HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

HIDROSTATIKA

UVOD

Hidrostatika je oblast Hidraulike u kojoj se prou~avaju zakoni mirovanja te~nosti kao

i dejstvo mirne te~nosti na potpuno ili delimi~no potopljena ~vrsta tela.
Budu}i da se te~nost nalazi u stanju mirovanja, to se u njoj ne mogu javiti sile
viskoznosti pa se te~nost u miru pona{a kao da je savr{ena. Zato, na te~nost u mirovanju
mogu da deluju od povr{inskih sila samo sile pritiska, pri ~emu je elementarna pritisna sila
r r
dP = − p ⋅ dA
r
Ova sila deluje na svaku povr{inicu dA povr{ine A koja opkoljava zapreminu V.
^esto se povr{ina A naziva spolja{njom povr{inom posmatrane zapremine V te~nosti. U
hidrostatici se pod spolja{njom povr{inom te~nosti smatra ne samo povr{ina koja razdvaja
te~nost od gasne sredine ili ~vrste povr{ine, ve} i povr{ina koja opkoljava zami{ljeno
izdvojenu zapreminu te~nosti iz ukupne zapremine te~nosti. Sile pritiska postoje u te~nosti
bilo da ona miraje bilo da se kre}e. Zato se pritisak u mirnoj te~nosti naziva
HIDROSTATI^KIM PRITISKOM.
Te~nost u mirovanju izlo`ena je dejstvu i zapreminskih sila i to uvek dejstvu sile
Zemljine te`e. U specijalnim slu~ajevima te~nost mo`e biti izlo`ena i dejstvu sila inercije,
na primer za vreme relativnog mirovanja.

1.1. HIDROSTATI^KI PRITISAK I NJEGOVA SVOJSTVA

Sila izazvana hidrostati~kim pritiskom ima dva va`na svojstva:

a) ona deluje uvek u pravcu normale na povr{inu, i
r
b) ima istu vrednost bez obzira kako je povr{inica dA orijentisana, jer hidrostati~ki
r
pritisak ima istu vrednost u svim pravcima koji prolaze kroz te`i{te povr{inice dA .
r
Prvo svojstvo je o~igledno. Kad bi sila pritiska dP delovala pod nekim uglom prema
r r
normali n na pritisnutu povr{inicu dA , tada bi se ona mogla razlo`iti na normalnu i
tangentnu komponentu. Tangentna komponenta bi izazvala kretanje deli}a te~nosti i ona,
dakle, ne bi mirovala. Prema tome, te~nost u miru pritiska okva{enu povr{inu samo
normalnom silom ~iji intenzitet, zavisi od prirode te~nosti, veli~ine povr{ine i dubine
potopljenosti njenog te`i{ta.

Slika 1. Elementarna pritisna sila

Drugo svojstvo nije o~igledno i zato }e se dokazati. Ovo drugo svojstvo pritisne sile
~esto se naziva OSNOVNOM TEOREMOM HIDROSTATIKE. Obi~no se dokaz izvodi za
tri razli~ita pravca, mada se kroz proizvoljnu ta~ku u mirnoj te~nosti mo`e postaviti bezbroj
ravnih povr{ina pod razli~itim uglovima u odnosu na jedan unapred izabran pravac.

1
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Da bi se ovo svojstvo dokazalo, posmatra}e se elementarna zapremina te~nosti u

obliku tetraedra MBED sa ivicama dx, dy i dz koje su paralelne koordinatnim osama
usvojenog koordinatnog sistema (slika 2.).

Slika 2. Dokaz karakteristike hidristati~kog pritiska

Masa te~nosti u tetraedru je:

1
dm = ⋅ ρdxdydz
6
Budu}i da se neizmereno mali uo~eni tetraedar koji je izdvojen iz ukupne te~nosti,
nalazi u stanju mirovanja, to za isti va`e uslovi ravnote`e:
∑ FX = 0; ∑ FY = 0; ∑ FZ = 0
Na svaku od povr{inica tetraedra deluje okolna te~nost povr{inskim pritisnim
silama. Na povr{inice MED, MBD i MBE deluju redom sile:
1
dPX = p X ⋅ dA X = p X ⋅ dydz,
2
1
dPY = p Y ⋅ dA Y = p Y ⋅ dxdz,
2
1
dPZ = p Z ⋅ dA Z = p Z ⋅ dxdy,
2
a na kosu povr{inicu BED sila
dPn = p n dA n ,
gde su pX, pY, pZ, i pn - hidrostati~ki pritisci na ovim povr{inama. Smatra se da se vrednost
pritiska ne menja po odgovaraju}oj povr{inici, jer su one neizmerno male.
Na posmatrani tetraedar deluje i zapreminska sila, koja iznosi
r 1 r
Fdm = ρFdxdydz ,
6
r
gde je F rezultuju}a zapreminska sila koja deluje na jedinicu mase te~nosti i ~ije su
projekcije X, Y, Z.

Zato jedna~ina ravnote`e ovih sila, na primer, u pravcu ose Oy glasi:

1
∑ FY = p Y dA Y − p n dA n cos(n, y) + ρYdxdydz = C.
6

Kako je
2
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

1
dA Y = dxdy = dA n cos(n, y),
2
bi}e
1
p Y − p n + ρYdy = 0 .
3
Ako se predpostavi da se tetraedar MBED smanjuje i da te`i ta~ki M, onda }e i
masa te~nosti u njemu te`iti nuli, pa }e se u tom slu~aju dobiti da je
pY − pn = 0 ili pY = pn .
Ravnote`ne jedna~ine u pravcu druge dve ose dovele bi do relacija:
pX = pn i pZ = pn
te se kona~no mo`e napisati da je
pX = pY = pz = pn .
Po{to su dimenzije dx, dy, dz tetraedra usvojene proizvoljno, to je i nagib
povr{inice BED proizvoljan pa je, prema tome, i pritisak u ta~ki M (s obzirom na grani~ni
proces) isti u svim pravcima iz kojih se dolazi u ta~ku M. Dakle, bi}e:
p X = p Y = p z = p n = p,
~ime je drugo svojstvo hidrostati~kog pritiska dokazano.

1.2. JEDNA^INE MIROVANJA TE^NOSTI

Da bi se izvele jedna~ine mirovanja te~nosti u op{tem slu~aju, posmatra}e se uslovi

ravnote`e elementarne zapremine te~nosti u obliku paralelopipeda ivica dx, dy i dz, koji je
izdvojen iz proizvoljne kona~ne zapremine te~nosti, koja se nalazi u stanju mirovanja
(slika 3.).
Da bi te~nost u paralelopipedu bila u stanju mirovanja, mora da budu zadovoljeni
uslovi ravnote`e svih sila u pravcu koordinatnih osa: ∑ FX = 0; ∑ FY = 0; ∑ FZ = 0 .
(Jedna~ine momenta su zadovoljene, jer je paralelopiped neizmerno mali).

Slika. 3. Ravnote`a deli}a te~nosti

Na bo~nu stranu BCDE paralelopipeda deluje okolna te~nost elementarnom

pritisnom silom
dP = p ⋅ dx ⋅ dz ,
gde je p - srednji hidrostati~ki pritisak na ovoj strani paralelopipeda (pritisak r je
konstantan po povr{ini BCDE jer je ona neizmerno mala).
Sila pritiska okolne te~nosti koja deluje na bo~nu stranu B’C’D’E’paralelopipeda
iznosi
3
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

dP ' = p ' ⋅ dx ⋅ dz
gde je p’ - srednji hidrostati~ki pritisak na ovoj strani.

Kako je p=p(x,y,z), to se pri prelasku sa jedne bo~ne strane na drugu pritisak

promeni samo zbog pomeranja u pravcu y pse za dy. Zato se mo`e napisati da je
∂p
p' = p + dy,
∂y
te je sila pritiska na ovoj povr{inici
∂p
dP' = ( p + dy) dx dz.
∂y

Na paralelopiped deluje i ukupna zapreminska sila

r r
Fdm = ρ ⋅ F ⋅ dxdydz ,
te jedna~ina ravnote`e paralelopipeda u pravcu ose y glasi:
∑ FY = dP − dP '+ ρ ⋅ Y ⋅ dxdydz
∂p
tj. p ⋅ dx ⋅ dz − (p + dy) dx dz + ρ ⋅ Y ⋅ dxdydz = 0,
∂y
odakle se, posle sre|ivanja, dolazi do jedna~ine
1 ∂p
Y− = 0.
ρ ∂y

Iz uslova ravnote`e u pravcu druge dve ose dobile bi se analogne jedna~ine; tako
da jedna~ine mirovanja te~nosti glase:
1 ∂p
X− = 0,
ρ ∂x
1 ∂p
Y− = 0,
ρ ∂y
1 ∂p
Z− = 0.
ρ ∂z
Ove jedna~ine nazivaju se Ojlerovim (Buler) jedna~inama za te~nost u mirovanju.
Izvedene tri skalarne diferencijalne jedna~ine mogu da se napi{u i u obliku jedne
vektorske jedna~ine
1
F − grad p=0 ,
ρ
koja predstavlja Ojlerovu vektorsku jedna~inu za te~nost u stanju mirovanja. U njoj je
gradijent pritiska p odre|en kao
∂p r ∂p r ∂p r
grad p = i+ j+ k
∂x ∂y ∂z
Navedene jedna~ine va`e i za gas pri ~emu ρ zavisi od x, y,z.

4
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

1.3. OSNOVNA JEDNA^INA HIDROSTATIKE

Ojlerove jedna~ine predstavljaju sistem od tri parcijalne diferencijalne jedna~ine. Za

prakti~nu primenu, pogodno je da se umesto sistema koristi samo jedna ekvivalentna
∂p ∂p ∂p
jedna~ina, koja ne bi sadr`avala parcijalne izvode , , . Zato se prva jedna~ina
∂x ∂y ∂z
sistema mno`i diferencijalom dx, druga sa dy, a tre}a sa dz i novodobijene jedna~ine
saberu. Dobija se da je:
1 ⎛ ∂p ∂p ∂p ⎞
Xd X + Yd Y + Zd Z − ⎜⎜ dx + dy + dz ⎟ = 0
ρ ⎝ ∂x ∂y ∂z ⎟⎠
gde izraz u zagradi predstavlja totalni prira{taj dp pritiska p(x,y,z). Dakle, kako je
∂p ∂p ∂p
dp = dx + dy + dz
∂x ∂y ∂z
to se prethodna jedna~ina mo`e napisati u obliku
dp = ρ(Xd X + Yd Y + Zd Z ).
Jedna~ina predstavlja OSNOVNU HIDROSTATI^KU JEDNA^INU, kojoj se pokoravaju i
te~nosti i gasovi u miru. Iz ove jedna~ine, kao i iz Ojlerovih jedna~ina, jasno se vidi da
pritisak p i gustina r „upravljaju ravnote`om“ te~nosti i gasova.
Dobijena jedna~ina je diferencijalna jedna~ina, ~ijim se re{avanjem odre|uje
zavisnost p=p(x,y,z), odnosno njenim re{avanjem se nalazi polje pritiska u te~nosti koja
miruje. Ova se jedna~ina primenjuje za re{avanje skoro svih problema hidrostatike, pa se
zato i zove osnovnom jedna~inom hidrostatike.
Po{to je u jedna~ini dp totalni diferencijal, to za slu~aj mirovanja te~nosti ( ρ =const)
i izraz u zgradi na desnoj strani mora da je totalni diferencijal neke funkcije U(x,y,z), pa
va`i jednakost
Xd X + Yd Y + Zd Z = dU
∂U ∂U ∂U
iz koje, s obzirom na izraz za totalni diferencijal dU = dx + dy + dz , funkcije
∂x ∂y ∂z
U(x,y,z) dalje sleduju relacije:
∂U ∂U ∂U
X= , Y= , Z= .
∂x ∂y ∂z
Na osnovu ovih jedna~ina, zaklju~uje se da spolja{nje sile u ovom slu~aju imaju
potencijal, pri ~emu se funkcija U(x,y,z) naziva funkcijom sile. Kao {to je poznato iz
teorijske mehanike funkcija sile odre|ena je izrazom
U(x,y,z)=-ep ,
u kome je ep - potencijalna energija jedinice mase te~nosti.
Prema tome, te~nost se mo`e nalaziti u stanju mirovanja samo kad spolja{nje sile
imaju potencijal (to su konzervativne sile).
Na osnovu ovoga, jedna~ina mo`e da se napi{e i u obliku
dp = ρdU ,
odakle sleduje da na povr{inama U(x,y,z)=const i pritisak p ima konstantnu vrednost. Ovo
zna~i da se povr{ine istog pritiska poklapaju sa povr{inama istog potencijala. Poznato je,
r
da u tom slu~aju, sila F( x, y, z) stoji normalno na povr{ini istog potencijala, odnosno na
povr{ini istog pritiska.

5
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

1.4. MIROVANJE TE^NOSTI U POLJU ZEMLJINE TE@E

Posmatra se sud sa te~no{}u (slika 4.) koji miruje u polju Zemljine te`e. U ta~ki M0,
na visini z0, od proizvoljno izabrane horizontalne ravni O - O poznata je vrednost pritiska
po. U proizvoljno izabranoj ta~ki M na visini z pritisak }e biti p.

Slika 4. Te~nost u polju zemljine te`e

Na svaku jedinicu mase te~nosti u sudu deluje samo sila Zemljine te`e, te je za
slu~aj da je osa z usmerena vertikalno navi{e:
X=0, Y=0, Z=-g.
Ako se ove vrednosti kao projekcije zapreminske sile po jedinici mase uvrste u
osnovnu jedna~inu hidrostatike dobi}e se
dp= -ρgdz
Iz ove diferencijalne jedna~ine neposredno sleduje da su horizontalne ravni
istovremeno i ravni jednakog pritiska, jer je za z=const i p=const zbog dp=0, odnosno
dz=0.
Integracijom iste jedna~ine nalazi se zavisnost pritiska od „dubine“
p= -ρgz + C ,
pri ~emu se, na osnovu poznate vrednosti pritiska u ta~ki Mo, odre|uje vrednost konstante
C kao
C= po+ ρgzo.
Sa ovim je
p= po+ ρg(zo-z)
Deljenjem ove jedna~ine sa ρg dobije se da je
p p
+ z = o + zo ,
ρg ρg
odakle se zaklju~uje da je za sve ta~ke te~nosti u mirovanju
p
+ z = const = H S .
ρg

U prethodnim jedna~inama veli~ine po/ρg i p/ρg imaju dimenziju du`ina pa se zbog

toga nazivaju PIJEZOMETARSKIM VISINAMA. ^lanovi z i zo su GEODEZIJSKE VISINE
ili VISINE POLO@AJA. Na osnovu poslednje jedna~ine mo`e se re}i da je U SVIM
TA^KAMA TE^NOSTI, KOJA MIRUJE U POLJU ZEMLJINE TE@E, ZBIR
PIJEZOMETARSKE I GEODEZIJSKE VISINE KONSTANTAN. Vrednost ove konstante
obele`ena je sa HS i ~esto se naziva HIDROSTATI^KIM NAPOROM.

6
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Ta~ka Mo se obi~no uzima na slobodnoj povr{ini te~nosti, jer je na njoj po=pa, gde je
pa atmosferski pritisak. U tom slu~aju, razlika zo-z predstavlja dubinu h proizvoljne ta~ke M,
pa se prethodna jedna~ina mo`e napisati i u obliku
p=pa + ρgh
koji se najvi{e i koristi u hidrostatici. U ovoj jedna~ini ~lan ρgh predstavlja pritisak stuba
te~nosti visine h. U ta~kama na ve}oj dubini vlada i ve}i pritisak.

1.4.1. DIJAGRAM HIDROSTATI^KOG PRITISKA

Prethodna jedna~ina omogu}ava da se u pojedinim prakti~nim problemima mo`e

nacrtati dijagram hidrostati~kog pritiska na raznim povr{inama koje su pritisnute
te~nostima. Na slikama 5 i 6 prikazano je nekoliko karakteristi~nih slu~ajeva rasporeda
hidrostati~kog pritiska pri ~emu odgovaraju}i dijagrami predstavljaju ili apsolutni pritisak ili
samo pritisak stuba te~nosti (vrednost ~lana ρgh).

Slika 5. Neki karakteristi~ni slu~ajevi rasporeda hidrostati~kog pritiska

Slika 6. Dijagrami rasporeda hidrostati~kog pritiska

1.4.2. GRANI^NA POVR[INA IZME\U TE^NOSTI KOJE SE NE ME[AJU

Ako se u sudu (slika.7) nalaze, na primer, dve te~nosti koje se ne me{aju, i

razli~itih su gustina ρ1 i ρ2, tada }e se one rasporediti jedna iznad druge (slika odgovara
slu~aju ρ1<ρ2). Povr{ina koja ih deli naziva sa grani~nom povr{inom.
Pri prelasku iz ta~ke M u obli`nju ta~ku M1 du` grani~ne povr{ine, mo`e se za
gornju te~nost napisati jedna~ina ravnote`e dp=-ρ1gdz, a za donju dp=-ρ2gdz, odakle je
njihovim izjedna~avanjem
g(ρ1-ρ2)dz=0.

7
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Slika 7. Odre|ivanje grani~ne povr{ine izme|u te~nosti koje se ne me{aju

Kako je u ovom slu~aju ρ1 ≠ ρ2, to mora da bude dz=o, odnosno z=const. Prema
tome, grani~na povr{ina izme|u dve te~nosti koje se ne me{aju a miruju u polju Zemljine
te`e predstavlja horizontalnu ravan.

1.4.3. PASKALOV ZAKON

Ako se u mirnoj te~nosti (slika 8.) uo~e dve ta~ke M1 i M2, da dubinama N1 i N2, u
kojima su pritisci
p1=pa+ρgH1 ,
p2=pa+ρgH2 ,
tada njihova razlika iznosi
p2-p1= ρg(H2-H1).

Slika 8. [ema za dokaz Paskalovog zakona

Neka se na bilo koji na~in promeni, na primer, pove}a pritisak u ta~ki M1 za δp1 , ali
tako da se ravnote`a te~nosti ne naru{i.
Logi~no je pretpostaviti da }e ova promena pritiska izazvati promenu pritiska i u
ta~ki M2 za δp 2 . Po{to je te~nost ostala u stanju mirovanja, to posle ovih promena va`i
hidrostati~ka jedna~ina.
(p2+ δp 2 )-(p1+ δp1 )=ρg(H2-H1) .
S obzirom na prethodnu jedna~inu, mora biti
δp1 = δp 2 ,
te se zaklju~uje, da }e se ista promena pritiska javiti i u ta~ki M2. Prethodna jednakost
predstavlja Paskalov (Pascal) zakon koji glasi: SVAKA PROMENA PRITISKA U BILO
KOJOJ TA^KI TE^NOSTI U STANJU MIROVANJA PRENOSI SE PODJEDNAKO U
SVE TA^KE PROSTORA KOJI TA TE^NOST ZAUZIMA.
Paskalov zakon je vrlo zna~ajan u Hidraulici, jer se na njemu zasniva rad nekih
hidrauli~nih ma{ina, na primer, hidrauli~nih presa.
1.5. RELATIVNO MIROVANJE TE^NOSTI

8
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Ako te~nost miruje u odnosu na zidove suda u kojem se nalazi, ali se istovremeno
zajedno sa sudom kre}e u prostoru, onda se ka`e da te~nost relativno miruje. U
in`enjerskoj praksi se ~esto javljaju slu~ajevi relativnog mirovanja te~nosti: prevoz te~nosti
u auto i vagon-cisternama, centrifugiranje itd.
Pri analizi relativnog mirovanja te~nosti primenjuje se, tako|e, osnovna jedna~ina
hidrostatike, ali se osim sile Zemljine te`e, mora uzeti u obzir i inercijska sila prenosnog
kretanja te~nosti (sa sudom).

1.5.1. TRANSLATORNO KRETANJE SUDA SA TE^NO[]U

r
Sud sa te~no{}u (slika 9.) kre}e se translatorno konstantnim ubrzanjem, a =const.
r
U tom slu~aju na masu te~nosti u sudu deluje pored sile Zemljine te`e m g i sila inercije -
r r
m a , usmerena suprotno od smera vektora ubrzanja a . Zato je tada rezultuju}a
zapreminska sila, ra~unata po jedinici mase te~nosti, odre|ena vektorskim zbirom
r r r
inercijske sile - a i ubrzanja Zemljine te`e g . Dakle, sile g i a odre|uju relativnu
ravnote`u te~nosti u sudu.

Slika 9. Relativna ravnote`a - translatorno kretanje suda sa te~no{}u

r
Kako su u ovom slu~aju, za usvojeni koordinatni sistem, projekcije sile F :
X=0; Y= -a; Z= -g,
to se osnovna jedna~ina hidrostatike
dp = ρ(Xdx + Ydy + Zdz ) ,
u ovom slu~aju svodi na slede}i oblik:
dp = ρ(− ady − gdz ) .
Kada se ova diferencijalna jedna~ina integrali nalazi se polje pritiska u obliku
funkcije
⎛ a ⎞
p = p a − ρg⎜⎜ z + y ⎟⎟ ,
⎝ g ⎠
pri ~emu je konstanta integracije odre|ena iz uslova da je za x=y=z=0 pritisak
atmosferski, tj. p=pa, po{to se koordinatni po~etak nalazi na slobodnoj povr{ini.
Dobijena jedna~ina slu`i za odre|ivanje pritiska u te~nosti koja se zajedno sa
sudom kre}e translatorno konstantnim ubrzanjem. Ona, dakle, va`i za sve ta~ke, pa i za
ta~ke na slobodnoj povr{ini gde je p=pa. Ako se ovaj uslov iskoristi, onda se iz lako nalazi
jedna~ina slobodne povr{ine te~nosti u ovom slu~aju, i ona glasi
a
z = − y,
g
gde je

9
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

a
tgβ = − ,
g
nagib slobodne povr{ine prema horizontalnoj ravni.
Iz izraza za nagib slobodne povr{ine te~nosti, jasno se vidi da je uslov a=const
neophodan da bi te~nost mirovala u odnosu na sud. Ako bi, me|utim, bilo a≠const, te~nost
ne bi mirovala u odnosu na sud, ve} bi slobodna povr{ina stalno menjala svoj polo`aj a
time i celokupna ta~nost.
Na osnovu izraza za nagib, tako|e, sleduje da je
a
tgβ = tg (180 − α) = − tgα = − ,
g
odakle je
a
tgβ = ,
g
r
pa se zaklju~uje da je slobodna povr{ina upravna na pravcu rezultuju}e sile F .
Ovo va`i i za sve ostale povr{ine istog pritiska.

1.5.2. JEDNOLIKO OBRTANJE SUDA SA TE^NO[]U

Ako se cilindri~ni sud pre~nika D=2R, prethodno napunjen te~no{}u gustine r do

r
visine N, obr}e konstantnom ugaonom brzinom ϖ = const, na primer, oko vertikalne ose,
tada }e se, posle izvesnog vremena, sva te~nost u sudu obrtati zajedno sa sudom.
Me|utim, najpre }e se, prilikom dovo|enja suda u obrtno kretanje, obrtati zajedno sa
sudom samo deli}i te~nosti neposredno uz zidove suda, da bi se potom, usled dejstva
unutra{njeg trenja, obrtala i ostala masa te~nosti u sudu. Prema tome, i u ovom slu~aju
te~nost relativno miruje u odnosu na sud.
Na te~nost u ovom slu~aju, pored Zemljine te`e, deluje i centrifugalna sila, koja je
horizontalna. Kako centrifugalna sila po jedinici mase te~nosti iznosi r ϖ 2 , gde je r
udaljenje posmatrane ta~ke od ose obrtawa (r2=x2+y2); to su, za usvojeni koordinatni
r
sistem prema slici 10, projekcije rezultuju}e sile F :
X = ϖ 2 x; Y = ϖ 2 y; Z = −g.

Slika 10. Obrtanje suda sa te~no{}u

10
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Sa ovim vrednostima projekcija, osnovna jedna~ina hidrostatike dobija oblik

dp = ρ(ϖ 2 xdx + ϖ 2 ydy − gdz) ,
odakle se, posle integracije, nalazi raspored pritiska u te~nosti kao
ρϖ 2 2
dp = p a + ( x + y 2 ) − ρgz .
2
Integralska konstanta odre|ena je i ovom prilikom iz uslova da je u koordinatnom
po~etku p=pa, jer se on i ovom prilikom nalazi na slobodnoj povr{ini.
Po{to je na slobodnoj povr{ini te~nosti p=pa, to je njen oblik odre|en jedna~inom
ϖ2 2 ϖ2 2
z= (x + y 2 ) = r ,
2g 2g
{to predstavlja, jedna~inu obrtnog paraboloida.
U dobijenoj jedna~ini za raspored pritiska, ~lan
1 1
Δp ϖ = ρϖ 2 ( x 2 + y 2 ) = ρϖ 2 r 2
2 2
predstavlja pove}anje pritiska usled dejstva centrifugalne sile pri obrtanju, u odnosu
na hidrostati~ki pritisak pri aspolutnom mirovanju. Budu}i da je ovo pove}anje srazmerno
kvadratu rastojanja od ose obrtanja te~nosti i kvadratu ugaone brzine, onda mo`e da ima
vrlo veliku vrednost. Zato se ovo saznanje vrlo ~esto koristi u tehni~koj praksi kao, na
primer, pri centrifugalnom livenju (prilikom izrade be{avnih cevi), kod centrifugalnih pumpi;
za ubrzano razdvajanje dveju te~nosti (kod septaratora), itd.
Analizom jedna~ine zaklju~uje se da je neophodno da ugaona brzina obrtanja suda
bude konstantna, jer }e samo u tom slu~aju te~nosti mirovati u odnosu na sud.
Ako se, uz predpostavku da za vreme obrtanja suda nije do{lo do prelivanja
te~nosti preko njegovih ivica, izjedna~e zapremine te~nosti koje odgovaraju sudu pre i za
vreme obrtanja,
1
R 2 πH = R 2 πH o + R 2 πH R ,
2
do}i }e se do relacije
1
H = Ho + HR ,
2
pri ~emu je, za zapreminu paraboloida kori{}en poznati obrazac, po kome je zapremina
paraboloida jednaka polovini zapremine cilindra u kome je paraboloid upisan.
Dobijena relacija pokazuje da se te~nost u sredini suda spustila za onoliko za
koliko se popela uz zidove suda.

1.6. PRITISAK TE^NOSTI NA RAVNE POVR[INE

Posmatra}emo dejstvo te~nosti na povr{inu A koja le`i u ravni kosog zida nekog
rezervoara, koji sa horizontalom zaklapa ugao α. Te~nost deluje na povr{inu zida
rezervoara samo sa jedne strane, a sa druge strane je atmosferski pritisak. Iznad te~nosti,
tako|e, vlada atmosferski pritisak pa.
U proizvoljnoj ta~ki M povr{ine A (slika 11.) nadpritisak ima vrednost
p − p a = ρgz ,
pa na elementarnu povr{inu dA, koja obuhvata ta~ku M, deluje elementarna sila pritiska
te~nosti
dp = ρgz ⋅ da .

11
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Slika 11. Pritisak te~nosti na ravnu povr{inu

r
Svaka od elementarnih sila pritiska dP normalna je na odgovaraju}oj povr{inici dA
povr{ine A. Kako su normale u svim ta~kama ravne povr{ine me|usobno paralelne, to
r
skup sila dP predstavlja sistem paralelnih sila, pa }e i rezultuju}a sila ovog sistema biti
upravna na povr{inu A, sa smerom ka povr{ini - smer unutra{nje normale. Po{to je u
ovom slu~aju odre|en i pravac i smer rezultuju}e sile potrebno je jo{ samo na}i intezitet i
napadnu ta~ku.
Pogodnije je da se koordinate napadne ta~ke ove sile odre|uju prema osama u i v u
samoj ravni povr{ine A. Tada osa u predstavlja presek ravni u kojoj le`i povr{ina A sa
slobodnom povr{inom te~nosti, a osa v je normalna na osu u. Pri tome va`i relacija
z = v ⋅ sin α
gde z ozna~ava dubinu na kojoj ta~ka M le`i u odnosu na slobodnu povr{inu te~nosti.
Sila pritiska te~nosti na povr{inu A, dakle, iznosi
P = ∫ ρgzdA = ρg sin α ∫ vdA
A A
Ovaj drugi integral u izrazu za silu predstavlja stati~ki moment povr{ine A prema osi
u i jednak je

A
∫ vdA = v C A
gde je vc - rastojanje te`i{ta C povr{ine A od ose u.
Prema tome, sila pritiska te~nosti na ravnu povr{inu iznosi
P = ρgv C sin αA = ρgz C A = p C A .

Dakle, SILA PRITISKA NA RAVNU POVR[INU JEDNAKA JE PROIZVODU IZ

PRITISKA TE^NOSTI U TE@I[TU C POVR[INE I SAME POVR[INE.

Pritisak te~nosti u najvi{oj ta~ki V povr{ine A iznosi pB= ρgz B , a u najni`oj ta~ki E je
pE= ρgz E . O~igledno je da je pE>pB jer je zE>zB, pa je dijagram pritiska te~nosti du` bilo kog
pravca po povr{ini A paralelnog osi v oblika trapeznog kontinualnog optere}enja. Zato sila
r
pritiska P , kao rezultanta ovog optere}enja, ne deluje u te`i{tu C povr{ine A, ve} ispod
te`i{ta, na primer, u ta~ki D.
r
Za odre|ivanje polo`aja D napadne ta~ke sile P , koristi se Varinjonova teorema
prema kojoj je moment rezultante za neku osu (ta~ku, ravan) jednak zbiru momenta
komponenti za istu tu osu (ta~ku, ravan).
Ako se ova teorema primeni za osu u bi}e:
P ⋅ v D = ∫ vdP = ρg sin α ∫ v 2 dA ,
A A
odakle je tra`eno rastojanje

12
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

1 I
vD =
vCA A ∫ v 2 dA = U ,
AvC
jer integral u ovom izrazu predstavlja moment inercije povr{ine A prema osi u koji se
posredstvom [tajnerove teoreme mo`e napisati kao
I U = I C + AvC2 ,
gde je Ic - moment inercije povr{ine A za te`i{nu osu ξ , paralelnu osi u.
Sa ovim se kona~no dobija da je
I
vD = vC + C .
AvC
Iz izraza se vidi da napadna ta~ka pritisne sile uvek le`i ispod te`i{ta C povr{ine A.
Razlika u dubinama,
___
I
CD = Δv C = C ,
AvC
je sve manja {to je te`i{te povr{ine A na ve}oj dubini ispod slobodne povr{ine te~nosti.
Razume se, ta~ke D i C se poklapaju kad je pritisnuta povr{ina horizontalna.
r
Na osnovu izvedenih izraza, tako|e, sleduje da vrednost sile pritiska P te~nosti i
polo`aj vD njene napadne ta~ke ne zavise od ugla α nagiba povr{ine A prema slobodnoj
povr{ini. Naime, ni{ta se ne bi promenilo kad bi se ravan povr{ine A okrenula oko te`i{ne
ose ξ , za neki proizvoljni ugao.
Za slu~aj da povr{ina A le`i u vertikalnoj ravni, tada se ose v i z poklapaju, te je
I
zD = zC + C .
Az C
Pritisak te~nosti na horizontalna dna sudova predstavlja specijalni slu~aj (slika 12).
Tada je
dP = ρgh ⋅ dA .

Slika 12. Pritisak te~nosti na horizontalna dna sudova

Kako je visina h ista za sve elemente dA povr{ine A dna sudova i kako je A isto za
sve oblike sudova, to je sila pritiska te~nosti na dno bilo kog suda
P = ρghA .
Iz ovog izraza sledi da sila pritiska na dno sudova istih povr{ina ne zavisi od oblika
suda. Ovaj stav predstavlja poznat Paskalov hidrostati~ki paradoks.

1.7. PRITISAK TE^NOSTI NA KRIVE POVR[INE

Rezervoari za ~uvanje ili transport te~nosti naj~e{}e se, s obzirom na stabilnost

konstrukcije, izvode u obliku cilindra kru`nog ili elipsastog popre~nog preseka ili su
sfernog oblika. Dakle, povr{ine ovih rezervoara su krive povr{ine. Tako|e se spolja{nje
strane raznih pregrada - brana izvode kao krive povr{ine razli~itih oblika. Zbog toga je i
potrebno utvrditii dejstvo ta~nosti na krive povr{ine.

13
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Neka je neka kriva povr{ina A (koja, na primer, predstavlja deo omota~a nekog
rezervoara) izlo`ena dejstvu te~nosti sa jedne strane, dok je sa druge strane atmosferski
pritisak (slika 13). I na slobodnoj povr{ini te~nosti vlada atmosferski pritisak.

Slika 13. Dejstvo te~nosti na krivu povr{inu

Na elementarnu povr{inu dA povr{ine A, koja obuhvata ta~ku M na dubini z, deluje

sila pritiska te~nosti
r r r
dP = −(p − p a )dA = −ρgzdA .
Ona je normalna na povr{inicu dA a deluje u pravcu unutra{nje normale. Kako kod
krive povr{ine normale na pojedine elementarne povr{ine dA nisu paralelne niti su istog
r
smera, to ni sile dP nisu me|u sobom paralelne pa se za odre|ivanje ukupne pritisne sile
mora koristiti vektorski ra~un.
Da bi se odredila ukupna sila pritiska te~nost na povr{inu A, projektova}e se prvo
r
elementarna sila pritiska dP na pravce koordinatnih osa usvojenog koordinatnog sistema
0xyz. Projekcije ove sile iznose:
dPx = ρgzdA cos α
dP y = ρ gzdA cos β
dPz = ρgzdA cos χ
gde su α, β, i γ uglovi koje gradi unutra{nja normala na povr{inici dA sa kdA koordinatnim
osama. Kako je dalje
dA cos α = dA x ,
dA cos β = dA y
dA cos χ = dA z
gde su dAx, dAy, dAz projekcije povr{ine dA na odgovaraju}e koordinatne ravni, to se dobija
kona~no
dPx = ρgzdA x
dPy = ρgzdA y
dPz = ρgzdA z .
Ovi obrasci su isti po obliku sa izrazom kojim je odre|en intenzitet elementarne sile
pritiska na ravnu povr{inu. Zato se, po{to {to su dAx i dAy ravne povr{ine, mogu odmah
napisati obrasci za izra~unavanje projekcija Px i Py kao.
PX = ρgz CX A X , PY = ρgz CY A Y ,
u kojima su zcx i zcy rastojanja te`i{ta projekcija Ax i Ay povr{ine A od slobodne povr{ine. I
obrazac za odre|ivanje inteziteta elementarne sile mo`e da se koristi za nala`enje
r r
napadnih ta~aka Dx i Dy sila PX i PY , ali u odnosu na projekciju Ax i Ay, povr{ine A.
Vertikalna projekcija sile pritiska te~nosti iznosi
PZ = ρg ∫ zdA z
AZ

14
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Budu}i da Az predstavlja, prema slici 13. , elementarnu zapreminu te~nosti iznad

povr{inice dA do njene projekcije na slobodnu povr{inu, to je
PZ = ρgV .
U ovom izrazu, V predstavlja zapreminu te~nosti izme}u krive povr{ine A i njene
projekcije Az na slobodnoj povr{ini. Sila Pz deluje u te`i{tu zapremine V i usmerena je
nani`e ako je zapremina V ispunjena te~no{}u, odnosno navi{e ako zapremina V nije
ispunjena te~no{}u.
r r r
Komponente Px , Py i Pz ne seku se uvek u jednoj ta~ki, te za svo|enje ovih sila na
rezultantu va`e poznati principi statike krutog tela.

1.7.1. PRITISAK TE^NOSTI NA ZIDOVE CEVI

Posmatrajmo vertikalnu cev (slika. 14) u kojoj te~nosti miruje

Slika 14. Dejstvo te~nosti na zidove cevi

Na uo~eni elementarni deo cevi, izme|u dva bliska preseka na rastojanju dz, deluje
elementarna horizontalna sila pritiska te~nosti
dPX = ρgzdA X = pDdz ,
gde je
D - unutra{nji pre~nik cevi, a
P - pritisak te~nosti u cevi na dubini z od slobodne povr{ine. Ovoj sili se suprotstavlja sila
otpora zidova cevi (na istezanje),
2dFw = 2σδC dz .
Izjedna~avanjem ovih sila, dolazi se do obrasca za izra~unavanje najmanje debljine
zida cevi.
pD
δC = ,
2σ
koji je poznat kao Mariotova (Mariotte) formula. U ovoj formuli σ predstavlja dozvoljeni
napon na istezanje materijala cevi.
Prethodni obrazac koristi se za prora~un debljine zida cevi i u slu~aju kada kroz nju
struji te~nost. Samo se tada pod p podrazumeva maksimalni pritisak koji se javlja u toj
cevi, odnosno u posmatranoj deonici cevovoda. Ovako izra~unata debljina zida cevi
obi~no se uve}ava za iznose koji uzimaju u obzir koroziju cevi, na~in njene izrade i uslove
pod kojima se one eksploati{u.

15
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

1.8. ARHIMEDOV ZAKON, PLIVANJE TELA

Na svaku uo~enu povr{inicu dA povr{ine A deluje, kao {to je ve} re~eno,

elementarna sila pritiska dP=pdA i to sa smerom ka povr{inici koju te~nost kvasi. Ako se
u te~nosti nalazi neko telo zapremine V onda okolna te~nost, tako|e, deluje pritisnom
silom dP=pdA na svaku povr{inicu dA povr{ine A potopljenog tela ili njegovog dela. Od
interesa je da se odredi ukupna sila pritiska kojom te~nost deluje na potpuno potopljeno
telo.
Ta }e se sila odrediti za telo proizvoljnog oblika zapremine V, koje je potpuno
potopljeno u te~nosti gustine r (slika.15). Budu}i da je pritisak u svim ta~kama mirne
te~nosti na istoj dubini jednak, to je ukupno horizontalno dejstvo te~nosti na ovo telo
jednako nuli; odnosno horizontalne sile se uzajamno poni{tavaju.

Slika 15. Dejstvo te~nosti na potpuno potopljeno telo

Na donji deo tela (ispod zami{ljene prese~ne ravni AB) deluje te~nost vertikalnom
silom, koja iznosi
Pz' = ρgVAA 'B'BEA
i usmerena je navi{e.
Na gornji deo tela, te~nost deluje silom.
Pz'' = ρgVAA 'B'BNA ,
koja je usmerena nani`e.
Razlika ovih sila
Pz' − Pz'' = ρg(VAA 'B'BEA − VAA'B'BNA ) = ρgv
predstavlja ukupno dejstvo te~nosti na potopljeno telo.
Dakle, na potopljeno telo zapremine V te~nost deluje rezultuju}om silom pritiska
P = ρgV ,
koja je, kao {to se vidi, jednaka proizvodu iz zapremine tela, gustine te~nosti i ubrzanja
Zemljine te`e. Ova se sila ~esto naziva SILOM POTISKA ili ARHIMEDOVOM SILOM, jer
je gornju teoremu prvi iskazao Arhimed re~ima: „Svako telo potopljeno u te~nosti trpi silu
koja je jednaka te`ini telom istisnute te~nosti“.
Potisak trpe sva tela potopljena u te~nosti ili u gasnoj sredini (vazdu{ni baloni).
Napadna ta~ka ove sile le`i u te`i{tu D zapremine potopljenog tela.
r
Na potopqeno telo deluje i sila G Zemljine te`e, koja je, tako|e, vertikalna i
usmerena nani`e, a napadna ta~ka joj je u te`i{tu C tela. Prava linija koja spaja ta~ke D i
C zove se OSOM PLIVANJA. Zavisno od veli~ina ovih sila mogu da nastupe slede}a tri
slu~aja:
a) G = P; telo lebdi u te~nosti na onoj dubini na kojoj ga postavimo (uslov je
ρ = const )
b) G > P; telo tone sve do neke prepreke, i

16
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

c) G < P; telo izronjava sve dotle dok se sila kojom te~nost deluje na deo tela koji
je potopljen u te~nosti ne izjedna~i sa silom G. Tada se ka`e da telo pliva na
povr{ini te~nosti.
Za ravnote`u potpuno potopljenog tela u te~nosti, pored jednakosti G=P, potrebno
je jo{ da napadna ta~ka D potiska i te`i{te C tela le`e na istoj vertikali. U protivnom bi se
pojavio spreg koji bi okretao telo sve dok se ta~ke D i C ne na|u na istoj vertikali. Da bi
ova ravnote`a bila STABILNA potrebno je da centar potiska D le`i iznad te`i{ta C tela, jer
r
samo u tom slu~aju, pri izvo|enju tela iz ravnote`nog polo`aja, novonastali spreg sila P i
r
G vra}a telo u po~etni polo`aj.

Uslovi za stabilnost pri plivanju delimi~no potopljenih tela (razni plovni objekti:
~amci, brodovi i sl.) mnogo su slo`eniji.

17
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

2. OSNOVNI HIDRAULI^NI POJMOVI

Kao {to je ve} re~eno, te~nost se u Hidromehanici pa samim tim i u Hidraulici

posmatra kao neprekidna lako deformabilna sredina. Pri tome se kinematika te~nosti bitno
razlikuje od kinematike krutog tela, jer se te~nost sastoji iz neizmerno velikog broja deli}a
koji se kre}u jedan u odnosu na drugi, po razli~itim putanjama i, strogo gledaju}i, svaki po
svom zakonu. ^ak se i na osnovu vizuelnog posmatranja te~nosti za vreme kretanja mo`e
zaklju~iti da je proces kretanja ta~nosti vrlo slo`en, tako da ni do dan danas mnogi
problemi u vezi sa kretganjem te~nosti (a pogotovu gasova) nisu u potpunosti obja{njeni
niti re{eni. Zbog toga se prou~avanje kretanja te~nosti obavlja, uglavnom, uz izvesne
predpostavke koje olak{avaju analizu pogotovu sa matemati~ke ta~ke gledi{ta. Razumljivo
je da je kretanje te~nosti uslovljeno spolja{njim i unutra{njim silama koje deluju na te~nost
za vreme kretanja.
Pored pritiska p i gustine ρ , koji odre|uju stanje mirovanja, pri kretanju te~nosti
r
pojavljuje se i brzina v kao veli~ina koja karakteri{e dinami~ko stanje te~nosti. S obzirom
na pretpostavku o neprekidnosti prostora koju te~nost ispunjava pri preme{tanju deli}a
te~nosti iz jedne u obli`nju sasvim blisku ta~ku, brzina i pritisak }e se izmeniti za sasvim
malu vrednost. Prema tome brzina i pritisak se smatraju neprekidnim funkcijama
koordinata (i vremena ako se menjaju u istoj ta~ki u toku vremena). Zato se prou~avanje
kretanja ta~nosti svodi na odre|ivanje vektora brzine
r r
v = v( x, y, z, t ) ,
ili njenih projekcija
v x = v x ( x , y, z , t ) , v y = v y ( x, y, z, t ) , v z = v z ( x , y, z , t ) ,
i pritiska
p = p( x, y, z, t ) .
Zbog toga je neophodno raspolagati istim brojom odgovaraju}ih jedna~ina.
Hidromehanika raspola`e ovim jedna~inama, kojima je, uz po~etne i grani~ne
uslove, definisano izotermsko kretanje te~nosti. To su vrlo slo`ene jedna~ine i mogu se
re{iti samo u malom broju slu~ajeva. Zbog neophodnosti re{avanja mnogobrojnih
prakti~nih problema, u Hidraulici se ne prou~ava kretanje pojedinih deli}a te~nosti, niti se
nalazi ta~an raspored brzine u prostoru, ve} se posmatra kretanje te~nosti kao celine,
uglavnom u jednom pravcu koji se naziva GLAVNI PRAVAC KRETANJA. Kretanja u
ostalim pravcima se zanemaruju. Pri tome se ra~una sa srednjim vrednostima svih fizi~kih
veli~ina koje karakteri{u kretanje te~nosti.

2.1. VRSTE KRETANJA TE^NOSTI

Podela kretanja te~nosti na pojedine vrste mo`e da se izvr{i na razne na~ine,

zavisno od toga u odnosu na {ta se vr{i ta podela. Pre svega, kretanje te~nosti u odnosu
na vreme mo`e da bude ustaljeno (stacionarno) ili neustaljeno (nestacionarno).
r
Ako se u posmatranoj ta~ki prostora, u kome se te~nost kre}e, brzina v (i prisak p)
r
menja u toku vremena, tj. v ne zavisi samo od koordinata ta~ke ve} i od vremena, onda
se takvo kretanje te~nosti naziva NEUSTALJENIM KRETANJEM. Ovo zna~i, da }e mesto
r
deli}a u nekoj proizvoljnoj ta~ki M1, u kojoj je on imao brzinu v1 i pritisak p1, zauzeti u
r
slede}em trenutku vremena neki drugi deli} druge brzine v 2 i pritiska p2.
Kretanje kod koga se u svakoj ta~ki (strujnog) prostora brzina, pritisak i ostale
fizi~ke veli~ine ne menjaju u toku vremena, mada u raznim ta~kama imaju razli~ite
vrednosti, naziva se USTALJENIM KRETANJEM. U tom slu~aju je

18
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

r r
v = v( x, y, z) ; p = p( x, y, z) .
O~igledan primer ustaljenog i neustaljenog kretanja pru`a isticanje te~nosti iz suda
kroz otvor na dnu pri stalnom (ustaljenom) i promenljivom (neustaljenom) nivou te~nosti u
njemu.
r
Na osnovu izraza vidi se da brzina v zavisi od koordinata, tj. od polo`aja ta~ke u
prostoru. No, brzina mo`e da zavisi i od vremena. Zato se prostor u kome se posmatra
brzina naziva poljem vektora brzine ili STRUJNIM POLJEM. Ovo polje je vektorno, jer je
brzina vektor. Polje pritiska je skalarno, jer je pritisak skalarna veli~ina. Kod neustaljenog
strujanja, polje vektora brzine je promenljivo polje; za slu~aj ustaljenog strujanja ovo polje
se ne menja.
Ustaljeno strujanje mo`e da bude: jednoliko (ravnomerno) i nejednoliko
(neravnomerno).
Kod JEDNOLIKOG STRUJANJA polje vektora brzine ne menja se du` strujnog
toka. Naime, u odgovaraju}im ta~kama bilo koja dva upravna preseka na strujni tok, brzina
ima istu vrednost, mada se brzine u raznim ta~kama istog preseka me|u sobom razlikuju.
Ovo zna~i da se ni proto~ni presek ne sme menjati du` strujnog toka, tj. du` glavnog
pravca strujanja. Pri tome je i srednja brzina strujanja nepromenjena du` toka, a ubrzanje
deli}a te~nosti jednako je nuli. Strujanje u kanalima jednake dubine i nepromennjivog
preseka, kao i strujanje kroz prave cevi konstrantnog popre~nog preseka ako se i
hrapavost ne menja du` cevi primeri su jednolikog kretanja te~nosti.

NEJEDNOLIKO STRUJANJE se odlikuje promenljivom srednjom brzinom, odnosno

promenljivim popre~nim presecima strujnog toka du` cevi. Strujanje kroz konusne cevi
predstavlja, na primer, nejednoliko kretanje te~nosti.
U odnosu na sile koje izazivaju kretanje te~nosti, ono mo`e da bude: kretanje sa
slobodnom povr{inom (otvoreni tok) i kretanje bez slobodne povr{ine (naporno kretanje).
Kretanje u otvorenim tokovima (reke i kanali) je primer prve vrste strujanja. Ovakvo
kretanje se mo`e ostvariti i u cevima, ako te~nost ne ispunjava cev potpuno, kao {to je to
slu~aj kod kanalizacijskih cevovoda. Ovo se kretanje ostvaruje pod dejstvom sile Zemljine
te`e. Kod STRUJANJA SA SLOBODNOM POVR[INOM pritisak te~nosti je na njenoj
povr{ini konstantan du` toka i iznosi p=pa.
Strujanje pri kome je te~nost ograni~ena ~vrstim povr{inama sa svih strana i gde
te~nost potpuno ispunjava zatvoreni strujni prostor, predstavlja STRUJANJE BEZ
SLOBODNE POVR[INE. U tom slu~aju se pritisak te~nosti menja du` toka i, zavisno od
slu~aja, mo`e da bude ve}i ili manji od atmosferskog. Ovakvo kretanje te~nosti nastaje
kao posledica razlike u pritiscima, koja je rezultat razlike u visnama po~etnog i krajnjeg
preseka strujnog toka (vodotoranj i cevni razvod), ili je, {to je naj~e{}e, rezultat rada
strujne ma{ine (hidrauli~ke pumpe).
U cevovodima, hidrauli~nim pumpama i drugim hidrauli~nim komponentama
ostvaruju se naporna strujanja, koje su i predmet prou~avanja tzv. ma{inske Hidraulike.
Beznaporna strujanja prou~avaju se u tzv. otvorenoj, gra|evinskoj Hidraulici - Hidrotehnici,
i ovde se razmatraju samo najprostoji slu~ajevi (na primer, prelivi).

2.2. POJAM O VLAKNASTOM KRETANJU TE^NOSTI

Ako se na slobodnu povr{inu te~nosti uspe sitan prah aluminijuma, onda se golim
okom mo`e videti da se ~estice praha kre}u i to skupa sa deli}ima te~nosti. Pri tome
~estice praha opisuju svoje putanje, koje se poklapaju sa putanjama deli}a te~nosti na

19
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

povr{ini. Mo`e se zaklju~iti da se i deli}i te~nosti u njenoj unutra{njosti, tako|e, kre}u i to

svaki po svojoj putanji, kao i to da se cela posmatrana masa te~nosti kre}e.
PUTANJA ili TRAJEKTORIJA nekog deli}a te~nosti predstavlja geometrijsko mesto
niza ta~aka uzastopnih polo`aja koje taj deli} zauzima pri kretanju kroz strujni prostor.
Pored putanje, u geometrijske karakteristike strujnog toka spada i strujnica.
STRUJNICA ili STRUJNA LINIJA (slika.16) je kriva linija u ~ijim se ta~kama pripadaju}i
vektor brzine poklapa sa pravcem tangente na tu liniju u posmatranom trenutku vremena.

Slika 16. Strujnice

Iz navedenih diferencija sleduje razlika izme}u putanje i strujnice. Strujnicu

sa~injavaju razni deli}i te~nosti, pri ~emu skup strujnica posmatranog strujanja karakteri{e
pravac i smer strujnog toka u datom trenutku vremena. Dakle, strujnice daju bolju
predstavu o strujnom polju. Samo se pri ustaljenom strujanju strujnica poklapa sa
trajektorijom a ne menja svoj oblik tokom vremena.
Ako se u te~nosti koja struji uo~i elementarna povr{ina dA, koju opkoljava zatvorena
linija (Slika.17) i ako se kroz sve ta~ke te linije povuku strujnice, tada skup povu~enih linija
~ini cilindri~nu povr{inu koja prestavlja omota~ STRUJNOG VLAKNA (elementarne
strujne cevi).

Slika 17. Strujno vlakno

Strujno vlakno pri ustaljenom strujanju ima slede}a svojstva:

1. Oblik strujnog vlakna je postojan, jer se i oblik strujnica koje ga ~ine ne menja
vremenom.
2. Deli}i te~nosti jednog strujnog vlakna ne mogu da pre|u u susedno strujno
vlakno. Omota~ strujnog vlakna pona{a se, dakle, kao nepropustljiva ~vrsta
povr{ina, a samo strujno vlakno predstavlja samostalni elementarni tok te~nosti.
3. Zbog veoma malog popre~nog preseka dA strujnog vlakna smatra se da brzina
r
v ima istu vrednost u svim ta~kama tog preseka dA. Ona je normalna na
odgovaraju}em preseku, jer je tangentna na strujnicama. Razume se, brzina se
menja od preseka do preseka du` jednog strujnog vlakna, kao i pri prelasku sa
jednog na drugo vlakno.
Ako se u struji te~nosti (Slika 18.) uo~i kona~na povr{ina A, ~iji rub ~ini zatvorena
kriva L, i ako se kroz sve ta~ke krive L povuku strujnice, dobi}e se STRUJNA CEV.
Presek A strujne cevi jednak je zbiru elementarnih preseka dA strujnih vlakana koja ~ine
strujnu cev.

20
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Slika 18. Strujna cev

I omota~ strujne cevi se pona{a kao nepropustljiva ~vrsta povr{ina, odnosno kao
stvarna tehni~ka cev. Zbog toga se u Hidraulici pretpostavlja da se tokovi kona~nih
razmera mogu posmatrati kao skup veoma velikog broja strujnih vlakana neizmerno malih
preseka. Drugim re~ima, strujna cev, kroz koju proti~e neka te~nost, sastoji se iz bezbroj
strujnih vlakana.

2.3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE TOKA TE^NOSTI

Pod osnovnim karakteristikama strujnog toka te~nosti i Hidraulici podrazumevaju

se: `ivi presek, protok, srednja brzina, okva{eni obim i hidrauli~ni radijus.

2.3.1 @IVI PRESEK

Pri prou~avanju kretanja te~nosti uvodi se pojam `ivog preseka strujnog toka. To je
povr{ina u ~ijoj se svakoj ta~ki strujne linije poklapaju sa odgovaraju}om normalom. U
op{tem slu~aju to je kriva povr{ina. Samo je u slu~aju kretanja te~nosti sa paralelnim
strujnicama, proto~ni presek ravna povr{ina. U tom slu~aju mo`e se re}i da je `ivi presek,
ustvari, popre~ni presek strujne cevi upravan na glavnom pravcu kretanja i naziva se i
proto~nim presekom.

2.3.2 PROTOK

Jedna od osnovnih hidrauli~nih veli~ina jeste PROTOK te~nosti. To je koli~ina

te~nosti koja protekne kroz `ivi presek strujnog vlakna ili strujne cevi u jedinici vremena.
Zavisno od jedinica u kojima se ta koli~ina te~nosti izra`ava, razlikuje se zapremiinski i
maseni protok.
Na osnovu definicije protoka sleduje da je, za strujno vlakno, elementarni
zapreminski protok dat izrazom
dQ = vdA, m 3 / s
odnosno elementarni protok mase
dQ m = ρvdA, kg / m 3
r
gde je v -brzina te~nosti u preseku dA (slika 17.) strujnog vlakna, koja je upravna
na preseku dA, a ρ je gustina te~nosti.
Iz same predstave o vlaknastom kretanju te~nosti, sleduje da je protok kroz strujnu
cev jednak zbiru protoka kroz strujna vlakna koja ~ine tu strujnu cev. Zato je zapreminski
protok odnosno protok te~nosti odre|en izrazom
Q = ∫ vdA
A
Poznato je da se brzina strujanja te~nosti menja od svoje najmanje vrednosti, na
primer na dnu kanala, preko maksimalne vrednosti do brzine na povr{ini te~nosti u kanalu
ili koritu reke. Tako|e je poznato i to da se brzina te~nosti koja struji kroz neku cev
uve}ava od zida cevi ka njenoj osi. Dakle, brzina strujanja te~nosti menja se od vlakna do
r
vlakna u istoj strujnoj cevi (Slika 20). Promena brzine v po preseku A strujne cevi
21
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

odre|ena je zakonom te promene da bi se izra~unao izraz potrebno je poznavati oblik

funkcije v=v(A). Kako se ta brzina obi~no ne zna uvodi se pojam srednje brzine kretanja
te~nosti.

Slika 20. Promena brzine kretanja te~nosti po preseku strujne cevi

2.3.3 SREDNJA BRZINA

r
Srednja brzina v kretanja te~nosti je zami{ljena brzina, kojom bi trebao da se kre}e
svaki deli} te~nosti u posmatranom `ivinom preseku strujne cevi, da bi se ostvario isti
protok Q kao i sa stvarnom brzinom koja se menja od ta~ke do ta~ke preseka A. Prema
tome, postoji jednakost
v s A = Q = ∫ v(A)dA ,
A
odnosno
Q
vs = ,
A
Neka je v’ pozitivno ili negativno odstupanje stvarne brzine V od srednje brzine Vs u
pojedinim ta~kama preseka A strujne cevi. Onda va`i jednakost
v' = v − v s >< 0
Ako se prethodna jednakost pomno`i sa elementom dA povr{ine i obavi integracija
po ~itavom preseku A, dobi}e se
∫ v dA = ∫ v dA − vs A ,
3

A A
odakle je
∫ v dA = 0
3

A
Dakle, kako je ostupanje v’ u nekim ta~kama preseka A pozitivno, a u nekim
negativno, to se tzv. sekundarni protoci poni{tavaju.

2.3.4. OKVA[ENI OBIM

Okva{eni obim O predstavlja du`inu obima popre~nog preseka toka te~nosti koja je
u dodiru sa ~vrstim povr{inama, na primer, povr{inama zidova kanala ili cevi. To je naime,
du`ina obima popre~nog preseka kanala ili cevi koju te~nost kvasi.

22
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Slika 21. Okva{eni obim

Pri napornom kretanju ovla`eni obim se poklapa sa geometrijskim obimom `ivog

preseka; dok se kod slobodnih ova dva obima razlikuju, jer u okva{eni obim ne ulazi deo
obima koji te~nost ne okva{uje. Zato je za pravougaoni popre~ni presek, okva{eni obim
0= 2h + b
gde je
h - dubina te~nosti u kanalu, a
b - {irina kanala.

2.3.5 HIDRAULI^KI RADIJUS

U Hidraulici se ~esto koristi pojam hidrauli~kog radijusa koji se defini{e kao odnos
povr{ine `ivog preseka i okva{enog obima, tj.
A
Rh = .
O
Kod strujnog toka pravougaonog popre~nog preseka (slika 21), hidrauli~ki radijus
iznosi
bh
Rh = ,
b + 2h
dok bi kod napornog cevovoda, istog proto~nog preseka bio
ab
Rh = ,
2(a + b)
gde je a visina `ivog preseka. Kod napornog cevovoda kru`nog popre~nog preseka
hidrauli~ni radijus je
D2π / 4 D
Rh = =
Dπ 4
odakle je
D = 4R h
Potrebno je ista}i da hidrauli~ki radijus Rh ne odre|uje ni oblik ni veli~inu proto~nog
preseka struje te~nosti, ve} sli~nost pona{anja raznih preseka strujnih tokova u
hidrauli~kom smislu. Tako kanal pravougaonog preseka dimenzija h=2 m i b=4 m (sl 22a) i
cev pre~nika D=4 m (Slika 21) imaju isti hidrauli~ni radijus Rh mada su im povr{ine
popre~nih preseka razli~ite i iznose A1=8 m2 i A2=12,56 m2.
Tako|e treba ista}i da se hidrauli~ki radijus primenjuje pri prora~unu kretanja
te~nosti kroz cevovode kad god proto~ni presek cevi nije kru`nog oblika ili kada te~nost
delimi~no ispunjava cev (Slika 21).

2.3. LAMINARNO I TURBULENTNO KRETANJE TE^NOSTI

Posmatranjem kretanja te~nosti u kanalima i rekama mogu se zapaziti dva na~ina

kretanja te~nosti: jedno je mirno i pravilno, a drugo haoti~no. Prvo kretanje se naziva
laminarnim, a drugo turbulentnim.
LAMINARNO (slojevito) kretanje je takvo kretanje kod koga se strujnice ne me{aju i
odre|ene su oblikom protoka kroz koji te~nost struji. Na primer, kod pravolinijske cevi
konstantnog popre~nog preseka one su paralelne osi cevi: tj. strujnice su prave linije.

23
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Slobodna povr{ina te~nosti, ako postoji ravna je. Kod ovakvog strujanja nema popre~nog
strujanja te~nosti, BRZINA I PRITISAK NE PULSIRAJU. Laminarno kretanje je, dakle,
kretanje koje odaje utisak potpune pravilnosti, to je kretanje u slojevima, odakle mu dolazi
naziv (od latinske re~i lamina-sloj).
Za drugu vrstu kretanja zapa`a se da je uzburkano i haoti~no; na slobodnoj povr{ini
te~nosti (ako postoji) javljaju se ispup~enja i udubljenja, koja su vidljiva i koja nemaju
stalan oblik; ~as se pojave ~as nestanu. Osim uzdu`nog kretanja te~nosti, postoji i
kretanje popre~no na pravac glavnog toka, kao i kru`no kretanje posebnih zapremina
te~nosti, uz intezivno me{anje deli}a te~nosti (deli}i te~nosti iz jednog sloja prelaze u
susedne slojeve ometaju}i ove u njihovom kretanju). BRZINA I PRITISAK PULSIRAJU za
vreme strujanja. Ovo kretanje ostavlja utisak potpune nepravilnosti i zato se naziva
TURBULENTNIM KRETANJEM (od latinske re~i turbulentus-nepravilan).
Oba na~ina kretanja te~nosti mogu da se ostvare u cevima i kanalima. Laminarno
kretanje se ostvaruje obi~no kad se radi o viskoznijim te~nostima, na primer, kretanje
sirove nafte u naftovodima i te`ih naftinih derivata, raznih ulja itd. Strujanje vode kroz cevi
malog pre~nika - kapilare je, tako|e, po pravilu turbulentno. Me|utim, strujanje vode u
cevima ve}eg pre~nika - kapilare je, tako|e, laminarno. Me|utim, strujanje vode u cevima
ve}eg pritiska, kanalima i rekama je po pravilu turbulentno. I kretanje vazduha i drugih
gasova kroz cevovode je turbulentno.
Navedene razlike izme|u ova dva re`ima kretanja odavno su uo~ili Senvenan
(Saint-Venant), Poazej (Poiseuille) i Hagen (Hagen). Mendeljejev je u svom radu #O
soprotvilenim `idkostei i o vozduhoplavanii# ukazao na postojanje dva re`ima kretanja
te~nosti. On je do{ao i do zaklju~ka da otpor usled trenja, pri kretanju te~nosti, bitno zavisi
od re`ima kretanja. Mendeljejev je utvrdio #da je pri opitima sprovedenim u kapilarnim
cev~icama, usporavaju}a sila trenja proporcionalna prvom stepenu brzine, a u {irokim
cevima skoro kvadratu brzine#.
Mnogobrojni eksperimentalni rezultati, dobijeni kasnije, potvdili su da brzina kretanja
te~nosti, zavisno od re`ima strujanja, na razli~ite na~ine uti~e na otpor usled trenja. Zato je
i jasno da se hidrodinami~ki prora~uni, na primer, prilikom strujanja kroz cevi, razlikuju za
ova dva re`ima. Otuda se dalje zaklju~uje da je potrebno da se postavi kriterijum za
utvr|ivanje re`ima kretanja te~nosti. Taj kriterijum postavio je 1883. god. Engleski fizi~ar
Rejnolds (Reynolds) vr{e}i oglede sa cevima razli~itog pre~nika, kroz koje je proticala
te~nost raznim brzinama.
Ovaj ogled Rejnolds je izveo na vrlo jednostavnoj instalaciji prikazanoj na slici 23.
Ona se sastoji iz rezervoara sa vodom, staklene cevi pre~nika D i suda II sa obojenom
vodom koja se kroz kapilaru dovodi u cev pre~nika D. Pri relativno malim brzinama
kretanja vode kroz cev (slika 23a), Rejnolds je primetio da se jasno vidi obojena strujnica
(ta~nije strujno vlakno) te~nosti koja isti~e iz suda II kroz kapilaru. To zna~i da se strujnice
ne me{aju, da su me|usobno paralelne i da je, strujanje laminarno. Pri postepenom
pove}anju brzine vode u staklenoj cevi, {to se posti`e otvaranjem ventila V1, slika strujanja
se u po~etku ne menja. Ali, pri nekoj odre|enoj brzini nastaje nagla promena. Obojena
strujnica najpre po~inje da podrhtava, zatim se rastura da bi se na kraju sva te~nost u cevi
D obojila (slika 22), Uspostavilo se, dakle, turbulentno strujanje. Pri smanjivanju brzine,
strujanje ponovo prelazi u laminarno. Naravno, ovde se misli na srednju brzinu koja je
ranije definisana.

24
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

Slika 22. Ure|aj za utvr|ivanje re`ima strujanja

Postepenim pove}anjem brzine te~nosti u staklenoj cevi Rejnolds je opazio da

prelaz iz laminarnog u turbulentno kretanje nastaje pri odre}enoj srednjoj brzini strujanja,
koju je on nazvao KRITI^NOM BRZINOM. Docnije se pokazalo da se, pri pa`ljivom
vr{enju ogleda, mo`e laminarno strujanje da odr`i i pri ve}im brzinama strujanja od
kriti~ne, koju je Rejnolds utvrdio. No, takvo strujanje je nestabilno i pri najmanjem potresu
prelazi u turbulentno. Prelaz turbulentnog strujanja u laminarno uvek se odigrava pri istoj
brzini, tako da se ispod odre|ene brzine nikako ne mo`e posti}i turbulentno strujanje. Za
kriti~nu brzinu se zato uzima najmanja brzina pri kojoj nastaje prelaz iz jednog u drugi
re`im strujanja. Vr{e}i oglede sa raznim pre~nicima cevi, Rejnolds je otkrio da je kriti~na
brzina proporcionalna koeficijentu kinemati~ke viskoznosti te~nosti i obrnuto
proporcionalna pre~niku cevi, tj. da je
v
v kr = k .
D
Bezrazmerni koeficijent k isti je za sve te~nosti i gasove i za sve pre~nike cevi. To
zna~i da se prelaz iz laminarnog u turblentno kretanje odigrava pri odre|enim
vrednostima kriti~ne brzine, pre~nika i kinemati~ke viskoznosti, odnosno pri istom
koeficijentu k koji iznosi
v D
k = kr
v
Koeficijent k je ~ist broj, koji, kako su pokazali ogledi za cevi kru`nog preseka, ima
vrednost 2320. Kao priznanje Rejnoldsu, ovaj broj je nazvan KRITI^NIM
REJNOLDSOVIM BROJEM:
v D
R *e = kr = 2320.
v
Za svako posmatrano kretanje mo`e da se napi{e stvarni Rejnoldsov broj:
vD
Re = ,
v
~ija je vrednost manja ili ve}a od Re zavisno od toga da li je v ve}e ili manje od vkr.
Kako je kod laminarnog kretanja v<vkr, to je u ovom slu~aju R e < R *e . Ako je v>vkr,
tada je R e > R *e i kretanje je turbulentno (ili je pod odre|enim specijalnim uslovima,
laminarno ali nestabilno, tzv. Prelazna oblast). Prema tome, ako je
R e < R *e
kretanje gasa ili te~nosti je laminarno, a ako je
R e > R *e
kretanje je turbulentno.
Ovi uslovi predstavljaju REJNOLDSOV KRITERIJUM ZA ODRE\IVANJE RE@IMA
KRETANJA te~nosti i gasova u cevima. Ovaj se kriterijum i danas koristi kako pri

25
HIDRAULIKA Dr Snežana Dragićević

teorijskim istra`ivanjima (Mehanika fluida, Teorija grani~nog sloja), tako i kod prakti~nih
prora~una u Hidraulici.
Vrednost Rekr=2320 odgovara cevima kru`nog preseka. Za slu~aj da te~nost struji
kroz cevi proizvoljnog proto~nog preseka, (pri ~emu ona delimi~no ili potpuno ispunjava
presek cevi), kao i pri kretanju te~nosti u kanalima; umesto pre~nika D upotrebljava se
EKVIVALENTNI PRE^NIK odre|en hidrauli~nim radijusom kao:
De= 4Rh .
U tom slu~aju je
vDe v4R h
Re = =
v v
ili
R vR h
R 'e = e =
4 v
Ako se i ovde za kriti~nu vrednost Rejnoldsovog broja usvoji R *e =2320, tada je za preseke
proizvoljnog oblika broj R *e merodavan za utvr|ivanje re`ima kretanja. Za vRh/v<580
kretanje je laminarno. Kada je vRh/v>580, kretanje je turbulentno. Napominje se jo{
jednom, da je u najve}em broju prakti~nih slu~ajeva kretanje vode, benzina, kerozina i
vazduha turbulentno. Samo je kretanje veoma viskoznih te~nosti (ulja za podmazivanje,
nafte, mazuta i sl.), uglavnom, laminarno.

26