Појам притиска

Притисак чврстих тела

При деловањима између тела мора да се води рачуна о јачини силе, о правцу и смеру
њеног деловања и о величини површине на коју она делује.

Због тога је уведена физичка величина која се назива притисак.

Притисак се означава малим словом p.

притисак:

- сразмеран сили која делује нормално на подлогу

- обрнуто сразмеран површини на коју та сила делује

Повећањем јачине силе расте притисак, а повећањем додирне површине притисак опада.
Притисак је бројно једнак јачини силе која делује нормално на јединицу површине
коју притиска.

- јединица за силу Њутн (N)

- јединица за површину (m2)

Јединица за притисак:

- њутн по квадратном метру.

Ова јединица се назива паскал, а означава се са Pa.

Веће јединице:

- килопаскал kPa 1kPa=1 000 Pa

- мегапаскал MPa 1MPa=1 000 000 Pa

Преношење притиска кроз чврста тела:

- цигла, цигла на циглу

- ексер - придржава се прстима док се укуцава, притисак се преноси само на

даску а не и на прсте

Кроз чврста тела притисак се преноси само у правцу и смеру дејства силе.
Хидростатички притисак.

Спојени судови

хидро - односи се на воду (течност)

статика - мировање

хидростатички притисак - притисак течности која мирује

Хидростатички притисак:

• притисак који настаје због тежине течности;

• притисак који врши течност на зидове суда и сва тела потопљена у њу;

• делује на све стране;

• на истој дубини једнак је у свим правцима.

Хидростатички притисак зависи од:

• густине течности (ро);

• јачине гравитационог поља (G);

• дубине на којој се мери притисак (h).

h - се рачуна од горње површине течности до посматраног места

Хидростатички притисак којим течност делује на дно суда не зависи облика суда ни од масе
течности у суду, већ само од густине течности, јачине гравитационог поља на месту где се
налази течност, висине стуба течности у суду.

посебно обратити пажњу:

Сила којом течност делује на дно суда не зависи од његовог облика, већ једино од густине
течности, јачине гравитационог поља на месту где се налази течност, висине стуба течности у
суду и површине дна.
спојени судови - оглед

Судови су повезани тако да течност може да прелази из једног у други. У сваком суду ниво
течности је исти

Закон спојених судова:

У спојеним судовима судовима нивои исте течности налазе се у истој хоризонталној равни.

На принципу спојених судова ради водовод.

На основу Паскаловог закон:

ПАСКАЛОВА ЦЕВ
Атмосферски притисак

Земља је окружена ваздушним омотачем који се зове атмосфера (дебљина око 200
км).

Притисак којим ваздушни омотач делује на Земљину површину и сва тела на њој
назива се атмосферски притисак.

Вредност атмосферског притиска први одредио италијански физичар Торичели.

Торичелијев оглед:

• стаклену цев, дужине 1 метар, чији један краj затворен, напунио је живом

• затворио прстом отворени крај и загњурио овај крај у шири суд са живом

• када је склонио прст са отвора из цеви је истекло мало живе

• висина стуба заостале живе је 76 cm

Ако се израчуна хидростатички притисак живиног стуба у Торичелијевој цеви
истовремено се тиме одређује и величина атмосферског притиска.

Мерења су показала да се атмосферски притисак мења са променом висине и због

временских прилика.

За мерење атмосферског притиска користи се и јединица бар:

1 bar = 100 000 Pa

Нормални атмосферски притисак код нас износи: 1,014bar односно 1014 mbar.

Притисак атмосфере је велики.

Немац Ото Герике је 1654. године уверљиво приказао дејство атмосферског притиска
помоћу металних полулопти.

Рубови полулопти су углачани, а затим полулопте прислоњене једна уз другу.

Када је кроз отвор са славином извукао ваздух на обе полулопте је споља је деловала
толика сила да их ни 6 пара коња није могло раставити.

За мерење атмосферског притиска користе се барометри.

Врсте барометара:

- живини барометри

- метални барометри (анероиди)

Примена - на основу промене атмосферског притиска:

- мерење висине (алтиметар)

- прогноза времена
Прогноза времена:

ваздух влажан - притисак опада - киша, наоблачење, лети хладније, зими топлије

ваздух сув - притисак расте - суво и ведро време, лети топло, зими хладно

За мерење притиска у затвореним гасовима и притиска на различитим дубинама

испод површине течности користе се манометри.

Potisak je sila koja deluje na tijelo koje je potopljeno u tečnosti ili gasu
(fluidu). Usmerena je vertikalno uvis (suprotno smeru gravitacione sile) i teži
da istisne telo iz fluida.
Od odnosa sile potiska i sile gravitacije zavisi da li će telo tonuti u tečnost
(Fg>Fp), izranjati na površinu tečnosti (Fg<Fp) ili lebdeti u tečnosti (Fg=Fp).

Sila potiska brojno je jednaka težini telom istisnute tečnosti. Drugim rečima
telo potopljeno u tečnost biva lakše za onoliko koliko je teška tečnost koju
istiskuje:
Fp = mteč g = ρteč g Vp
ρteč – gustina tečnosti u kojoj se telo nalazi,
Vp – zapremina onog dela tela koji je potopljen u tečnost (ispod površine
tečnosti).
Dakle potisak “stvara” samo onaj deo zapremine tela koji je potopljen u
tečnost! Samo ukoliko je telo potpuno potopljeno u tečnost onda će to biti
čitava zapremina tela.
Kad tijelo pliva na površini tečnosti tada su sila potiska i sila gravitacije u
ravnoteži. Masa tijela tada je jednaka masi istisnute tečnosti.
Fp = Fg
ρteč g Vp= mtij g
mteč = mtij .
Potisak. Arhimedov zakon.
Ovo su zadaci koji su posvećeni Arhimedovom zakonu. Predviđeni su za
domaći rad. Pregled domaćeg u petak 04.03.2016.

1. Zlatna i olovna kugla ubačene su u sud sa živom. Kugle su istih

dimenzija i ofarbane istom bojom tako da se ne mogu razlikovati. Kako
ćemo znati koja kugla je zlatna a koja olovna? Obrazloži svoj odgovor.
Potrebne gustine potraži u nekoj knjizi ili na Intenetu.
2. Zatvorena plastična flaša zapremine 2,1 lit ispunjena je vazduhom i
potopljena u vodu. Kolika sila potiska djeluje na flašu?
3. Kamen mase 2 kg leži na dnu mora. Gustina morske vode je 1030
kg/m3, a gustina kamena 2600 kg/m3.
(a) Kolika sila teže djeluje na kamen?
(b) Kolika sila potiska djeluje na kamen?
(c) Kolika je težina kamena u vodi?
4. Porinuta jahta istiskuje 22 m3 vode. Kolika sila potiska djeluje na jahtu?
Gustina morske vode je 1030 kg/m3. Kolika je masa jahte?
5. Drvena greda kvadratnog poprečnog presjeka dimenzija 10 cm×10 cm i
dužine 4 m pliva na vodi u horizontalnom položaju tako da je visina grede
iznad površine vode 3 cm.
(a) Kolika sila potiska djeluje na gredu?
(b) Koliku masu vode istiskuje greda?
(c) Kolika je masa grede?
6. Oljušteni krompir mase 400 g potpopljen je u sud sa vodom. Kolika sila
potiska djeluje na krompir? Kolikom silom krompir djeluje na dno suda?
Gustina krompira je 1125 kg/m3, a vode 1000 kg/m3.
7. Velika stijena mase 120 kg izvlači se sa dna mora. Gustina kamena je
2500 kg/m3, a gustina vode 1000 kg/m3.
(a) Kolika najmanja sila je potrebna za podizanje kamena u vodi?
(b) Kolika najmanja sila je potrebna za podizanje kamena u vazduhu?
8. Natovareni naftni tanker ima masu od 450000 t. Ako pretpostavimo da je
tanker oblika kvadra (kutije za cipele): 300 m dužine, 80 m širine i 40 m
visine, izračunajte na kojoj dubini ispod nivoa mora se nalazi njegovo dno
(gaz tankera). Gustina morske vode je 1030 kg/m3.
Potisak

Zadaci su namijenjeni za domaći rad. Pregled domaćeg: srijeda,

09.03.2016. godine

1. Kamen potopljen u vodu istiskuje 250 g vode. Kolika sila potiska djeluje
na kamen? Kolika je zapremina kamena? Gustina vode je 1000 kg/m3.
2. Gvozdeni predmet zapremine 250 cm3 okačen je o dinamometar i
zaronjen u ulje. Koliku silu pokazuje dinamometar? Gustine gvožđa i ulja su
redom 7800 kg/m3 i 850 kg/m3.
3. Masa natovarenog balona zajedno sa korpom iznosi 340 kg, a zapremina
250 m3. Koliku masu tereta treba izbaciti iz balona da bi počeo da se
podiže? Gustina vazduha je 1,3 kg/m3.
4. Brodić mase 4t je porinut i natovaren. Tom prilikom istiskuje 12 m3 vode.
Kolika je težina tereta na brodu? Gustina vode je 1000 kg/m3.
5. Splav je sastavljen od 20 drvenih greda. Svaka greda ima kvadratni
poprečni presjek 15cm×15cm i dužinu 4 m. Kad je splav natovaren teretom
mase 500 kg, drvene grede utonu u vodu do dubine 10 cm. Kolika je masa
splava? Gustina vode je 1000 kg/m3.
6. Do koje dubine utonu grede splava iz prethodnog zadatka kad nije
natovaren? Kolika je “nosivost” ovog splava?
7. Kockica leda pliva na vodi tako da je iznad vode 8% ukupne zapremine
kockice? Kolika je gustina leda? Gustina vode je 1000 kg/m3.
8. U menzuru koja je izgraduisana u mililitrima usuta je voda do 145
podeoka. Do kog nivoa će se podići nivo vode u menzuri ako se u nju ubaci
drveno tijelo mase 120 g? Gustina vode je 1000 kg/m3.
9. Tijelo koje pliva na vodi istiskuje 100 cm3 vode. Koliku zapreminu ulja
istiskuje kad pliva na površini ulja? Gustina vode je 1000 kg/m3, a ulja 850
kg/m3.
Na kraju i jedan zadatak o kome valja razmisliti (raspravu o ovom pitanju
možete pokrenuti ostavljanjem komentara na blogu):
10. U čaši sa vodom nalazi se kockica leda. Kako će se promijeniti visina
nivoa vode u čaši kad se led istopi?

U susret kontrolnom zadatku…

Ovako bi mogli izgledati zadaci na kontrolnom… Kontrolni će biti održan u
petak 11.03.2016.

1. Usljed težine snijega, na ravan krov djeluje pritisak od 1200 Pa. Kolika je
masa snijega na krovu? Površina krova je 160 m2.
2. Kolika je masa tega koji treba staviti na manji klip hidraulične dizalice, da
bi se pomoću njega uravnotežio automobil težine 14 kN koji stoji na većem
klipu? Odnos površina klipova je je 3:700?

3. U cilindrični sud je usuto 400 ml žive. Površina poprečnog presjeka suda

je 25 cm2. Koliki je hidrostatički pritisak žive na dno suda? Gustina žive je
13600 kg/m3.
4. U menzuru koja je izgraduisana u mililitrima usuta je voda do 112
podeoka. U nju se (potpuno) potopi tijelo koje lebdi u vodi, pri čemu se nivo
vode u menzuri podigne do 137 podeoka. Kolika je težina tijela u vodi a
kolika u vazduhu? gustina vode je 1000 kg/m3.
5. Komad stiropora pliva na površini vode. Koliki procentualni dio ukupne
zapremine komada je ispod nivoa vode a koliki iznad? Gustina stiropora je
0,25 g/cm3, a vode 1 g/cm3.

Pritisak u tečnostima i gasovima

4
Zadaci su predviđeni za domaći rad.
1. Ronilac se nalazi u moru na dubini 10 m. Koliki je hidrostatički pritisak na
ronioca? Koliki je ukupan pritisak na ronioca? Gustina morske vode je 1030
kg/m3 a atmosferski pritisak 100 kPa.
2. Olimpijski bazen čije su dimenzije 50 m, 25 m i 3 m napunjen je vodom
do nivoa koji se nalazi 20 cm ispod gornje ivice bazena. Koliki je
hidrostatički pritisak na dno bazena? Kolikom silom voda djeluje na dno
bazena?
3. U akvarijum oblika kvadra čija je osnova kvadrat ivice 40 cm usuto je 45
litara vode. Kolika je visina vode u akvarijumu? Koliki je hidrostatički pritisak
vode na dno akvarijuma?
4. Kolika bi trebala da bude dužina cijevi u Toričelijevom eksperimentu da bi
se umjesto žive koristila voda? Atmosferski pritisak je 101,3 kPa. Gustina
vode je 1 g/cm3.
5. Visina stuba žive u Toričelijevom eksperimentu kad se on izvodi na vrhu
planine iznosi 65 cm? Koliki je atmosferski pritisak na vrhu planine? Gustina
žive je 13,6 g/cm3.
6. U posudu su usuti voda i ulje. Ove tečnosti se ne miješaju i ulje se
rasporedjuje iznad vode formirajući sloj debljine 5 cm. Debljina sloja vode je
8 cm. Koliki je ukupan pritisak na dno suda, uzimajući u obzir i atmosferski
pritisak? Gustine vode i ulja su redom 1 g/cm3 i 0,8 g/cm3. Atmosferski
pritisak zaokružiti na 100 kPa.
7. U U cijevi se nalazi voda (gustine 1 g/cm3). U jedan od krakova cijevi je
potom usuta živa (gustine 13,6 g/cm3). Nakon uspostavljanja ravnoteže
(slika ispod) nastala je razlika nivoa vode u krakovima od h2 = 54 cm. Kolika
je visina stuba žive?

8. U U cijevi se nalazi voda. Jedan kraj cijevi je otvoren a drugi je gumenim

crijevom spojen sa sudom u kojem se nalazi gas pod pritiskom. Poslije
uspostavljanja ravnoteže u U cijevi je nastala razlika nivoa vode od 35 cm.
Koliki je pritisak gasa u sudu? Atmosferski pritisak zaokružiti na 100 kPa.

Vazdušni (atmosferski) pritisak

Slično kao što tečnosti svojom težinom stvaraju hidrostatički pritisak na
nekoj dubini, tako i Zemljin vazdušni omotač svojom težinom vrši pritisak na
Zemlju. Vazdušni pritisak osjećaju sva tijela koja se nalaze na Zemljinoj
površini. On presudno zavisi od nadmorske visine mjesta na kome se mjeri.
Na mjestima na većoj nadmorskoj visini vazdušni pritisak je manji jer je
manja težina (masa) vazduha iznad posmatranog mjesta. Faktori kao što su
tempetatura i vlažnost vazduha utiču na gustinu vazduha što se odražava i
na vazdušni pritisak.
Vazdušni pritisak prvi je izmjerio Toričeli, izjednačivši hidrostatički pritisak
struba žive sa pritiskom vazduha (slika).

Pa = Ph = ρ g h ≈ 101 300 Pa
ρ – gustina žive ( 13600 kg/m3)
h – visina živinog stuba ( 76 cm )

Dobijena vrijednost predstavlja tzv normalni vazdušni pritisak na nivou mora

(nultoj nadmorskoj visini!).
Vazdušni pritisak često se izražava jedinicom koja nosi naziv bar ( 1 bar =
100 000 Pa).

Primjer
Atmosferski pritisak na vrhu planine iznosi 0,93 bar. Kolika bi bila visina
živinog stuba u Toricelijevom eksperimentu ako bi se on izvodio na vrhu
ove planine?
Rješenje:

P = 0,93 bar = 93000 Pa,

ρ = 13600 kg/m3
h=?

Kako je u Toričelijevom eksperimentu vazdušni pritisak jednak

hidrostatičkom pritisku živinog stuba, dobijamo:

P = ρ g h,
odnosno
h = P/(ρ g) = 0,684 m = 68,4 cm
Hidrostatički pritisak (pritisak u mirnoj tečnosti)…
Svaka tečnost ima masu, odnosno težinu. Zemljina gravitacija, stoga,
svojim djelovanjem na tečnost stvara pritisak unutar nje same. Ako neku
tečnost u mislima podijelimo na slojeve, na svaki od tih slojeva djeluje
gravitacija i on svojom težinom djeluje na niži sloj, pa ovi slojevi zajedno na
još niži sloj itd. Što smo na većoj dubini, veća je i težina tečnosti iznad, što
dovodi do većeg pritiska.
Hidrostatički pritisak određuje se primjenom Toričelijeve formule
(Evangelista Torricelli, 1608–1647, Wikipedia) :
P=ρgh
ρ – gustina tečnosti [kg/m ] 3

g – gravitaciono ubrzanje [m/s2]

h – dubina [m]
Dakle pritisak tečnosti na dno suda ne zavisi od količine (mase) tečnosti u
sudu, već od visine stuba tečnosti.

Imajući u vidu ovu činjenicu lako se objašnjava pojava da tečnost u

spojenim sudovima (bez obzira na različitu količinu (masu) tečnosti u
pojedinim krakovima) zadržava isti nivo u svim krakovima suda – princip
spojenih sudova.

Iako bi veća količina tečnosti u nekom od krakova naizgled “trebala”

proizvesti i veći pritisak i potisnuti tečnost u drugim krakovima, to se, kao
što je prikazano na slici, ne dešava. Suprotno zdravorazumskom očekivanju
pritisak tečnosti na dno suda ne zavisi od količine (mase) tečnosti u sudu.
Ova činjenica poznata je kao hidrostatički paradoks.

Evo i jednog primjera koji ilustruje primjenu Toričelijeve formule.

Podmornica roni na dubini 50 m. Koliki je pritisak morske vode na prozor

podmornice? Kolikom silom voda djeluje na pomenuti prozor ako je njegova
površina 30 dm2. Gustina morske vode je 1030 kg/m3.
Rješenje:

ρ = 1030 kg/m3,
h = 50 m,
P=?
S = 30 dm2 = 0,3 m2
F=?

Pritisak morske vode na dubini od 50 m izračunava se na sledeći način:

P = ρ g h = 1030 kg/m3 10 m/s2 50 m = 515000 Pa = 515 kPa.

Stoga je (pomoću osnovne formula za pritisak) sila koja djeluje na prozor:

F = P S = 515000 Pa 0,3 m2 = 154500 N = 154,5 kN

O pritisku…
Pritisak (eng=pressure) stvara sila koja djeluje normalno (pod pravim
uglom) na neku površinu. U pitanju je skalarna veličina koja se definiše
količnikom normalne sile i površine na koju djeluje.
F – sila

S – površina
P = F/S

Jedinica za pritisak nosi naziv paskal – Pa (Blaise Pascal, 1623 -

1662, Wikipedija )
Pa = N/m2
Čvrsto tijelo koje miruje djeluje na podlogu svojom težinom (Q = m g).
Tada se pritisak određuje količnikom težine tijela i dodirne površine tijela sa
podlogom.

P = Q/S

Pritisak se različito prenosi kroz čvrsta, tečna i gasovita tijela. Dok čvrsto
tijelo prenosi pritisak samo u pravcu djelovanja sile, tečnosti i gasovi
prenose pritisak u svim pravcima. To je posljedica različite pokretljivosti
molekula čvrstih tijela u odnosu na pokretljivost molekula u tečnostima i
gasovima.

O prenošenju pritiska u tečnostima govori čuveni Paskalov

zakon: Spoljašnji pritisak u mirnoj tečnosti se prenosi ravnomjerno po
cijeloj tečnosti i djeluje podjednako u svim pravcima.
Ova činjenica je iskorišćena kod hidraulične mašine. Uslov ravnoteže

hidraulične mašine (u skladu sa Pask alovim

zakonom!) je:
F1/S1 = F2/S2
Za kraj evo i 2 primjera zadataka!
1. Kocka od čistog zlata čija je ivica 10cm leži oslonjena jednom svojom
stranom o sto. Koliki je pritisak kocke na sto? Gustina zlata je 19 200 kg/m3.
Rješenje:

a = 10 cm,
ρ = 19 200 kg/m3
P=?

Da bi se odredila težina kocke, odnosno sila kojom ona djeluje na podlogu,

treba najprije odrediti zapreminu kocke

V = a3 = 1000 cm3.
pomoću gustine i zapremine se određuje masa kocke:

m = ρ V = 19 200 km/m3 0,001 m3 = 19,2 kg

Na kraju je težina kocke

Q = m g = 192 N

Kocka oslanja svojom kvadratnom stranom pa je površina na koju se težina

raspodjeluje:

S = a2 = 100 cm2 = 0,01 m2.

Na kraju je pritisak:

P = Q/S = 19200 Pa

Napomena! Zadatak se može riješiti i direktno:

P = Q/S = (mg)/S = (ρ V g)/S = (ρ a3 g)/a2 = ρ g a = 19200 Pa

2. Na većem klipu hidraulične dizalice nalazi se nalazi se automobil mase 1
t. Kolikom silom treba djelovati na manji klip da bi dizalica bila u ravnoteži?
Površine klipova su 5 m2 i 100 cm2.

Zadaci za samostalan rad (pritisak)

2
Ovo su zadaci, koji će vam pomoći u boljem razumijevanju
pojma pritiska…
Zadaci označeni crvenom bojom su namijenjeni za domaći rad!

1. Čekić djeluje na ekser silom 20N. Koliki je pritisak eksera na dasku ako
je površina vrha eksera 0,2 mm2? Masa eksera je zanemarljiva.
2. Na jedra jedrenjaka, bočni vjetar vrši stalni pritisak od 20000 Pa.
Površina jedara je 45 m2. Kolikom silom vjetar djeluje na jedrenjak?
3. Skijaš ukupne težine 80N stoji na snijegu u čizmama. Površina đona
jedne od njegovih čizama je 40 cm2. koliki je pritisak skijaša na snijeg?
Koliki će biti pritisak skijaša na snijeg ako navuče skije? Dimenzije jedne od
skija su 10 cm i 1,2 m.
4. Čovjek mase 60kg želi da pređe preko zaleđenog jezera. Površina đona
njegove cipele je ravna i iznosi 42 cm2. Može li čovjek hodajući preći preko
zaleđenog jezera ako led može da izdrži pritisak od 140 kPa?
5. Klizačica na ledu mase 60 kg kliza se po ledu na jednoj sličugi. Dodirna
površina noža sličuge sa ledom, je oblika pravougaonika čije su dimenzije
30cm i 1,2 mm. Koliki je tada njen pritisak na led?

6. Stolica mase 8kg ima stope oblika kvadrata ivice 5cm. Koliki pritisak
na pod vrši stolica ako se na nju popne čovjek mase 70kg?
7. Veliki kameni blok čije su dimenzije 1 m, 2 m i 2,5 m leži oslonjen
najvećom svojom stranom o tlo. Koliki je pritisak kamena na tlo, ako je
gustina kamena 2800 kg/3?

8. Hidraulična presa ima klipove čije su površine 20

2 2
cm i 1 m . Na manji klip prese se djeluje se silom intenziteta 10 N. Kolikom
silom veći klip sabija tijelo koje se na njemu nalazi? (slika)
9. Na većem klipu hidraulične dizalice nalazi se slon mase 2,5 t, a na
manjem miš mase 120g. Površina većeg klipa je 8 m2. Kolika treba da bude
površina manjeg klipa da bi dizalica bila u ravnoteži? Rezultat izraziti u cm2.
10. Na većem klipu hiraulične dizalice nalazi se teret težine 2 kN. Kolikom
silom treba djelovati na manji klip da bi dizalica bila u ravnoteži? Odnos
površina većeg i manjeg klipa je 50:1.
Rješenje:
m1= 1 t = 1000 kg – masa automobila,
S1= 5 m2 = 50000 cm2 – površina većeg klipa,
S2= 100 cm2 – površina manjeg klipa,
F2 = ? – sila kojom treba djelovati na manji klip.

Automobil djeluje na veći klip svojom težinom:

Q1= m1 g = 10000 N
Uslov ravnoteže hidraulične dizalice je:

Q1/S1 = F2/S2
odakle dobijamo:

F2= (F1 S2)/S1 = (10000 N 100 cm2)/50000 cm2 = 20 N

Što odgovara težini tijela mase 2 kg! Dakle, na ovaj način možemo
uravnotežiti automobil mase 1000 kg, pomoću tijela mase 2 kg.

Pritisak čvrstih tijela.

Zadaci su namijenjeni za domaći rad.

1. Vjetar na moru stvara pritisak na jedra jedrilice od 220 kPa. Kolikom

silom vjetar djeluje na jedrilicu ako se zna da je ukupna površina njenih
jedara 9 m2?
2. Šivaća mašina djeluje na iglu silom intenziteta 2N. Površina vrha igle je
0,00025 mm2. Koliki je pritisak igle na tkaninu?
3. Izračunaj i uporedi pritiske: mlade gospođice mase 50 kg u štiklama kad
se oslanja o tlo jednom štiklom čija je površina 1,5 cm2 i bagera-gusjeničara
mase 14 t čija je površina gusjenica 2,8 m2.
4. Petar ima masu 54 kg. Ukupna površina njegovih stopala je 45 cm2.
Koliki je Petrov pritisak na pod kad stoji u stavu “mirno”. Koliki je Petrov
pritisak na pod dok “stoji na rukama” (u stavu “stoj na rukama”)? Površina
njegovih dlanova je 22,5 cm2.
5. Mirko ima težinu 400 N i sjedi na stolici mase 8 kg tako da nogama ne
dodiruje tlo. Koliki je pritisak stolice na pod ako noge stolice imaju kvadratni
poprečni presjek ivice 4cm?

6. Zlatna poluga oblika kvadra ima dimenzije 12cm×10cm×5cm. Gustina

zlata je 19,2 g/cm3. Kolika je masa poluge? Koliki je njen pritisak na sto ako
se oslanjana najvećom svojom površinom?
7. Drvena kocka mase 500 g leži na stolu oslanjajući se o sto jednom
svojom stranom. Ivica kocke je 10 cm.
(a) Koliki pritisak kocke na sto?
(b) Koliki će biti pritisak kocke na sto ukoliko Marko prstom pritisne kocku
prema stolu silom intenziteta 10 N?

8. Betonski stub visine 2 m ima površinu osnove 0,8 m2. Gustina betona je
2200 kg/m3. kolika je masa stuba? Koliki je pritisak stuba na tlo?
Prenošenje pritisaka u tečnostima i gasovima. Paskalov zakon.
Zadaci su predviđeni za domaći rad.

1. Hidraulična dizalica je u ravnoteži kad se na manji klip djeluje silom

intenziteta 25 N, a na većem klipu nalazi teret težine 2000 N. Kolika je
površina manjeg klipa ako je površina većeg 1200 cm2?
2. Na manji klip hidraulične prese radnik djeluje silom 25 N. Kolikom silom
veći klip djeluje na metalni predmet koji se nalazi u presi? Površine klipova
su 40 cm2 i 2000 cm2.
3. Kolikom najmanjom silom treba djelovati na manji klip hidraulične dizalice
da bi pomoću nje se podizao teret mase 2 t koji se nalazi na širem klipu?
Odnos površina klipova je 4:5000.

4. Hidraulična dizalica ima 3 otvora, koji su zatvoreni klipovima čije su

površine redom 5 cm2, 40 cm2 i 150 cm2. Na srednji klip se djeluje silom
intenziteta 24 N. Koliki je pritisak u tečnosti ispod ovog klipa? Kolika silom
silom tečnost djeluje na druga dva klipa?
5. Na veći klip hidraulične dizalice nalazi se tijelo mase 240 kg dok se na
manji klip nalazi teg mase 3kg. Površine klipova su 10 cm2 i 1200 cm2. Na
koji klip i koliku masu treba dodati da bi se uspostavila ravnoteža?
6. Kolika je masa tega koji treba staviti na manji klip hidraulične dizalice da
bi se pomoću nje uravnotežio slon mase 8 t koji se nalazi na širem klipu?
Površine klipova su 240 cm2 i 80000 cm2.

Pritisak čvrstih tela

https://www.youtube.com/watch?v=2fuDFiRfKs4

Hidrostaticki pritisak
https://www.youtube.com/watch?v=01-Je6LbE1s