СТРУЈАЊЕ ФЛУИДА

Све супстанце које могу да ''теку'' називају се флуиди. Флуиди – заједнички назив за гасове и течности. У
овој теми ћемо проучавати и анализирати својства флуида у кретању (динамика флуида). Проблеми који
се јављају приликом кретања флуида знатно су сложенији у односу на проблеме кретања чврстих тела. При
кретању флуида делићи флуида се не крећу на исти начин.
Да бисмо поједноставили разматрање, сматраћемо да је флуид који посматрамо идеални флуид а кретање
флуида стационарно.
Идеални флуид има следеће особинама:
- Флуид је нестишљив – Не може да се сабије ни растегне (запремина остаје иста). Промене запремине
које се јављају при кретању течности су веома мале тако да могу да се потпуно занемаре. Код гасова
промене запремине могу да се занемаре када су брзине кретања мале (много мање од брзине звука - ).
- Нема сила унутрашњег трења – Силе трења међу унутрашњим слојевима флуида и између флуида и
зидова цеви, могу да се занемаре.

Најједноставнији облик кретања флуида је стационарно протицање (струјање) .

Код стационарног протицања нема нагомилавања делића флуида а ни вртложног кретања.

За графичко приказивање протицања течности користе се струјна линија и струјна цев.

Линије (путање) кроз које се делићи (честице)
флуида крећу зову се струјне линије.
При стационарном кретању (струјању флуида)
струјне линије се поклапају са путањама честица и
нигде се не секу
Струјне линије се могу запазити ако се у течност,
која струји малим брзинама, унесе мало растворене
боје.
У цилиндричној цеви може се видети да су струјне
линије паралелне са осом цеви, а на месту сужења
цеви линије се приближавају jeдна другој. Већа
густина струјних линија одговара већој брзини
флуида, а мања густина мањој брзини флуида.
1

Део флуида ограничен струјним

линијама зове се струјна цев .
Честице флуида које се у неком
тренутку налазе у струјној цеви не
излазе из те цеви током кретања.

Основни облици протицања флуида

су:
· ламинарно – суседни слојеви клизе
један поред другог, путање делића се
не секу (слика а).
· вртложно (турбулентно) – појава
вртлога у струји течности, брзина у
свакој тачки мења се произвољно
током времена (слика- с).
ЈЕДНАЧИНА КОНТИНУИТЕТА

Посматрајмо протицање нестишљивог флуида кроз

цев са различитим пресецима. Кроз сваки пресек
цеви мора за исто време да протекне иста количина
флуида јер не може бити нагомилавања или
разређивања флуида на појединим местима цеви.
Дакле, при оваквом протицању флуида, запремина
протекле количине флуида је стална (V = const.)
Ако je запремина протекле количине флуида кроз струјну цев, изражена површином попречног пресека
(S) струјне цеви и путем (l ) који пређе једна честица, онда je:
V = S* l = S* v * t ; (v) - брзина кретања флуида;
време (t)
Протицање флуида квантитативно се карактерише протоком флуида Q и представља запремину протекле
количине флуида у јединици времена.

= =
Проток флуида на основу горњих релација може се писати овако:
Q = S *v
Проток флуида једнак je на ма ком пресеку цеви: Q1= Q2
Односно S1* v1 = S2 *v2 или кратко S * v = const Ова једначина представља једначину
континуитета (или једначину непрекидности) за стационарно протицање идеалног флуида.
Однос брзина протицања флуида кроз два различита пресека цеви обрнуто је сразмеран односу површине
тих пресека. Кроз пресек веће површине брзина флуида је мања и обрнуто.
Ако сте некада заливали башту или прали кола, сусрели сте се овом појавом. Стезањем излазног краја
2
односно сужавањем црева повећава се брзина излазног млаза.

БЕРНУЛИЈЕВА ЈЕДНАЧИНА
Данијел Бернули, швајцарски математичар, поставио је формулу која повезује параметре идеалног флуида
при кретању (притисак, густина и брзина). Овом формулом се дефинише расподела притисака флуида дуж
једне струјне цеви.
Посматрајмо струјање флуида кроз струјну цев различитог пресека.
Нека су брзине флуида кроз пресеке S1 и S2, v1 и v2 притисци на истим пресецима р1 и
р2, a геодетске висине h1 и h2. За исто време кроз оба пресека протиче иста количина
флуида, чију ћемо масу означити са m. Maca флуида која пролази кроз пресеке S1
поседује потенцијалну енергију Ер1 = mgh1, кинетичку енергију к = и при
кретању врши рад: А1 = p1V. Исто тако, та иста количина флуида у пресеку S2, има
потенцијалну енергију Ep2 = mgh2, кинетичку енергију =
и над њом je извршен рад А2 = p2V. Ha основу закона одржања механичке енергије
може се писати:
=
Ako се обе стране једначине поделе са запремином V и замене = где je ρ густина
флуида, добија се:
= = const.

Краће записана горња формула представља Бернулијеву једначина:

Сва три члана ове једначине имају димензије притиска: p - статички
= притисак ; ρ*g*h - висински притисак 1/2*ρ*v2 - динамички притисак
При стационарном протицању идеалног флуида кроз струјну цев збир статичког, висинског
(хидростатичког) и динамичког притиска остаје константан.
Примери коришћења Бернулијеве једначине:

Попречни пресек крила авиона је са равном доњом страном, док

горња страна има аеродинамични облик.
Због тога што је брзина ваздуха који протиче испод крила мања,
статички притисак у том пресеку је већи. За то време брзина
ваздуха, који протиче изнад крила, је већа, па је статички притисак
у овом пресеку значајно смањен.
Разлика ових притисака Δp=p2-p1: делује навише на крило и
држи авион у ваздуху.

На исти начин јак ветар може да подигне кров са куће, нарочито ако је кров затворен за струјање ваздуха испод њега. Тада је
брзина ваздуха испод крова практично једнака нули, док је брзина ваздуха изнад крова јако велика. Огромна разлика
статичких притисака испод и изнад крова тада може подићи кров увис, а не само јак ветар. Због тога људи у ветровитим
подручјима остављају могућност да ваздух струји испод крова, што смањује статички притисак испод крова и смањује
могућност штете.

Између возова који се мимоилазе великим брзинама долази до згушњавања струјних линија ваздуха (брзина расте) чиме се
ствара област ниског притиска и завесе на отвореним прозорима излећу напоље.

Питања:
1.) Који проблеми се јављају при разматрању кретања флуида?
2.) Да би поједноставили разматрање, какве смо особине флуда усвојили?
3.) Шта је струјна линија а шта струјна цев?
4.) Који су основни облици протицања флуида
5.) Како гласи једначина континуитета? Нацртај слику и напиши једначину, такође.
6.) Како гласи Бернулијева једначина? Нацртај слику и напиши једначину.
7.) Наведи пример где се користи Бернулијева једначина.
3