Термоенергетска постројења

Термоенергетска посторојења су машински систем који

трансформише унутрашњу термичку или нуклеарну енергију горива у
механичку енергију, тако добијена механичка енергија најчешће се
трансформише у електричну енергију:

 Основна упрошћена шема термоенергетског постројења

Слика 1

 Основна упрошћена шема термоелектране

Слика 2

Типови термоенергетских постројења

1. Индустријска термоенергертска постројења

Слика 3

2. Термоелектране

Слика 4

3. Топлане
Слика 5

Степен корисности и топлотни биланс кондензационог

термоенергетског блока

Степен корисности

Кондезациони термоенргетски блок ради по Rankine – Clausius

циклусу. Поједностављена топлотна шема оваквог постројења
приказана на слици:

1
 Самозасићена пара високог притиска произведена у парном
котлу (1) прегрева се у прегрејачу паре (2) и цевоводом одводи у парну
турбину (3). Топлотна енергија добијена трансформацијом хемијске
енергије фосилног горива у парном котлу се у парној турбини претвара
у кинетчку енергију уређене струје паре, а ова у механичку енергију
обртања ротора турбине. У генератору трофазне струје (4) механичка
енергија обртања ротора турбине претвара се у електричну енергију.
Пара на излазу из турбине (израђена пара), која је на притиску нижем
од атмосферског, одводи се у главни кондезатор (5) у коме се кондезују
предајући топлотну расхладној води, преко ње околини. Главни
кондензат се посредством пумпе (6) одводи у напојни резервоар (7),
одакле се напојном пумпом (8) потискује у парни котао.
Слика 6: Поједностављена топлотна шема кондезационог термоенергетског
блока
1.Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Парна
турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа главног
кондензата; 7. Напојни резервоар; 8. Напојна пумпа.

Описани кружни циклус приказан је на сл. 7 у Т, ѕ дијаграму.

Прегрејана пара (стање приказано тачком 1) одводи се у парну турбину
у којој се шири (експандира) до стања 2. Да би се од паре добио
максимални рад, потребно је да се експанзијау турбини извршни скоро
до температуре околине.
Због тога је притисак паре на излазу из турбине (стање 2 на сл. 6)
знатно нижи од атмосферског. У кондезатору се топлота излазне паре
предаје расхладној води, тако да се експанзија паре у турбини врши до
температуре ближе околној топлота кондезације се не може
искористити. Експанзија паре у турбини врши се са одређеним
губицима, о којима ће бити речи касније. На сл. 6 представљена је
експанзија без губитака, тако да дуж 1-2 представља изентропску
(теоријску) експанзију. Кондензат стања 2' усисава напојна пумпа која
му повишава до вредности која одговара котлу, па се тако добија
напојна вода стања 3. Напојна вода се у загрејачу воде парног котла
загрева до стања кључања (тачка 4), у испаривачу испарава до стања
сувозаћене паре 5 која се у прегрејачу прегрева до стања 1. Прираштај
температуре у напојној пумпи (дуж 2'-3)може се занемарити па се
процес загревања воде у парном котлу, представља цртканом линијом
која се поклапа са делом граничне криве.
При утврђивању степена корисности термоенергетског блока или
његових делова од нарочите важности је такозвана контролна граница.
То је затворена линија која ограничава постројење односно његове
2
делове преко које улазе и излазе различите врсте енергије (механичка,
кинетичка, топлотна, електрична) и радне материје (ваздух, гориво,
продукти сагоревања, водена пара, вода, шљака, пепео). Тако је на сл. 6
контролна граница целокупног посторојења линија I, турбопостројења
линија II, парног котла линија III, а цевовода између котла и турбине
линија IV.
При дефинисању степена корисности блока који представља
однос искоришћене и унете енергије (снаге).
Према томе бруто степен корисности блока изражен преко снаге
је:
P
η Bb= g Pg – снага на прикљуцима сила ротора;
QB
QB – топлотна снага

gE
а преко енергије η Bb= E Eg – електрична енергија
B

ЕВ – енергија фосилног горива

Степен корисности дефинише се као однос снаге на прагу блока и
унете снаге, па је:
Pu P g−P sp P g
η Вn= = = ( 1−esp )
QB QB QB
Pg – снага на прикључке генератора
Pu – снага на прагу термоелектране
Psp – снага сопствене потрошње
QB – топлотна снага

Односно
Eu E g−E sp E g
η Bn= = = ( 1−esp )
EB EB EB
Eu – Електрична енергија произведена у термоелектрани
Eu – Електрична енергија
Esp – Електроенергетски систем
Psp
esp – однос сопствене енергије и снаге на прикључцима (е sp = )
Pg
Pg
ηtpb = степен корисности турбопостројења
Qtp
Qtp – турбопостројење

Степен корисности парног котла:

3
 QK
η k=
QB
QK – снага на излазу из котла – искоришћена снага у котлу;
QB – топлота унета у котао.
Степен корисности цевовода:
Qtp
ηc =
Qk
Qtp – доведена количина топлоте
Qk – количина топлоте у котлу
Производ степена корисности представља бруто степен корисности
термоенергетског блока:
P g P g Q k Q tp
η Bb= = =ηtpb ηk ηc
Q B Q tp Q B Q k

Степен корисности турбопостројења

Због тога што пара у турбини ександира до температуре блиске

околини, топлота кондензација излазне паре се не може искористити,
па она представља губитак кружног радног процеса тај губитак по 1 kg
представљен је у Т,Ѕ дијаграму на сл. Површином 22'АВ. Због тога се у
турбини неискористи целокупна доведена количина топлоте (Q tp) него
само један њен део, мањи за одведену отпадну топлоту кондензације,
такозвана теоријска снага турбине Ро.
P0
ηt =
Qtp
Унутрашњи степен корисности
Pi
ηi =
P0
Pi – унутрашња снага турбине
P0 – снага турбине
Механички степен корисности турбине
P
ηm = e
Pi
Pе – снага на спојнице турбине – ефективна
Pi – унутрашња снага турбине
Степен корисности електро – генератора:
Pg
η g=
Pe
Pg – снага на прикључцима генератора
Pе – снага на спојници турбине
Степен корисности турбо постројења

4
 P g Po Pi P e Pg
ηtpb = = =η η η η → ηtp =ηt ∙ ηi ∙ ηm
Q tp Q tp P O Pi P e t i m g
Нето степен корисности:
ηtpn = ηtpb (1 – esp) = ηt ηi ηm ηg (1 – esp)

Процеси термоенергетског постројења са парном турбином

Слике слике слике

Термодинамички степен корисности циклуса

Кружни Rankine – Clausius-ов циклус приказан је у h,s дијаграму.

Прегрејана пара енталпије h1 изентропски експандира до енталпије h 2
која одговара притиску р2 до стања h2 ' која представља воду у доњој
граничној кривој (х = 0). Напојном пумпом кондензатусе повишава
притисак до вредности р1 при чему се повишава температура тако да је
енталпија напојне воде h3. У котлу се вода загрева до стања h 4 (вода на
доњој граничној кривој при притиску р1), испарава до стања h5
(сувозасићена пара) и прегрева до стања h1. Загревање воде,
испаравање и прегревање паре врши се изобарски, што значи да су
падови притиска услед отпора трења и локалних отпора у парном котлу
занемарени.
Топлота која се доводи у циклус по 1 kg паре је:
q1 = h1 – h3 = (h1 – h2) – (h3 – h2)
a топлота која се изгуби кондезацијом излазне паре
q2 = h2 – h2 '
Користан рад циклуса је:
I’ = q1 – q2 = (h1 – h2) – (h3 – h2’)
(h1 – h2) – топлотни пад паре турбине
(h3 – h2’) – рад који се троши за повишење притиска
Термодинамички степен корисности циклуса:
( h1−h 2) −v ( p1− p 2)
ηt =
( h1−h2 ' ) −v ( p1− p2 )

Пошто је члан v(p1 - p2) мали у поређењу са (h1 – h2) односно (h1 – h2')
оне се у одређеним случајевима може занемарити. Термодинамички
степен корисности циклуса израчунава обично са тачношћу од 0,1%,
односно се за притиске до ркr (7 МРа) рад пумпе занемарује.
( h1−h 2)
ηt =
( h1−h2 ' )
5
 Термодинамички степен корисности циклуса са накнадним
прегревањем

Сл. Поједностављена топлотна шема кондензационог блока са накнадним

прегревањем
1.Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Турбина
високог притиска; 4. Накнадни прегрејач паре; 5. Турбина ниског притиска; 6.
Електоргенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног кондензата; 9. Напојни
резервоар; 10. Напојна пумпа

Циклус са накнадним прегревањем паре приказан је у h,ѕ дијаграму на

слици. Топлота унета у циклусу свежом прегрејаном паром
представљена је површином 12аВА2'3451, топлота унета накнадио
прегрејаном паром површином 1а2СВ2а1а, а губитак у кондензатору
површином 2СА2'2, па је искоришћена топлота површина ограничена
линијама циклуса (12а1а22'3451).
Степен циклуса корисности ако занемаримо рад пумпе
l 1+l 2 ( h1−h 2a )+ ( h1 a−h2 )
ηt = =
q1 ( h1−h2 ' ) + ( h1 a−h 2a )

Термодинамички степен корисности циклуса са регенеративним

загревањем

Сл. Поједностављена топлотна шема постројења са регенеративним

загревањем кондензата и напојне воде
1.Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре;3. Парна
турбина; 4. Главним кондензатор; 5. Пумпа главног кондензата;6. Регенеративни
загрејач ниског притиска; 7. Напојна пумпа; 8. Регеративни загрејач високог
притиска

Регеративно загревање је процес којим се кондензат и напојна

вода загревају топлотом дела паре која се одводи из турбине
наступањима одговарајућих притисака. Поједностављена топлотна
шема постројења са регенеративним загревањем кондензата и напојне
воде приказана на сл. У загрејачу воде (1) производи се сувозасићена
пара која се у прегрејачу (2) прегрева и одводи у турбини (3). Из
ступња високог притиска одузима се део паре који се одводи у
регенеративни загрејач високог притиска, а из ступња ниског притиска
одузима се део паре који се одводи у регенеративни загрејач ниског
притиска (6). Преостала количина паре експандира до коначног
притиска, затим одводи у главни кондезатор (4), одакле се пумпом (5)
6
потискује у регенеративним загрејач ниског притиска (6) у коме се
загрева нс рачун топлоте хлађења и кондензације паре из одузимања
ниског притиска. Напојном пумпом (7) повишава се притисак
загрејаног кондензата, па се он као напојна вода одводи у
регенеративни загрејач (8) у коме се топлотом хлађења и кондензације
паре из одузимања високог притиска загрева до температуре са којом
се одводи у котао.

У овом циклусу се загревање напојне воде (процес 3-4) врши

топлотом хлађења и кондензације паре (паре 6-2), због чега се не троши
топлота димних гасова. За загревање воде у парном котлу при томе се
топлота хлађења и кондензације која се предаје кондензату и напојној
води (процес 6-2), а која је представљена напојној води доводи димним
гасовима у загрејачу воде (процес 3-4), представљен површином
4ВА34. Онда су криве 3-4 и 2-6 еквидистантне.
Смањењем доведене топлоте у котао степен корисности се
повећава.
Степен корисности је:
n
1−∑ a j ( l−l j )
l 'R j=1
ηtr = =
q1 h1−h nv

Унутрашњи степен корисности турбине

Унутрашњи степен корисности парне турбине је однос топлотног

рада у реалном процесу и расположивог изотропског топлотног рада.
l h h D  h1  h2i  P
i  i  1 2 i   i
l h1  h2 D  h1  h2  Po
D – проток паре кроз турбину
Pi – унутрашња снага турбине и
P0 – теоријска снага турбине.
Механички степен корисности турбине
Pe
m 
Pi Ре – ефективна снага турбине; Рi – унутрашња снага турбине
Степен корисности генератора
Pg
g 
Pe Рg – снага на стезаљкама генератора;

7
 Ре – ефективна снага на спојници турбине

Степен корисности котла

Дефинисан је губитком у излазним гасовима (q2), губитком услед
хемијске непотпуности сагоревања (q3), губитком услед непотпуности
сагоревања (q4), губитком услед спољашњег хлађења (q5) и губитком
услед физичке топлоте шљаке (q6).
6
k  1   qi
i2
Степен корисности котла је однос искоришћене и унете енергије.
Qk  Dh
D – продукција паре;
∆h – разлика енергије на излазу из котла и енталпије напојне воде.

Постројења са накнадним прегревањем, поред произведене свеже

прегревање паре топлота се троши и за накнадно прегревање паре.

Qk=D∆h+Dr∆hr
Dr – проток накнадно прегрејане паре
∆hr – прираштај енталпије паре у накнадном прегрејачу

QВ = ВНd В – потрошња горива; Нd – доња топлота моћ горива

Степен корисности котла за постројење без накнадног прегревања:

Qk Dh
k  
QB BH d
Постројење са накнадним прегревањем
Q Dh  Dr hr
k  k 
QB BH d

Степен корисности цевовода

Пара на излазу из котла има енталпију h1к када би она

изентропски експандирала до притиска р2 (енталпија h2к) остварио би се
теоријски топлодни пад lk, а ако пара стања h1 експандира до стања h2,
топлотни пад l. однос ова два топлотна пада пресдставља степен
корисности цевовода:

8
 Топлотни биланс

Топлотни биланс кондензационог термоенергетског блока

преставља једнакост снаге или енергије која се уноси у блок и збира
искоришћене и изгубљене снаге (енергије).
Једначина топлотног биланса гласи:
QB = Pg + ∆Pg + ∆Pm + ∆Pi + Q2 + ∆Qc + ∆Qk + Qgr + Qstp [kW]

Pg – енергија на стезаљкама генератора;

∆Pg – губитак турбине
∆Pm – механички губитак турбине
∆Pi – унутрашњи губитак турбине
Q2 – губитак у кондензатору
∆Qc – губитак у цевоводу
∆Qk – губитак у парном котлу
Qgr – губитак у парном систему транспорта
Qstp – топлотни биланс котла

Губици у генератору:
∆Pg = Pе - Pg = Pе (1 – ηg) [kW]

Механички губици у турбини:

∆Pm = Pi – Pс = Pi (1 – ηm) [kW]

Унутрашњи губици у турбини:

∆Pi = Pо - Pi = Pi (1 – ηi) [kW]

Губитак топлоте у кондензатору:

Q2 = Qk - Pо = Qk (1 – ηt ) [kW]

Губици у цевоводу:
∆Qc = Pок - Pо = Pок (1 – ηк ) [kW]

Губици у котлу:
∆Qk = QB – QК = QB (1 – ηк ) [kW]

QB = Pg +∆Pg + ∆Pm + ∆Pi + Q2 + ∆Qc + ∆Qk

Губици у генератору , механички губици турбине, унутрашњи

губици турбине и губитак у кондензатору везани су за
9
турбопосторојење, па њихов збир представља губитке
турбопостројења.

QB = Pg +∆Qtp +∆Qc + ∆Qk [kW]

Теоријска снага турбине:

QB = Pо + Q2 + ∆Qc + ∆Qk [kW]

С обзиром да се топлота унета у котао троши за загревање воде,

испаравање и прегревање паре Qk као и за покривање губитака парног
котла (∆Qk).
QB = QК + ∆Qk

Топлота произведена у котлу троши се за турбопостројење и

покривање губитка у цевоводу.
QК = Qtp + ∆Qk [kW]

Степен корисности термоенергетског блока:

ηB =ηt ηi ηm ηg ηk ηc

Који се може написати:

ηB =ηt ηtr
ηt – термодинамички степен корисности
ηtr – степен корисности трансформације енергије.

Потрошња паре, топлоте и горива

Потрошња паре кондензационог турбопостројења без накнадног

прегревања паре може се одредити из обрасца за теориску снагу.
Pо = D ( h1 – h2) = D · l [kW]
P Pg Pg
D o    kg / s 
i1  i2 li m g li m g

Специфична потрошња турбо постројења:

Qtp D
gtp = = ( h −h' 2 )=d ( h1−h' 2 )
Pg Pg 1
Специфична потрошња топлоте често се одређује по обрасцима:

10
 Q te Q tp 3600
g B=3600 =3600 = [ kJ /kWh ]
Pg η k ηc ηB
Општа једначина топлотног биланса термоелектране:
QB ηB = BHd ηB = Pg [kW]

Pg
B= [kg/s]
Hd ηB

Bu 3600 0,12
b u=3600 = = =0,12q B [kg/kWh]
P g 30000 η B η B

Постројење са накнадним прегревањем

Код постројења са накнадним прегревањем, као што је већ

речено, пара се после делимичне експанзије у турбини високог
притиска одводи на поновно прегревање у парни котао, а затим у
турбину ниског притиска у којој експандира до коначног стања.
Накнадним прегревањем се ограничава влажност излазне паре и
повећава степен корисности циклуса.
Потрошња топлоте у турбопостројења са накнадним
прегревањем паре је:
Qtp = D (h1 – h’2) + Dr qr [kW]

qr = (h1a – h’2a) – прираштај енталпије у накнадном прегрејачу.

Специфична потрошња топлоте турбопостројења са накнадним

прегревањем је:
Qtp
q tp = =d ( h1−h' 2 +α r qr )
Pg
Степен корисности цевовода је:
Qtp
ηc =
Qk
где је:

Qk =D ( h1 k −h 2+ α r q kr ) ; qrk =h1 ak −h 2ak

11