4.

OPREMA ZA REL POSTUPAK ZAVARIVANjA

4.1 Elementi opreme radnog mesta
Produktivnost rada elektrozavarivaa i kvalitet zavarivanja uveliko zavise od
pravilne organizacije randog mesta.Radno mesto elektrozavarivaa,zavisno od posla koji
treba uraditi,od veliine predmeta koji se zavaruje i od vrste proizvodnje,moe se nalaziti
neposredno pored predmeta koji se zavaruje ili u specijalnim kabinama.
Pri zavarivanju manjih komada,radi zatite zavarivaa i drugih radnika od stetnih
zraenja elektrinog luka,na stalnim radnim mestima primenjuju se specijalne
kabine.Kabina za jednog zava- rivaa obi no ima dimenzije 2x2 m ili 2x2.5 m i visinu
najmanje 2 m,radi bolje ventilacije zidovi kabine su odmaknuti od poda 200- 250 mm

sl . 4.1 Ultravioletno zraenje elektrinog luka

Za zidove kabina koriste se materijali otporni na vatru,a mogu se koristiti i razni

furniri.Skelet kabine se izrauje od metala,a vrata se zatvaraju zavesom od cirade
najee na tokiima.Da bi se smanjilo upijanje svetlosti ,zidovi kabine se boje svetlim
mat tonovima,za to se koriste cinkovo ili titanovo belilo,uta hromna,koja odlino upija
ultravioletne zrake.Bojenje kabina u tamnije boje se ne preporuuje zbog naruenog
esvtljavanja radionice.

sl. 4.2 Zavese i paravani

Pod
u
kabinama
se
izrauje
opeke,ljake,cementa,betona i drugih materijala.

od

vatrostalnog

materijala

Napajenje kabina moze biti centralno,ali kada nema centralnog voda,postavlja se

transformator za zavarivanje ili generator jednosmerne struje,ali poto smanjuje radna
sposobnost zavarivaa najee se generator postavlja izvan kabine.
U kabini za zavarivanje se postavljaju zatvoreni mreni prekida,metalni sto
zavarivaa,stolica sa spiralnim podizanjem sedita.Pri zavarivanju malih predmeta
potrebne su stege i specijalni zavarivaki alati.
Transformator za zavarivanje,prigunica,kuite prekidaa i sto zavarivaa moraju
biti uzemljeni.
U fabrikama gde ne postoji pogon za electrode porebno je u kabinu ili pogonskom
skladitu montirati,pe za suenje elektroda.Takva pe je najee snage oko 1 KW i ima
napon od 36 V I moe da primi oko 30 Kg elektroda.
Ako je potrebna masovna proizvodnja u kabinu se moze postaviti obrtni sto sa
pregradom,na jednoj strain se vri zavarivanje,a na drugoj monter montira komade za
zavarivanje,ako je potrbno izraditi krune avove ili sloene konfiguracije ,moe se
postaviti manipulator ili pozicioner.

sl. 4.3 tetni gasovi i praina tokom zavarivanja

Ventilacija kabine vri se lokalnim isisavanjem praine I opiljaka.Najbolji je sto sa

reetkom i usisavanjem prasine I gasova odozdo ili ustranu. Danas se za upijanje stetnih
gasova I praine koristi specijalni filtar-upija od tkanine marke FPP-15 ,koji ima visoke
sposobnosti upijanja,upija gasove koje odstranjuje lokalni usisiva a vraa oien

vazduh.

a)

b)

c)

sl. 4.4 Ventilacija radnog mesta zavarivaa(centralna a,b i mobilna c)

4.2 Radno mesto zavarivaa izvan kabine

Pri radu zavarivaa na montazi u radionicama ili izvan njih na montazi razliitih
objekata,naroito u unutranjosti sudo,treba obratiti naroitu oaznju na mere sugurnosi od
udara elektrine struje.
Ove mere podrazumevaju:
a)postavljanje poluznog prekidaa kod ulaznog otvora suda ili snabdevanje
aparata za zavarivanje automatskim prekidaem.
b)detaljnu proveru izolacije kablova za zavarivanje.
c)dezurstvo pomonog radnika pri ulaznom otvoru suda.
d)izolaciju zavarivaa od metalnog suda gumenim tepihom,daskama ili
furnirom,gumenom kacigom I gumenim rukavicama sa podlakticama.
e)primena drzaa elektrode sa izolovanom drkom.

sl. 4.5 Neobezbeeno zavarivanje(levo),obezbeeno zavarivanje(desno)

Na montai radno mesto zavarivaa treba da je zastieno od kise,snega i vetra i

obavezno ograeno prenosnom ogradom ili paravanom.Aparatura za zavarivanje,kada se
nalazi na mestu montae takode mora biti zastiena od kise i snega.
Kada su u pitanju vei zavarivaki radovi,oprema za zavarivanje se postavlja na
specijalne prenosne platforme ili u kabine gde se nalaze poluni prekidai i svi potrebni
provodnici,tajve platforme i kabine lako se transportuju na novo radon mesto gde se brzo
i lako mogu prikljuiti na na mreu napajanja.Pri montanim uslovima na platformama
zavariva mora da ima sledeu dopunsku opremu:
- gipki,dobro izolovani kabl preseka 25-35 mm2 duine 15-25 m,
- dobro izolovan drza elektroda,
- torbu za uvanje elektroda,
- prenosni metalni sanduk za ostatke elektroda

Ako esto menja mesto rada zavariva mora da ima sanduk za prenoenje
instrumenata i elektroda.
Pri radu u suvim prostorijama sijalice za osvetljenje treba da se napajaju
naponom najvie do 36 V,a u vlanim uslovima najvise naponom do 12 V.Pri radu na
visokim metalnim konstrukcijama zavariva mora da ima pojas za visince,snabdeven
lancem,a za vreme rada treba da se privrsti karabinom za konstrukciju.
4.3 Orua elektrozavarivaa
Drza elektroda je osnovno orue svakog elektrozavarivaa,te njegova
konstrukcija umnogome utie na produktivnost rada zavarivaa,odlikuje se velikom
raznolikou konstrukcije.

sl 4.6 Univerzalni dra obloenih elektroda(cest 500 A)

Drza elektrode mora da odgovara sledeim uslovima:

- da je lak(tezina ispod 0.5 Kg)
- da je udoban za rukovanje
- da ima sigurnu izolaciju od struje,
- da se ne zagreva,
- da omoguava najpotpunije topljenje elektrode
- da omoguava brzo odstranjivanje ostataka elektrode i njeno zamenjivanje
novom,
- da ima jednostavan spoj sa provodnikom,
- da vrsto stee elektrodu za vreme zavarivanja.

sl. 4.7 Klesta za masu(cest 500 A)

Pored draa elektroda zavariva kod sebe mora imati:

- elicnu etku eonu(okruglu) i pljosnatu na drvenoj osnovi koja slui za

ienje mesta zavarivanja od rde i neistoce pre zavarivanja i zavarenog ava posle
zavarivanja.

sl. 4.8 elina etka za ienje mesta zavarivanja

- seka i dleto se primenjuju za ienje ava i mesta oko ava od nabrizganog

materijala,za podsecanje nadvienja ava,za skidanje troke sa ava.

sl. 4.9 Seka i dleto za ienje ava

eki,iji jedan kraj ima oblik dleta i slui za skidanje troke sa ava,drugi tupi
kraj slui za rad sa dletom i nanoenje udara na ig.

sl. 4.10 eki za skidanje troke i udaranje iga

Mehaniko ienje zavarenih avova vri se i pomou prenosnih maina,ugaonim

i eonim brusilicama snabdevenih brusnim kamenom ili ianom etkom.Za iste svrhe
primenjuje se laki pneumatski eki sa dletima.
4.4 Zatitni ureaji
Za zatitu lica i oiju elektrozavarivaa od zraenja elektrinog luka i brizganja
metala slue kacige ili maske,a za zatitu tela specijalna odela.
Zatitne kacige i maske izrauju se od vatrostalnog materijala,koji ne provodi
elektrinu struju,od fibra,impregnisanog panela itd.

sl. 4.11 Kaciga ,maska i kapuljaa za zavarivanje

Mere zatitnih kaciga i maski moraju biti sledee:visina 300 mm,irina 220
mm,dubina 150 mm,dubina gornjeg i donjeg zatitnog tita(od prednje strane kacige)50
mm,dubina gornjeg tita za maske mora biti jednaka dubini maske tita 30 mm.Okvir
kaciga i maski predvien za postavljanje filtera za svetlost i prozranog stakla,treba da
ima mere 40x90 mm id a omoguava da se u njemu postavefiltri za svetlost ili zatitna
stakla sa nominalnim merama svakog od 52x102x2.5 mm,a isto tako podloku od fibra ili
kartona debljine 1.5 mm,koja odgovara merama stakla i ramova za svetlost.

sl. 4.12 Stakla za maske(prozirno,tamno)

U kacigu i masku ubacuje se filtar za svetlost od obojenog zatitnog stakla marke

TS-3,pokrivenog spolja obinim staklom radi zatite filtra za svetlost od brizganja
metala.Prozrano staklo se menja jednom u 4-6 dana,prema stepenu zaprljanosti.U rusiji
se koriste filtri za svetlost TS-3 klase ES I GS Namena filtra je data u tabeli.
Broj filtra
za svetlost

1
2
3
4

Vrsta rada pri kojoj se primenjuje filtar za svetlost

Marka filtra
za svetlost

Elektrolucno zavarivanje pri jacini struje do 500A

Elektrolucno zavarivanje pri jacini struje do 300A
Elektrolucno zavarivanje pri jacini struje do 100A
Za pomocne radnike i montere pri elektrolucnom zavarivanju

ES-500
ES-300
ES-100
GS-3,GS-7

Tab. 4.1 Filteri za svetlost marke TS-3

Zatitna odela elektrozavarivaa se izrauju od gustog i debelog platna ili sukna.

Zatitna odela ne treba da imaju otvorene dzepove.Vrh obue mora biti
zatupljen.Rukavice zavarivaa se izrauju od koe,gustog debelog platna ili azbestne
tkanine.Pri radu u zatvorenim sudovima zavariva mora da nosi dielektrine
kaljae,ispitanje na proboj elektrinim naponom prema vaeim pravilima i
propisima,kao i gumenim tepihom

a
)

b)

c)

d)

sl. 4.13 Zatitna odea zavarivaa(a-jakna,b-pantalone.c-kecelja,d-rukavive)

4.5 Provodnici za zavarivanje,abloni i igovi

Struja od agregata za zavarivanje do radnog mesta gde se obavljaju zavarivaki
poslovi prenosi se izolovanim kablovima.Za tu svrhu se koriste kablovi marke PRGD po
GOST-u 6731-53 ,,kablovi za elektroluno zavarivanje,,.Presek kablova zavisno od jaine
struje dat je u tabeli.Duina gipkog kabla koji je privren za dra electrode moe biti
ograniena na 2-3 m,ostali deo kabla moe biti oznake KPRT po GOST-u 265054,,gajtani i gimeni kablovi,,.Ne preporuuje se primena kabla duine preko 30m jer
dolazi do znatnog pada napona u kolu zavarivanja,Spajanje kablova i draa elektrode
treba vriti samo specijalnim spojnica ili bakarnim kablovskim prikljunicama koji se
privruju zavrtnjima i podlokama. Povratni vod se privtuje stezaljkama koje
moraju da ostvare dobar kontakt,tip stezaljki zavisi od jaine struje kojom se zavaruje.
Struja zavarivanja
uA
200
300
400
600

Presek kablova u mm2

Jednoilni
dvoilni
25
2x10
50
2x16
70
2x25
95
2x35
Tab. 4.2 Presek gipkih kablova za zavarivanje

abloni koje primenjuju zavarivai slue za kontrolu oblika i mera avova.

sl.4.14 abloni za kontrolu ava

igovi elini,sa slovom i brojem zavarivaa.slue za igosanje avova koje je

dotini zavariva izradio,da bi se znalo ko odgovara za kvalitet zavarivanja.