UVOD U VIZUELNU KULTURU (KOLOKVIJUM)

1. Svaku likovnu kompoziciju moemo svesti na osam elemenata: liniju, oblik, prostor, boju,
teksturu, ravnoteu, harmoniju i kontrast. 2. Likovni elementi su graa umetnike kompozicije.
3. Linija je verovatno najstariji likovni element. 4. Linija je najjednostavniji element medju
elementima kompozicije. 5. Jednostavnost linije i fundamentalnost se lako moe shvatiti
praenjem istorije razvoja likovnog izraza. 6. Peinski ovek se prevashodno sluio? Odg:
Linijom 7. Igra sa sredstvom izraavanja i potrebe predstavljanja oblina se postie najee?
Odg: Linijom 8. Uz najmanji napor na likovnom delu se opaa? Odg: Linija 9. Linija: 1.
Registruje kretanje, 2. Sugerie oseanja, 3.Definie kvalitet, 4. Opisuje predmet, 5. Predstavlja
skup zajednikih taaka? Svaki odgovor je taan, potrebno je zaokruiti samo jedan. 10. Osnovni
poloaj ili usmerena linija su: horizontalno, vertikalno, dijagonalno ili krunica. Uzvienost,
eleganciju i duhovitost obezbeuje likovni element: vertikalna linija. 12. Miran tok i leei
poloaj obezbeuje: horizontalna linija. Utisak oputenosti stvara likovni element: horizontalna
linija. 14. Dramatiku, istremljenje definie dijagonalna linija. 15. Najsavreniji simbol kontunog
oformljenja se postie: krugom. 16. Pokrenutost povrine se postie: talasastom strukturom. 17.
Vertikalne linije u enterijeru prostora izduuju po: visini. 18. Horizontalne linije u enterijeru:
izduuju po dubini. 19. Oseaj teatralnosti se postie: vertikalnim linijama. 20. Vei gabarit
enterijera se postie: horizontalnim linijama. 21. Najodgovorniji zadatak linija ima u: tehnici. 22.
Indirektna i direktna linija se javlja u tehnici: kolaa. 23. Tekstura boja i harmonija se u tapiseriji
na najbolji mogui nain prikazuju: linijom. 24. Nepredvidiv karakter linija ima u: umetnosti
savremenih instalacija. 25. Funkcionalni zahtevi umetnikog predmeta definiu se
najracionalnije linijom u: dizajnu primenjene umetnosti. 26. Sistem kua, zgrada, ulica, trgova,
trotoara definie se: linijom urbanizma. 27. Osnovna podela oblika je: prirodni i vetaki. 28.
Oblici nainjeni ljudskom rukom su:emancipovani. 29. Primeri emancipovane prirodne forme su:
cvetovi, lie, kristal i plodovi nekih biljaka. 30. U prostornom smislu forma se deli na
dvodimenzionalnu i trodimenzionalnu. 31. Znaenje forme moe biti kvalitet odreene stvari. 32.
Oblik moe biti prepoznatljiv i neitljiv. 33. Najprepoznatljivija forma geometrijske figure je:
krug. Nauka koja se bavi prouavanjem svojstva ive materije je: bionika. Merenjem ljudskog
tela bavi se: antropometrija 36. U antropologiji prepoznajemo: enskolike i mukolike oblike
37. enskolike forme mogu biti: sva iva bia i geometrijski oblici kruga i elipse
38. Mukoliki oblici su: tup ugao, otar ugao, statiki oblici na tlu
39. Savreni mukoliki oblici su: kvadrat i kocka
40. Prostor se smatra elementom likovne kulture: NE
41. Da li je prostor jedan od osnovnih problema likovnog oblika: DA
42. Euklid je jedan od najznaajnijih izuavalaca: prostora
43. Dekart je smatrao da postoje dve supstance: telesna i duhovna
44. Telesna supstanca po Dekartu ima atribut: prostornosti i miljenja

45. Da li materija ima svojstvo prostornosti po Dekartu? IMA

46. Arhitektonski prostor je: prostor omeen zidovima, pregradama, podovima i plafonima
47. Arhitenktnoski prostor moe biti: zatvoren, poluzatvoren
48. Predstavljanje arhitektnonskog prostora moe biti: preko svetski izlobi, sajmova
graevinarstva, araniranih izloga, reklamnih montanih kua u slobodnom prostoru
49. Pun doivljaj prostora ima dete od: sedme godine ivota
50. Kretanje: nije deo prostora
51. Najosetliviji likovni element je: boja
52. Vizuelni doivljaj koji nastaje je: boja
53. Glavne boje su: crvena, plava i uta
54. Sekundarne boje su: narandasta, ljubiasta, zelena
55. Spekatr boja sadri: glavne, sekundarne i izvedene (sekundarne) boje
56. Primeri izvedenih (sekundarnih) boja su: plavoljubiasta, crvenoljubiasta, utonarandasta,
plavozelena i utozelena
57. Tople boje su: crvena, uta i narandasta
58. Hladne boje su: plava, plavoljubiasta i plavozelena
59. Koliina svetlosti u jednoj boji naziva se: valer
60. Raspon koliine svetlosti izmeu crne i bele boje naziva se: valerska skala
61. Veu valersku vrednost ima: plava
62. Komplementarne boje se izraavaju: u praovima
63. Parovi komplementarinih boja su: crveno - zelena, uto - ljubiasta, narandasto - plava
64. Stepen jasnoe jedne boje je: intenzitet
65. Prisustvo pune svetlosti tumai se: belom bojom
66. Prostor u enterijeru se smanjuje upotrebom: tamnijih boja
67. oveku tople boje pribliavaju prostor