AKSIJALNO NAPREZANJE

LINEARNO STANJE NAPREZANJA

HUKOV ZAKON
Gredni nosač može biti spoljnim silama napregnut na razne načine, pa
tako postoji aksijalno naprezanje, čisto savijanje, savijanje silama,
torzija, kao i razni slučajevi složenog naprezanja.

Za sve slučajeve naprezanja grednog nosača treba doći do opštih

izraza za napone i deformacije da bi se pripremili podaci za analizu
grednog nosača, tj. njegovo dimenzionisanje, kontrolu stanja
napona, stabilnosti i sl.

Ako su poznata rešenja za četri osnovna slučaja naprezanja,

primenom principa superpozicije (kada taj princip može da se
primeni), mogu se dobiti rešenja za različita kombinovana naprezanja.
 AKSIJALNO NAPREZANJE
NORMALNI NAPON I DILATACIJA
Najosnovniji pojmovi u Otpornosti materijala su napon i dilatacija.
Ovi pojmovi se se mogu objasniti u njihovom najelementarnijem
obliku analiziranjem prizmatičnog štapa koji je opterećen
aksijalnom silom

Aksijalna sila duž ose štapa izaziva zatezanje ili pritisak u štapu.

Poluga je zategnut prizmatični element

Aksijalno naprezanje (zatezanje ili pritisak) je naprezanje
pri kome se u poprečnim presecima pravog štapa javljaju
samo aksijalne unutrašnje sile.

Sve druge unutrašnje sile jednake su nuli

(transverzalne sile, momenti savijanja, momenti uvijanja),
to jest ne postoje.

Takvo naprezanje javlja se ne samo u slučaju kada su

spoljašnje sile kolinearne sa osom štapa i deluju duž
ose štapa, već i u slučaju kada seku osu štapa pod
nekim uglom ali se pri tome pravac njihove rezultante
poklapa sa osom štapa.
Elementi rešetke telekomunikacionog tornja su prizmatični štapovi
napregnuti na zatezanje ili pritisak
 UNUTRAŠNJE SILE I NAPONI
Cilindričan štap prikazan na slici zategnut je na krajevima silama F,
koje deluju u težištima osnova štapa.

Koordinatni sistem x, y, z postavljen je tako da se osa z poklapa sa

podužnom osom grede, dok ose x i y leže u ravni poprečnog preseka grede.

Površina poprečnog preseka je A.

Štap pre nanošenja opterećenja je dužine l, dok je posle nanošenja opterećenja

dužina štapa uvećana za δ (delta) ∆l.

poprečni presek
Unutrašnje sile u štapu će se pojaviti ukoliko se štap preseče na dva dela zamišljenom ravni
upravnom na osu štapa.
Svaki od ovih delova pod uticajem spoljašnje sile i unutrašnjih sila koje se prenose preko
presečne površine mora da bude u ravnoteži.
Prema tome, redukciona rezultanta svih unutrašnjih sila na težište poprečnog preseka mora
biti jedna sila u pravcu ose štapa suprotnog smera od spoljašnje sile koja deluje na taj deo
štapa.

∑ Z = 0 → F − FA = 0 ⇒ FA = F
Iz ovog statičkog uslova ravnoteže (Osnovna hipoteza otpornosti materijala)
još uvek nije moguće odrediti raspored i veličinu unutrašnjih sila po površini A.
 UNUTRAŠNJE SILE I NAPONI
Ako veličinu normalnog napona u tački M, čije su koordinate (x,y) obeležimo sa σz ( x, y )

normalni napon u tački M za presečnu ravan sa normalom z, je rezultanta unutrašnjih sila

koje se prenose preko elementa površine dA oko te tečke

σz ( x, y ) dA

a preko celog porečnog preseka ∫ σ ( x, y ) dA

A
z

Uslov ravnoteže levog dela glasi: ∑ Z = 0 → ∫ σ z (x, y ) dA − F = 0

A
 UNUTRAŠNJE SILE I NAPONI

Unutrašnja sila predstavlja rezultantu svih

elementarnih unutrašnjih sila koje deluju na svaku
elementarnu površinu poprečnog preseka.

F = FA = ∫ σ z (x, y ) dA
A
 Ni iz ovog uslova se još ne može odrediti veličina napona σz ( x, y )

Pretpostavljajući dalje da je u slučaju cilindrinog štapa

σz ( x, y ) = const.
normalan napon u svim tačkama poprečnog preseka jednak,

∑ Z = 0 → ∫ σ z (x, y ) dA − F = 0
A
F
σz A − F = 0 ⇒ σz =
A
Zbog toga se kratko govori o naponu ili naprezanju u štapu pri čemu se misli na
napon u pojedinim tačkama štapa za presečne ravni upravne na osu štapa.
Prema tome, u slučaju aksijalno napregnutog štapa napon je u svim tačkama,
dovoljno udaljenim od krajeva, za presečne ravni koje su upravne
na njegovu osu, jednak i dat izrazom

F
σ=
A
 Bernulijeva pretpostavka o ravnim presecima

Štap ostaje prav i posle nanošenja opterećenja, a takođe poprečni presek ostaje
ravan i upravan na osu nosača iako u toku vremena štap menja oblik i zapreminu.
Zamišljeni ravni preseci upravni na osu nosača, ostaju i
posle deformisanja ravni i upravni na osu nosača.

Poprečni presek pri deformisanju štapa ostaje ravan

ali se pomera paralelno (translatorno) duž ose štapa.

Pri eksperimentalom ispitivanju primećeno je da linije

nanešene na površinu neopterećenog štapa u ravnima poprečnih
preseka ostaju ravne i kad se štap optereti – zategne ili pritisne.

Pretpostavlja se da se sličan proces dešava i sa odgovarajućim

zamišljenim linijama unutar štapa.
Zbog toga se može pretpostaviti da se sve tačke proizvoljnog
poprečnog preseka pomeraju paralelno sa osom štapa za istu
veličinu i da i dalje leže u zajedničkoj ravni.

Ovo nije slučaj kod tankozidnih štapova.

Na osnovu Bernulijeve pretpostavke može se smatrati da je

normalni napon u svakoj tački poprečnog preseka konstantan.

F = FA = ∫ σ z (x, y ) dA
A

F = FA = σ ∫ dA = σ A
A

F
σ=
A
 San Venanov princip

Eksperimenti i teorijska ispitivanja su pokazala da je u tačkama tela dovoljno

udaljenim od krajeva štapa (područja nanošenja opterećenja na telo) je
pravac unutrašnjih sila paralelan sa osom štapa, tj. da u bilo kojoj tački
poprečnog preseka postoji samo normalna komponenta napona, a da je
tangencijalna komponenta napona jednaka nuli.

Greda je od homogenog i izotropnog materijala poznatih

mehaničkih svojstava. Pretpostavlja se da je materijal linearno
elastičan ukoliko nije posebno naznačeno.
Homogen materijal ima iste fizička i mehanička svojstva u svim
tačkama, a izotropan materijal ima iste osobine u svim pravcima.
Ako štap nije cilindričan ili ako na nekom mestu ima zarez tada prethodne pretpostavke ne važe.
Naponi u tačkama poprečnog preseka koji prolazi kroz sredinu zareza,
a koje se nalaze bliže krajevima, mogu biti dva i tri puta veći nego u težištu preseka.
Ova pojava se naziva koncentracija napona.

Diskontinuitet poprečnih preseka može da izazove veliku koncentraciju napona

 DEFORMACIJE

Pod uticajem aksijalne sile štap se deformiše – menja

svoje dimenzije i podužne i poprečne.

Razlika krajnje dimenzije (posle deformisanja) i

odgovarajuće prvobitne dimenzije (pre deformisanja)
je apsolutna deformacija - izduženje ili skraćenje.

Odnos apsolutne deformacije i

odgovarajuće prvobitne dimenzije štapa je
relativna deformacija ili dilatacija.
 DEFORMACIJE

Dilatacija u pravcu ose štapa

ili u pravcu dejstva sile je podužna dilatacija.

Dilatacije u poprečnom pravcu

su poprečne dilatacije.

Dilatacije su bezdimenzionalne veličine

Često se izražavaju u procentima.
 DEFORMACIJE
ZATEZANJE
apsolutna deformacija relativna deformacija
∆l = l1 − l ∆l
podužna ε= podužna
l
∆a = a1 − a ∆a
poprečna εp =
∆b = b1 − b a poprečna
∆b
εp =
b
 DEFORMACIJE
PRITISAK
apsolutna deformacija relativna deformacija
∆l = l1 − l ∆l
podužna
ε= podužna

∆a = a1 − a
l
∆a
poprečna εp =
∆b = b1 − b a poprečna
∆b
εp =
b
Kako je dilatacija odnos dve dužine, to je bezdimenzionalna veličina,
nema jedinicu.
Dilatacija se izražava brojem, nezavisno od bilo kog sistema jedinica.

Numerička vrednost dilatacije je obično veoma mala, jer su štapovi

obično od materijala koji imaju male promene dužine pod
dejstvom opterećenja.

Na primer, dilatacija čeličnog štap dužine 2 m koji se pod dejstvom

opterećenja izduži za 1,4 mm ima dilataciju:

δ ∆l 1, 4 −4
ε= = = = 0, 7 ⋅ 10
l l 2 ⋅10 4

Dilatacije se često izražavaju u procentima, posebno kad su velike.

U ovom primeru dilatacija je 0,007%.
Štap se pod dejstvom sile zatezanja izdužuje.
Što je veća sila, veća su i izduženja.

Pod dejstvom sile pritiska aksijalno napregnut štap se skraćije.

Što je veća sila, veća su i skraćenja.

Dilatacija direktno zavisi od veličine aksijalnih sila.

Zavisnost između spoljašnjih sila – aksijalnog naprezanja i

odgovarajućih deformacija se određuje ekperimentalno u
laboratorijama uz korišćenje odgovarajuće opreme.
 MEHANIČKE KARAKTERISTIKE MATERIJALA
KONSTITUTIVNE JEDNAČINE
VEZE IZMEĐU NAPONA I DEFORMACIJE –
HUKOV ZAKON

Jednačine koje opisuju ponašanje svakog materijala pod

dejstvom spoljašnjeg opterećenja, tj. na izvestan način
opisuju njegov sastav (konstituciju), nazivaju se
konstitutivne jednačine.

One uspostavljaju vezu između veličina koje određuju stanje

napona sa odgovarajućim veličinama koje određuju stanje
deformacija u proizvoljnoj tački tela.
Zbog svoje različite strukture različiti materijali se različito ponašaju pod dejstvom
spoljašnjeg opterećenja. Ali i jedan isti materijal se u različitim uslovima različito ponaša na
primer, pod promenljivim opterećenjem, pod povišenom temperaturom itd, a i pod različitim
intenzitetom opterećenja. Za opterećenje ispod određene granice, na primer čelik se ponaša
(deformiše) elastično – povratno, pa se za taj opseg opterećenja i deformacija formulišu jedne
konstitutivne jednačine. Međutim, kada opterećenje pređe određenu granicu, materijal počinje
da se deformiše plastično – nepovratno, pa u tom opsegu napona i deformacija važi drugi skup
jednačina koje povezuju napon i deformaciju.

Formulisanje konstitutivnih jednačina koje tačno opisuju ponašanje različitih

materijala u različitim uslovima je veoma složen problem. Teorijska analiza koja
polazi od osnovnih zakona fizike uključujući molekularnu fiziku, fiziku čvrstih stanja
i metalurgiju, nisu do sada dala rešenje ovog problema. Zbog toga se u formulaciji
konstitutivnih relacija koriste u velikoj meri rezultati eksperimenata.
Projektovanje konstrukcija tako da one budu trajne i
adekvatno funkcionišu zahteva poznavanje
ponašanja materijala od koga su napravljene.
Jedini način da se odredi kako se materijal ponaša
pod dejstvom opterećenja je izvođenje eksperimenta
u laboratoriji.

Uobičajen postupak je da se mali element od nekog

materijala postavi u odgovarajuću mašinu,
nanese opterećenje i mere deformacije,
kao što je na primer promena dužine i promena prečnika.
Najznačajnije je ispitivanje na zatezanje ili pritisak.
Mada se mnoge važne mehaničke karakteristike materijala
mogu odrediti iz ovakvog ispitivanja, ono se prvenstveno
koristi za određivanje veze između normalnog napona i
dilatacije kod mnogih materijala kao što su metali,
keramika, polimeri i kompoziti.
 TEST ISTEZANJA ŠTAPA

Eksperiment koji daje osnovne podatke o ponašanju

materijala je test istezanja štapa, tj. epruvete
specijalnog oblika koja se isteže u mašini za
istezanje (kidalici)
Mašina za test zatezanja sa automatskim beleženjem
izmerenih podataka
Mašina za ispitivanje čelične epruvete na zatezanje
Eksperiment zatezanja
čelične epruvete
Tipična čelična epruveta sa
ekstenzometrom koji meri
izduženje
Epruveta od kamena za test na
pritisak za dobijanje čvrstoće na
pritisak, modula elastičnosti i
Puasonovog koeficijenta
 KONSTITUTIVNE JEDNAČINE

Dijagram sila – izduženje (deformacija) za meki čelik

KONSTITUTIVNE JEDNAČINE

Dijagrami sila – izduženje (deformacija) za razne materijale

Neka je l početno rastojanje između dve označene tačke M i N u srednjem delu epruvete, a
A početna površina poprečnog preseka u trenutku t0. Neka je u trenutku t dužina M′N′= z, a
u trenutku t+dt, dužina je z+dz. Tada je priraštaj stvarne deformacije:
dz
dε =
z
Stvarna deformacija - dilatacija je

t1 l1
dz l1
ε = ∫ dε = ∫ = ln
t0 l
z l
a stvarni napon je

F
σ=
A
gde je A stvarna (trenutna)
površina poprečnog preseka.
Epruveta u trenutku t0, t, t+dt, t1
Umesto veličina ε i σ mogu se uzeti tzv.
nominalna (inženjerska) deformacija - dilatacija:

l1 − l ∆l
ε= =
l l
i nominalni (inženjerski) napon:

F
σ0 =
A
gde je A početna površina poprečnog preseka.
VEZE IZMEĐU NAPONA I DEFORMACIJE

radni dijagram materijala

 Dok napon u štapu ne dostigne granicu
proporcionalnosti veza napona i
deformacije je linearna.
Ovakve deformacije se nazivaju
elastične deformacije.

Na delu OE su elastične deformacije, koje su povratne, tj. ako se epruveta rastereti,

ona se vraća u prvobitni oblik.

Tačke P i E vrlo bliske, obično se usvaja da se one poklapaju, tj. za granicu

elastičnosti se usvaja tačka E gde se završava elastično područje krive.

Napon koji odgovara tački E naziva se napon na granici elastičnosti σE

Osobina tela da se po prestanku opterećenja vraća u potpunosti u prvobitni oblik

naziva se elastičnost.
 Iza granice elastičnosti počinju
plastične deformacije.

Kod čelika i nekih legura dolazi do naglog pada

napona posle tačke T1 (TG), a zatim do
povećanja deformacija bez povećanja napona
(deo T2T3) kada telo prestaje da pruža bilo
kakav otpor, kao da materijal teče.

Tačka T1 (TG) naziva se gornja granica plastičnog tečenja, tačka T2 (TD) donja granica
tečenja ili kratko granica tečenja (σT).

U slučaju zatezanja granica tečenja se naziva još i granica razvlačenja ili

granica velikih izduženja, a u slučaju pritiska granica gnječenja.

Od tačke T3 pa nadalje sve do tačke M, dilatacija nastavlja da raste sa porastom napona.

Ova osobina, koju poseduju uglavnom svi metali u normalnim uslovima, zove se ojačanje
ili očvršćenje materijala. Ova pojava je posledica unutrašnjih promena u strukturi
materijala u toku plastične deformacije.
Napon koji odgovara tački M naziva se jačina materijala - σM.
Zbog daljeg sužavanja (kontrakcije) epruvete,
dalja deformacija se može odvijati uz izvesno
smanjenje napona (deo MS) do loma.
Napon koji odgovara tački S naziva se
napon pri lomu σS.
 Ako se epruveta rastereti u konfiguraciji koja
odgovara tački A, što važi za sve iza tačke E,
ona se ne vraća u prvobitno stanje, već
A’ rasterećenje ide po krivoj AB.
Od ukupne deformacije jedan deo se vraća –
elastična deformacija εe, dok drugi deo εp
ostaje.
Ova trajna ili zaostala deformacija naziva se
plastična deformacija.
Osobina materijala da se može trajno
deformisati naziva se plastičnost.
Pri ponovnom opterećenju epruvete
deformacija bi se odvijala po krivoj BK, a
zatim bi se nastavila po krivoj KS.
Umesto stvarne krive obično se usvaja uprošćena kriva kod koje se smatra da
je veza između napona i deformacije u elastičnom području linearna (σ=E ε) i
da se AB i B K poklapaju, prave su i paralelne sa OE.

Ovo znači da se pretpostavlja da plastična deformacija koja se dogodila do

tačke A ne menja znatno elastične osobine materijala, tako da se smatra da je
rasterećenje sa istim nagibom tgϕ=E, kao i na početku eksperimenta.
Neki materijali, na primer aluminijum ili beton nemaju
izraženu gornju i donju granicu tečenja. Kod tih materijala,
napon tečenja σT se definiše kao napon kome odgovara trajna
(plastična) deformacija veličine 0,002 (2%o).

Pri razmatranju veze između napona i deformacija dolazi se do

još jedne klasifikacije materijala – žilavi i krti materijali.

Mnogi metali (čelik, aluminijum) imaju u normalnim

okolnostima izraženo plastično deformisanje - žilavi materijali.

Krti materijali (beton, kamen, staklo, opeka) lome se naglo,

bez izražene prethodne plastične deformacije
Žilavi materijali
Nekaljeni čelici, bakar, aluminijum itd.
slabo podnose tangentni napon
pa se kidaju po kosoj ravni,
približno pod uglom 450 u odnosu na osu štapa.

Krti materijali
Sivi liv, kaljeni čelik, kamen, keramika itd.
slabo podnose normalni zatežući napon
pa se štap kida po poprečnom preseku,
gde je ovaj napon najveći.
 Žilav materijal

Krt materijal
 HOOKE-OV ZAKON
IDEALNO ELASTIČNO (HOOKE-OVO) TELO
VEZA IZMEĐU NAPONA I DEFORMACIJE PRI
LINEARNOM STANJU NAPONA
Posmatrajući ponašanje čeličnih opruga
pod opterećenjem Hooke je došao do
zakona koji se odnosi na vezu između
napona i deformacije pri linearnom stanju napona.
Ovaj zakon se može izraziti kao:

σ
ε=
E
Robert Hooke (1635-1703) proučava elastična svojstva materijala.
Na osnovu eksperimenata na oprugama, žicama i drvenim
konzolama postavlja zakon o linearnoj vezi između opterećenja i
deformacija pri zatezanju, na čemu se zasniva Teorija elastičnosti.
 E predstavlja koeficijent proporcionalnosti
između napona i dilatacije i naziva se
modul elastičnosti ili Yuong-ov modul.
Ima dimenziju napona (na pr. 1MPa=1
N/mm2, N/cm2, 10 MPa=1 kN/cm2) i u
dijagramu napona i dilatacije predstavlja
tangens ugla između početnog dela linije
dijagrama i ose ε.

Tomas Young (1773-1829)

U poređenju sa naponom, E je obično vrlo veliki broj,
na pr. za čelik je E=2,1 107 N/cm2=2,1 104 kN/cm2=2,1 105 MPa.
Ovo znači da bi za izduženje čelične šipke poprečnog preseka 1 cm2
i dužine 100 cm bila potrebna sila od 21000 N za izduženje od 1mm.
 VEZA IZMEĐU NAPONA I DEFORMACIJE PRI
AKSIJALNOM NAPREZANJU – HUKOV ZAKON
δ ∆l
Dilatacija pri aksijalnom naprezanju ε= =
l l
normalni napon pri aksijalnom naprezanju F N
σ= =
A A
U području elastičnog ponašanja materijala
i primene Hukovog zakona σ = Eε
Pa je izduženje aksijalno napregnutog štapa:

N ∆l N ∆l Nl
σ = = Eε = E =E ⇒ ∆l =
A l A l EA
Proizvod Young-ovog modula i površine poprečnog preseka štapa
EA naziva se aksijalna krutost štapa.

Nl
∆l =
EA
Izduženje štapa je proporcionalno sa normalnom silom
N i dužinom grede l, a obrnuto proporcionalno sa
veličinom EA - aksijalnom krutošću štapa.

Ovo važi samo ako su površina poprečnog preseka A i

normalna sila N konstantni po celoj dužini štapa.
U slučaju da postoji promena normalne sile u štapu ili je štap
različitog poprečnog preseka na pojedinim delovima tada je
izduženje štapa:

l l
N i li
∆l = ∑ ∆li =∑
i =1 i =1 E A i
Primer 1 Odrediti napone i ukupno izduženje grede, ako je cela od istog materijala
i istog poprečnog preseka.

Normalna – aksijalna sila u delovima grede:

N1 = F1 + F2 + F3
N 2 = F2 + F3
N 3 = F3

Normalni naponi u delovima grede:

N1 F1 + F2 + F3
σ1 = =
A A
N F +F
σ2 = 2 = 2 3
A A
N F
σ3 = 3 = 3
A A
Izduženje grede – 1. način:

N1 lI N 2 lII N 3 lIII
∆lAB = ∆lI + ∆lII + ∆lIII = + +
EA EA EA

∆lAB
(F + F + F ) a (F + F ) b F c
= 1 2 3 + 2 3 + 3
EA EA EA
 Izduženje grede:
2. način – primena principa superpozicije:

∆lAB = ∆l ( F1 ) + ∆l ( F2 ) + ∆l ( F3 )
F1 a F2 ( a + b ) F3 ( a + b + c )
∆lAB = + +
EA EA EA
Primer 2 Odrediti napone u štapovima
ako su od istog materijala
i poprečnih preseka površina A1 i A2.

S1

Sile u štapovima se određuju iz uslova ravnoteže čvora C:

∑X = 0 → S2 − S1 cos α = 0 
⇒ =
F
=
F
 S , S
∑Y = 0 sin α tgα
1 2
→ S1 sin α − F = 0 

Normalni naponi u štapovima:

S1 F
σ1 = = (zatezanje)
A1 A1 sin α
S2 F
σ2 = = (pritisak)
A 2 A 2 tg α
 POASONOV KOEFICIJENT
.

Eksperimenti pokazuju da je za izotropan materijal poprečna dilatacija

do granice elastičnosti linearno proporcionalna podužnoj dilataciji:

ε p = −ν ε

Koeficijent proporcionalnosti ν
naziva se Poasonov koeficijent ili
koeficijent bočne kontrakcije.

Siméon Poisson (1781-1840)

 HUKOV ZAKON PRI JEDNOOSNOM NAPREZANJU

σ
ε= ε p = −ν ε
E
Veličine E i ν u ovom jednačinama nazivaju se
konstante elastičnosti i karakteristične su za pojedine vrste
materijala u određenim uslovima.
 Modul elastičnosti ima dimenziju napona i u dijagramu (σ, ε)
predstavlja tangens ugla između linije σ-ε i ose ε

E=tg α
σ
Ako se u jednačini ε= uzme ε=1, tj. ∆l=l, tada je σ=E,
E
pa se E može interpretirati kao napon koji udvostručuje
početnu dužinu epruvete.

Na primer, za čelik je E=210 GPa, dok je napon na

granici tečenja σT=240 MPa.

Poasonov koeficijent je bezdimenzionalni broj i za

većinu metala je ν≈1/3, dok je za beton ν≈1/6.
Inače je uvek E 〉 0, a 0 〈 ν 〈 1/2.
POASONOV KOEFICIJENT I MODUO ELASTIČNOSTI

MATERIJAL ν E [MPa]]
Čelik 0,3 2,1 105
Aluminijum 0,34 0,7 105
Bakar 0,33 1,1 105
Mesing 0,37 1,0 105
Sivi liv 0,25 1,0 105
Beton 1/6 0,3 105
 UTICAJ PROMENE TEMPERATURE

Pod uticajem promene temperature štap menja dužinu.

Promena dužine proporcionalna je dužini štapa i promeni temperature:

∆lt = α l ∆t
α - koeficijent linearnog širenja jednak je promeni dužine štapa
od 1m pri promeni temperature za 10C

α - određuje se eksperimentalno i zavisi od vrste materijala

m 0C-1
Jedinica ili
m0 C
 UTICAJ PROMENE TEMPERATURE NA
DEFORMACIJE I NAPONE
U granicama temperaturnih promena kakve se obično dešavaju u
građevinarstvu može se usvojiti da je dilatacija usled temperature
proporcionalna promeni temperature, tj:

ε t = α ∆t
α - koeficijent linearnog širenja - dilatacije
(linearne termičke ekspanzije).
∆t - promena temperature ∆t = t 2 − t1
MATERIJAL
α 0C-1

Čelik 12⋅10-6
Aluminijum 23⋅10-6
Bakar 17⋅10-6
Mesing 19⋅10-6
Sivi liv 9⋅10-6
 UTICAJ PROMENE TEMPERATURE NA
DEFORMACIJE I NAPONE
Pri zagrevanju se štap izdužuje ∆t 〉 0 ∆lt 〉 0 εt 〉 0

Pri hlađenju se štap skraćuje ∆t 〈 0 ∆l t 〈 0 εt 〈 0

Štap oslonjen na jednom kraju, a potpuno slobodan

na drugom kraju nesmetano se izdužuje ili skraćuje
i pri promeni temperature u tom slučaju ne javljaju
se unutrašnje sile i naponi.

U statički određenim sistemima nema napona

 Porast temperature

∆t 〉 0

∆l t = α l ∆t ε t = α ∆t
l1 = l + ∆l

Pad temperature

∆t 〈 0
ε t = α ∆t ∆lt = α l ∆t
l1 = l − ∆l
Dilatacije nastale usled temperature obično se superponiraju sa
dilatacijama nastalim usled dejstva spoljašnjeg opterećenja
(za male elastične deformacije važi princip superpozicije)
σ
ε = + α ∆t
E
Ako je štap konstantnog poprečnog preseka i ako je normalna sila
konstantna po celoj dužini štapa ukupna promena dužine štapa je:
N
∆l = l + α ∆t l
EA
 UTICAJ PROMENE TEMPERATURE
NA DEFORMACIJE I NAPONE

Ako je štap učvršćen na oba kraja, promena njegove dužine je

onemogućena pa promena temperature utiče na pojavu aksijalne
sile i napona.

Neravnomeran raspored temperatura u telu, ili promena temperature u telu

u kome je deformacija sprečena nekim spoljašnjim vezama, može da izazove nova,
dodatna naprezanja u telu, takozvane termičke napone.

Termički napon se javlja samo u statički neodređenim štapovima ili sistemima.

 Zagrevanjem štap teži da se izduži i pri tome
vrši pritisak na oslonce A i B i izaziva reakcije
FA i FB

∑Z = 0 → FA − FB = 0 ⇒ FA = FB

Zadatak je statički neodređen.

Potrebno je postaviti novu (dopunsku) jednačinu –

uslov deformacija.

∆l = 0
Dok se kod statički određenog sistema normalne sile
u svim štapovima mogu odrediti samo iz uslova ravnoteže,
dotle se kod statički neodređenog sistema moraju koristiti i
uslovi kompatibilnosti deformacija.

Ovi dodatni uslovi obezbeđuju da prilikom deformacije sistema

ne dođe do raskidanja veza između pojedinih delova sistema
i nazivaju se geometrijski uslovi ili jednačine pomeranja.
Potreban broj ovih jednačina odgovara stepenu statičke neodređenosti sistema,
tj. razlici između broja nepoznatih normalnih sila u štapovima
i broja uslova ravnoteže.
 AKSIJALNO NAPREZANJE
NAPONI U KOSOM PRESEKU

Uz pretpostavku da je poprečna dimenzija štapa znatno manja od podužne,

u tehničkim primenama se može usvojiti da je napon u poprečnom preseku
raspoređen ravnomerno, pa je:
N
σz =
A
S obzirom da je od svih komponenti napona samo σz ≠ 0
stanje napona pri aksijalnom naprezanju je jednoosno – linijsko.
 NAPONI U KOSOM PRESEKU AKSIJALNO NAPREGNUTOG ŠTAPA

Poprečni presek Kosi presek

N
napon u poprečnom preseku σz = napon u kosom preseku ?
A

ρn


U kosom preseku pod proizvoljnim uglom ϕ javlja se totalni napon
σ i τn



koji deluje u pravcu ose štapa i koji se može razložiti na komponente n



u pravcu normale n u pravcu tagente t
Kao što je napon σ ravnomerno po poprečnom preseku, tako je i napon ρ n



raspoređen
sa svojim komponentama σ n i τn


ravnomerno raspoređen po kosom preseku.
 NAPONI U KOSOM PRESEKU AKSIJALNO NAPREGNUTOG ŠTAPA


Komponentalni naponi u proizvoljnom kosom preseku štapa sa normalom n
koja zaklapa ugao ϕ sa osom z biće:

∑N = 0 → σn dA − σz dA cos ϕ cos ϕ = 0

∑T = 0 → τn dA − σz dA cos ϕ sin ϕ = 0

1 + cos 2ϕ
cos ϕ =
2
, sin 2ϕ = 2 sin ϕ cos ϕ
2
σz
σ n = σ z cos ϕ = (1 + cos 2ϕ )
2
Naponi u kosom preseku
2 normale n pod uglom ϕ


σz
τn = σ z cos ϕ sin ϕ = sin 2ϕ
2
 EKSTREMNE VREDNOSTI NAPONA U KOSOM PRESEKU
AKSIJALNO NAPREGNUTOG ŠTAPA
σz σz
σ n = σ z cos 2 ϕ = (1 + cos 2ϕ ) τn = σ z cos ϕ sin ϕ = sin 2ϕ
2 2
Ekstremne vrednosti normalnog napona u kosom preseku:
dσ n
= −σ z sin 2ϕ = 0 σ z ≠ 0 ⇒ sin 2ϕ = 0
dϕ σ max = σ ϕ=00 = σ z
2ϕ = 0 2ϕ = 180 0
σ min = σ ϕ=900 = 0
ϕ=0 ϕ = 90 0

Ekstremne vrednosti smičućeg napona u kosom preseku:

dτ n σz
= σ z cos 2ϕ = 0 σ z ≠ 0 ⇒ cos 2ϕ = 0 τ max,min = τ ϕ= ±450 =
dϕ 2
2ϕ = ±90 0 ϕ = ±45 0 σz
σ ϕ=±450 = ≠0
2
 U poprečnim i podužnim presecima
u kojima deluju ekstremni normalni naponi,
tangencijalnih napona nema.

τ ϕ=00 = τ ϕ=900 = 0

Ekstremni tangencijalni naponi međusobno su jednaki po veličini

i jednaki su polovini normalnog napona u poprečnom preseku.
Deluju u presecima pod uglom +450 odnosno -450 u odnosu na osu štapa.
Ovi naponi i odgovarajuća klizanja imaju presudnu ulogu
u nastajanju prslina na spoljašnjoj površini zategnutog štapa
pri prekoračenju granice tečenja.

U ravnima u kojima deluju maksimalni smičući naponi,

normalni naponi nisu jednaki nuli

σz
σ ϕ= ±450 = ≠0
2
Prsline se obrazuju približno pod uglom ±450 u odnosu na osu štapa
i na epruveti se često mogu videti golim okom.

Ravni kidanja zategnutog štapa približno se podudaraju sa ravnima

u kojima deluju ekstremni normalni, odnosno tangencijalni naponi.

Kidanje zategnutog štapa pri plastičnom lomu

Kidanje zategnutog štapa pri krtom lomu

MOROV KRUG NAPONA ZA JEDNOOSNO NAPREZANJE
AKSIJALNO NAPREGNUT ŠTAP
σz
σ n = σ z cos 2 ϕ = (1 + cos 2ϕ )
2
σ
τn = σ z cos ϕ sin ϕ = z sin 2ϕ
2
 DIMENZIONISANJE PRI JEDNOOSNOM
NAPREZANJU
U slučaju jednoosnog stanja napona može se veličina
kritičnog napona σK kada nastupa lom, odrediti iz
testa istezanja.
Napon σK je jednak naponu na granici tečenja σT
kod žilavih materijala, odnosno jačini materijala σM
kod krtih materijala.

Dimenzije štapa određuju se tako da stvarni napon u

štapu bude znatno manji od σK, tj:

σ ≤ σd
gde je σ stvarni napon, a σd dozvoljeni napon koji se
dobija kada se kritičan napon (σσT ili σM) podeli sa
koeficijentom sigurnosti ks 〉 1
 σM
za žilave materijale
σd =
ks
σT
za krte materijale σd =
ks
Koeficijent sigurnosti se uvodi zbog toga što se ne poznaju dovoljno tačno
mehaničke karakteristike materijala, niti priroda i veličina opterećenja. Osim
toga, pri proračunu se uvode određene pretpostavke kojima se uprošćavaju
računski modeli, što dovodi do izvesnog odstupanja računskih napona od
stvarnih napona u konstrukciji. Ova odstupanja rezultata se takođe uzimaju u
obzir preko koeficijenta sigurnosti.
Koeficijemtom sigurnosti su obuhvaćene takođe i greške i odstupanja do kojih
dolazi u toku izvođenja konstrukcija. Veličina koeficijenta sigurnosti zavisi od
svih navedenih faktora, a određuje se na bazi iskustva. Za različite uslove i
vrste materijala koeficijent sigurnosti je propisan zvaničnim tehničkim
propisima i obično se kreće od 1 do 10.
Dozvoljeni napon je napon koji je za pojedine
vrste materijala, vrste opterećenja i vrste nosača
određen tehničkim propisima.

U slučaju aksijalno napregnute grede

dimenzije poprečnog preseka se određuju tako da je
u svim poprečnim presecima grede zadovoljen uslov:

σ ≤ σd
Kako je normalni napon u aksijalno napregnutom štapu:
N
σ = ≤ σd
A
sledi da potrebna površina poprečnog preseka
N
A≥
σd
 OSNOVNI ZADACI KOD AKSIJALNOG
NAPREZANJA

F
1. Poznato je opterećenje i poprečni presek – σ=
treba odrediti veličinu napona. A
2. Poznato je opterećenje, oblik poprečnog F
preseka i materijal – treba odrediti dimenzije A≥
poprečnog preseka. σd
3. Poznati su poprečni presek i dozvoljeni napon
– treba odrediti vrednost maksimalne sile
F = σd A
 DEFINISANJE VELIČINE NAPONA
AKSIJALNO NAPREGNUTOG ŠTAPA

• Odrediti aksijalnu silu u štapu

• Izračunati površinu poprečnog preseka štapa
• Izračunati napon
• Uporediti vrednost napona sa dozvoljenim naponom

F
σ = ≤ σd
A
 DIMENZIONISANJE VELIČINE NAPONA
AKSIJALNO NAPREGNUTOG ŠTAPA

• Odrediti aksijalnu silu u štapu

• Odrediti dozvoljeni napon za odabrani materijal
• Izračunati potrebnu površinu poprečnog preseka

F
A≥
σd
 ZA DIMENZIONISAN ŠTAP ODREDITI
VREDNOST AKSIJALNE SILE

• Odrediti površinu poprečnog preseka

• Odrediti dozvoljeni napon za materijal i
definisan koeficijent sigurnosti
• Izračunati maksimalnu aksijalnu silu

F = σd A