СЕРТИФИКАЦИЈА ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ

ОДРЕЂЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ У ВЕЗИ СА СУПСТАНЦАМА

КОЈЕ ОШТЕЋУЈУ ОЗОНСКИ ОМОТАЧ И ОДРЕДЕНИМ
ФЛУОРОВАНИМ ГАСОВИМА СА ЕФЕКТОМ
СТАКЛЕНЕ БАШТЕ

1. ОСНОВИ ТЕРМОДИНАМИКЕ
1.01 МЕЋУНАРОДНИ СИСТЕМ ЈЕДИНИЦА –
СИ СИСТЕМ ЈЕДИНИЦА
СИ систем мерних јединица састављен је од
седам основних јединица

SI основне јединице
име симбол величина
метар m дужина
секунда s време
килограм kg маса
ампер A електрична струја
термодинамичка
келвин K
температура
кандела cd јачина светлости

мол mol количина субстанце

Основне јединице могу да се комбинију како би се извеле јединице
за мерење осталих величина. Најчешће коришћене јединица у
расхлади и климатизација су

SI изведене јединице
еквивалентна СИ
име симбол физичка величина
јединица
Целзиусова 0C температура T in [K] – 273,15
температура
рад, енергија, kg ∗ m2/s2
џул J
количина топлоте or 𝑁 ∗ 𝑚

паскал Pa притисак kg /m∗s2 or N / m2

ват W снага kg ∗ m2/s3 or J/s

њутн N сила kg ∗ m/s2

Поред ових јединица користе се и такозване сложене јединице које
су производ комбинације основних јединица у СИ систему. У табели
испод дате су најчешће коришћене јединице мере у расхладној
техници и климатизацији

СЛОЖЕНЕ ЈЕДИНИЦЕ

име СИ јединице симбол физичка величина

кубни метар m3 волумен

килограм у кубном
kg /m3 густина
метру
џул по килограм Специфични
J / kgK
келвину топлотни капацитет
 1.02 РАЗУМЕВАЊЕ ОСНОВА ТЕОРИЈЕ РАСХЛАДНИХ СИСТЕМА

 ОСНОВЕ ТЕРМОДИНАМИКЕ (ГЛАВНИ ПОЈМОВИ)

Топлота, или топлотна енергија Q, је способност радне материје да врши

размену енергије са околином и мерна СИ јединица је џул [ Ј ]. Топлота у природи
увек иде са топлијег тела више температуре на хладније тело ниже температуре.

Постоје три врсте преноса топлоте:

 конвекција са једног тела у додиру на друго
 кондукција у оквиру истог тела са топлијег на хладнији крај и
 зрачењем кроз простор са топлијег на хладније тело

ВРСТЕ ТОПЛОТЕ
Сензибилна топлота је када њеним додавањем расте и температура тела
примаоца топлоте, важи и обрнуто, ако се хлади, тј. одузима му се топлота, пада
темпертура тела које одаје топлоту.
Латентна топлота је када се њеним додавањем не мења температура
примаоца топлоте већ му се грејањем мења агрегатно стање. Из чвстог у течно,
из течног у гасовито и обратно хлађењем.
Пример промене агрегатног стања воде у тачкама
1. У чврстом агрегатном стању воде у појавном облику леда 1. при грејању на температури
почетној од -18 °C , додајући му сензибилну топлоту (специфична топлота леда је 2,108
kJ/kgК) лед грејемо до 0 °C.
2. И поред додате топлоте температура остаје на 0 °С, латентна топлота топљења леда
3. Када нема више леда, вода се додавањем сензибилне топлоте греје од 0 °C до 100 °C
(специфична топлота воде 4,186 kJ/kgК).
4. Вода остаје на 100 °C, док не испари сва вода у водену пару (латентна топлота промене
фазе од воде ка пари је 2257 kJ/kg).
5. Када сва вода испари и пређе у облик паре - водена пара се прегрева за Тпаре > 100 °C
сензибилном додатом топлотом, специфична топлота cp водене паре је 2,08 kJ/kgК за
сваки степен раста температуре
Веза температуре и притиска
Промене стања, из парног у течно и обрнуто, зависе од притиска. Повишењем
притиска повећава се и температура кондензације односно испаравања,
смањењем притиска она се снижава.
Пример тога може бити вода. При атмосферском притиску кључање воде почиње
при температури oд 100°C на нивоу мора. На врховима планинских ланаца, где
је притисак нижи од атмосферског температура кључања воде је нижа.
Овај ефекат се користи у расхладним системима. У испаривачу да на ниском
притиску постигнемо ниску температуру испаравања расхладног флуида која је
нижа од потребне – жељене и постигнуте температуре у расхладној комори.
У кондензатору да на високим притиском постигнутом компресијом компресора
достигнемо температуру кондензације расхладног флуида изнад температуре
амбијента – околног ваздуха који хлади споља.
 ЕНТАЛПИЈА
Енталпија – ”h” је топлотни потенцијал расхладног средства дефинисан са (T, p) у
некој тачки p-h Мулијеровог дијаграма. Са Мулијеровог p-h дијаграма лако
израчунавамо топлоте као разлике енталпија крајњих тачака (T,p) или уложени
рад компресора у циклусима левокружног расхладног циклуса. Јединица мере на
p-h дијаграмима је дефинисан за свако расхладно средство посебно по 1 кг
расхладног флуида, зато је у дијаграму h дат као [Ј/kg].
Расподела у расхладној инсталацији на високи, ниски притисак и
течну и гасну фазу расхалдног средства

Слика горе даје поделу система на високо притисној страни и ниско притисној
страни као и поделу где се налази гас а где се налази течност.
Свака расхладна инсталацију садржи четири основне компоненте:
(1) – Компресор
(3) – Кондензатор
(7) – Експанзиони уред (експанзиони вентил или капилара код малих урећаја)
(8) - Испаривач
За сервисну делатност су битни сервисни вентили на инсталацији и то усисни
сервисни вентил на компресору 9 - ниског притиска, сервисни вентил потиса из
компресора 2 - високог притиска. Трећи сервисни вентил на рисиверу 5 - високог
притиска је битан за извлачење течне фазе или пуњења инсталације течном
фазом расхладног седства. Позиција 4 је рисивер-сакупљач - течне фазе
расхладног средства после кондензатора.
 1.03 – КОРИШЋЕЊЕ ОДГОВАРЈАЈУЋИХ ТАБЕЛА И ДИЈАГРАМА
ПРИКАЗ РАСХЛАДНОГ ПРОЦЕСА У МОЛИЕРОВОМ
ПРИТИСАК – ЕНТАЛПИЈА ДИЈАГРАМУ

Доња гранична крива је температуре/притисак кључале течности расхладног средства,

лево од критичне тачке p-h дијаграма
Горња гранична крива је температура/притисак сувозасићене паре расхладног средства
или тачке росе и налази се десно од критичне тачке у p-h дијаграму.
Притисак HEAT

P1 4 3’ 3 2

P0 5’
5 1

h5 h1 h2
Енталпија

HEAT
Код зеотропских смеша долази до клизања температуре на притиску испаравања
и кондензације.

Опис слике зеотропске смеше: тачка 1. почетак компресије компресора, 2 -

завршетак компресије, 3 - почетак кондензације, 4 - Излаз из кондензације, 5 -
потхлађивање , 6 - улазак у испаривач, 7 - на доњој граничној криви –
температура кључања на притиску испаравања, 8 – излазак из испаривача, од 8-1
прегревање расхладног средства до уласка у компресор.
 1.04 ОПИС РАДА ГЛАВНИХ ДЕЛОВА ИНСТАЛАЦИЈЕ

1 Расхладни компресор 8 Контролно стакло са индикатором влаге

2 Зауставни вентил са сервисним приклучком 9 Електромагнетни вентил
3 Уљни сепаратор 10 Термостатски експанзиони вентил
4 Кондензатор расхладног флуида 11 Испаривач расхладног флуида
5 Рисивер течности 12 Зауставни вентил са сервисним приклучком
6 Зауставни вентил са сервисним приклучком 13 Акумулатор течнсти
7 Филтер сушач 14 Зауставни вентил са сервисним приклучком

A Потисна цев D Развод после руже

B Излазна цев из кондензатора E Усисни вод (suction line)
C Течни вод (liquid line)
Компресор - има функцију да усиса расхладни гас из испаривача, стварајући и
ниски притисак испаравања, компримује тако усисану пару (теоријски s = const.
изентропски процес) до високог притиска кондензације расхладног гаса.

Кондензатор – је измењивач топлоте који од прегрејаног гаса на уласку у

кондензатор кондензује расхладно средство у гасовитом стању у течну фазу
расхладног средства, у теоријски посматраном изобарском процесу Pkond = const.
При томе кондензатор одаје топлоту (gain heat) предајући је ка околној
атмосфери на нижој температури, за ваздухом хлађени кондензатор.

Пригушни експанзиони вентил – има функцију да са течног расхладног средства

високог притиска кондензације, при проласку кроз њега, расхладно средство,
како би се добила течна фаза расхладног средства ниског притиска испаравања.
При наглом ширењу долази и до хлађења расхладног средства. Процес који у
теорији овде посматрамо је h=const т.ј. изенталипски.

Испаривач – је измењивач топлоте који апсорбује = одузима топлоту (absorb heat)

из коморе која се хлади, тиме што је температура испаравања расхладне
течности мања од температуре робе у комори, у изобарском процесу испаравања
Pisp = const.
1.05 ПОЗНАВАЊЕ ФУНКЦИЈЕ СЛЕДЕЋИХ ДЕЛОВА КОЈИ СЕ КОРИСТЕ У РАСХЛАДНИМ
ИНСТАЛАЦИЈАМА И ЊИХОВА УЛОГА И ЗНАЧАЈ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И ОТКРИВАЊЕ ЦУРЕЊА
РАСХЛАДНОГ СРЕДСТВА:
(а) вентили (лоптасти вентили, мембрански, неповратни – једносмерни вентили,
сигурносни вентили),
(б) термостати и пресостати,
(в) видна стакла и индикатори влажности,
(г) контролори за отапање,
(д) заштита од замрзавања,
(ђ) опрема за мерење температура и притисака,
(е) опрема за контролу нивоа уља,
(ж) ресивери- сакупљачи течности,
(з) одвајачи – сепаратори течности и уља;
Из познавања компоненти које су на виском притиску и расхладног средства у течној фази
због истицања потенцијално велике количине расхладног средства, критичне су
компоненте после кондензатора: рисивери- сакупљачи течности, видна- нивоказна стакла,
обично опремљени и са индикатором влажности, пресостати високог притиска, сушач у
течном воду и лоптасти вентили око њега који омогућавају преспрајање протока док се
мења сушач, сигурносни вентили од високог притиска у инсталацији, одвајачи-сепаратори
течности и уља. Остале контролне, мерне и заштитне компоненте, које зависе од места на
инсталацији, треба поставити на гасну фазу расхладног средства кад год се може да би
смањили растур при прикључењу или замени у односу на течну фазу расхладног средства
или су најмање опасне на истицање компоненте на страни ниског притиска расхладног
средства гасне фазе.
 СЕРТИФИКАЦИЈА ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ ОДРЕЂЕНЕ
ДЕЛАТНОСТИ У ВЕЗИ СА СУПСТАНЦАМА КОЈЕ ОШТЕЋУЈУ
ОЗОНСКИ ОМОТАЧ И ОДРЕДЕНИМ ФЛУОРОВАНИМ
ГАСОВИМА СА ЕФЕКТОМ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ

1. ОСНОВИ ТЕРМОДИНАМИКЕ