URBANA OBNOVA I GRADOVI SRBIJE

NAJUPEČATLJIVIJI EFEKTI URBANE OBNOVE

Regeneracija priobalja

• Poseba pouka knjige Iana Coloquhana (Kolokuhan) “Urban regeneration”, jedne od najvažnijih iz ove oblasti, je da je
urbani dizajn nosilac urbane regeneracije. Dobrobit dobrog dizajna, što podrazumeva prilagoðen oblik, materijale, stil -
prostoru u kojem se gradi, blagotvorno utice na standard i živote stanovništva,
• Primer ureðenja priobalja u Londonu jedan je od pionirskih primera integralne obnove na nivou više gradskih èetvrti, a
zapoèeta je još ranih 80-ih godina. Posle èetvrt veka mogu se jasno videti efekti regeneracije,
• Upotrebljen je princip izgradnje urbanog repera – milenijumske kupole, ali tek u drugoj fazi,
• Poèetak je bio sasvim spontan, na nivou akcije individualca koji je zahvaljujuæi politièkoj i finansijskoj podršci uspeo da
deo po deo obnovi - prvo dokove najbliže centru grada.

• Generalno, ponuda projekta regeneracije obuhvata: pametno korišdenje zemljišta, ozivljavanje obala, adaptaciju i
onovu upotrebu ruiniranih objekata, novo stanovanje, podizanje standarda rezidencijalnih susedstva, konzervaciju i
noge druge.
• Osnovi principi su: različitost ponude i mešane funkcije (namene).
• Najuspešniji primeri regeneracije nastali su pomodu jake nacionalne I lokalne podrške iuz učešde lokalnog
stanovništvakoji su učestvovali u odlukama
• Komparacija sa drugim zemljama neophodna je da bi se učilo iz njihovog iskustva. Ali kopiranje po svaku cenu nije
validno, svako mora da crpi iz vlastitog konteksta. Mnogi urbanistički primeri u svetu, ma kako veličanstveni bili, pokazali
su se, iskopirani, neodgovarajudim – na nekim drugim mestima.

URBANI DIZAJN
• RIBA i Royal Fine Arts Comission doneli su OSNOVNE PREPORUKE za dobar urbani dizajn:
1. Da bi se investicija isplatila potrebna je jaka organizacija.
2. Mora da postoji mehanizam koji omoguduje javnim službama da učestvuju sa manjom investicijom na početku, dakle
da imaju olakšice pri pladanju,
3. Bliska saradnja arhitekte i izvođača je recept za katastrofu. Upravo nasuprot treba forsirati njihovu međusobnu
kompeticiju. Dobar arhitekta treba da menja izvođače,
4. Arhitektonska različitost treba da ima zajednički urbanistički okvir,
5. Formiranje pejzaža trebalo bi da bude vezivo između grada i predgrađa,
6. Lako odbranjivi prostor je prioritet pri projektovanju,
7. Efektivan mehanizam za održavanje novoprojektovanih prostora je da se taj iznos osigura u toku prvih 5 godina iz
procenta kapitalnog budžeta.
8. Knjiga osnovnih uputstava za projektovanje (u vidu materijala, spratnosti, formi) je neophodna za tzv. Male graditelje
ili fabrikante koji verovatno nede unajmiti arhitektu,
9. Konzervacija kao metoda ne bi trebala da se posebno izdvaja ved da bude deo integralnog procesa, ekvivalentan sa
ostalim metodama (kao što je reciklaža),
10. Svaki proces regeneracije traži bezrezervnu podršku lokalne javnosti i stanovništva, u suprotnom i najbolji projekat
bide osuđen na propast,
11. Provizija koja se odmah ispladuje i pladanje tantijema je osnov dobre organizacije posla koja osigurava da ce
investitor dobiti dobar povradaj investicije,
12. Organizacija radionica (workshop-ova) pokazala je bolje rezultate od konkursa. Zajednički rad lokalnih vlasti,
stanovništva i graditelja u istom trenutku na istom mestu daje više rezultata nego individualan rad u vakuumu.

1
RAZLIČITI PRISTUPI ORGANIZACIJI
URBANE REGENERACIJE
1.Efikasnim se pokazala saradnja državnih (lokalnih) agencija i privatnih investitora,
2.Važno je izbegavati preveliku administraciju,
3.Prevelika centralizacija odluka nije dobra,
4.Ponekad treba podsticati i projekte malih dimenzija i razmere,
5.Marksistički pristup koji insistira na državnoj kontroli nad slobodnim kapitalom u privatnom sektoru,
6.Svaka regeneracija se organizuje u skladu sa političkom odlukom i oslanja se na političke tokove,
7.Oslanjanje na lokalno stanovništvo i organizacija specifična prema lokacijama,
8.Podsticanje malog kapitala i preduzeda.

Zato:
• Mora da postoji selektor – neko ko ce povudi okidač, inicijativu urbane regeneracije,
• Mora da postoji vizija, ciljevi koji žele da se postignu. Dobra ekonomska prognoza je neophodna jer de ona loša
proizvesti tragične i nesagledive efekte,
• Ne treba se upuštati u raznorodne ciljeve, jedan ili dva osnovna i najveda cilja su dovoljni (flagship),
• Svi učesnici u procesu moraju od samog početka da prikazu svoje krajnje planove, da ne bi došlo do razmimoilaženja u
trenutku kad je ved pokrenut proces, takodje i lokalne vlasti i izvođači i privatnici treba da relativno nezavisno ostvaruju
svoj put,
• Osetljivost pristupa traži vreme i novac. Politički okvir treba da bude ispoštovan, zajedno sa širokim interesima lokalne
zajednice,
• Učešde lokalne zajednice i podizanje njihovog standarda je važnije od jednostavne fizičke obnove. Intenzivna lokalna
akcija (lokalna agencija i lokalni projekat) neophodna je u održivoj regeneraciji,
• Vreme: tri ili cetiri godine nije dovoljno da bi se video efekat, 10 godina je minimum.

London docklands – Miks rezidencijalne, komercijalne funkcije i laka industrija (tehnologije), javna funkcija (banke)
- U poslednjih 20 godina, broj stanovnika je udvostručen,
-Prvi projekti započeti su još 1971.g.,
- ostvarena je veza između jezgra Londona i predgrađa gde je napravljen novi aerodrom.
Negativnosti :
- Cene nekretnina u èitavoj četvrti su veštački porasle,
- Starosedeoci se bune da su potisnuti - getoizacija,
- Novi stanovnici se žale da nema dovoljno javnih funkcija nego sve izgleda kao velika spavaonica (to se u poslednjih 10-
ak godina unapredilo)
- Bogatstvo postaje meta terorista.
- Četvrt je postala nemirna, puna posetioca.

RECIKLAŽA ALI I NOVA GRADNJA VISOKIH OBJEKATA

• prvi značajan hotelski lanac na dokovima - Hotel Four Seasons, Canary Wharf
• Koncentracija oko poslovnog jezgra i visokih građevina
• luksuzno stanovanje uz vodu, dobar transport do centralnog jezgra
-Restitucija Globe Theatre, London

AMSTERDAM
Gorudi problemi
1. Siromaštvo i nezaposlenost u jezgru – postindustrijski fenomen ogromne razlike između novih visokotehnoloških
dobro pladenih japija i bedno pladenih, preostalih, servisnih usluga,
2
• Mladi i najstariji ex zaposleni najverovatnije se više nede zaposliti što dovodi do gubitka ličnog poštovanja.
• Nova preduzeda (visokotehnološka) za nova zaposlenja zahtevaju veliki poslovni prostor, sa parkom, mogudnosti
parkiranja, blizinom autoputa - što je sve nemogude u jezgrima.
• Bolonja, npr. je uspešno razradila drugi koncept: mala i srednja preduzeda utisnuta u strukturu jezgra, (koncept koji
smo i mi prihvatili) za što je potrebna velika podrška i dofinansiranje od strane lokalnih vlasti, ali sa dugoročnim
rezultatima.

2. Stanovanje – u evropskim gradovima a još više američkim, unutrašnje jezgro je postalo geto za siromašne, manjine i
imigrante, koje čuva policija,
• oni sa višim standardom unajmljuju vlastitu policiju da ih čuve u njihovim lepo odnegovanim prostorima izvan gradova
(juznoamerički princip),
• Amsterdam, Berlin i Beč pokazuju na svom primeru slab rezultat pokušaja interpolacije velikih socijalnih stambenih
kompleksa u najuže jezgro,
• Britanski koncept je oduvek bio drugačiji, sa pokušajem organizovanja manjih stambenih jedinica, na koje je
stanovništvo naviklo.

3. Homeless – nekada je simbol za pojedinca bez krova nad glavom bio stariji pijani čovek ili srednjovečna mentalno
poremedena žena, ali od kraja osamdesetih ova grupa uključuje i mlade i čitave familije bez posla, a najnovije statistike
pokazuju da je u Americi više od pola miliona dece bez krova nad glavom,
• ekonomska kriza dovela je u bespomodno stanje bez posla na stotine hiljada ljudi u svetu, još do juče regularno
zaposlenih koji su časno zarađivali hleb i ne mogu da shvate šta im se dešava.
Dokovi Borneo su socijalne građevine, svaka peta u nizu napravljena je besplatno, od viška sredstava prodatih, preostalih
objekata i nizu.

4. Obrazovanje i zdravlje – koncept dobrih škola u predgrađima nije naš koncept ali je u zapadnim gradovima izrazit,
znači deca jezgra ostaju uskradena za dobro školovanje i nadalje dobar posao. Isto se odnosi i na koncept zaštite zdravlja.

5. Trgovina – veliki trgovački lanci izgrađeni u predgrađima “poništavaju” malu trgovinu u jezgru, a stanovništvo jezgra,
iako siromašnije, mora da plada skuplje za svoje namirnice.

6. Kultura ostaje najvažniji adut jezgra i njegove urbane regeneracije.

7. Reciklaža starih građevina – proizilazi iz američkog principa festivalskih događaja pri čemu se koristi napušteni
postindustrijski fond putem različitih namena. Ukoliko se on koristi za stanovanje postoje 2 osnovna problema:
nedostatak svetlosti i manji povratni profit za ulaganje.

8. Sportski sadržaji i zelenilo - koji uveliko povedavaju standard nalaze se uglavnom sa spoljne strane jezgra. Ono što
može da se unapredi je uređenje unutrašnjih dvorišta u vidu zelenih površina za igru dece, kao i elemenata malog
urbanizma, mostova, popločanja itd.

9. Transport – brzi transport favorizuje predgrađa, dok je saobradaj u jezgrima, kako god bio organizovan, ugušen i
usporen. Brzina u Londonu je spala na 10 km po času, kao u vreme prikolica sa konjima sa početka veka. Metro je u
evropskim gradovima nedovoljan, dok je intenzitet transporta autobusima u padu. Tramavaj pokazuje znakove porasta
interesovanja, posebno kao ekološko sredstvo. Stambena rezidencijalna naselja pronalaze načine da se odbrane od
velikih saoradajnih komunikacija – zelenilom.

3
BILBAO
Na primeru Bilbao-a, nekada malog grada van svih tokova, može da se sagleda sledede:
• urbani reper je zaista privukao pažnju turista i unapredio generalno grad
• kontekst, međutim, nije rešen, odnosno osim same građevine Frenk Gerija, ne postoji kontinuitet u urbanoj obnovi
• VEŠTAČKO POVEDANJE STANDARDA NA NIVOU ČITAVOG GRADA, GENTRIFIKACIJA – NOVA RADNA MESTA, JAČANJE
TRGOVINE A OKIDAČ JE KULTURA
• nedostatak – kontekst je ostao nerešen a uprkos svečanostima i događajima, mesto je predveče “mrtvo”, čak i samo
priobalje.

MELBURN
MELBOURNE DOCKLANDS
• Projekat urbane regeneracije ili obnove priobalja Melburna, čiji je krajnji rok 2015. trebalo bi da omogudi 25 000 novih
radnih mesta, da smesti 20 000 stanovnika i da primi 55 000 posetioca dnevno ili 22 miliona posetioca godišnje.
• Polovina predviđenih objekata je ved izgrađena, a kriza je nakratko usporila rast, međutim 2010. godina se u Australiji
ved prognozira kao uspešna, kao izlazak iz krize.
Najvedi je problem učiniti zanimljivim celu dužinu uz vodu:
• Marina, zabavni sadržaji, festivali, sportska događanja – sve u cilju oživljavanja,
• Kulturne manifestacije, atraktivne skulpture, simboli, reperi...

U svrhu zanimljivosti sve je dozvoljeno i poželjno - upotrebljavaju se principi od srednjovekovnih pa do najunapređenijih

tehnologija:
• Centar za istraživanje i edukaciju: komercijalni, rezidencijalni, poslovni centar, smart house,
• HI TECH podium, centar najboljih tehnologija baziranim na tzv. plavom čipu.
Mega razmere bi trebale da se rešavaju jedinstveno, u jednom zamahu, ili barem u nekoliko faza.

• Melburn je izgrađen u kratkom roku uz vodu, objekti su novijeg datuma, visoki, što ometa lak silazak pešaka na vodu,
• u tu svrhu se prvi red uz reku “puni” nižom spratnošdu dužno poređano,
• uz reku se organizuju javni sadržaji i zabava.

OBNOVA PRIOBALJA IZGRADNJOM NOVIH VISOKIH OBJEKATA NAMENJENIM VISOKIM TEHNOLOGIJAMA I POSLOVANJU
• ipak, uprkos dobroj strategiji, vlada a zbog velikih obima i uranističkih zahvata, određena nesigurnost, posebno nodu.

IZMIR
Bliski istok
• mesto večitih sukoba,
• mesto padova i ekonomskih uspona,
• kolevka civilizacije,
• arhitektura se izvodi oprezno, iz razloga ogromnih arheoloških potencijala i nalazišta.

• ALSANCAK DOCKLANDS – cilj, unaprediti Izmir u jedan od glavnih finansijskih centara Mediterana, uređenje dokova je
jedan od prioriteta za urbanu obnovu.
FORMA, URBANI DIZAJN PREMA KONONIMA TRADICIONALNOG MALOAZIJSKIG GRAĐENJA

Tri su osnovne metode renovacije:

• refurbishment (osnovna prepravka, unapređenje) – koristi se na objektima koji nede biti totalno rekonstruisani u toku
narednih 3 – 7 godina, prevashodno se odnosi na mokri čvor, krečenje, fasada

4
• supplementary renovation (delimična rekonstrukcija) – odnosi se na novu opremu kuhinje, grejanje, oblaganje zidova u
cilju bolje termalne zaštite, novu opremu kupatila. Ovakvo renoviranje zahteva i malo povedanje stanarine.
• major renovation (totalna rekonstrukcija). Kada se utvrdi da de ovakva rekonstrukcija koštati do 80% od nove gradnje,
preporuka je da se pokrene. Od tri stana rade se 2 veda i komfornija, ulaze se u kompletno nove instalacije, grejanje i
hlađenje, zidovi se termalno oblazu i projektuju protiv buke, potkrovlja se preuređuju u stambeni prostor, spavaonice i
sl. S obzirom da se dolazi do manjeg broja st. jedinica nije uvek mogude izbedi getoizaciju odnosno transfer starih
stanovnika na nove lokacije, pa se preporučuje projektovanje novih zgrada u blizoj okolini.

• Ukoliko je cena rekonstrukcije prevelika (kao novogradnja) predlaze se rušenje ili ukoliko objekat nije fizički ugrozen,
domolicija u periodu od 10 godina. Tada se objekat samo osnovno popravlja,
• Stanovništvo se, dok traje rekonstrukcija, privremeno smešta u susedne objekte ili u pokretne, privremene objekte,
• Regeneracija podrazumeva, uz unapređenje stanovanja, istovremeno unapređenje i kompatibilnih sadrzaja kao što su
škole, vrtidi, prostori za igru dece, parkovi. Ovde se misli i na kreaciju novih radnih mesta u vidu lokalnog biznisa,
zanatskih radnji dok se industrija preusmerava na nove lokacije,
• Usporavanje saobradaja u rezidencijalnim zonama vrši se uvođenjem jednosmernih ulica, kruznih tokova, integrisanih
ulica itd. Preporučuje se javni transport i biciklistički prevoz.
Posebna pažnja posvedena ekosistemima i korišdenju snage vetra.

Vedina javnog ulaganja u urbanu obnovu u Evropi dolazi iz lokalnih ili republičkih fondova.
• Evropska Unija potpomaže u iznosu od otprilike jedne tredine budžeta. Evropski regionalni fond za razvoj (ERDF)
predstavlja glavnog investitora a osnovan je u stvari da bi smanjio regionalne razlike unutar Unije, a Evropski socijalni
fond (ESF) ima za zadatak isključivo promociju urbane obnove u kontekstu novih zaposlenja za stanovništvo.
• Siromašniji delovi Unije kao što su istočna Nemačka, Španija, Portugal, Irska i Grčka a od prošle godine i novopridošle
istočno evropske zemlje imaju posebne beneficije i pomod naprednih evropskih zemalja.
• BLISKI ISTOK PODRŽAVA TOKOVE UPRKOS NEZAVIDNOJ I STRESNOJ POLITIČKOJ SITUACIJI. BEJRUT, GRADOVI JORDANA
I TURSKI GRADOVI SE VELIKOM BRZINOM OBNAVLJAJU.

GLOBALNA I INTEGRALNA URBANA OBNOVA

• JEDINI NAÈIN DA SE U JEDNOM ZAMAHU POKRENU POZITIVNE PROMENE U GRADSKOJ STRUKTURI
• neohodnost: sigurna i zdrava ekonomska situacija

NY
• kultura, moda, umetnost, dizajn - najjači aduti NY; manifestacije, slobode, razvijeni javni život
Dokovi reke Hudson
• drastične socijalne razlike između centralnog Manhatna, priobalja i ostalih delova-ostrva
Novi projekti, novi objekti
• NY je preizgrađen, novi projekti su veoma retki, osim naravno konkursnih rešenja za mesto kula bliznakinja.

5
POJMOVI I METODE aktivne zaštite u kontekstu URBANE OBNOVE
London
1.Urbana obnova je najširi oblik urbane rekonstrukcije. Najčešde ovaj termin upotrebljavamo kada je objekat naše
pažnje čitav grad ili vedi deo grada, kao na ovom primeru - priobalje Londona. Obale reka evropskih gradova koje su do
70-ih bile vedinom industrijske namene prenamenjuju se i oživljavaju.
2.Urbo reciklaža (nekada: rekonstrukcija sa prenamenom funkcije). Pojam koji je među prvima ustoličio ital. arhitekta
Giancarlo De Carlo, a kod nas se posebno bavila arh. Ž. Gligorijevid, odnosi se, unutar konteksta urbane obnove, na
korišdenje zapuštenog građevinskog fonda u nove namene, najčešde industrijske hale, koje su izgubile svoju funkciju, u
muzeje i sl. Štedi se materijal i ljudska snaga, ali ne i novac, jer je zahvat obično skuplji nego novogradnja.
TateGallery Izvedeno Stanje Jedan od osnovnih problema je osvetljenje, jer postojede industrijske hale nemaju
dovoljno svetla za nove namene, kao što su stanovanje, loftovi, ili kulturni centri i muzeji.
Zahvaljujudi uspehu koji je doživela galerija od 2000 , kao i sve vedoj posedenosti objekta iz godine u godinu ne čudi
činjenica da se planira proširenje objekta - Autori projekta su Herzog & de Meuron.
Amsterdam
3.Rekonstrukcija je generalno uvažen termin koji kod nas, u svakodnevnoj primeni, podrazumeva zajedno razlièite
metode sprovedene u procesu aktivne zaštite. Na engleskom jeziku se upotrebljava termin “Urban renewal” ili “Urban
rehabilitation”
4. Regeneracija (unapređenje) se sve češde upotrebljava kao širi termin koji obuhvata rekonstrukciju, a može da se
odnosi na javne prostore grada,ali i na širu teritoriju grada. Ovaj termin kod nas se sve više upotrebljava umesto reči
rekonstrukcija, a po uzoru na englesku terminologiju. Rekonstrukcija u engleskom jeziku odnosi se na rekonstrukciju u
plastičnoj hirurgiji.
5.Interpolacija je jedna od najaktivnijih metoda u procesu rekonstrukcije. Označava umetanje novog objektaunutar
postojedeg gradskog tkiva. Zahteva posebnu paznju. Uputstva koja daju dobre rezultate odnose se na upotrebu novih,
savremenih oblika, a vezivna nit sa starim može, kao u ovom slučaju, da bude materijal.
Svako kopiranje starih formi nije preporučljivo.
6. Rehabilitacija ili ozdravljenje pokazuje cilj kojem težimo, a smatra se da se ova metoda upotrebljava kada je postojede
stanje bilo veoma ruinirano. Odnosi se na snažnije aktivnosti i vedi kvantitet posla od npr. regeneracije. Ukazuje na
pomak od više stepeni unapred. Dokovi Amsterdama su, uz Dokove Londona, među prvima koji su u Evropi
rehabilitovani. Renzo Piano: Nemo kulturni centar Izveden 2000. u sklopu rehabilitacije Amsterdamskih dokova.
7. Remodelacija (ponovo modelovati) označava preoblikovanje. Ako se ondosi na jedan objekat onda u projektantskom
smilsu podrazumeva svojevrsno dodavanje ili oduzimanje elemenata. U urbanističkom smislu je dozvoljeno
preoblikovanje fasada na čitavom potezu. Primer dokova “Borneo” u Amsterdamu, grupa MVRDV, 90-e.
8. Renesansa, (preporod) Najnoviji, ambiciozni, engleski termin koji u najširem smislu podrazumeva rekonstrukciju,
regeneraciju, rehabilitaciju, remodelaciju u kontekstu urbane obnove i
9. Revitalizacije (vradanje u zivot).
Claus i Kaan, Interpolacija u Amsterdamu. Novi oblik, novi materijal, savremene tehnologije, nepodilaženje susedstvu.
10. Dogradnja - Muzej Van Gogh-a u Amsterdamu, Projektovan je 1974. god. od strane velikog holandskog arh.
Rietvelda (desno) a dograđen je 2002. godine kružnim delom u kojem je smešten auditorijum, japanskog arh. Kisha
Kurokawe (levo). U sutrerenskom delu je međusobno povezan.
Novi deo Amsterdama, tzv. Četvrt Muzeja, planski je i namenski izgrađen u 19- veku jugozapadno od čuvene četvrti sa
kanalima. Započet je izgradnjom Rijksmuzeja (gore), kreiranjem parka Vondel, unutar kojeg je izgrađen Muzej Van Gogh-
a sa dogradnjom iz 2002. (sredina) i ispod njega muzejom moderne umetnosti Stedelijk, koji se takođe proširuje i
momentalno je u izgradnji.(dole levo). Postavka muzeja je smeštena za to vreme u staru poštu na dokovima, koja de se
po prestanku privremenog postava srušiti.
Institut arhitekture izgrađen 2003. na Amsterdamskim dokovima. Kao i kulturni centar Nemo, koji se nalazi u
neposrednoj blizini, predstavlja simbolički reperne tačke od značaja, koje svaka za sebe, ali i zajedno, doprinose
podizanju atraktivnosti dotada zapuštene industrijske zone priobalja.
6
Jedna od interpolacija u starom tkivu Amsterdama koja savremenim pristupom suvereno parira neposrednom
susedstvu. Nekada je postojala podela na 3 tipa interpolacija:
1. prilagođavanje, replika starog,
2. srednji pristup, nešto novo,nešto staro
3. neprilagođavanje, novi akcenat - što je smatrano nekulturnim i neuljudnim.
Danas su se prva dva tipa skoro izgubila, a interpolacije predstavljaju jaku autorsku arhitekturu savremenog pristupa bez
ikakvog obaziranja na postojede stanje u okruženju.
11. Restauracija (i dogradnja) je metoda kada se objektu dodaju delovi koje je nekada imao. Dugo je smatrana
nepoželjnom metodom, a po članu 9. venecijanske povelje morala bi da prestane tamo gde počinje pretpostavka. Na
ovom primeru radi se o slobodnoj reinterpretaciji nekadašnjeg izgleda glavnog javnog objekta u Berlinu koji je rušenjem
berlinskog zida ponovo zauzeo mesto najvažnijeg repera grada. Norman Foster: Reichstag, Berlin, 1999.
Na primeru Kalemegdana znamo koliku prašinu podiže ideja koja postoji ved neko vreme, a to je da se Beogradska
tvrđava restaurira u obliku kako je izgledala u 15. veku. Primer: Reichstag, enterijer kupole.
Norman Foster, poznat po upotrebi najsavremenijih tehnologija, izveo je spektakularnu kupolu, pristupnu za posetioce, a
koja u sredini ima “levak” sa posebnim delijama koje omogudavaju dodatno osvetljenje velikom kružnom prostoru u
kome zaseda nemački Parlament.
12. Nadogradnja na jednoj stambenoj zgradi. Namena: poslovni prostor - Coop - Himmelblau, Beč,1984.

Interpolacija velikih razmera

Rafael Moneo: Kongresni centar u San Sebastianu, 1999. primer - pokazuje jasan autorski stav koji se kosi sa siluetom
grada (objekat na obali, odskače)
Santiago Kalatrava: Grad umetnosti i nauke, Valencia, 1991. Kalatravina, kao i Fosterova, Meirova i Gery-eva dela
pokazuju naglašen autorski stav u cilju sprovođenja atraktivnih i skupih objekata koji podižu nivo (gentrifikacija) čitavom
gradu.
Reciklaža - prenamena funkcije. Korišdenje podzemlja železničkih komunikacija prenamenjenih u trgovine, The lost
Boulevard, Beč.
Uređenje dvorišta u sklopu rekonstrukcije; zastakljivanje, veoma popularno u istočnoj i centralnoj Evropi gde postoji
veliki broj zapuštenih blokova, kod nas najčešde u Vojvodini.
Po uzoru na Eric Owen Mossa, ova reciklaža namerno ostavlja kontrast između stare fabrike za proizvodnju propelera i
nove čelične strukture. Stara građevina namerno nije obnovljena nego je ostavljena i prezervirana u zatečenom stanju.
Jentz, Popp i Weisner Media centar, Hamburg, 1992.
Jedan od veoma popularnih primera rekonstrukcije i nadogradnje, jer se radi o neobičnoj organičnoj strukturi,
ukomponovanoj u jednu običnu kudu sa unutrašnjim dvorištem u starom jezgru Budimpešte. Eric van Egeraat: ING
Banka, Budimpešta, 1997.
ZAKLJUČAK:
Metode u rekonstrukciji i obnovi gradova se često preklapaju, ali su sve u upotrebi u jednom jedinstvenom cilju:
Podizanju građevinskog nivoa koji podrazmeva efektnost, atraktivnost, privlačnu mod nekada zapuštenih delova, a kroz
to i ekonomski napredak i kreiranje novih radnih mesta neophodnih u godinama krize, kroz koje prolazimo na početku
novog milenijuma.

7
MOGUDNOSTI OPORAVKA PUTEM URBANE OBNOVE (kreiranje novih randih mesta – neka moguda rešenja)

Interdisciplinarni pristup, kompleksnost u pristupu pokazuje snagu urbane obnove – Rièard Rodžers, kao arhitekta-
zvezda, arhitekte i urbanisti ali i bankari, svetski instituti, nauènici, politièki ekonomisti, planeri, sociolozi...na Svetskoj
konferenciji u Istanbulu / oktobar 2009. / o razvoju gradova
• Nova zanimanja – gore navedena uperena specijalizacijama prema urbanizmu.
Edukacija – specijalizacija – profilacija • novi master program na AF u Beogradu – “Urbana obnova”,
• 4. generacija specijalističkih studija pod nazivom “Urbana obnova u novom milenijumu”.
• nova zanimanja: specijalizanti urbane obnove zaposleni u urb.institucijama, na projektima tredeg sektora, u lokalnim
samoupravama, menadžeri itd....
• višeslojnost, kompleksnost, udruživanje različitih struka
Unošenje živosti u uobičajan život
• bezimena predgrađa dobijaju novi izgled,
• obradanje pažnje na javne prostore, detalje...,
• mogudnost za uže specijalizacije i kreativne ideje.
• nova zanimanja: kreativni dizajneri unutar urbanizma
Kreativne radionice koje vode potvrđeni, uspešni arhitekte (David Adyaje)
Fuzija, arhitektura cilj: sinergija posetilaca, socijalizacija, javno-privatni prostor, bežanje od individualnosti i depresije.
• Nova zanimanja: arhitekte koji izvlače najbolje iz postojedih primera, što se nekada smatralo neukusnom kompilacijom.
• Barcelona,Moskva…: velika imena se udružuju u stvaranju post master 2 professional radionica (majstorskih radionica)
u kojima prodaju svoja znanja mladim stručnjacima (David Adyaje)
Age of Cheap
• Jeftinije aktivnosti kao što je uređenje javnih prostora omoguduje ulaganje u gradove, dobar efekat, bez velikih
kapitalnih investicija,
• javni prostori – agore predstavljaju okosnicu društva koje je u krizi.
• nove profesije: urbanisti koji se bave usko uređenjem javnih prostora
• Topličin venac, Beograd - Spontano okupljanje mladih
Susreti, skupovi, razmena iskustava
...arhitekata i urbanista u Bolonji povodom krize / 2010/2011. Otovorene panel diskusije i blogovi na teme koje muče sve
arhitekte u svetu:
• I hate rendering - prekvalifikacija: Napuštanje renderinga koji svi liče jedan na drugi i uvođenje individualnog pristupa,
slobodnog crtanja.
• Looking for a client...
• nova zanimanja:
-menadžeri project hunters ,
-dobri i uspešni arhitektonski crtači.
Remodelacija
• Zgrade iz doba brutalizma (70-e) – L korbizije beton brut nisu određene za rušenje nego za remodelaciju uz neophodno
čuvanje projekata sadašnjeg i prvobitnog izgleda, okačeno na sajtove, pristupačno svima;
• nova zanimanja:
-remodelacija se nudi svima, takođe on line, pa se zainteresovani pozivaju da predlože svoj 3D i dobijaju nagrade.
Zeleni urbanizam
Nove specijalizacije
• proizvodnja eko hrane u žardinjerama na terasama objekata, (bed plants), staklenici,
• projektovanje i nuðenje usluga održive arhitekture –dvostrukih fasada i balkona u cilju uštede energije.

8
Projektovanje, nuđenje usluga tzv. smart houses
Nove profesije:
• osnivanje nevladinih organizacija na temu ekologije,
• izdavanje uputstava kako projektovati tzv. smart houses – upravo je u toku kurs za sticanje licenci za inženjere
ekologije u Inženjerskoj Komori
• saradnja sa tehnolozima, udruživanje, novi patenti.
Nova zanimanja:
• pravljenje web stranica u našoj sredini gde to još nije zaživelo o uštedi i korišdenju obnovljivih resursa, traženje
sredstava od institucija, stranih donatora itd.
• udruživanje sa stranim kompanijama koje optereduju okolinu u našoj sredini (Japan tobacco, Holcim, Fiat i slično) –
oni po prirodi posla odvajaju značajna sredstva za zaštitu okoline i podstiču razvoj ekološke svesti a da bi poništili svoj
negativan imidž.
Aktivno uključivanje u projektovanje socijalnog stanovanja
Velika vedina stanovništva (Azija, Afrika , Lat. Amerika) živi na ovaj način.
• nova zanimanja: Specijalizacija za socijalne aspekte urbanizma i projektovanja
Remodelacija objekata iz 60ih i 70ih u socijalne stanove
Dvorišna zgrada u Parizu, iz 70’ih pretvorena u socijalne stanove
• na primeru Novog Beograda mogli bismo zgrade ispod standarda prenameniti i oblikovati u savremeno socijalno
stanovanje, sa dvostrukim fasadama, ili jeftinije – samo krečenjem specijalnim materijalima.
Nova zanimanja:
• uraditi projekte - modele za koje se traže sredstva od banaka za razvoj
Specijalizacija za urb. redizajn - npr. urban sprawl – neighborhoods na ivicama gradova po klasičnom principu:
1. Walkability
2. Connectivity
3. Mixed-Use & Diversity
4. Quality Archtiecture & Urban Design
5. Traditional Neighborhood Structure
6. Increased Density
7. Smart Transportation
8. Sustainability
9. Quality of Life
Sinergija svega navedenog = dobar model; Low cost – ušteda na svakom koraku

HITNE SMERNICE
• Ulaganje i edukacija nacije,
• Kvalitetni reperi / uzori / modeli,
• Uključivanje mladih eksperata u proces,
• Borba protiv nepotizma i korupcije u urbanizmu,
• Rad na etičkim i moralnim vrednostima eksperata,
• Finansijski osnažiti naciju, posebno obrazovane ljude, vratiti im samopoštovanje, ekonomski napredak. I uz hipotetički
savršeno osmišljenu i sprovedenu urbanu rekonstrukciju i obnovu - društvena događanja, politički tokovi ili finansijska
kriza mogu postati faktor ponovne degradacije.
1. Katalozi proširuju ciljnu grupu koja može da se na lak naèin uputi u osnovno znanje o urbanizmu ali i gradograðenju:
• aktivno se ukljuèuje najšira zajednica i amateri koji svako na svoj naèin uèestvuje u oblikovanju prostora.
• nova zanimanja:
• Korak po korak, generalno savladane nove preporuke o urbanističkom planiranju i projektovanju za zaposlene u
lokalnim samoupravama, opštinama.
9
2. Visokim tehnologijama se omoguduje virtualna poseta gradovima, u koje prosečan stanovnik planete ne bi nikada
otputovao;
• globalizacija (Internet) i proširivanje znanja omoguduje sticanje sasvim novih veština koje pružaju mogudnost zarade –
prekvalifikacija.
• Google
• Kombinacija smartphone-a i super kompjutera, pristup svim društvenim mrežama – u prodaji do kraja godine
3. Uključivanje mladih eksperata u proces
• pružanje šanse mladim ljudima
• odobravanje kredita
• slobodno napredovanje
• inovacije, borba
• osposobljavanje
• NGO za urbanu regeneraciju

• Edukativni proces u Srbiji nekada je bio besplatan za sve,

• Danas ova grana čini profitabilnu delatnost,
• Današnja srednja generacija nije imala naviku da štedi za skupo školovanje svoje dece - koje u naprednim zemljama
počinje od njihovog rođenja,
• Visok nivo škole ne podrazumeva dobar posao i zadovoljavajudi način života,
• Cilj je usmeriti se ka oblasti od koje može da se živi,
• Arhitektura je u Srbiji izuzetno pogođena (kao deo privredne oblasti građevine):
- unutar recesije
- kao posledica urbanističkih manipulacija.
4. Borba protiv nepotizma i urbanistièkih manipulacija
• neiskorenjena korupcija,
• haos – carstvo za profit (30%)
• roðaèke, zavièajne, kumovske veze,
• pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u graðevinsko,
• nepoštovanje planova i regulative,
• fleksibilni i moderni planovi koji podstièu na zloupotrebu,
• državni monopol.
5. Rad na etičkim i moralnim kodeksima (Oxford)
• potrebne čitave generacije,
• škola domadeg vaspitanja,
• uzori, plemenitost,
• poštenje.

10
URBANA OBNOVA / PROBLEMI / KRIZA

• smatra se delom I kontroverznom metodom unutar urbanističkog projektovanja i planiranja.

• Pre svega, unazad 5 decenija, od ranih 60-ih, obnova daje različite rezultate, dobre i loše ali uz određenu štetu u
socijalnom smislu kojoj nema leka.
• Ovde se prevashodno misli na getoizaciju, posledicu veštačke gentrifikacije urbanih zona.
• Osnovni cilj obnove je gentrifikacija.
• Potrebna ozbiljna finansijska sredstva. Izvori finansija urbane obnove su:
1. porezi
2. igre na sredu
3. PPP (privatno-javne kombinacije – privatnici + država)
• Podela fondova za urbanu obnovu se vrši na slededi način:
1. jedna četvrtina fondova koriste se za ekonomski deo i zapošljavanje odnosno kreiranje novih radnih mesta,
2. jedna četvrtina se ulaže u urbanističke planove prema principima održivog razvoja a
3. dve četvrtine su namenjene smanjenju socijalne, etničke, kulture i komunikacijske barijere među stanovništvom.

1.0. PROBLEMI
Dva su osnovna problema koji utičnu na princip urbane obnove u Srbiji:
• prvi se odnosi na realnu, višedecenijsku zapuštenost građevinskog fonda, a
• drugi na infrastrukturne probleme. Jedni urbanu obnovu vide kao lokomotivu razvoja svakog grada, a oponenenti kao
sredstvo za dodatno bogadenje države kroz korupciju i jačanje uskog kruga građevinskih trustova, ukoliko se radi o
privatnicima. Naša sredina je unatrag 2 decenije idealno mesto za brzo bogadenje, zloupotrebu građevinskog haosa i
bezakonja od strane zatvorenih građevinskih krugova koji još uvek u ovom trenutku u Srbiji nose primat (vedi profit) u
odnosu na trgovinu belim robljem, oružjem i drogom zajedno, prema pojedinim ekspertskim procenama. Ipak,
građevinarstvu je u naglom padu. (Karaburma)
1.1. Politička situacija, 2013.. i protekle 2 decenije
• Ratovi u regionu;
• Izolacija zemlje;
• Tranzicija, osiromašenje;
• Konstantna politička neizvesnost;
• Večita ivica Evrope, udaljenost od evropskiih tokova;
• Nedovoljno edukovani eksperti, nemogudnost putovanja;
• Svetska ekonomska kriza.
1.2.Zakonodavstvo
• Južno od Beograda zemljište nepokriveno katastrom;
• Nerešena vlasnička struktura; nerešena denacionalizacija;
• Nemogudnost kupovine zemljišta (osim najma na 99 godina);
• Nepokrivenost Srbije urb. i pr. planovima;
• Prevelika birokratija, ustanove iz doba velike Jugoslavije;
• Previše ustanova čija se nadležnost preklapa;
• Komplikovana i preduga procedura pri traženju dozvola;
• Nekomunikativnost i neotvorenost urbanističkih službi prema investitorima, korumpirane urbanističke službe;
• Fleksibilni plan Beograda do 2021. lak za zloupotrebu;
• Rigidnost službi zaštite otvaraju put korupciji;
• Nesaradnja privatnih i državnih aktera u PPP (Private public partnerships);
• Prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište kao najvedi i najlakši profit.

11
1.3.Investicije
• Investitori nemaju pravo na kupovinu zemljišta;
• Najskuplje dažbine za lokacije / građevinsku operativu u regionu;
• Nema gotovih projekata koji bi se punudili investitorima;
• Preduga procedura dobijanja dozvola;
• Nema plana prioritetnih lokacija, sa ved pripremljenim i završenim dozvolama;
• Investitori rade po svom nahođenju i potrebi, ad hoc, bez poštovanja zajedničke strategije grada i države;
• Dozvoljen proces legalizacije posle 2000. zbog političke odluke / procene - ostavio je pečat nerešivog građevinskog
haosa i urbane antiestetike.
Novosti, 2013.
Okrugli sto gradskih kuda o zakonodavstvu – februar 2013. Procenjeno je da se zakoni preklapaju i da se zloupotrebljava
situacija Planski dokumenti:
-GUP do 2021.
-Plan generalne regulacije
-Plan detaljne regulacije PDR
-Regulacioni plan zastareo kao planski dokument
-Direktno sprovođenje planova
-Sprovođenje po GUPu uz urbanistički projekat– korišdenje parametara koji omogudavaju vedu kvadraturu
• Još nije sproveden Zakon o denacionalizaciji – osnovana Agencija za restituciju
SWOT analiza
Strength - prednosti
1. Započet planski proces stvaranja novih dokumenata - Strategija prostornog razvoja Srbije, započet proces Lokalne
agende 21, usvojen GUP Beograda do 2021;
2. Razvija se GiS na prostoru Srbije;
3. Snažan je uticaj nevladinog sektora u upravljanju zaštitom životne sredine u kontekstu urbane obnove;
4. Planovima su zaštidena prirodna dobra, prostornim planovima se definišu lokacije za regionalne deponije - planovima
se rešava prioritetna problematika;
5. Edukacija / društvo znanja – Specijalističke studije Obnova gradova u novom Milenijumu na AF u Beogradu;
6. Postepeno se po opštinama usvajaju LEAP (lokalni akcioni plan zaštite životne sredine) i LEHAP (Lokalni akcioni plan
zaštite zdravlja) u kontekstu urbane obnove.
Weakness – slabosti, prepreke
1. Integrativna urbana obnova nije u Srbiji zaživela kaometod, društvo je previše siromašno da bi se pokretala;
2. Urbana obnova se pokreæe samo na predlog politièkog foruma i ad hoc, od strane politièara a ne eksperata;
3. Ne postoji Kuæa koja bi se bavila samo strategijom urbane obnove - nije zaživela Agencije za urbanu obnovu i
regeneraciju (osnovana još 2004.), niti resorno Ministarstvo / Ministar;
4. Ne postoji katalog ponude projekata koji bi se ticali urbane obnove, a prema prioritetima;
5. Zakonodavstvene mere, ranije pomenute, nisu naklonjene procesu urbane obnove;
6. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ima previše tema i zadataka da bi se specifièno posvetilo urbanoj
obnovi.
Opportunities – mogudnosti, potencijali
1.Srbija ima značajne potencijale graditeljskog nasleđa spremnog za regeneraciju;
2. Srbija poseduje industrijsko nasleđe za reciklažu, potencijale prevashodno za brownfields ali i za greenfields razvoj, i
zainteresovane investitore koji u tome vide mogudnost profita koji ne mogu da dostignu u svojim zemljama;
3. Prenamenjeno i unapređeno postojede graditeljsko nasleđe otvara put ka kreiranju novih radnih mesta, što je
prioritetan globalni cilj danas;
4. Srbija nije uništena posledicama industrijskog zagađenja kao najnaprednije evropske zamlje (zbog ranije navedenih
problema), iako se taj odnos menja posle uvođenja sistemske odbrane od zagađenja u Evropi na našu štetu.
12
Threat – pretnje, opasnosti
1.Finansijska i ekonomska globalna kriza – investitori su veoma oprezni; Srbija ima loš rejting za poslovanje
2.Eksperti na lokalnom nivou nisu dovoljno edukovani, rade prema iskustvu i bez stvarnog poznavanja metodologije;
3. Stanovništvo nije edukovano i ekološki svesno, usko gleda svoje interese i nema odgovornost prema javnom i ostalom
zemljištu;
4. Korupcija urbanističkih i inspektorskih službi koja proizilazi iz bede i siromaštva;
5. Prevelik uticaj politike dok su eksperti u drugom planu. Potrebno je odrediti lanac obaveza i odgovornosti svakog
pojedinog aktera u lancu.

Srbija treba da maksimalno koristi proces urbane obnove kao jedan od značajnih metoda principa održivog razvoja koji
koristi, obnavlja i ozdravljuje postojedu građenu strukturu, ne koristedi novo zemljište.
• Brownfields lokacije bi trebale, u svrhu unapređenja razvoja istih, da budu podložne posebnim zakonima, tzv aneksima
zakona namenjenim posebnim namenama. Time bi država ved imala spremnu ponudu za eventualne investitore,
spremne analize o isplativosti, potrebnu pratedu dokumentaciju za koju se zahteva vreme, kao i sve potrebne
infrastrukturne priključke. Ovo bi zahtevalo presek svih takvih lokacija, bar onih značajnijih.
• Lokalne samouprave bi trebale da naprave listu prioritetnih brownfields lokacija na svojoj teritoriji, te da ih
maksimalno pripreme u navedenom smislu.
Neke od mogudnosti projektanata za svladavanje krize:
• projektovanje manjih stanova, nove strukture;
• korišdenje zgrada iz 60ih za socijalno stanovanje;
• projektovanje zajedničkih prostora za druženje;
• Izbegavanje gate community i getoizaciju;
• prekvalifikacija, prostor;
• insistiranje na sportskim terenima; zbog odvlačenja pažnje;
• projektovanje lako odbranjivog prostora;
• projektovanje visokim tehnologijama.
Le Corbusier
• vizionar;
• stanovanje u Marseju – sa prostorijama za zajednički boravak i druženje, čuvanje dece;
• težnja ka humanosti, koja se gubi u krizi.
Community center – društveni centri:
•Okupljanje, druženje
•Razmena informacija
•Dodatno školovanje
•Razmena dobara i usluga
•Sve socijalne i starosne grupe
•Sport
•Borba protiv depresije – najvede pošasti današnjice
Predlozi Saveta Evrope
•Motivacioni, podsticaj: projekti za JI Evropu
•Regionalni karakter
•Regeneracija izabranih teritorija koje imaju potencijale ali su zapušteni
•U Srbiji pokrenut projekat Resava Mlava – Istočna Srbija
•Sada je u fazi dijagnoze, dugoročan, 10 – 15 godina
•Ekonomsko mišljenje je da bez direktnih stranih ulaganja nema opšteg napretka
•Urbana obnova uz sve strateška saznanja može da bude samo delom uspešna - bez podsticaja ekonomskog razvoja
finansijskim injekcijama
13
OBNOVA I ZAŠTITA MODERNE I SAVREMENE ARHITEKTURE DANAS (Neomoderna – neomodernizam)
Odnos prema 20. veku

Rekonstrukcija i obnova gradova je relativno mlada oblast arhitekture. Prvi puta se zvanično pominje u službenim
dokumentima u Atinskoj povelji 1931. gde se u zakonodavstvo uvodi pojam rekonstrukcije čitavih delova gradova, za
razliku od nekadašnjeg tretiranja pojedinog objekta.
• Urbanom obnovom susredemo se sa zatečenim graditeljskim nasleđem, koje datira iz različitih epoha,
• činjenica da projektujemo unutar gradskog dela koji je moderan ili savremen, potiče iz 20. veka, ne umanjuje stav da se
sa pažnjom ophodimo prema građenoj strukturi,
• posebna pažnja treba da se obrati ka prepoznatim, vrednovamin delima iz doba Moderne
• takođe, nova autorska arhitektura podstiče na usaglašavanje i pariranje a možda i kontrast,
• koliko se prilagođavamo blokovskoj izgradnji 19. veka, tako treba da poštujemo i postulate novog urbanizma
tzv. novih gradova.
O NEOMODERNIZMU U UMETNOSTI
-Neomodernizam predstavlja pokret, ali istovremeno I odsustvo određenog stila i kritiku prethodnih stilova,
Neomodernistički univerzalizam i kritičko mišljenje su dve suštinske karakteristike ljudskih prava, pa na neki način su
superiorne u odnosu na ostale kulturne pravce,
-Neomodernizam, upravo zbog kritičkog stava, poseduje i jak moralni predznak.

Rana Moderna 30.-e godine 20. veka

- Temelj savremene arhitekture 20 .veka
• Škola Bauhaus, Desau, Nemačka - Gropius, Mies van der Rohe, Paul Klee, Kandinsky, Albers, Moholy – Nagy

PROBLEMATIKA TRETIRANJA MODERNE I SAVREMENE ARHITEKTURE

- problem: Premali vremenski odmak od vremena koje se analizira (misli se na arhitekturu druge polovine 20. veka),
subjekat: poslednjih 100 godina
• Period koji se štiti i unapređuje: rana Moderna, zrela Moderna, kasna Moderna, postmoderna, neomoderna i prelazni
oblici.
Kriterijumi, opšte i posebne vrednosti dela gde su u opštim:
1.primaran i kvalitetan odnos prema kontekstualnoj situaciji,
2. odnos prema urbanoj sredini,
3. visoki kvaliteti na planu estetike, forme, funkcije i konstrukcije objekta,
4. specifičan doprinos oblasti.
U posebnim:
1. stilska reprezentativnost
2. ambijenatalna vrednost, objekat značajno određuje gradski ambijent
3. autorska arhitektura, izmiče klasifikaciji određene stilske grupe
4. unikatnost dela, autentičnost, jedinstvenost
Režim:
• potpune zaštite (moguda samo unutrašnja promena na objektu)
• delimične zaštite (moguda remodelacija)

Okidač je najčešde političko obedanje, sportska, kulturna manifestacija u gradu itd. (EXPO, Olimpijske igre, Evropski grad
kulture itd.
• Ciljnu grupu predstavlja lokalno stanovništvo, okolno stanovništvo za potrebe rekreacije, i zavisno od funkcija –
poslovni ljudi, turisti.

14
• Akter i organizator procesa je Agencija za urbanu regeneraciju, pravno-javnog karaktera, kao i agencija za planiranje.
• Metode koje koristimo su urbana obnova, uze urbana regeneracija u koju podrazumevamo remodelaciju, restauraciju,
reciklažu, prenamenu funkcije, interpolaciju, a sve u cilju revitalizacije ili gentrifikacije.
• Pod instrument ili alatku urbane regeneracije podrazumevamo među ostalim i implementaciju novih zakona
naklonjenih urbanoj obnovi, (denacionalizacija (kod nas), raščišdavanje vlasništva, reparcelacija…), marketing: "town
branding” itd.
• Cilj je uvek isti - gentrifikacija, revitalizacija

Kako se odnositi prema urbanizmu Novog Beograda I njegovoj rekonstrukciji?

• Komisija za zaštitu moderne arhitekture uspostavljena tokom rada na GUPu Beograda do 2021.
• delovi Novog Beograda, npr. zaštideni Zakonom kao celine, tekovine Atinske povelje, npr. deo oko SIVa.
Beogradski primeri Moderne
Branislav Kojid: Kuda dr Đurida, 1933.
Dragiša Brašovan: Stambena zgrada, 1934
Bogdan Nestorovid: Zanatski dom, danas Radio Beograd, 1933
Milan Zlokovid: “ Dečija klinika” - Drastičan primer neadekvatne, proizvoljne nadogradnje na spomeniku kulture, bez
češde eksperata
Jan Dubovy: Astronomska opservatorija na Zvezdari
Milan Zlokovid: Zgrada “Jugoauta
Dragiša Brašovan: Zgrada državne štamparije BIGZ
Milan Zlokovid: Vila porodice Šterid

-Zagrebački primeri moderne: Egon Steinmann, klinika na Šalati, 1928. Zagreb - Ivan Zemljak; Osnovna škola na
Selskoj cesti, 1930. Zagreb
-Kineski gradovi – bez premca osavremenjeni najnovijim tehnologijama - Rem Koolhas, OMA, Ženšen, Kina.
-Foster i Rogers, City of London, 80.e Metropola koja je hrabro odgovorila na izazove 21. veka.
-Muzej Pompidou, Pariz - Rogers i Piano. Pariz, metropola koja je sačuvala jezgro ali je deo potpuno savremen.
-Siena, Firenca, gradovi koji su sačuvali svoju renesansnu vedutu, ali se sa poteškodama uklapaju u tokove 21.v
-Firenca, poenta je u tome da samo osedaj za ukus, finodu i lepo ophođenje može rukovoditi arhitektu pri
snalaženju u projektovanju unutar zatečenog gradskog tkiva.
Smernice:
• profesionalna etika
• hrabrost da se bude “svoj”
• savremenost
• anti - rigidnost
• poštovanje prema drugima (prema okolini)
• umetnički osedaj
• ne-povinovanje investitorima - po svaku cenu
• otvorenost prema novinama i promenama
Primer: Jovan Mitrovid, Dejan Miljkovid, vile u nizu, Dedinje, Milana Tepida

15
KREATIVNE INDUSTRIJE
„Kreativnost bez inovacija je gubljenje vremena.
Ali bez kreativnosti, inovacija je nemoguda.“ Michael LeBoeuf
Kreativne industrije čine:
1.reklama / advertajzing,
2.arhitektonske i inženjerske aktivnost i / projektni menadžment,
3.umetničko i tržište antikviteta,
4.umetnički i stari zanati,
5.grafički i industrijski dizajn.
6.moda i dizajn odede
7.filmska i video industrija,
8.interaktivni softver,
9.muzička industrija
10.Izdavačke umetnosti
11.Izrada softwera
12.Radio i tv aktivnosti
13.Kulturni turizam
14.Festivali, industrija spektakla i zabave
Glavne karakteristike kreativnih industrija:
- jedan od najinovativnijih sektora
- koriste najnaprednije tehnologije
- utiču na mnoge druge industrije – pokretači su inovativnosti generalno
Kreativne industrije mogu biti neprofitne ako su delatnost podrške ili promocije same kreativnosti, pre nego promet
kreativnog proizvoda.Ovo se odnosi na: delatnost mapiranja, istraživanja i razvoja, promociju dobre prakse, produkciju
kreativnog proizvoda kojim se ne postiže profitabilnost vedpromovišu vrednosti bitne za razvoj društva.
• neophodno je da svaki grad/regija/država ima svoju razvojnu viziju koja podrazumeva set interesa i konsenzus između
javnog, privatnog i civilnog sektora. Održivosti društva i gradova nema bez kreativnosti i znanja (knowledge society)
• industrije kreativnosti na lokalnom nivou najpre se ogledaju u politici ekonomskog razvoja, politici zapošljavanja i kroz
pitanja osiguranja konkurentnosti i omogudavanja privlačnosti ambijenta za investicije.
Socijalna politika kreativnih industrija očigledna je u jednom naizgled apsurdnom fenomenu: da čak i siromašna društva
i nerazvijena tržišta najpre otvore prostor za kreativnost. Umetnički zanati, kultura kraja, lokalni identitet najpre se nude
na prodaju, a stvaralac često ne mora imati merkantilističke nazore, ali svojim malim proizvodom ipak prodire na tržište
roba i usluga, zarađujudi za život.
• Lisabonska strategija EU naročito preporučuje preduzetništvo u kreativnim industrijama. U periodu od pet godina
(2003-2008) kreativne industrije u EU beleže rast zaposlenih od 16 odsto.Udeo kreativnih industrija EU u svetskoj
razmeni je 24 %, dok je istovremeno udeo za ostale proizvode Evropske Unije samo 18 % na globalnom tržištu.
• Kako se kreativci koji su otišli verovatno nikad nede vratiti potrebno je učiniti sve da se zadrže postojedi i privuku novi u
biznis.
• Potrebno je ulagati u sve oblike kreativnosti, ma koliko se činilo da je besmisleno i da nema vidljivog rezultata.
• Potrebno je podsticati pametne i educirane ljude da budu kreativni, drugačiji, neobičniji, nek budu vidljiviji, nek izađu u
javni prostor I neka ga počnu menjati.
• Treba uvoditi kreativni odgoj i vaspitanje u svaki segment osnovnog obrazovanja.
• Stipendije i nagrade deluju stimulativno. Izvor: Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost -izveštaj UNDP, 2010.
Kikindski mamut – uspešan primer kreativne industrije u Srbiji
• Projekat nazvan „Kikindski mamut” - tokom inovativnog procesa primenjeni su najnoviji modeli interpretacije i
prezentacije, razvijene su osnove saradnje, edukovani su zaposleni u kulturnim, turističkim, privrednim i prosvetnim

16
organizacijama i pokrenut je process brendiranja. Osnovni koncept projekta bio je promena pristupa u menadžmentu a I
stavljanje akcenta ne na pristup zaštite kulturnog nasledja, vec njegovog korišdenja.
• Cilj projekta: kreiranje kompleksnog kulturno-turistickog proizvoda „Kikindski mamut“ kroz sinergiju visoko kvalitetne
kulturne atrakcije i pratedih turistickih sadržaja.
• Projekat je u avgustu 2005. godine prepoznat od strane Evropske agencije za rekonstrukciju kao pokretac društveno-
ekonomskog razvoja i odobren za finansiranje.
• Po završetku projekta postignuti su slededi rezultati: kreiran je „Mamutfest“; zaposleno je 4 radnika u muzeju; osnovan
je „Kika taksi“; Kikindski autobusi dobili su „Kiku“ kao vizuelni identitet; sportski klubovi poput karate i rukomet kluba
koriste kao svoje obeležje „Kiku“; u Kikindskim restoranima se služi jelo „Kika“. Za buducnost je planiran dodatni razvoj
„Mamutfest“.
• Evropska komisija, kroz Evropsku agenciju za rekonstrukciju, finansirala je projekat „Kikindski mamut“ u iznosu od
250.000 evra, dok je opština Kikinda obezbedila kofinansiranje u iznosu od 25.000 evra. Opština, takodje, podržava
manifestaciju „Mamutfest“, koju finansira i Naftna industrija Srbije i Ministarstvo ekonomije I regionalnog razvoja.
Britanski koncept kreativnih industrija široko je zastupljen u Evropi. Koncept je nastao tokom 90-ih godina
uspostavljanjem Operativne grupe za kreativne industrije.
• Britanski koncept je u osnovi produkciono orijentisan, jer je kreativna vrednost proizvoda i usluga najmanji zajednički
sadržalac za identifikaciju delatnosti koje pripadaju sektoru kreativnih industrija (diskografija, multimedijalni softver
zabavnog karaktera, dizajn, oglašavanje, izdavanje knjiga i brošura, kinematografska i video produkcija, scensko-
izvođačke delatnosti, radio i tv aktivnosti i dizajn i modno dizajniranje).
Francuski koncept zasnovan je na znatno užem pojmu kulturnih industrija, koji je nastao 1944.
• Drugačiji oblici u kojima se kultura proizvodi, razvija, konzumira I uživa u postindustrijskim društvima, u odnosu na one
oblike koji su postojali u prošlosti, doprineli su da tokom 80-ih godina francuski istraživači i političari prihvate koncept
kulturnih industrija u pozitivnijem smislu.
Američki koncept imao je jak uticaj u Australiji, Kanadi, Meksiku I Singapuru. On je zasnovan na „industrijama autorskog
prava“, a u prvi plan ističe pravno-materijalni element u oblasti tzv. Osnovnih delatnosti, dok se proizvodni lanac proteže
na delatnosti delimično zaštidene autorskim pravima (npr. arhitekturu) i na delatnosti koje su srodne „industrijama
autorskog prava“ i koje proizvode komplementarne proizvode (npr. kompjutersku opremu, radio i tv opremu i aparate i
sl).
Nordijski koncept nastao je 1967. godine. Ekonomija doživljaja je među poslednjim dominantnim fazama kroz koje
prolazi ekonomija – od poljoprivredne proizvodnje, preko
industrijske proizvodnje i ekonomije usluga do „ekonomije doživljaja“ koja se zasniva na sadržajima ili proizvodima koji
prouzrokuju određeni doživljaj kod potrošača.
Koncept „ekonomije doživljaja“ zasniva se na tezi da je potrošačima draža potrošnja doživljaja od potrošnje
tradicionalnih dobara.
• Pin i Gilmor smatraju da su doživljaji četvrti element u ekonomici ponude, a javljaju se kada kompanija namerno koristi
usluge kao pozornicu, a robu kao rekvizite, da bi
pojedince uključila u čitav proces. Na taj način pojedinci kupujudi doživljaj pladaju vreme uživajudi.
Primeri u Srbiji
• Entuzijasti, spontanost - nedostatak strateškog pristupa:
Mikser, Supermarket, Remix, Remake, Savamala inkubator, Choomich…
Kreativci u Srbiji:
Najvedi problem je depopulacija Srbije i migracija kreativnog kapitala iz malih gradova ka Beogradu i inostranstvu. Srbija
je u samom svetskom vrhu po procesu odliva mozgova. U oblasti kreativnih industrija Beograda preduzeda i preduzetnici
najčešde se suočavaju sa oštrom svetskom konkurencijom, piraterijom i problemom umrežavanja. (Virtuelne table na
Savamali (Centar za urbani razvoj))

17
Kreativna Vinča
• kreativni sektor postojao je i u praistoriji - veliki broj umetničkih predmeta, zoomorfnih i antropomorfnih figurina,
grnčarija i nakit u Vinči.
• Dizajn predstavlja jedan od bitnih segmenata vinčanske civilizacije. Vincanska kultura je koristila pečenu glinu za izradu
posuđa, ali I raznih drugih religijskih i ukrasnih predmeta. Veliki broj pronađenih posuda svedoci o njihovoj širokoj
rasprostranjenosti i upotrebi.
• Kreiranje jedinstvenog i prestižnog imidža kakav Vinča zaslužuje, isticanje autentičnosti vinčanske kulture i samog
lokaliteta bi doprineo različitim oblicima kulturnog turizma, uspešnom brendiranju, te bi u pogledu razvoja lokaliteta
Vinca kao turisticke destinacije, mogli biti oživljeni: turizam baštine (Heritage tourism), umetnički turizam (Arts tourism),
kreativni turizam (Creative tourism), etnički turizam (Indigenous tourism).

Muzej kralja Petra na Senjaku (Centar za urbani razvoj i opština Savski venac)
Megamarket store, Višnjideva, Beograd
“Kreativni” Viminacijum
Drvengrad,-Medavnik

18
OSNIVANJE NOVIH GRADOVA U SRBIJI U XIX VEKU

U razvoju naših gradova nije postojao kontinuitet. (od sredine 19. veka pa do danas) Zato su naši gradovi neodređeni u
fizičko-prostornom smislu i u kulturi življenja. Od 1830. počinje razvoj nevezan za orijentalni način urbanizma (od sredine
16. do sredine 19.veka) - spontan, organski način planiranja, vezan za topografiju terena (prilagođavanje), značajna
mesta po topografiji dobijala su javne f-je i objekte. 3 celine grada: kirije (džamije), karavan, saraji.
Linearna struktura 30-50 stambenih objekata i džamija. U ovakvim gradovima nije bilo mesta za velike javne prostore.
Oni su služili samo za komunikaciju.
Od 1830. u napuštena turska naselja dolazi ruralno srpsko stanovništvo koje nema urbanu kulturu i unosi srpski
nacionalni stil = planiranje + gradnja novih javnih objekata. Ovim se briše kontinuitet. Javljaju se dva pravca: razvoj novih
gradova i rekonstrukcija starih gradova (radikalno ili umereno)
Gradoosnivački period- novi način planiranja gradova.
-ortogonalna matrica
-u središtu matrice gradski trg ogromnih dimenzija, koje su i dan danas nepromenjene
-ambicija sa kojom se krenulo nije dovela do kraja
-na trgu je neusklađenost forme i dimenzija trga u okviru gradske matrice i arhitektonskog okvira koji je skroman,
ekontinualan i nedorečen.

Požega, 1832. Lazar Zuban – prvo plansko naselje, izgradjeno nakon odlaska Turaka. Ortogonalna matrica, pravilna
geometrijska matrica, u središtu je ogroman trg. Imao je funkciju trgovine, presecala su ga 2 glavna saobradajna pravca,
danas je trg pretvoren u pešačku zonu.
Loznica, 1833. proširenje starog grada Loznice. Nova ortogonalna matrica, sa pravougaonima blokovima; dimenzije trga
110x110m; u sredini otvoreni kvadratni prostor. Trg je imao funkciju trgovine, stočni trg (kao i u Požegi), danas je park.
Oko trga su tri škole, a na samom trgu, postoje 3 spomenika. Saobradanice su oko trga.
Lešnica, 1836. blizu Drine, kod granice. Kvadratni trg, 136x136m. Kvadrat je nezahvalan za postavljanje javnih objekata
jer su sve stranice iste. Oko trga postoji nekoliko novih objekata i crkva koja dominira, a na samom trgu je spomenik
oslobodioca. Postoji veliki broj travnatih površina.
Kraljevo, 1832. Lazar Zuban – (bivše Rankovidevo). Slična kao kod Požege, prečnik kruga trga je 113m. Ova kružna forma
ne uslovljava radijalnu matricu kod nas, ved ostaje ortogonalna forma. Za razliku od prethodnih primera Kraljevo se
razvilo. Trg je društveni centar i služi za razna okupljanja i manifestacije. Ima dva segmenta. 1. strana: prizemni stari
objekti iz 19. veka; 2. strana: novi objekti, spratnosti P+6. Trg je bio pijaca, danas je pešačka zona do koje se dolazi
pešačkim ulicama. U središtu trga je spomenik, popločanje je radijalno.
Gornji Milanovac, 1855, August Lange (austrijski inženjer, za plan se čekalo 10 godina za realizaciju zbog izbora lokacije).
Plan ovog grada se smatra najvišim dometom projektovanja novog grada. Trg je na blagoj padini. Ima ortogonalnu
matricu i pravougaoni trg dimenzija 125x100m, blokovi su pravougaoni dimenzija 42.5x80.5, a parcele su podeljene na 5
kategorija u odnosu na udaljenost od glavnog trga - složena gradska matrica. Tokom 2. svetskog rata razoren je južni
blok i pretvoren je u park. Sa istočne strane izgradjen je hotel Šumadija i par stambenih objekata. Trg je danas duplo
povedan i uz njega se nalazi zgrada opštine i zgrada suda. Sada su dimenzije trga 125x225m.
Raška, 1844. Nikola Alkovid, granični grad, na ušdu tri reke. Ortogonalna matrica i pravougaoni trg dimenzija 140x160m.
Visinska razlika u terenu je 13 metara. Crkva je pozicionirana na najvišem delu trga i nalazi se na odvojenom platou.
Klasifikacija parcela je u 3 kategorija u zavisnosti od udaljenosti od glavnog trga. Imao funkciju trgovine (pijaca).
Najskladniji odnos veličina otvorenih prostora i objekata koji ga okružuju (1:2 ili 1:3).
Bajina bašta, 1882. – poslednji novi grad, ortogonalna matrica sa pravougaonim udubljenim trgom dimenzija 75x100m.
Trg je usečen u gradske blokove, ima pravilnu regulaciju. Prvobitno je bio pijaca, danas je park sa 4 zelene površine i
saobradajnicom, ima česmu i veliko stepenište.

19
MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE GRADSKIH TRGOVA

-Fizičke karakteristike su teže promenljive od funkcionalnih

-morfo – oblik, logos – nauka; nauka u obliku
1. Položaj gradskog trga – ključna morfološka osobina. Posmatramo ga u odnosu na čitav grad ili u odnosu na
neposredno okruženje. Po pravilu on zauzima centralno mesto u gradskoj matrici (to je specifičnost naših gradova).
 u odnosu na neposredno okruženje – nalazi se na raskrsnici (jer je tu pojačan intenzitet saobradaja, izgradjenosti
itd).
o padina – denivelacija terena (Gornji Milanovac, Raška, Užice)
o uzvišeni plato – vizure ka gradu i okruženju (Arilje, Bajina bašta)
o reka – Knjaževac, Valjevo, Duprija
 u odnosu na celu teritoriju grada - u središtu grada (centrični i linijski položaj), na rubu grada, izmedju središta i
kraja grada. Ortogonalna i radijalna mreža.
o sistem trgova - U odnosu na ceo grad postoji nekad sistem trgova: aksijalni sistemi (linearna struktura),
površinski sistemi (manji gradovi), centrični (tačkasti) sistemi. Kod nas postoji aksijalni sistem sa vise trgova:
Kruševac (centralni trg sa još dva), Paradin (sistem od 3 trga).
2. Veličina gradskog trga - najvidljivija i najmerljivija karakteristika
 Apsolutna veličina – parametri vezani za veličinu
 Relativna veličina – odnosi izmedju otvorenih prostora i objekata – složeniji način sagledavanja veličine
Naši trgovi su predimenzionisani. 1:2 ili 1:3 – veličina trga 2-3 puta veda od objekta koji ga okružuju. Raška 1:3 do 1:6
najskaldnija prema veličini. Podela po veličini:
- mali: manji od 0.5ha (Golubac, Valjevo, Surdulica)
- oko 1ha (Bajina Basta, Raska, Pozega, Vranje, Kraljevo, Cacak, Sabac)
- oko 1.5ha (Loznica, Arilje, Nis, Smederevo, Knjazevac, Kursumlija, V.Gradiste, Cuprija, Pirot, Paracin, Uzice, Zajecar)
- oko 2ha (Krusevac, Negotin, Beograd, Jagodina, Trstenik, Lesnica)
- veliki 3,5-4ha (Gornji Milanovac, Kragujevac) – velika povrsina, tesko je formirati aktivan prostor KG-vise
samostalnih potcelina
3. Oblik gradskog trga
-Pravilna (ortogonalna, radijalna mreža) – kružna i kvadratna forma, trougaona forma
-Nepravilna geometrijska forma – linearna gradska matrica
 Zatvorenost – stepen do kog je neki trg zatvoren prema okruženju. Odnos izgradjenog i neizgradjenog fronta.
Kod nas najčešde:
-zatvoreni – Bajina bašta, Loznica
-polutvoreni trgovi -
-najmanja zatvorenost – Lešnica, Arilje
Kontinualno izgradjene jedinice oko trga utiču na stepen zatvorenosti trga. Golubac ima 4, a gornji milanovac 27.
 Privilegovani i protektivni elementi - utiču na biranje aktivnosti u prostoru. Vrednost gradskog trga jeste
mogudnost izbora korisnika koji de se tu nadi. Po svojoj inicijalnoj zamisli, trgovi su formirani tako da omogude
različite vidove ponašanja (postoje različite funkcije). Tako postoje protektivni elementi (kolonade, povučena
prizemlja, arkade) formirani tako da prave zaštitu i postoje privilegovani elementi (kule, tornjevi, zvonici, kupole)
koji dominiraju siluetom trga. Kod nas uglavnom nema protektivnih elemenata.
o grupa trgova sa jednom dominantom (19. vek) – pravoslavni hramovi, radjeni krajem 19. veka i posle 2.
svetskog rata – Lešnica, Arilje, Veliko gradište, Jagodina, Negotin
o grupa trgova sa dve dominante - Gornji Milanovac (crkva i hotel Šumadija), slično kao i u Raškoj (crkva i
stambena kula), Smederevu (crkva i stambeni objekat), Trsteniku (crkva i stambeno-hotelska kula)

20
 o grupa trgova sa jednom dominantom (20. vek)– Niš (hotel), Kruševac (hotel), Šabac (stambena kula), Zaječar-
hotel Srbija
Protektivni elementi imaju 2 trga:
-trg Terazije Beograd - zgrada privredne komore sa 11 stubova je najbitnija.
-trg u Užicu - na 3 strane su kolonade. Užice ima 2 kule - hotel Zlatibor južno i stambena zgrada severno. Ovaj trg zato
ima najskladniji odnos. Protektivni elementi su značajna dominanta okvira trga.
4. Morfogeneza gradskog trga
 povedanje veličine
 odustvo karaktera forme
 odsustvo kontinuiteta regulacije fronta
*Pravci:
1.pogušdavanje okvira trga-trgovi ostaju iste veličine
-Trg u Raškoj (odnos 1:2; 1:3) regulacija je ostala ista kao i kad je formiran
-Požega,Kraljevo-regulacija ostala ista
2.povedanje površine trga-dolazi do predimenzionisanja i narušavaju se odnosi
Jagodina-pomerena je regulacija-površina povedana za 10-15%
Čačak-duplo povedana površina
Niš,Vranje-duplo povedani
Užice-tri puta vedi trg
Kruševac-najradikalniji primer-8puta je povedan trg
Regulacije se gube postavljanjem novih objekata (regulacija nije više pravolinijska (Vranje). Rezultat povedanja trgova je
odsustvo uobličenosti i skladnosti trga.

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE GRADSKIH TRGOVA

Za razliku od morfoloških karakteristika, funkcije se češde menjaju. Menja se funkcija trga i objekata na njemu. Dve
kategorije funkcija na trgu: Funkcije gradjevina oko trga i funkcije otvorenog prostora.
1. Funkcije građevina:
 sakralne građevine: podižu se u drugoj polovini 19. veka tri kategorije pravoslavnih hramova:
1. Nastali sredinom 19. veka (Gradište, Smederevo – crkva na sred trga, Arilje, Gornji Milanovac – pod drugim
uglom u odnosu na sve objekte na trgu). U ovom period značajan je položaj crkve
2. Crkve nastale u drugoj polovini 19. veka (Loznica, Raška) crkve atipične za naše gradjevinarstvo.
3. Crkve na prelazu 19. veka (Jagodina, Trstenik) – imaju zvonik pored hrama .Crkva je uvek okrenuta u pravcu
istok-zapad, ona je uvek slobodnostojedi objekat koji je ogradjen portom (osim crkve u Smederevu). U porti se
nalazi gusto zelenilo. Crkve su različito pozicionirane u odnosu na trg. Ulaz je na zapadu (osim u Arilju, gde je
ulaz na jugu).
 upravne građevine: (opštinska i gradska načelstva i sudovi).
-Gornji Milanovac - slobodnostojedi objekat na uzvišenju
-Nastali nekoliko desetina godina kasnije u odnosu na crkve. Orijentacija je obično takva da je ulaz na jugu (osim
u Kruševcu) - Smederevo, Početkom 20. Veka: Veliko Gradište, Trstenik, Kruševac, Kragujevac, Zaječar, Vranje.
Bitan je odnos crkvene i upravne zgrade (najskladniji je u Smederevu).
 objekti kulture:
-Užice, zgrada pozorišta.
-Čačak zgrada kulturnog centra, prva škola
-osnovna škola u Dupriji (poslednja decenija 19. Veka)
-osnovna škola u Negotinu
21
 -osnovna škola u Pirotu
-osnovna škola u Gornjem Milanovcu
-škola u Jagodini – Milan Zlokovid
-Veliko Gradište
-Loznica – na trgu imaju tri škole
 zgrade načelstva (opštine i sudovi): Ranije je bila upravna i sudska funkcija. Posle II Svetskog rata, ovo se
razdvaja. Zgrade opštine- se grade u Gornjem Milanovcu, Požegi, Negotinu, Kuršumliji. Novi sudovi- Kruševac,
Trstenik.
 zgrade hotela i robne kude: u drugoj polovini 20.veka se grade hotelske zgrade. Vranje, Kruševac, Arilje, Valjevo,
Bajina Bašta, Golubac, Užice, Zaječar, Niš. Robne kude- Kragujevac, Jagodina, Duprija, Bajina Bašta, Šabac, Niš,
Kneževac, Loznica.
2. Funkcije otvorenih prostora:
 zelene površine: Požega, Jagodina, Trstenik- velika zelena površina
 saobradajne površine: Čačak 6% zelenih površina, Terazije uopšte nema zelene površine.
 pešačka kretanja: Saobradaj je izuzet sa trgova- Požega, Kraljevo, Smederevo, Valjevo.
 U Bajinoj Bašti malo saobradaja. U Loznici je saobradaj na sve četiri strane (saobradajnice dele objekte i slobodan
prostor), 50% trga je saobradaj u Pirotu.
 spomenici: česme- kraj 19. i početak 20.- spomenici posvedeni ratovima i žrtvama. 1896. spomenik u Kuršumliji.
Prvi period spomenika 30ih godina 20.veka, drugi period spomenika (Balkanski ratovi), tredi period spomenika
(Posle Drugog Svetskog rata)-spomenik protiv fašizma.
Bitan je položaj i broj spomenika (najčešde u središtu trga). Spomenici u Vranju i Smederevu- proporcija
spomenika reflektuje odnos spomenika i građevina u okrugu.
3. Promena funkcije gradskog trga:
 inicijalne funkcije/nove funkcije: Inicijalna funkcija vedine trgova je pijaca. Prvobitnu funkciju su zadržali Pirot
(pijaca/ market) i Kuršumlija (park/ park). Najčešde funkcija pijace prerasta u park, ili počinje da dominira
saobradaj (Terazije). U Užicu npr trg postaje manifestacioni prostor. U Jagodini hotel i robna kuda narušavaju
regulaciju, deformišu morfološku strukturu, isto tako i u Vranju, Trsteniku. U Nišu i Kragujevcu glavne fasade
upravnih objekata nisu okrenuli ka trgu.
4. Kulturni indetitet naše sredine:
 Odsustvo kontinuiteta u razvoju gradova: Nepostojanje slojevitosti, istorija je obrisana sa njih
 Odsustvo kontinuiteta u razvoju građanske culture: Gradsko stanovništvo nije inicijalno gradsko. Kod nas su
menjana imena trgova.
Npr. Užice je menjalo pet puta ime trga.

REKONSTRUKCIJA POSTOJEDIH GRADOVA U SRBIJI

Umerena rekosntrukcija je usmeravana na novim principima, ali uz pomod starih matrica i pravila. Period rekonstrukcije
je od 1870. do I svetskog rata. Pošto su u ovom periodu ved formirani gradovi, postojeda struktura se rekonstruiše.
Postoje 2 pristupa: radikalna i umerena transformacija.
1. Radikalna transformacija - cilj je da se napravi nova matrica kako bi se izbrisala stara (cesto su matrice rusene, samo
ostavljane da propadnu). Vrednost lokacije je vazna za radikalnu transformaciju
a) U ortogonalnoj matrici:
Beograd, 1867. Emilijan Josimovid: ortogonalna matrica od Kalemegdana do Trga Republike, nije postojao
postojao kontinuitet vec su iz delova gradjeni.
1 period: Turci zauzimaju 1521. Beograd, orijentalna varoš. Ulice krivolonijske najznačajnija je džamija.
2 period: 1682. Dolazi Austro-ugarska, ortogonalne matrice, veliki otvoreni trg, kasarne. Ovo je evropska
22
 struktura. Blokovi ulica, pravi geometrijski studentski trg, trebalo da bude centralni i na njemu da se izgradi
hram Svetog Save.
3 period: 40te godine 18. veka. Opet dolaze Turci, opet se uvodi orijentalna struktura: mahale, krivudave
ulice, džamija, trg je sad tursko groblje.
4 period: 30ih godina 19.veka, postavlja se nova ortogonalna struktura, 1867. Emilijan Josimovic pravi plan
Beograda u šancu (centralni deo beograda, danas ima obrise tog plana). Predvideo je trg na današnjem mestu
Studentskog trga. Izmešta groblje i pijacu i uvodi sekundarne trgove iza pijace. Ovo je prvi plan takve vrste).
Kuršumlija - ortogonalna gradska matrica sa velikim trgom (105x85m;uticaj Beogradskog plana). Nova
matrica nema nikakve veze sa starom. Više od 50 objekata se srušilo prilikom uvođenja nove matrice. Na trgu
je bila pijačna trgovina,a oko njega su prizemni trgovinski objekti. 50tih godina tokom II sv.rata jedan blok se
pripaja trgu kako bi se on proširio. Objekti na severu i zapadu trga-grade se objekti P+4. Gradi se i zgrada
opštine. U središtu parka se 1896. postavlja spomenik, jedan od prvih spomenika postavljenih na trgu.
Vidimo da su isti principi korišdeni u gradoosnivačkom periodu i u periodu radikalne transformacije.
b) U linearnoj matrici:
Trstenik, 1893.- Linearna gradska struktura, proširena za jedan trougao - trg. Crkva Sv.Nikole, početak
20.veka - predstavlja novi pravac koji je manifestovan Henzenovom školom (predavač u Beču) - ovo je
vizantijska arhitektura. Trg je bio pijaca. Posle II svetskog rata se uvedava trg duplo, objekti nisu više na
regulacionoj liniji. Sa južne strane trga gradi se stambena zgrada,hotel,robna kuda i kulturni centar. Pre 10.
godina jugoistočno se gradi tržni centar.
Arilje, 1894.- Crkva Sv. Ahilija (plato ispred crkve i trg). U crkvu se ulazi sa bočne južne strane, a ne sa prednje
zapadne strane. Ovaj grad nije zaživeo.
2.Umerena transformacija - zadržava elemente stare matrice. Ovde se zadržavaju postojede ambijentalne vrednosti.
a) U linearnoj matrici:
Užice, 1891.- Šefer i Klinar. Regulacionim planom iz druge polovine 19. veka zadržava se postojeda matrica a
ulice se samo regulišu. Linearna struktura u uzanom prostoru duž reke, nema mnogo površine pa grad raste u
visinu, na trgu je bila zitna pijaca – trgovina, umerena transformacija – u središtu grada je odlučeno da se
postavi spomenik Titu, ali je prostor bio neadekvatan i morao je da se rekonstruiše, mnogi objekti su porušeni
da bi se napravio novi trg sa novim stambenim i ugostiteljskim objektim, hotel - vertikalna dominanta
(narušava ambijent) trg je popločan.
Golubac, 1895.- Sa severne strane trga novi hotel. Sa desne strane trga nova stambena zgrada. Trg je
trougaoni i posle drugog svetskog rata je proširen.
b) U radijalnoj matrici:
Cacak, 1834, Lazar Zuban
Niš, 1878.- Vinter. Niska tvrdjava utice na formu grada, matrica je zadrzala postojece pravce. Oko trga hotel
(najviši objekat na trgu) i robna kuda.
Vranje, 1883.- Rinek i Mihalek. Sistem orijentalne varoši, reaktiviran gradskih trg, date su mu nove funkcije i
sadrzaji. Oko trga su krajem 19. i početkom 20, podignuti zgrada hotela Vranje, zgrada opštinskog suda i
zgrada opštinskog načelstva. Sve ove zgrade imaju zarubljena pročelja.
Zaječar, 1887.- Na trgu zgrada opštinskog načelstva. Kasnije se dodaje novi trougao na trgu i podiže se zgrada
hotela Vranje. Trg je pretvoren u park, sada tu postoje I novi objekti.

23