  E1  2 e3  E1 sin(t  2 )
e1 e2 e3
 
E m  E1  (m  1)
 (2T) t

em  Em sin(t  (m  1) )
e1

 e2 E z  E1  E 2  ...  E m  E1  E2  ...  Em


e = e1+ e2+ e3

e3
ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAČINILAC
Broj žljebova (utora) po obimu Z
Z
Broj žljebova po polu Zp 
2p
Broj žlebova po Zp Z
polu i fazi. m 
q 2pq
Jednom polu pripada Z/2p žlebova odnosno
električni ugao od  to je električni ugao
između susednih žlebova:
 2
  p   meh  p
Z /2p Z
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAČINILAC
Ako sve fazore nadovežemo i oko poligona opišemo kružnicu
E1 E2 poluprečnika
l č ik r tada
t d je:
j
el E3 E1   Ez  
 r sin    r sin  m 
2 2 2  2
Em  
sin  m 
Zvezda indukovanih ZONSKI (POJASNI) Ez  2
napona. k 
SAČINILAC. p m  E
NAVOJNI SAČINILAC 
E3 1 m  sin   
E2 Em 2
el EZ
Pojasni sačinilac omogućuje da se odredi Ez.

mel E z  m  E1  k p
E1
el
r

Poligon indukovanih
napona.
 TETIVNI NAVOJNI SAČINILAC
Sekcije mogu biti dijametralne, što znači da je razmak od jedne do
druge strane iste sekcije y jednak polnom koraku.
koraku
Žlebovi u koje je smešten navojak leže
pod uglom od /p tj. leže na istom
dijametru prečniku u dvopolnom prikazu.
dijametru-prečniku
U dijametralne sekcije napon njene druge
strane pomaknut je za ugao  prema
p
naponu prve
p strane. To vredi za svaku
sekciju u zoni. Analogno i za napone
zona. EZ E

E  2Ez

y- širina navojka (sekcije)

p-polni
polni korak EZ2

Indukovani napon E više dijametralnih

Dijametralni (prečnički) navoj sekcija vezanih na red
 TETIVNI NAVOJNI SAČINILAC
Često se izvode skraćene sekcije u kojih je širina sekcije y manja od
polnog koraka.
koraka Uobičajeno se umesto širine sekcije iskazuje korak
namotavanja i to tako da se uzme redni broj žleba u koji je smeštena
jedna strana sekcije i onaj u koji je smeštena druga strana sekcije 1-11.
y
Skraćenje ili prikrata k
p
EZ1
E  k 
E  2 E z sin  
 2 
k



EZ2
Indukovani napon E više tetivnih
Skraćeni (tetivni) navoj sekcija vezanih na red
 TETIVNI NAVOJNI SAČINILAC
Tetivni navojni sačinilac je odnos ukupnog indukovanog napona
redne veze sekcija
j i algebarskog
g g zbira zonskih napona.
p
E  y 
kt   sin  
2Ez  p 2 
 
Pokazuje koliko se puta smanjio zbir zonskih napona zato što strane
navojaka u dvopolnom prikazu mašine ne leže na dijametru već na
tetivi kružnice. Tetivni navojni sačinilac omogućuje da se odredi
ukupni
p indukovani napon p redne veze sekcija j koje
j ppripadaju
p j jjednom
paru polova.

E  2  E z  kt  2  m  E1  k p  kt  E1  k n

Ukupnim navojnim sačiniocem kn obuhvaćen je uticaj geometrije

namota na indukovani napon. U dosadašnjim razmatranjima sekcija se
sastoji od samo jednog navojka sa dve aktivne strane u kojoj se
i d k j napon E1, tj.
indukuje tj E1- napon provodnika.
d ik Proširimo
P ši i rezultate
lt t na
sekcije sa više navojaka (Nc) tj. neka u svakom žlebu leži z1 provodnika
i neka su sve sekcije vezane serijski.
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA
Ukupan napon namota-faze sa p pari polova uz sve provodnike
p j
spojene serijski
j : E  p2m z  E k  2 N  E k
1 1 n a 1 n
z1- broj provodnika u žlebu; p·m=Z/2q broj sekcija po fazi (1-slojni).
Na- broj navojaka jedne faze;
Ako je namot izveden sa paralelnim granama tada treba uvrstiti
rezultantni broj navojaka po fazi.
 Rezultantni broj navojaka po fazi Na:
pmNc 2 pmNNc
Na  Na 
a Jednoslojni namotaj a Dvoslojni namotaj
Primer: Dvoslojni namotaj, 2p = 4, m = 2, broj navojaka u sekciji Nc = 11, rezultanti
broj navojaka po fazi za:
a = 1: Na = 4.2.11/1 = 88
a = 2: Na = 4.2.11/2 = 44
a = 4: Na = 4.2.11/4 = 22
1
Da bi se došlo do napona jednog provodnika E1 E1  Bm  l  v
2
P t b
Potrebno j obodnu
je b d b i iskazati
brzinu i k ti preko
k brzine
b i obrtanja
bt j D   n
v
60
indukciju izraziti preko fluksa po polu p.
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA
Fluks po polu:  / 2 p  / 2 p
p   B  d S   Bm cos p  r  l  rd r
Kolinearnost!  / 2 p  / 2 p
2 Bm  l  D
 p   Bm  l  r 
p p
 D 2 Bm  l  D
 p   p  l  Bsr   l   Bm 
2p  p
r p p
Bm 
D l

r r

r
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA
Uvrštavanjem Bm i  u jednačinu za indukovani napon jednog
provodnika E1 a zatim uvrštavanjem toga u jednačinu za ukupni napon
namota dobija se efektivna vrednost indukovanog napona u fazi
mašine.
2 pn
E p  N a  k n  4,44   p  f  N a  k n
2 60
Ova jednačina ima opšti karakter. Važi i za transformatore, nema kretanja ali
postoji promenljivost fluksa u vremenu.
vremenu
Nazivni podaci predtavljaju linijske vrednosti napona (međufazni napon)
i linijsku struju namotaja. Nazivni fazni napon i nazivna fazna struja
mašine zavise od sprege namotaja (Y (Y, D)
D).
 Eliminacija viših harmonika indukovanog napona
Skraćenjem koraka sekcije postiže se ušteda u dužini glava namota (bakru) i
njihov lakši smeštaj. Skraćenjem se popravlja oblik krive indukovanog napona.
P ik
Prikazane su B i E za osnovnii harmonični
h ič i član
čl j d
i jedan d viših
od iših harmoničnih
h ič ih
članova (5.harmonik). U indukovanom naponu se eliminše -ti harmonik
napona ako je korak sekcije. y  1  1  
p
 

Strane dijametralne sekcije leže pod raznoimenim polovima B osnovnog člana, ali to
vredi i za svaki harmonik B. Skraćenjem sekcije na y=(1-1/)p obe strane sekcije
leže pod raznoimenim polovima B osnovnog člana, ali pod istoimenim polovima B -
harmonika pa će napon sekcije -tog harmonika kao razlika napona obeju strana
tog harmonika,
biti E=0. Time smo na račun malog smanjeja ukupnoog napona potpuno eliminisali
harmonik napona reda . Kada navojak ne bi bio skraćen u njemu bi se indukovao i
peti harmonik napona. Zašto postoji 5-harmonik EMS?
 Eliminacija viših harmonika indukovanog napona 1
Za više harmonike je polni korak -tog harmonika  puta manja: p   p1
 
U provodnicima smeštenim u žlebove indukuje se napon koji se vremenski
menja kao što se prostorno menja indukcija u vazdušnom zazoru. Tako da će -
ti prostorni harmonik indukcije indukovati napon  puta veće frekvencije od
frekvencije osnovnog harmonika. Električni ugao će biti  puta veći jer je
perioda -tog kraća     1
tog harmonika napona  puta kraća.
Po analogiji sa osnovnim harmonikom i za više harmonike napona mogu se
definisati pojasni i tetivni navojni sačinilac.
     y 
i m
sin 
 2  kt  sin  
k p   p 2
    
m  sin  
 2 
Očigledno je da se sa skraćenom sekcijom y=(1-1/)p eliminiše -ti harmonik
napona jer je:   1 
kt  sin  1     0
   2
Tabela pokazuje kako se eliminišu
pojedini harmonici odgovarajućim
skraćenjem i kako se time
smanjuju
j j ostali
t li harmonici.
h i i
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAČINILAC

ILUSTRACIJA: Indukovani napon zone m = 

Ez D 2
kp     0,637
Ealg   D / 2 

Jedan deo fazora EMS vrlo

malo doprinosi ukupnom
naponu zone pa se
jednofazni namot izvodi
samo na 2/3 namotanog
statora.
statora
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAČINILAC

ILUSTRACIJA: Indukovani napon zone m = 2/3

 
z 2r sin sin
Ez 3  3  0,827
kp  
Ealg 2 r 
3 3
z

ŠTA SE DOBILO SA OVAKVOM ZONOM?

Ukupni napon pojasa namotanog na 2/3 je:

2
100%  0,827   55,1% od algebarske sume napona
3
Uz uštedu
U št d bbakra
k od d 33% d
dobija
bij se napon koji
k ji je
j manji
ji samo za
100(63,7-55,1)/63,7=13,5%:
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAČINILAC
ILUSTRACIJA: Indukovani napon zone m  = /3.
m
 
2r sin sin
Ez 6  6  0,955
z kp  
Ealg 2 r 
6 6

Trofazni namot se izvodi sa tri ili

z šest zona. Svakoj fazi pripada
zona odd trećine
t ći obima
bi ili dve
d
šestine obima koje stoje nasuprot.
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAČINILAC
m  = /6.
ILUSTRACIJA: Indukovani napon zone m
 
2r sin sin
Ez 12  12  0,989
kp  
z Ealg 2 r 
12 12

KOD NAJVEĆIH SINHRONIH GENERATORA

PRIMENJUJE SE 6-FAZNI NAMOTAJ ZA ŠTO POVOLJNIJI
NAVOJNI SAČINILAC.
DOVDE JE SREĐENO