IZVIJANJE PRITISNUTIH

TAPOVA

OTPORNOST MATERIJALA I
 IZVIJANJE PRITISNUTIH TAPOVA

Otpornost materijala prouava probleme:

1. vrstoe
2. Krutosti
3. Elastine stabilnosti konstrukcija i delova
konstrukcija od vrstog deformabilnog materijala.

Kod vitkih pritisnutih tapova nije izraen problem

njihove vrstoe ve problem stabilnosti.
Kod pritisnutih tapova uslov vrstoe je
dovoljan za dimenzionisanje samo relativno
kratkih tapova, ija osa pod datim
optereenjem ostaje prava.

uslov vrstoe

Kod relativno duih (vitkijih) pritisnutih

tapova uslov vrstoe je potreban ali ne i
dovoljan uslov zbog mogunosti da se osa tapa
savije izvije mnogo pre nego to maksimalni
normalni napon dostigne dozvoljenu vrednost.
Ugibi neogranieno rastu kada aksijalna
sila dostigne neku kritinu vrednost.

Pod kritinom vrednou aksijalne sile

dolazi do neogranienih ugiba, tj. do
loma tapa i kada na njega ne deluje
nikakvo popreno optereenje.

Savijanje tapa usled dejstva aksijalne

sile pritiska se naziva izvijanje.

Kod vitkih pritisnutih tapova nije izraen problem

njihove vrstoe ve problem stabilnosti.
Problem izvijanja je u stvari problem
stabilnosti ravnotee izmeu
spoljanjih i unutranjih sila.

Sluajevi ravnotee krutog tela:

o Stabilna ravnotea tela
o Labilna ravnotea tela
o Indiferentna (neutralna) ravnotea tela
Slini kriterijumi o stabilnosti ravnotee vae i za prav tap pod uticajem aksijalnih sila

Stabilna ravnotea
Sve dok je sila koja deluje centrino
na tap ispod neke granine vrednosti,
ravnotea spoljanjih i unutranjih sila
u tapu ija je osa prava ostaje
stabilna, tj. ako tap usled dejstva
nekih sila dobije ugibe savija se osa
tapa, a kada dejstvo sila prestane,
nestaju i ugibi i tap dobija svoj
prvobitni oblik.

Granina vrednost sile pritiska naziva se kritinom silom

Dok je sila relativno mala osa tapa je prava.

Ako se osa tapa iskrivi usled dejstva dodatnog

bonog optereenja, posle prestanka dejstva
F < Fkrit
optereenja ona se potpuno ispravlja.
 Labilna ravnotea

Kad je sila koja deluje centrino na

tap iznad kritine vrednosti,
ravnotea spoljanjih i unutranjih sila
u tapu ija je osa prava postaje
labilna, tj. ako je tap usled dejstva
nekih sila dobio ugibe, ovi ugibi
nastavljaju da rastu i posle prestanka
dejstva optereenja, tap se izvija.

Svaka sila pritiska vea od kritine je u stanju

da savije tap do loma.

Ravnotea tapa je nestabilna - labilna. F > Fkrit

 Indiferentna (neutralna) ravnotea

Ako sila koja deluje na tap ima

kritinu vrednost, spoljanje i
unutranje sile nalaze se u
indiferentnoj ravnotei.
Prav i izvijen poloaj tapa pod ovom
silom su jednako mogui.

Kada sila pritiska dostigne kritinu vrednost,

osa tapa ostaje i dalje prava, a malo poveano
optereenje moe da je savije.
F = Fkrit
Ravnotea tapa je indiferentna - neutralna.
Stabilna ravnotea Labilna ravnotea Indiferentna ravnotea

F < Fkrit F > Fkrit F = Fkrit

Sistem se nalazi u stanju stabilne ravnotee ukoliko, za sva mogua mala pomeranja
u odnosu na ravnoteni poloaj, rezultujua sila tei da sistem vrati u prvobitni
ravnoteni poloaj.

Deo konstrukcije koji se nalazi u stanju labilne ravnotee je nepouzdan. ak i mali

poremeaji njegovog labinog ravnotenog stanja mogu dovesti do katastrofalnih
posledica koje nastaju usled naruavanja moi noenja konstrukcije.

U treem sluaju, pri malom pomeranju tela, ono se ponovo nalazi u stanju ravnotee
bez tendencije da se vrati u prvobitni poloaj ali ni da ide dalje.
To je sluaj indiferentne - neutralne ravnotee.
 IZVIJANJE U ELASTINOM PODRUJU
OJLEROVI SLUAJEVI IZVIJANJA PRAVOG TAPA

Leonhard Euler (1707-1783) istraivao je stabilnost pritisnutih

tapova.
Razvio je matematiku teoriju stubova i sraunao teorijsko
kritino optereenje stubova 1744. godine, mnogo pre
izvedenih eksperimenata koji bi pokazali znaaj njegovih
rezultata.
Bez odgovarajuih eksperimenata koji bi potvrdili njegovu
teoriju, Ojlerovi rezultati su ostali neiskorieni vie od sto
godina, mada su danas oni osnova za projektovanje i analizu
veine stubova.

Da bi se nala vrednost kritine sile treba nai onu silu pod kojom su podjednako
mogui prav i izvijen oblik tapa. Ovo je put kojim je poao Ojler pri prouavanju
izvijanja tapova.

Ojler je 1774. odredio kritinu silu izvijanja za elastian tap pa se ova sila
naziva Ojlerova kritina sila.
 OJLEROVI SLUAJEVI IZVIJANJA PRAVOG TAPA

Vrednost kritine sile zavisi od naina oslanjanja tapa, pa e ovde

biti obraena etiri takozvana osnovna Ojlerova sluaja:

1.Zglobno oslonjen tap na oba kraja

2.tap na jednom kraju ukljeten a na drugom kraju slobodan
3.tap na jednom kraju ukljeten a na drugom kraju zglobno
oslonjen
4.tap na oba kraja ukljeten
 OJLEROVI SLUAJEVI IZVIJANJA PRAVOG TAPA
Pretpostavke

Pri prouavanju izvijanja uvode se sledee pretpostavke:

1. tap je konstantnog poprenog preseka

2. Materijal je homogen, izotropan i linearno-elastian
3. tap je zanemarljive teine
4. Sila je aksijalna, bez ekscentriciteta
Na poetku se pretpostavlja da krajevi tapa mogu da se rotiraju
oba kraja su zglobno oslonjena, tako da su sve vreme na zajednikoj
vertikali.
Jednaine ravnotee se uspostavljaju na deformisanoj geometriji
tapa.
Pomeranja su mala.
 IZVIJANJE U ELASTINOM PODRUJU
1. Prvi sluaj tap je zglobno oslonjen na oba kraja

Da bi se odredila kritina sila posmatra se tap ija je

osa malo savijena pod dejstvom sile F.

U nekom preseku na rastojanju z od jednog kraja

postoji ugib v(z).

U tom preseku se javlja moment savijanja kao

posledica dejstva spoljanje sile F

M=F v
IZVIJANJE U ELASTINOM PODRUJU
M=F v
Diferencijalna jednaina elastine linije kao to je poznato glasi

EI x v = M x (z )
pa u ovom sluaju ona ima oblik:
Mx ( z) Fv
v = =
EI x EI x
Ako se uvede oznaka:
F
k =
2

EI
gde je E modul elastinosti materijala a
I glavni moment inercije poprenog preseka:

Dobija se homogena diferencijalna jednaina drugog reda:

v + k 2 v = 0
2
Fkrit = 2 EI min Ojlerova kritina sila
l
tap se izvija oko ose minimalnog
momenta inercije.

Pomeranje preseka se vri u pravcu

maksimalnog momenta inercije.

Stub pravougaonog poporenog

preseka e se izvijati oko ose y-y, a
ne oko ose x-x.
2
Fkrit = 2 EI min
l
Kritini napon:
Fkrit 2 1 2 E I min E 2
2
krit = = 2 EI min = 2 = 2 imin
A l A l A l
Drugi sluaj tap na jednom kraju ukljeten a na drugom slobodan

Ako oznaimo nepoznati ugib gornjeg kraja tapa sa f

tada je moment savijanja u preseku na rastojanju z:

M = F ( f v )

Pa diferencijalna jednaina elastine linije glasi:

Mx (z) F(f v) F
v = = = k2 (f v) k2 =
EI x EI EI

v + k 2 v = k 2 f

2
Fkrit = 2 EI Ojlerova kritina sila
4l
Trei sluaj tap na jednom kraju ukljeten a na drugom kraju
zglobno oslonjen
Ovaj statiki neodreeni zadatak moemo da
svedemo na statiki odreen uklanjajui
ukljetenje i uvodei kao statiki nepoznatu
moment ukljetenja M0.
Moment savijanja u preseku na rastojanju z:
M0
M = Fv+ z
l
Pa diferencijalna jednaina elastine linije glasi:

Mx ( z) 1 M F v 1 M0
v = = Fv + 0 z = z
EI x EI l EI EI l

M0
v + k v = k
2 2
z
Fl

2
Fkrit 2 2 EI Ojlerova kritina sila
l
 etvrti sluaj tap ukljeten na oba kraja
Pretpostavljajui simetrian oblik izvijanja vredost statiki nepoznate
jednaka je na oba kraja.

Moment savijanja u preseku na rastojanju z:

M = F v + M0
Diferencijalna jednaina sada glasi:
Mx ( z) 1 Fv M
v = = ( F v + M0 ) = 0
EI x EI EI EI
F
k2 =
EI
M0
v + k 2 v = k 2
F

2
Fkrit = 4 2 EI Ojlerova kritina sila
l
 OJLEROVI SLUAJEVI IZVIJANJA PRAVOG TAPA
Slobodna duina izvijanja. Vitkost tapa
Kada se uporede etiri Ojlerova sluaja izvijanja vidi se da se izrazi za
kritinu silu mogu pisati u zajednikom obliku
2 2
I sluaj Fkrit = 2 EI min = 2 EI min
l l0
2 2 2
II sluaj Fkrit = 2 EI = EI min = EI min
(2l )
2 2
4l l0
2 2 2 2
III sluaj Fkrit 2 2 EI min = 2 EI min = 2
EI min = 2 EI min
l l l l0
2
2
2 2 2 2
IV sluaj Fkrit = 4 2 EI min = 2 EI min = 2
EI min = 2 EI min
l l l l0
4
2
Gde je l0 takozvana slobodna duina izvijanja ili duina jednog polutalasa
OJLEROVI SLUAJEVI IZVIJANJA PRAVOG TAPA
Osnovni oblici izvijanja

I II III IV

l0- slobodna duina izvijanja

zavisi od uslova oslanjanja
krajeva tapa
 VITKOST TAPA. NAPON PRI IZVIJANJU

Kritini napon dobijamo iz izraza:

Fkrit 2 1 2 E I min E 2
2
krit = = 2 EI min = 2 = 2 imin
A l0 A l0 A l0
2 E 2 E 2 E
krit = 2 = = 2
l0 l0
2

2
imin
i
min
l0
= Vitkost tapa - Odnos izmeu slobodne duine
imin izvijanja i minimalnog poluprenika
inercije poprenog preseka

2 E
krit = 2 Ojlerov obrazac za kritini napon

 IZVIJANJE U ELASTINOJ OBLASTI
2 E
krit = 2 krit 2 = 2 E

Kritini napon za dati materijal zavisi iskljuivo od vitkosti tapa i to po
hiperbolikom zakonu. Grafiki prikaz te zavisnosti poznat je kao Ojlerova
hiperbola.

Ojlerov obrazac za kritini napon izveden je polazei od priblinog oblika

jednaine elastine linije koji odgovara malim deformacijama, kada vai
Hukov zakon, pa prema tome Ojlerovi obrasci za kritinu silu i kritini
napon mogu se koristiti pri kritinim naponima manjim od napona
proporcionalnosti pri pritisku (napon na granici elastinosti)

krit < P

Ovakvo izvijanje poznato je kao

izvijanje u elastinom podruju.
Oigledno je da je ovo mogue za
relativno velike vitkosti tapova
 IZVIJANJE U NEELASTINOJ OBLASTI

Izvijanje pritisnutih tapova mogue

je i pri naponima veim od napona na
granici proporcionalnosti.
To je izvijanje u neelastinom
podruju u kome ne vai Hukov
zakon a ni Ojlerovi obrasci.
Granica izmeu jedne i druge bie
ona vitkost pri kojoj je kritini napon
dostigao P ( E )
2 E
krit = 2 = P

E Kritina
P =
Kritina (granina) vitkost razdvaja dva podruja P (granina) vitkost
> P Podruje elastinog izvijanja

< P Podruje neelastinog izvijanja

Ako je vitkost tapa veoma mala, tj.

< T
izvijanje tapa je nemogue. Ovde se javlja gnjeenje.

U tom sluaju merodavan je obian uslov vrstoe pri pritisku:

F
krit = < T
A
 KOEFICIJENT SIGURNOSTI PRI IZVIJANJU TAPOVA

Veliina stvarne pritiskujue sile ne sme da prekorai veliinu kritine sile.

Da bi tap bio stabilan treba da bude

F < Fkrit
Fkrit
odnosno F= gde je koeficijent sigurnosti na izvijanje.

Najee je = 1,5 5
U zavisnosti od znaaja tapa kao samostalnog noseeg elementa ili kao
sastavnog elementa neke sloene konstrukcije.
IZVIJANJE U ELASTINOM PODRUJU

P
vitkost tapa
l0
=
imin

p Vitki elastini tap

MINIMALNI POLUPRENIK INERCIJE
MINIMALNI POLUPRENIK INERCIJE
MODEL OJLEROVIH SLUAJEVA IZVIJANJA