РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈУ Електротехничка школа „Никола Тесла“

Бања Лука

Предмет: Ментор:

Основе телекомуникација Драго Тешић, дипл. инж. ел.

МАТУРСКИ РАД
ТЕМА: Структурно каблирање

Кандидат: Алекса Рађеновић

Одјељење: IV-2

Школска година: 2019/20

 САДРЖАЈ

Страна

1. УВОД .........................................................................................................................................2

1.1. Појава структурног каблирања ...........................................................................2

1.2. Концепт структурног каблирања ........................................................................2

2. СТАНДАРДИ У СТРУКТУРНОМ КАБЛИРАЊУ ..........................................................3

3. СТРУКТУРА ...........................................................................................................................3

3.1. Хоризонтално каблирање ................................................................................... 4

3.2. Вертикално каблирање .........................................................................................4

3.3. Кампус каблирање .................................................................................................5

4. ОПРЕМА ЗА СТРУКТУРНО КАБЛИРАЊЕ ....................................................................7

4.1. Опрема за вођење каблова ....................................................................................7

4.2. Ормари и кутије ................................................................................................. 10

4.3. Опрема за повезивање .........................................................................................12

4.4. Каблови ..................................................................................................................13

5. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................14

6. ЛИТЕРАТУРА ......................................................................................................................15

1
1. УВОД

Структурно каблирање је данас, прије свега у телекомуникацијама, изразито важна област, с

тога сам у овом раду одлучио пажњу посветити подацима чије је знање неопходно ради
разумијевања самог концепта структурног каблирања. Садржај рада је такав да у првом дијелу
обрађујемо теоретски дио ове области, стандарде и правила везана за структурно каблирање,
док након тога говоримо о извођењу структурног каблирања у пракси. На самом почетку,
објаснићемо историју и теоретску дефиницију структурног каблирања. Затим, у другом
поглављу бавићемо се важећим стандардима у различитим дијеловима свијета. У трећем
поглављу прелазимо на извођење структурног каблирања те структуру мреже добијене истим.
У четвртом, посљедњем поглављу, ћемо се осврнути на неопходну опрему, те класификацију
и подјелу исте.

1.1. Појава структурног каблнрања

У вријеме појаве локалних рачунарских мрежа нису постојала никаква правила на основу
којих би се вршило каблирање одређене зграде, објекта или између њих. Стога, постављање
мрежних каблова је рађено по личној процјени људи, при чему се обично тежило најлакшој,
најједноставнијој и најкраћој путањи. Овакав начин је у почетку био прихватљив за све.
Међутим, са порастом броја рачунара у локалним рачунарским мрежама, насумице и без
плана постављени каблови почели су да представљају проблем како за администраторе тих
мрежа, тако и за њихово одржавање и развој. Тако нпр. у сличају квара, у оваквим мрежама
било је веома тешко одредити тачну локацију квара и уклонити га. Појава и увођење нових
мрежних технологија, са различитим начинима функционисања и различитим кабловима,
учинила је овај проблем још већим. Рјешење је постигнуто 1995. године увођењем
међународних стандарда за постављање мрежних каблова. Тада је настао концепт
структурног или генеричког каблирања.

1.2 Концепт структурног каблирања

Суштина овог концепта је да се обухвате и стандардизују не само телефонске и рачунарске

мреже, већ и разни други системи преноса аудио-видео сигнала и алармно- командни системи.
Зграде код којих је каблирање извршено на овај начин називају се интелигентне зграде.
Најважнија карактеристика оваквих зграда је употреба јединственог кабловског система за све
инсталације којима се преносе било какве информације у одређеном фреквентном опсегу. То
обухвата пренос аудио-видео сигнала и командних сигнала.

2
2. СТАНДАРДИ У СТРУКТУРНОМ КАБЛИРАЊУ

Први стандарди у структурном каблирању донешени су, и то су:

• ЕIА/ТIА 568А (Америка, Јапан)

• ЕN 50173 (Европа)
• IS0 11801 (остатак свијета)

Стандарди који су данас важећи:

❖ амерички:
• АNSI/ТIА/ЕIА-568: Соmmercial Building Telecommunications Wiring Standard
• АNSI/ТIА/ЕIА-568: Соmmercial Building Standard for Telecommunications
Pathways and Spaces
• АNSI/ТIА/ЕIА-570: Residential and Light Commercial Telecommunications
Wiring Standard
• АNSI/ТIА/ЕIА -606: Building Infrastructure Administration Standard
• АNSI/ТIА/ЕIА -607: Grounding and Bonding Requirements

❖ међународни:
* ISO/IEC 11801: Generic Customer Premises Cabling

❖ европски:
• ЕИ 50173: Information technology – Generic cabling system
• ЕИ 50174: Information technology – Cabling installation

3. СТРУКТУРА

Системи структурног каблирања се реализују у 3 нивоа:

• Хоризонтално каблирање
• Вертикално каблирање
• Кампус каблирање

3
3.1. Хоризонтално каблирање

Хоризонтално каблирање се реализује у форми звијезде и простире се од прикључне кутије до

разводног ормара. Састоји се од:
• хоризонталног кабла
• прикључне кутије
• завршетка кабла (терминације)
• преспојног поља
Хоризонтални кабл може бити један од три предвиђена типа, при чему је највећа дужина у
свим случајевима 90 m:
• UТР (неоклопљене упредене парице)
• FТР (оклопљене упредене парице)
• SТР (оклопљени парични кабл са паричном заштитом у виду металне фолије и
заједничким оклопом израђеним од метала или у виду металне фолије)

На 90 m хоризонталног кабла дозвољено је повезивање не више од укупно 10 метара

флексибилних преспојних каблова унутар разводног ормара и од прикључнице до рачунара.
Свако радно мjeсто треба да има најмање два порта (у склопу двоструке прикључнице), један
за глас (телефон) и један за пренос података (LAN):
Стандард 569 разрађује детаље реализације хоризонталног развода:

• Избор начина извођења хоризонталних траса остављен је пројектанту.

• Најчешће рјешење је сноп каблова који полази из разводног ормара и иде по
вођицама унутар спуштеног плафона. Када стигне до радног простора, сноп се рачва
и спушта по преградним зидовима и завршава у прикључница.
• У случајевима када траса има више од два скретања од 90° потребно је да се предвиде
раздјелник кутије или отвори за извлачење кабла.
• Каблови су смјештени у каналском кутијама и цијевима одговарајућег пресјека.
• Радни простор се повезује са телекомуникационим прикључком, тако да ожичење
буде једноставно и лако за превезивање у случају помјерања или промјена уопште.

3.2 Вертикално каблирање

Вертикално кабирање (Васkbone cabling) повезује разводне ормаре, собе са опремом и

кабловски улаз у зграду. Састоји се од каблова, помоћних и главних преспојних поља и
преспојних каблова. Ово укључује:
• вертикалне везе између спратова
• каблове између соба са опремом и кабловског улаза

4
 • каблове између зграда

Везе се реализују звјездастим, са не више од два хијерархијска нивоа преспојних поља.

Главни и помоћни преспојни каблови не треба да буду дужи од 20 метара. Избјегава се
инсталација у близини високог нивоа електромагнетног и радиоемисионог зрачења.
Уземљење треба да буде по ТIА/ЕIА-607 стандарду.

3.3 Кампус каблирање

Кампус каблирање се односи на каблирање између раздјелника појединих зграда и

раздјелника кампуса. Као и код вертикалног каблирања, за пренос говора, алармних и
управљачких сигнала се користе бакарни парични каблови категорија 5е и 6, док се за пренос
видео сигнала и података користе оптички. Максимална дужина каблова износи 1500 метара.
Мултимодна влакна се употребљавају и у равни кампуса, али само у случајевима када њихова
дужина не прелази 2000 метара. У случају да се умрежавају објекти чија је међусобна
удаљеност већа од тога, неопходна је употреба мономодног оптичког влакна. Основна
разлика између мултимодног и мономодног оптичког влакна је у пречнику језгра који код
мономодних износи између 6 и 10 µm. Та чињеница условљава да мономодна влакна имају
мања слабљења чиме је омогућен пренос информација на већа растојања. Међутим, баш због
малих димензија, теже је убацити сигнал у влакно, те је потребна прецизнија и скупља
активна опрема, а и трошкови производње и инсталације су виши.

На сликама 3.1, 3.2. и 3.3. видимо вертикално и хоризонтално каблирање у зградама, докје
наслици 3.4. приказан једноставан примјер кампус и вертикалног каблирања.

Слика 3.1. - вертикално и хоризонтално каблирање

5
Слика З.2.- вертикално и хоризонтално каблирање

Слика 3.3. — вертикално и хоризонтално каблирање

6
4. ОПРЕМА ЗА СТРУКТУРНО КАБЛИРАЊЕ
Да би се извршило структурно каблирање потребан нам је широки спектар опреме, прије
свега:

• опрема за вођење каблова

• каблови
• разне врсте ормара и кутија
• опрема за повезивање (печ-панели, утичнице и сл.)
• остала опрема (опрема за уземљење, заштиту од пожара и сл.)

4.1. Опрема за вођење каблова

За вођење каблова се користе парапетни канали, које дијелимо на:
• пластичне (од којих постоје обични PVC канали, као и нешто скупљи halogen free low
smoke самогасиви канали)
• металне (претежно алуминијумске)
Парапетни канали се постављају на мјесто које је највише одговара кориснику. Могу да буду
уз под, на висини од око 1 метра, некад и вишље. За развод по просторији, каналице се могу
поставити и уз плафон, са вертикалним спуштањем до позиција гдје се налазе прикључци.

Слика 4.1. - примјер постављања парапетних канала у просторији

Пластични парапетни канали (слика 4.2.) се користе за развод каблова у срединама гдје не
постоји могућност механичког оштећења. Ако се ради о просторијама намјењеним за боравак
људи, тада мора да буде halogen free low smoke самогасив. Може да буде са двије коморе

7
тако да се са слабострујним кабловима паралелно воде високострујни. Због
електро-магнетне индукције морају да се користе каблови са уземљењем.

Слика 4.2. - пластични парапетни канали

Алуминијумски парапетни канали (слика 4.3.) се користе када је потребна боља механичка
заштита каблова, те када желимо да смањимо електро-магнетну индукцију. Пошто се ради о
металном каналу, сви дијелови морају да буду уземљени. Његова главна мана је опасност по
људе уколико дође до оштећења кабла.

Слика 4.3. - алуминијумски парапетни канали

Поред парапетног, у структурном каблирању присутан је и подни развод. Користи се у

ситуацијама када проблем није могуће ријешити парапетним, те када је распоред намјештаја
фиксан и не очекује се помјерање. Постоје разни типови: за уградњу у бетонску кошуљицу, у
дупли под, испод кошуљице, за надоградњу изнад пода, те отворени систем подних канала.

Слика 4.4. - примјер уградње у дупли под

8
 Слика 4.5. - примјер уградње у дупли под

Слика 4.6. - примјер уградње изнад пода

Код уградње у бетонску кошуљицу препоручује се да минимално 3 cm бетонске кошуљице

буде изнад канала. Уколико се ово не испоштује, током експлоатације може да дође до
пуцања кошуљице.

Слика 4.7. - примјер уградње у бетонску кошуљицу

9
4.2. Ормари н кутије

Рек ормари су метални ормари у које се смјешта опрема. Ако садржи активну опрему, онда је
серверски, а ако је у њему мрежна опрема, онда је у питању мрежни рек. Имају неколико
подјела. Прва подјела је на:
• висеће (назидне)
• стојеће (самостојеће)

Друга је на:

• једнодјелне
• дводјелне
• тродјелне
И трећа на:
• спољњи
• унутрашњи

Један рек треба да има потребну висину, дубину и носивост (директно зависи од уређаја које
треба уградити), уземљење, једноставан приступ, предвиђено хлађење опреме (природна
циркулација ваздуха, могућност једнставног додавања вентилатора, компатибилност са
системом за хлађење), опције дистрибуције каблова унутар и изван њега, те могућност
повезивања са више рекова у цјелину.

Слика 4.8. - висећи (назидни) једнодјелни рек ормар

Висина ормара се бира према броју каблова коју треба да буду терминирани. Ширина је
обично 60 cm или 80 cm, док је дубина најчешће 60 cm, 80 cm или 1 метар. Ормари димензија
60x60 су типични за смјештање рачунарске опреме, а 80x60 за смјештање неког дубљег
уређаја. Рекови за сервере су најчешће димензија 100x60. Поред овога, постоје и ЕТSI рекови
за телекомуникациону опрему, који су понекад дубоки само 30 cm или 40 сm.

10
 Слике 4.9. и 4.10. — стојећи једнодјелни и висећи тродјелни ормар

Подне кутије се најчешће користе у комбинацији са подним разводом (о којем смо

претходно говорили). У њима се смјештају прикључци за струју и за структурни кабловски
систем. Величина кутије зависи од потребног броја и врсте прикључака, као и од дозвољене
висине (зависи од дебљине подлоге у коју се уграђује).

Слика 4.11. - подне кутије

Развод по регалима се користи у просторијама које не захтјевају естетски лијепо рјешење као
што су техничке собе, подрумски простори, гараже и сл.

Слика 4.12. - примјер развода по регалима

11
4.3. Опрема за повсзивањс

Код структурног каблирања израђује се јединствени кабловски систем за све инсталације које
преносе информације у пропусном опсегу од 600 МНz. Једини интерфејс ка кориснику су
зидне утичнице са RЈ45 конекторима, као на слици 4.13.

Слика 4.13. - ВЈ45 утичница

Печ панели представљају уређаје које карактерише низ конектора одређеног типа. У
структурном каблирању, обично се користе печ панели са конекторима тима RЈ45, чија је
главна улога терминирање каблова у рек ормарима.

Слика 4.14. - RЈ45 печ панел

Такође, приликом извођења структурног каблирања неопходни су и оклопљени преспојни
каблови, попут овог на слици 4.15.

Слика 4.15. - RЈ45 преспојни кабл

12
 4.4. Каблови

У структурном каблирању користе се оптички каблови са мултимодним (влакна која

подржавају вишеструке путање и начине преноса сигнала) и мономодним влакнима (влакна
која подржавају само један начин преношења сигнала). Користе се у кампус и вертикалном
каблирању, док је њихова употреба у хоризонталном каблирању веома скупа и њој се посеже
само у случајевима када је потребан изразито висок припусни опсег (изнад 1 GНz).

Слика 4.16. -мултгшодно и мономодно оптичко влакно

У хоризонталном каблирању у већини случајева користе се бакарни четворопарични каблове

UТР, FТР и SТР. По питању односа цијене и квалитета, најбољи за употребу су FТР каблови
који имају алуминијумску фолију обмотану око упредених парица као додатни ниво заштите
од електромагнетних зрачења. SТР каблови пружају још бољу заштиту од електромагнетних
зрачења из разлога што је код њих алуминијумска фолија обмотана посебно око сваке парице,
а послије тога око све четири заједно. Међутим, знатно су скупљи од FТР.

Слика 4.17.- изглед UТР, FТР и SТР кабла

Код употребе бакарних каблова, према стандардима, сви они морали су да припадају
категорији 5. Њена побољшана верзија је категорија 5е, која се и најчешће користи за
реализацију рачунарских мрежа. 2002. године је уведена и категорија 6. Категоризација је
извршена само за бакарне каблове док оптички сами по себи имају ширко пропусни опсег.

13
5. ЗАКЉУЧАК

Структурно каблирање објекта је јединствена комуникационо-информатичка физичка

инфраструктура изграђена на темељу захтјева корисника, те стандарда, прописа и препорука.
Лоше изведено каблирање најчешћи је узрок кварова у мрежама, што нам говори да се на том
сегменту исплати улагати у квалитет, а у прилог томе иде и чињеница да животни циклус
траје и по 15 и више година. Такође, чињеница да је са структурним каблирањем дошло и
повећање брзине у локалним мрежама које је било и више него знатно довољно нам говори о
његовој важности и потреби да се оно и даље развија и унапређује.

14
6. ЛИТЕРАТУРА

1. Катарина Милановић, Горан Стојковић, Телекомуникациони водови за електротехничке

школе, Завод за уџбенике, Београд.

2. Горан Беламарић, Структурно каблирање као темељ информацијске инфраструктуре

Техничко велеучилиште Загреб.
3. Ненад Крајновић, Структурно каблирање у објекту, Електротехнички факултет
Универзитет у Београду.

Веб-сајтовн:
1. www.structuredcabling.com

2. www.nmcabling.co.uk

3. www.ecmweb.com

15
Датум предаје рада: ______________________

Комисија:

Предјседник __________________________

Испитивач __________________________

Члан __________________________

Коментар:

Датум одбране рада: ______________ Оцјена __________________(____)

16