Demonstracioni eksperimenti u oblasti mehanike fluida

Pripremili Marko Strika 853/10 Branko Ljepoja 868/10

Mehanka fluida
Fluidima se nazivaju tenosti i gasovi. U mehanici fluida zanemaruje se struktura tenosti i gasova i oni se tretiraju kao neprekidne sredine rasporeene u prostoru. Fluidi mogu da teku i menjaju oblik zapremine pod dejstvom vrlo malih sila, dok se ponaaju kao elastine sredine samo pri njivovom svestranom sabijanju. Hukov zakon za fluide ima oblik:

=-E=-EV/V

Pritisak, Paskalov zakon

Normalan napon u fluidima tei da sabije element tenosti na koji dejstvuje i naziva se pritisak p: p=lim(F/S)=dF/dS (S0) U sluaju ravnotee elementa tenosti, ne postoji dejstvo tangencijalnog napona (G=0) tako da je pritisak kao normalni napon, jedini napon koji deluje na element fluida. Jedinica za pritisak je: 1 Paskal [Pa]=1 N/m2

Osobine pritiska su:

Pritisak u fluidima se prenosi ravnomerno u svim pravcima u celokupnoj tenosti koja miruje i ostaje konstantan (Paskalov zakon). Pritisak ima jednaku vrednost u svim takama koje lee na jednom visinskom nivou mora na Zemlji. Oblik suda u kome se nalazi tenost ne utie na pritisak jer je on isti u svim takama na istoj dubini. Razlika pritisaka na krajevima otvorene strujne cevi ne zavisi od spoljanjeg pritiska pa. Slobodna povrina homogene tenosti u svim spojenim sudovima imaju jednake nivoe.

Primena Paskalovog zakona

Paskalov zakon se koristi u mnogim tehnikim ureajima omogudavajudi da se dejstvo sile podeava po pravcu i intenzitetu. Kao primer, navodimo princip rada hidrauline prese.

Eksperiment Snimak: Paskalov zakon

Arhimedov zakon
Telo potopljeno u tenost prividno gubi od svoje teine onoliko kolika je teina telom istisnute tenosti. Pojava Arhimedove sile odnosno sile potiska je posledica razlike sila pritiska koji deluje na razliite delove potopljenog tela, jer se razliiti delovi tela nalaze na razliitim nivoima fluida u odnosu na nulti potencijalni nivo. Sila potiska koja deluje na telo potopljeno u tenost brojno je jednaka teini telom istisnutog fluida:

Fp = gV
gde je gustina tenosti, a V zapremina tela.

Primena Arhimedovog zakona

Arhimedov zakon ima iroku primenu: Brodovi Podmornice Baloni za letenje

Snimak: Arhimedov zakon

Plivanje tela
U optem sluaju, vrsto telo potopljeno u tenost nalazi se pod dejstvom sile teine tela Q i sile potiska tenosti Fp. 1. Ako je sila teine tela veda od sile potiska (Q>Fp), telo se krede ubrzano ka dnu posude, odnosno tone. 2. Ako je sila teine tela manja od sile potiska (Q<Fp), telo se krede ubrzano ka povrini tenosti, odnosno isplivava. 3. Ukoliko su sila teine tela i sila potiska tenosti jednake (Q=Fp), telo moe da lebdi unutar tenosti i tada su gustine tela i tenosti jednake.

Povrinski napon
Sve povrinske pojave na tenostima ukazuju na to da se moe smatrati da se povrina tenosti ponaa kao zategnuta opna, odnosno da je povrina u stanju napona. Koeficijent povrinskog napona moe se definisati i kao tangencijalna sila koja zatee ivicu povrinskog sloja tenosti po jedinici duine ivice: = F/l [N/m]

Kapilara
Kapilare su uske cevi prenika manjeg od 1 mm kod kojih se uoava odstupanje od zakona spojenih sudova kada se urone u tenost. Nivo tenosti u kapilari se razlikuje od nivoa slobodne tenosti u sudu. Povrina tenosti u kapilari se naziva meniskus i u sluaju kvaenja tenosti ima konveksan oblik.

Primeri povrinskog napona

Eksperiment: Vodena rua Potrebno: papir, makaze, posuda sa vodom. Od papira isecite figuru u obliku cveta,stavite je u vodu i listovi de se polako otvarati, kao na usporenom snimku. Zato? Papir je najvedim delom sastavljen od biljnih vlakana, koja su sainjena od kapilarnih cevica, pa voda polako prodire u njih. Papir polako bubri i slino uvelom cvetu koji smo stavili u vodu, polako otvara svoje latice.

Primeri povrinskog napona

Eksperiment: Metal koji pliva Potrebno: posuda sa vodom, upijajudi papir, metalna spajalica, viljuka. Izvoenje ogleda: Na viljuku stavite pare upijajudeg papira a na njega spajalicu. Polako sputajte viljuku u vodu. Posle izvesnog vremena upijajudi papir de se natopiti i potonuti, a spajalica de ostati da pliva na povrini. Zato? U pitanju je delovanje povrinskog napona i on spreava spajalicu da potone.

Primeri povrinskog napona

Evo jo primera: 1. Snimak: Povrinski napon 1 2. Snimak: Povrinski napon 2 Zadatak: U U cev otvorenih krakova, jedna cev prenika 8 mm, a druga 1,2 mm, ulije se voda. Kolika je razlika u nivoima vode zbog delovanja povrinskog napona? Ugao kvaenja je zanemarljiv. Koeficijent povrinskog napona vode je 0,072 N/m, a gustina vode 1000 kg/m3. = 1/2gh1r1 sledi h1=0,0036697 m = 1/2gh2r2 sledi h2=0,024464 m h=h2-h1=2 cm

Jednaina kontinuiteta
Jednaina kontinuiteta glasi: Maseni protok fluida kroz bilo koji popreni presek cevi je isti: Sv = const Ako je fluid nestiljiv, njegova gustina je svuda ista, pa se jednaina kontinuiteta svodi na oblik: Sv = const Iz ove jednaine sledi: Brzina strujanja fluida veda je u uem delu strujne cevi, odnosno tamo gde su strujne linije gude. Snimak: Venturijev efekat

Bernulijeva jednaina
Posmatrajmo sluaj stacionarnog strujanja idealnog nestiljivog fluida u polju Zemljine tee. Zbir statikog, dinamikog i hidrostatikog pritiska ima istu vrednost za svaki popreni presek strujne cevi: p + gh + v2/2 = const Bernulijeva jednaina ima veoma veliku primenu u praksi.

Primeri Bernulijeve jednaine

Neoborivi novid Potrebno: daska, tri iode, metalni novid. Izvoenje ogleda: Zabodite tri iode u sredinu drvene daske i na njihove glavice poloite novid. Zahtevajte od prijatelja da pokuaju da oduvaju novid sa ovog tronoca. To im nede podi za rukom. Zato? Talas vazduha ne moe da zahvati uzane glatke ivice metalnog novida. Zbog naina duvanja on bre prolazi ispod i tu se smanjuje pritisak vazduha, pa novid jo vrde stoji.

Primeri Bernulijeve jednaine

Aerodinamiki paradoks Potrebno: dve olovke, tanji papir. Izvoenje ogleda: Isecite dva listida papira i blago ih savijte. Snano dunite izmeu njih. Listidi de se spojiti, nasuprot oekivanju da de se razdvojiti. Zato? Strujanje vazduha izmeu listova je bre nego sa strane, a po zakonu strujanja to je ono bre, pritisak je manji i obrnuto. Poto je u naem sluaju boni pritisak vedi listovi se priljubljuju.

Primeri Bernulijeve jednaine

Pucanj unazad Potrebno: boca, papirna kuglica. Izvoenje ogleda: Praznu bocu postavite u vodoravan poloaj. U grlid boce stavite malu papirnu kuglicu i pokuajte duvanjem da je ubacite unutra. Umesto u bocu, kuglica vam leti u lice. Zato? Usled duvanja u boci nastaje povien, a ispred grlida snien vazduni pritisak. Kuglica izlede iz boce zbog razlike pritisaka.

Primeri Bernulijeve jednaine

Evo jo nekih primera... Snimak: Bernulijeva jednaina 1 Snimak: Bernulijeva jednaina 2

Literatura
Boidar iid: Kurs opte mehanike, fizika mehanika graevinska knjiga, Beograd, 1987. Dr Agne Kapor, dr Sonja Skuban, dr Dragan Nikolid: Eksperimentalne vebe iz termodinamike Novi Sad 2011. Zbirka zadataka iz fizike Farmaceutskobiohemijski fakultet Sveuilita u Zagrebu, Zagreb, 2002. Mali kudni ogledi 2 Tomislav Sendanski www.youtube.com