РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈУ „ШКОЛА УЧЕНИКА У ПРИВРЕДИ“

БАЊА ЛУКА

МАТУРСКИ РАД
ТЕМА: РАЗВИЋЕ ИНСЕКАТА

Ученик:
Мај 2020. год. Срђан Митровић IV3
 САДРЖАЈ:
1. УВПД ................................................................................................................................................... 2
1.1 Појам развића.............................................................................................................................. 2
2. СТАДИЈУМ ЈАЈЕТА .............................................................................................................................. 3
3. СТАДИЈУМ ЛАРВЕ .............................................................................................................................. 4
3.1 Подјела према степену сличности: ............................................................................................ 5
3.2 Трећестепене ларве: ................................................................................................................... 5
4. СТАДИЈУМ ЛУТКЕ ............................................................................................................................... 6
5. СТАДИЈУМ ПДРАСЛПГ ИНСЕКТА (ИМАГА) ....................................................................................... 8
6. РПЈЕОЕ ............................................................................................................................................... 9
7. ПБЛИЦИ ПРЕПБРАЖАЈА .................................................................................................................. 10
8. ППТПУНИ ПРЕПБРАЖАЈ................................................................................................................... 11
9. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................................ 14
10. ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................................... 15
11. ДПДАТАК ЗА КПМИСИЈУ ............................................................................................................. 16

1
 1. УВОД
1.1 Појам развића

Развиће представља скуп промјена кроз које пролази једна јединка од момента
прве диобе једра у јајној ћелији до појаве одрасле јединке, која има способност да се
размножава и до наступања смрти усљед старости. Развиће тече различито код сваке
животињске врсте тако нпр. код сисара младунчад одмах личе на своје родитеље. Када
нарасту до одређеног доба они полно сазријевају, размножавају се те након одређеног
временског периода и умиру.
Инсекти, такође, пролазе кроз одређене степене развоја, тј. и они имају дјетињ-
ство, адолесценцију и старост. Током развића они мијењају тјелесну масу и облик
тијела. Због тога кажемо да се развијају преображајем. Развој инсеката може бити
директан тј. да се из јаја развију одрасли организми. Такав развој налазимо код
бескрилних инсеката (шећераша, скокуна).Међутим, најчешћи је развој са
преображајем или метаморфозом.Постоји још потпуни и непотпуни преображај.
Први начин развића у коме се јављају само 3 стадијума су јаје-ларва-имаго
назива се непотпуни преображај или хемиметаболија. Други начин гдје постоје 4
развојна стадијума су јаје-ларва-лутка-имаго-назива се потпуни преображај или
холометаболија. Сваки од ових облика траје одређено вријеме и током свог живота
обавља животне активности.

Слика 1. – Развиће

2
 2. СТАДИЈУМ ЈАЈЕТА

Први стадијум у развићу инсекта је јаје. Јаје има споља јајну опну (chorion).
Испод ње је жуманцетна опна, затим узан појас протоплазме, па жуманце.
И у њему је једро. Свако јаје има на горњем крају отвор за пролаз
сперматозоида који се назива микропила.
У стадијуму јајета врши се ембрионално развиће током ког се формира ларва.
Трајање развића у јајету траје недељу дана у топлијим мјесецима, а у хладнијим и до
мјесец дана.
Јаје је около омотано јајном љуском она може да буде веома танка али може
бити задебљала и тврда. Испод љуске се налази слој ваздуха јер и јаје мора да дише.
Имамо једну опну која затвара унутрашњи дио јајета у ком се налази жумањце и сама
јајна ћелија.
Жумањце има све храњиве материја као што су (масти,бјеланчевине,угњени хидрате).
Развиће најприје почиње диобом јајне ћелије она се може подјелити на два три или
осам дјелова и онда нове ћелије путују до жуманцентне опне тако настају три клицина
листа.
Развиће у јајету назива се развиће заметка или ембрионално развиће.

Слика 2. – Јаја

Развиће заметка траје различито код разних инсеката и под снажним је

утицајем температуре.
Ако је температура нижа развиће траје дуже и обрнуто. Развиће у јулу
траје око 23-25 дана.
Тада се развиће прекида да би се наставило тек идуће прољеће такви
прекиди се називају дијапауза.

3
 3. СТАДИЈУМ ЛАРВЕ

Други стадијум у развићу инсеката је ларва. По изласку из јајета,ларва почиње

да се храни градећи ходнике у дрвету. Када изађе из јајета,ларва је веома ситна.
Хранећи се , она повећава величину свога тјела тј она расте истовремено док се храни
она узима више хране јер јој је потребно за развиће и раст .
Њихова кожа је оклопљена је чврстим,хитинским оклопом,он има границу
преко које се не може да се растеже. Да би даље растао ,инсект мора да баци стару
тјесну кутикулу и да се испод ње створи нова. Значи да би порасле ,инсекатске ларве
морају се пресвлачити. Ларва прије сваког пресвлачења престаје да се храни и често се
повлачи на скровита мјеста и умири се. Током мировања почиње да се ствара нова
кутикула,и онда се разара а неким дјелом се одваја од нове коже која је у облику танке
кошуљице. Даље се ствара кошуљица која пуца по шаву а из главе се ларва извлачи.
Ларве у току свога развића не мјења свој основни изглед па старије или млађе
ларве разликују се међусобно по величини. Старост ларава изражава се ЛАРВЕНИМ
СТУПЊЕВИМА. Ларва ако није имала пресвлачење она припада првом ларвеном
ступњу. И након првог пресвлачења развија се у други ступањ и тако онда друго
пресвлачење трећи итд.
Можемо рећи да ти ступњеви означавају старосне узрасте ларава и инсеката.
Ларва која одмах по изласку из јаја личе на свије облике одрасле и немају привремене
органе, и они се тако називају првостепеним или примарним. Имамо и други облик
ларава он се сусреће код водених инсеката, као што су нпр водени цвјетови,вилински
коњици. Они зиве у води имају органе за дисање привремене који се називају
трахеалним шкргама. Инсекатске ларве које које личе на своје одрасле они имају
примарне органе и то се назива другостепеним или секундарним.
И трећи облик ларве срећемо код штетних шумских инсеката овде ларве нимало
не личе на родитеље. Ларве које се по спољном изгледу потпуно разликује од родитеља
и имају велики број привремених органа и они се називају трећестепеним или
терцијерним.

слика 3.-Ларвени стадијуми

4
3.1 Подјела према степену сличности:

Првостепене(примарне)-потпуно личе на своје родитеље али ау мање и немају крила и

нису полно развијени.
Другостепени (секундарне)-такође су слични родитељима само се разликују по
неразвијеним крилимаи што имају органе привремене.
Трећестепене (терцијерне)-они немају никакве сличности са родитељима привремени
су им органи и трају док ларва не одрасте.

3.2 Трећестепене ларве:

Многоноге- имају тјело црволико на коме се налазе три пара грудних осам пари
трбушних ногу. У многоноге спада гусјеница лептира и пагусјеница.
Шестоноге- имају различит облик на тјелу имају три пара ногу,и то на грудима.
Заступљени су код гундеља ,скочибуба...
Безноге-ларве немају ноге ни на грудима ни на трбуху ове ларве се срећу код инсекта
који живи у унутрашњости биљних органа.Имају главу одвојену од тјела глава је
толико одвојена да изгледа као да је нема.Ларве се слабо хране отпорне су према
болестима.
Јако је битно напоменути да за шумаре је посебно важно да штетни инсекти оштећују
шумско дрвеће само у стадијуму ларве!!

Слика 4.

Слика 5.

5
 4. СТАДИЈУМ ЛУТКЕ

Када ларва достигне своје коначне димензије,под утицајем хормона

преображаја,прелази у стадијум мировања. Тада се дешавају унутрашње промјене
односно разлагање ларвених ткива(хистолиза) и истовремено формирање органа
одраслог инсекта (хистогенеза). Хистолизу врше крвна зрнца, а органи имага се
формирају из групе ембрионалних ћелија имагиналних центара. Код већине ксилофага,
развиће лутке траје 2 до 3 недеље,а рјеђе мјесец дана.
Лутке инсеката су веома различите и могу се према своме изгледу подјелити на две
групе: -слободне лутке
-покривене лутке или мумије
Слободне лутке (слика 6)оне се одликују по томе што су им ноге ,пипци и крила
одвојена од тјела. Тај облик лутке имају тврдокрилци,мрежокрилци,опнокрилци на
луткама се види јасно дјелови тјела будућег одраслог инсекта.
Покривене лутке (слика 6) они се разликују по томе што што су им ноге пипци и
крила омотани заједничком опном и тјело им је приљубљено. Код инсеката можемо
још навести неке облике лутака као што су код дрвеснице и малих лептира лутка им је
полуслободна и буретаста лутка код мува.

Слика 6.-Покривена лутка(десно) и слободна лутка (лијево)

6
 Ларве многих инсеката ,прије уласка у лутку граде посебне заштитне творевине
које се називају кокони или чахуре. Различитог су облика грађене су од различитог
материјала. Тај матријал производи различите жљезде чији канали увиру у основи
доње љуспе то је љепљива течност која се брзо стврдни и граде фине свиласте нити.
Инсекти који живе у дрвету они граде коконе од честица дрвета који су повезани
паучинастим нитима . неки инсекти не граде коконе већ чахуре у унутрашњости
биљних дјелова.
Инсекти који живе испод коре у дрвету граде прије чаурења проширења(слика6) у
којима прелазе у (луткине колијевке). Лептири уопште не граде чахуре али кожа
лутака је чврста. Губар , (слика7) нона су инсекти који не граде коконе у правом
смислу већ се они у шуми налазе у малом броју и тако прелазе у стадијум лутке и тако
настају (луткина гнијезда).

Слика .6-Луткина колевка

Слика .7-Луткина гнијезда

7
 5. СТАДИЈУМ ОДРАСЛОГ ИНСЕКТА (ИМАГА)
Пошто су описани процеси у лутки завршени, јавља се одрасли облик инсектта.
Обично послије кратког времена он постаје способан за лет,те напушта луткину
колијевку. Његова главна функција је размножавање,за ово може бити способан одмах
након изласка или,ако то није случај,имаго се још неко вријеме храни и тек на крају
ове тако зване допунске исхране , способан је за парење.
Када се оне појаве из лутака, инсекти могу бити:
Полно зрели
Полно незрели
У првом случају јаја и сператозоиди дозријевају при крају развића лутке и такви
инсекти се не хране већ они се за кратко вријеме по излазску паре и полажу јаја.
Мужјаци гину послије првог или другог парења ,а женке полажу јаја.Њихов живот је
обично веома кратак као водени цвјетови,који се након последњег пресвлачења паре а
женке полажу јаја изнад воде.

Ако из лутке изађу полно незрели ,инсекти живе дуже и у том времену се хране
и та исхрана се назива се допунском исхраном. Напримјер, лептири многих совица
напуштају лутке као полно незрели инсект ,лете ноћу и хране се цвјетним нектаром
или слатким материјама типа изметом лисних ваши... И након неколико дана инсекти
полно дозријевају они паре и полaжу јаја и да би након тога угинули. Њихов живот
траје од 15-30 дана.

Слика 8.-Имаго

8
 6. РОЈЕЊЕ
Ројење је појава одраслих инсеката у природи ројење инсеката траје различито
вријеме , и дешава се у различитим добима. Ројење може да буде кратко и дуго.
Ројење кратко среће се код друштвених инсеката(пчела,мрав). Код ових инсеката јавља
се велики број који излијећу из кошница,мравињака... Након парења инсекти оснивају ,
нове колоније и не лете више. Вријеме односно,годишње доба када се поједине врсте
штетних шумских инсеката роје је различито. Јављају се крајем зиме или почетком
прољећа а неки почетком прољећа ,љета(борове осе,губар,савијач) и трећи крајем љета
и у јесен као што су риђа бророва оса, земљомерке. Једна група земљомерки носи по
томе назив,мразовци. Одрасли инсект јављају се сваке године али су најбројнији сваке
четврте и пете године кад ларва завршава развиће. И онда се јавља мајски гундељ и те
се године називају гундељевим годинама. Познавање времена ројења штетних
шумских инсеката је значајно за планирање мјере сузбијања то је нарочито важно за
оне инсекте који живе у унутрашњости биљних дјелова јер се они могу сузбијати у
стадијуму одраслих инсеката.

Слика 9.-Рој пчела

9
 7. ОБЛИЦИ ПРЕОБРАЖАЈА

Развиће исеката почиње у јајету значи то се развиће назива заметково или

ембрионално развиће. Код свих инсеката развиће тече једнако и завршава се и када се
у јајној љуски развије други стадијум .Послијезаметково развиће иде преображајем и
различито је код свих инсеката што значи да се током развића један за другим
смјењују, стадијуми . Зависности од тога да ли се развојни стадијум више или мање
разликују код ових инсеката постоје два главна облика преображаја а то су :

-полупреображај или хемиметаболија

-потпуни преображај или холометаболија
Инсекти који се развијају полупреображајем немају већих разлика између ларве и
одраслог инсекта. Из јајета излази ларва она одмах личи на своје родитеље она се
разликује сама по величини много су мање имају много мање чланака на пипцима и у
току развића ларва се храни пресвлачи се и не мјењајући свој облик. Полупреображај у
развоју постоји код скакавца њихове ларве скакавца чим изађу из јајета личе одмах на
своје родитеље. Хране се, пресвлачу и расту од одраслог скакавца разликују се по томе
што немају крила они се посљедни пут пресвуку окрилате,и опет након неког времена
способне су за размножавање. Исто тако се развијају и попци ,зрикавци,термити,
бубашвабе.

Код полупреображаја имамо само три развојна стадијума:

Јаје , ларва одрастао инсект или имаго

Слика 10.-Непотпуни преображај

10
 8. ПОТПУНИ ПРЕОБРАЖАЈ

Потпуни преображај (слика11) одликује се тиме да се развојни стадијуми

толико различити један од другог да се не би рекло да припадају истој групи
организама они су велике разлике између ларве и одраслог инсекта. Она је често
црволика зато се они често називају црвима . Ларва се храни и пресвлачи се и расте,
током цјелог свога развића обично не мијења свој облик када се задњи пут пресвуче
он прелази у сљедећи стадијум , који је потпуно различит то је стадијум лутке. Ту
се дешава преображај црволике ларве у одраслог инсекта који је од ње потпуно
различит. Имамо примјер развића потпуног преображаја. То је код лептира кад из
јајета излази гусјеница црволика,која је у почетку мала и понекад је једва видљива
голим оком. Гусјеница се храни и претрпи неколико пресвлачења и када је потпуно
одрасла престају са исхраном и умире се и тако прелази у наредни стадијум-лутку.
И након краћег времена излази лептир. Потпуним преображајем се развијају и
тврдокрилци, лептири, опнокрилци и двокрилци.

Слика 11-Потпуни преображај

11
Потпуни преображај обухвата четири развојна стадијума и то су:јаје,лутка и одрастао
инсекат.
Разлика између потпуног и непотпуног преображаја је што има стадијум лутке ,
односно прелазни стадијум у којем се дешава преображај. Можемо рећи да је развићем
и упреображајем инсеката управљају хормони. Значи хормоне лучи органи који се
налазе у глави и самим тим у првом грудном сегменту.Мозак лучи хормон који
управља другим хормоном. Хормон предњогрудне жлијезде назива се хормон
пресвлачења или преображаја. Хормони дјелују нормално само ако се у крви инсеката
налази у минималним количинама. Типа ако су у вишку они изазивају тешке
поремећаје у развоју инсеката. Стога инсекатски хормони и њима хемијске сличне
материје користе за сузбијање инсеката. Типа „Димилин“он онемогућава пресвлачење
ларава и тако изазову њихову смрт.

12
Непотпуна преобразба

Потпуна преобразба

13
 9. ЗАКЉУЧАК

Развиће инсеката је сложен процес и одвија се кроз неколико стадијума који се

разликују код потпуног и не потпуног преображаја.На развиће инсеката поред хормона
утичу и фактори спољашне средине који могу да успоравају или убрзавају развиће.
Пресвлачење инсеката и метаморфоза су под утицајем јувенилног хормона.Понашање
инсеката је веома сложено, поготово социјалних (образују друштва).На понашање
утичу егзохормони значи (луче их егзокрине жлијезде) названи фермони.

14
 10. ЛИТЕРАТУРА
Штампана литература:
1. Константин Васић,Заштита шума,шумарски факултет,Београд,2003;
2. Милан Плећас ,Дезинфекција,дезинсекција,дератизација,Београд,1995;
3. Љубодраг Михајловић,Шумарска ентомологија,шумарскфакултет,Београд,2008

Инетрнет странице:
1. https://www.bionet-skola.com/w/Insekti
2. https://bs.wikipedia.org/wiki/Insekti

Извор фотографија:
1. https://blog.dnevnik.hr/apikultura/2013/04/1631632566/rojenje.html
2. https://www.google.com/search?q=668603376&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved
=2ahUKEwiU0uOq2-
DnAhWeQxUIHXP2AbcQ_AUoAXoECAsQAw&biw=1680&bih=939#imgrc=WiP
HxpvuFdUS3
3. https://www.google.com/search?q=pcelinji_roj&tbm=isch&ved=2ahUKEwiRipm92-
DnAhUH4RoKHVKDBAQQ2-
cCegQIABAA&oq=pcelinji_roj&gs_l=img.3...168324.171122..171877...0.0..0.93.93.
1......0....1..gws-wiz-
img.....0.vy9DKVcxsSg&ei=3MlOXpGsFIfCa9KGkiA&bih=939&biw=1680#imgrc=
YY6MU7m0saLkyM

15
 11. ДОДАТАК ЗА КОМИСИЈУ

Оцјена матурског рада:__________________

Питања из усмене одбране матурског рада:

1. __________________________________________________________
2. __________________________________________________________
3. __________________________________________________________

Оцјена из усмене одбране матурског рада:________________

Средња оцјена_________________

КОМИСИЈА:

Предсједник _______________________
Испитивач_________________________
Члан______________________________

16