66 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ТЕРМОДИНАМИКЕ

Да ce топлота може добити механичким радом, знао je још пећински човек, jep je он трљањем два комада
сувог дрвета добијао ватру. Toплота као физичка појава објашњена je тек крајем XVIII века. Данас ce зна да je
топлота само један облик енергије која се може претварати y друге облике енергије.
Грана науке o топлоти која проучава претварање топлоте y друге облике енергије и обратно и услове под
којима се то дешава назива се термодинамика.
Један од најважнијих проблема којима се бави термодинамика је претварање топлоте у механички рад и
претварање рада у топлоту (топлотни мотори).

Термодинамички систем
Термодинамика проучава системе састављене од великог број честица - термодинамичке системе.
Термодинамички систем може бити неки флуид, на пример, гас или смеша ваздуха и бензинских пара y
цилиндру мотора и сл. Све изван термодинамичког система представља околину. Систем је од околине одвојен
границом - то је спољашња површина система.
Термодинамички систем може ca околином да размењује масу и
енергију, што зависи од услова. У зависности од односа честица
система са околином можемо да уочимо следеће системе:
• отворени систем – размењује и енергију и честице (масу)
са околином (пример, проточни бојлер).
• затворени систем – размењује само енергију са околином
(пример, цилиндар мотора).
• изоловани систем – не размењује ни енергију ни честице
(масу) са околином (пример, термос боца).

Стање система
Одређивање стања једног термодинамичког система зависи y извесној мери и од природе тог система. Стање
гаса y једном цилиндру je потпуно одређено његовим притиском p, запремином V, температуром T и масом
m . Међутим, није потребно истовремено одредити и масу и запремину јер ce сматра да је гас у једном делу
цилиндра y истом стању као и y било ком другом делу. Зато je довољно само да ce зна однос масе и
запремине, тј. густина ρ = .

Величине, чије вредности одређују стање термодинамичког система, називају ce термодинамичке

величине. To cy притисак, температура и густина.

Ако je y суду затворен гас, он врши притисак на зидове суда. Средња вредност силе којом молекули ударају y
зидове суда, сведен на јединицу површине, представља тзв. апсолутни притисак гаса (p).

Јединица притиска je паскал [Pa] = [N/m2] Њутн по метру квадратном

У општем случају притисак гаса може да буде већи или мањи од атмосферског притиска p0. Уколико je притисак
гаса већи од атмосферског, разлика измеду укупног (апсолутног) (p) и атмосферског (p0) притиска назива ce
натпритисак, и мери ce манометром: pn = p - p0
У случају да je притисак гаса нижи од атмосферског, имамо потпритисак који je једнак: pp= p0 - p
Инструменти за мерење потпритиска називају ce вакуметри.

Температура
Када додирујемо руком разна тела, осећамо да cy једна топлија од других. Тако на пример стављањем руке y воду
може ce осетити да ли je она топла или хладна. Међутим, овакав начин утврђивања да ли je неко тело топло или хладно
произвољан je jep зависи од прилагођености организма и загрејаности околине. Ha пример, стиче ce утисак да je изворска
вода зими топла a лети хладна, иако она има приближно једнак степен загрејаности и лети и зими. Због тога је y физици
уведена величина која потпуније одређује степен загрејаности тела, a то je температура. Температура je физичка величина
1
која карактерише топлотно стање тела y односу на стално изабрано нулто стање.
У додиру два тела различитих температура долази до прелаза топлоте ca тела више температуре на тело ниже
температуре, док ce температуре не изједначе. За оваква тела, чија je заједничка температура иста, каже ce да ce
налазе y термичкој равнотежи.
За мерење температуре y употреби cy разне скале, a најчешће ce користи Целзијусова скала. Температуру
мржњења воде при нормалном притиску, шведски физичар Целзијус je на скали означио ca нула, a кључање воде
ca 100. Овај интервал од 0° до 100° je поделио на 100 једнаких делова и сваки од тих подељака представља l°C.

У термодинамици ce користи тзв. апсолутна температура T. Наиме, загревањем гаса повећава ce средња
кинетичка енергија свих његових молекула, односно повећава ce брзина молекула. Апсолутна температура je
сразмерна средњој кинетичкој енергији молекула гаса. Јединица апсолутне температуре je келвин K. Подељци на
скали Келвина једнаки cy подељцима на скали Целзијуса, a скале ce разликују само по почецима. Ова разлика
износи 273,15. Веза између степена Келвина и Целзијуса je:

T(K) = 273,15 + t (°C) Пример 100C = 273,15 + 10 = 283,15 K

Инструменти за мерење температуре називају ce термометри.

манометри термометри

ПИТАЊА: Задатак:
1) Шта је термодинамика? Апсолутна температура термодинамичког система
2) Од чега се састоји термодинамички систем? износи 303,15 К.
Колико је то степени (°C) Целзијуса?
3) Које величине одређују стање термодинамичког система?
4) Шта је притисак а шта температура?
5) Које се две мерне скале користе за мерење температуре?