″СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ЕДБ - ИНТЕРНИ СТАНДАРДИ ЕДБ″ Укупно страна 11

Објекти 35 kV
ПОДЗЕМНИ КАБЛОВСКИ ВОДОВИ 35 kV С.Б1.3.230/00
МОНТАЖА, УЗЕМЉЕЊЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ
У примени од 01.01.2002. године, на основу одлуке директора Предузећа бр. 8000/5 од 10.12.2001. године

ПРЕДГОВОР

Овај интерни стандард донет је на основу одредаба тачке II/6-11 Упутства за доношење
интерних стандарда ЕДБ-Пречишћен текст (″Службени гласник ЕДБ″, број 5/01) према
Програму за израду и доношење интерних стандарда ЕДБ у периоду 2000-2005. године
(″Службени гласник ЕДБ″, број 3/00), а настао је ревизијом Прописа и препорука ЕДБ –
Група 22 – Кабловски водови 10 kV, Тачка 221 из 1973. године.

САДРЖАЈ

1 ПРЕДМЕТ И ПОДРУЧЈЕ ПРИМЕНЕ

2 ВЕЗА СА ДРУГИМ ДОКУМЕНТИМА
3 БИБЛИОГРАФСКИ ПОДАЦИ
4 МОНТАЖА КАБЛОВСКИХ ВОДОВА
5 УЗЕМЉЕЊЕ
6 ОБЕЛЕЖАВАЊЕ
ПРИЛОГ А - СЛИКЕ

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 2
1 ПРЕДМЕТ И ПОДРУЧЈЕ ПРИМЕНЕ

1.1 Предмет овог интерног стандарда је да дефинише основне техничке услове за:
- монтажу кабловских водова 35 kV;
- уземљење кабловских водова 35 kV;
- обележавање кабловских водова 35 kV.

1.2 Овај интерни стандард примењује се при изградњи и реконструкцији кабловских

водова 35 kV на конзумном подручју ЕДБ.

Овај интерни стандард примењује се и при одржавању и реконструкцији кабловских водова

35 kV, када су:
− кабловски водови изграђени (реконструисани) сагласно техничким условима у овом
интерном стандарду,
− технички услови утврђени у овом интерном стандарду применљиви на кабловске
водове иако су они изграђени (реконструисани) по другим прописима.

2 ВЕЗА СА ДРУГИМ ДОКУМЕНТИМА

Одредбе нормативних докумената на која се овај интерни стандард позива важе као и
одредбе овог интерног стандарда. Наведена издања су важила у време објављивања овог
стандарда, а када се он примењује користе се најновија издања наведених докумената.

- С.Б1.3.210: 2001, Подземни кабловски водови 35 kV - Каблови и кабловски прибор

- С.Б1.3.220: 2001, Подземни кабловски водови 35 kV - Локација и диспозиција

- С.Б1.3.140: 2001, Надземни водови 35 kV, Остала опрема и прибор.

- JUS.N.C0.101: 1988, Заштита телекомуникационих постројења од утицаја

електроенергетских постројења – Заштита од опасности

3 БИБЛИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Као подлога за израду овог стандарда послужили су:

- Прописи и препоруке ЕДБ бр. 32 од 1968. до 1973. године.

- Техничке препоруке бр. 3: Избор и полагање енергетских каблова у

електродистрибутивним мрежама 1 kV, 10 kV, 20 kV и 35 kV, Дирекције за
дистрибуцију електричне енергије Србије, 2000.

- D. McAllister: Electric Cables Handbook, London, Toronto, New York.

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 3
- L. Heinhold: Kabel und Leitungen fυr Starkstrom, Erlangen, 1987.

- IEC Publication 287 – Calculation of the Continuous Current Rating of Cables, 1994.

4 МОНТАЖА ЕНЕРГЕТСКИХ КАБЛОВСКИХ ВОДОВА

4.1 Припреме кабла за полагање

4.1.1 За време полагања кабла температура спољног ваздуха мора бити изнад 00C. За каблове
са изолацијом од UPE и плаштом од PE дозвољава се температура полагања кабла до -200C.

4.1.2 Кабл се може загревати тако што се кроз њега пропушта струја чија јачина зависи од
пресека, трајања загревања и броја слојева на добошу.

4.1.3 Кабл се може загревати у затвореним просторијама тако да дужина загревања зависи од
температуре просторије. У случају собне температуре (200C) у просторији, кабл на добошу
температуре од -5 0C за 48 часова загреје се до температуре просторије.

4.1.4 Пре почетка полагања добош са каблом мора се подићи на носаче за развлачење тако да
се одмотавање врши са горње стране.

4.1.5 Носачи за развлачење могу бити монтирани на камиону или приколици, с тим да буду
обезбеђени од превртања.

4.1.6 Осовина добоша мора бити хоризонтална.

4.1.7 Дозвољава се употреба специјалних приколица за транспорт и развлачење каблова.

На новим добошима са кабловима забрањује се скидање оплате пре самог почетка полагања.

4.1.8 Пре почетка полагања обавезно напонски испитати кабл ако калем није оригиналан
или ако је кабл сечен. После испитивања одмах затворити крајеве кабла.

4.2 Полагање кабла

4.2.1 Каблови се полажу ручно, развлачењем са добоша и ношењем по целој одмотаној

дужини. Каблови могу да се полажу специјално механизованом опремом за полагање
каблова којом је могућа контрола вучне силе у сваком тренутку. При полагању добош остаје
у месту.

4.2.2 При ручном полагању растојање између радника зависи од теренских услова и тежине
кабла, али не сме да буде веће од 3 m због савијања. При полагању каблова коришћењем
специјално механизоване опреме за полагање користити котураче за полагање каблова.

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 4
4.2.3 На неприступачним и опасним местима потребна је употреба котурача за развлачење.
Под опасним местима подразумевају се места где може доћи до одроњавања земље или неког
другог материјала. На улазу и излазу из бетонске канализације поставља се по један радник
са задатком да спречи оштећење кабла од ивице цеви.

4.2.4 Није дозвољено :

- развлачење (вучење) кабла моторним возилом,
- вучење по земљи,
- упредање кабла,
- бацање кабла у ров,
- ломљење и савијање преко дозвољене границе. (Полупречник кривине мора бити већи од
15 x D за вишежилне каблове односно 25 x D за једножилне каблове, где је D спољни
пречник кабла).

4.2.5 За вертикално полагање, ако висинска разлике прелази 20 m, треба примењивати

каблове према тачки С.Б1.3.210.

4.2.6 На вертикалном делу каблови се причвршћују обујмицама. Тип се бира према врсти
подлоге (зид, дрво и сл.) и мора да задовољи следеће услове:

а) Мора да издржи вертикалну силу од 30 kp.

б) Стезање кабла регулише се вијцима а притисак не сме оштетити кабл. Површина налегања
износи најмање 0,75 D2, где је D спољни пречник кабла . Обујимица не сме бити ужа од D/2.
ц) Анкерисање мора бити изведено тако да је неосетљиво на влагу.
д) Антикорзивна заштита мора бити изведена тако да траје најмање 5 година, што се
потврђује атестом о примењеној боји.
е) На висини од 1,7 m од земље мора постојати заштитни олук који се спушта на 0,3 m испод
земље. Заштитни олук мора бити за подлогу учвршћен на најмање два места и заштићен од
корозије на целој површини. За материјал треба употребити челични разнокраки угаоник
100 х 50 х 10.

4.2.7 На падинама кабл треба полагати вијугаво.

При дужим падинама тежити да се кабл полаже под што мањим углом према изохипсама.

4.3 Полагање једножилних енергетских каблова

4.3.1 Полагање једножилних каблова XHЕ 49-А треба да је у троугластом снопу.

На краћим деоницама дозвољено је и полагање у хоризонталној равни на међусобном
размаку од 0,07 m.

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 5
Сноп се формира провлачењем каблова кроз одговарајућу матрицу при одмотавању са три
ка-лема. Формирани сноп се на сваких 1 m до 2 m омотава обујмицом, самолепљивом траком
итд.

4.3.2 Дозвољено је појединачно провлачење једножилног кабла кроз цев од

неферомагнетног материјала.
Кроз челичну цев дозвољено је провлачење снопа који чине једножилни каблови све три
фазе.

4.3.3 За причвршћивање једножилних каблова могу да се користе само обујмице од

неферомагнетног материјала (бакар, алуминијум, пластика итд.).

4.3.4 На оба краја кабловског вода треба галвански да се повежу метални плаштеви или
електричне заштите сва три једножилна кабла и да се уземљи овај спој.

4.4 Прелаз кабловског вода у надземни

4.4.1 Прелаз кабловског вода у надземни врши се на стубу који мора бити прорачунат за тај
случај.

4.4.2 Кабловска завршница мора бити причвршћена тако да се може скидати и постављати на
своје носаче без демонтирања надземног вода.

4.4.3 Спој кабла са надземним водом мора бити изведен са најмање две струјне стезаљке по
фази. Забрањује се расплитање жила.

4.4.4 Одводници пренапона се постављају на местима где се искуством дошло до сазнања да

постоји могућност удара грома.

4.5 Паралелно полагање каблова истог и различитог напона

4.5.1 Растојање у земљи између паралелно положених каблова напона 35 kV мора износити
најмање 7 cm и то под условом да се термички отпор средине креће око 1 Km/W, што је у
Београду најчешћи случај.

4.5.2 Између каблова напона 35 kV у земљи не ставља се опека, каблови не смеју да се

додирују.

4.5.3 Између каблова напона 35 kV и каблова виших напона целом дужином се постављају
опеке насатнице на међусобном растојању од 1 m.

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 6
4.6 Полагање кроз кабловску канализацију

4.6.1 За полагање каблова кроз кабловску канализацију дужине до 8 m дозвољено је гурање

кабла кроз отвор.

4.6.2 За дужине веће од 8 m употребљавају се ужад од челика која се претходно провуку кроз
канализацију. За овај случај врх кабла се опреми кабловском чарапицом која се веже за уже
од челика. Провлачење се спроводи једновременим гурањем и вучењем кабла. По изласку
почетка кабла из канализације, уже се скида.

4.6.3 По завршеном полагању ивицу улазних отвора канализације обложити гуменим или
пластичним материјалом ради спречавања оштећења каблова, налегањем о оштру бетонску
ивицу. Посебну пажњу обратити на затрпавање око улазних отвора, јер постоји опасност
оштећења каблова налегањем на ивицу. Ради спречавања оштећења при слегању земље, на
улазе набацати песак до 0,2 m изнад горње коте (површине) канализације.

4.6.4 Празне отворе на крајевима канализације треба затворити чеповима.

4.6.5 Дужина кабловске канализације између два окна, кроз коју се провлачи кабл, износи до
30 m.

4.6.6 На улазу и излазу из канализације треба обележити каблове према тачки 6.

4.7 Полагање на носаче

4.7.1 Полагање кабловских водова на носаче се примењује при прелазу преко мостова и кроз
погонске просторије.

4.7.2 Растојање и тип носача одређује пројектант према захтеву објекта кроз који се кабл
провлачи. Размак носача условљен је пресеком вода, а сила у ослонцу не сме прећи 10 daN.
Носач мора бити тако конструисан да омогућава дилатацију воде и да на месту налегања
спречава штетне вибрације.

4.8 Израда кабловских спојница и кабловских завршница

4.8.1 Израда кабловских спојница

4.8.1.1 Пре почетка израде спојнице ров у који се полаже спојница мора бити потпуно
спреман и осигуран:
- стандардне димензије рова су 3,5 m x 1,5 m. Од њих се може одступити у
зависности од дубине рова и стабилности земљишта. Минимална величина рова мора бити

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 7
толика да могу ући два радника и да се може поставити шатор као обезбеђење од
атмосферског утицаја,
- у случају лоших временских услова (киша, прашина и сл.) мора бити постављен
шатор који служи за заштиту радника и спојнице од атмосферских утицаја ,
- по дну мора бити посут песак дебљине најмање 0,1 m,
- преко песка се поставља заштита од поливинила или шаторског крила да би се у
току монтаже спречило продирање песка, кише и др. спољних утицаја.

4.8.1.2 Код сваке спојнице мора да се остави резерва са обе стране по 2 m вијугаво и
хоризонтално положена у исти ров.

4.8.1.3 Спојница долази у осу рова с тим што кабл улази у спојницу право а вијугање ради
резерве сме да почне на 0,5 m од краја спојнице.

4.8.1.4 Крајеви се одсеку у зависности од тога да ли су били затворени или отворени. У

првом случају довољно је одбацити 0.5 m од сваког краја. У другом случају кабл се мора
напонски испитати.

4.8.1.5 Пре монтаже спојнице треба урадити следеће:

- крајеве формирати према дефинитивном положају спојнице у рову и преклопити их,
- Крајеве пресећи тако да се споје без напрезања са максималним размаком
пресечених површина од 5 mm,
- челична арматура (ако постоји) осигура се од одвијања и пресече на око 40 mm од
доњег ослонца ливеног дела спојнице,
- на очишћеним крајевима жила одредити редослед фаза. Спајају се одговарајуће
фазе једног и другог пресеченог краја кабла. Ако се због тога морају укрштати жиле у
спојници, препоручује се обртање код кабловских глава,

4.8.1.6 Пре монтаже обавезно је испитивање изолованости кабловских жила индуктором.

4.8.1.7 Израду кабловских спојница извршити према упутству произвођача.

По завршетку монтаже поставити таблице према тачки 6.

4.8.2 Израда кабловских завршница

4.8.2.1 У кабловској мрежи 35 kV примењују се две врсте кабловских завршница:

- завршнице за унутрашњу монтажу,
- завршнице за спољну монтажу.

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 8
4.8.2.2 Пре почетка монтаже слободна дужина кабла ван рова мора бити у дужини колика ће
бити ван земље по завршеној монтажи увећана за дужину жила. Све ово важи под
претпоставком да је претходно утврђена исправност кабла.

4.8.2.3 Израду кабловских завршница извршити према упутству произвођача.

5 УЗЕМЉЕЊЕ

5.1. Уземљење каблова

5.1.1 Електричну заштиту, оловне омотаче и арматуру каблова треба уземљити везујући их
на оба краја са уземљењем стубова или металних конструкција. Електричну заштиту и
оловне омотаче више паралелних водова треба међусобно повезати и спојити са заједничком
мрежом за уземљење. Уземљење каблова на сабирни вод за уземљење изводи се
појединачно.

5.1.2 Челичне арматуре каблова не смеју да се употребе као водови за уземљење или као
њихов део, ако нису специјално намењене за то.

5.1.3 Челична арматура кабла везује се на сабирни вод за уземљење ситно упреденим
калајисаним бакарним ужетом пресека најмање 35 mm5. Спој између бакарног ужета и олова
изводи се лемљењем.

5.2. Уземљење прибора

5.2.1 Носаче кабловских глава, као и саме кабловске главе треба обавезно видно уземљити.

5.2.2 Обујмице које се употребљавају за уземљење треба да буду од поцинковане челичне

траке.

5.2.3 Уземљење кабловског прибора треба обавезно повезати са уземљењем стубова или
металних конструкција.

5.2.4 Кабловске спојнице треба обавезно уземљити премошћењем електричне заштите,

односно оловног омотача каблова.

6 ОБЕЛЕЖАВАЊЕ

6.1 Каблови у рову обележавају се оловним обујмицама на којима је утиснут тип, пресек,
напон кабла, година полагања и број кабловског протокола. Обујмице се постављају на
растојању од 5 m.

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 9
6.2 Исте обујмице као у тач. 6.1 постављају се на:
- улазу и излазу из кабловске канализације,
- улазу и излазу из кабловског окна,
- местима где се кабловски вод укршта са другим подземним инсталацијама,
- улазу кабла у кабловску спојницу, тако што се пише година монтаже спојнице,
- свим оним местима где надзорни орган и извођач постигну сагласност да је то корисно.
6.3 Код кабловских глава постављају се кабловске таблице са назнаком пресека, напона и
имена објекта у коме се налази други крај кабла.

6.4 На површини земље постављају се два типа ознака:

- ознаке траса и спојница каблова на нерегулисаном терену,

- ознаке које се постављају на регулисаном терену.

6.5 На нерегулисаном терену као знак за трасу постављају се бетонски стубови на којима
су утиснути муња и напон. Спојница се означава исто тако само што је поред муње и напона
утиснут знак за спојницу. На слици 1. дате су ознаке кабловских спојница трасе кабла на
нерегулисаном терену.

6.6 На регулисаном терену постављају се ове ознаке :

- Кабловска ознака за кабл у рову са ознаком напона. Ако се у рову налази више
каблова, биће постављено онолико таблица колико има напонских нивоа (10 kV, 35 kV,
0,4 kV и улично осветљење). Цртицама се означава број каблова истог напонског нивоа у
рову (слика 2.);
- Кабловска ознака за укрштање са водоводном инсталацијама обележава се муњом,
ознаком за водовод, словима “вод” и знаком за укрштање (слика 3.).
- Кабловска ознака за укрштање са телекомуникационим кабловима обележава се
муњом, знаком за укрштање и словима “ПТТ” (слика 4.).

6.7 Кабловска ознака за спојницу састоји се од ознаке напона, муње и ознаке за спојницу.

6.8 Ознака за крајеве кабловске канализације обележава се ознаком за пречник цеви,

муњом и ознаком за кабловску канализацију.

6.9 Кабловске ознаке за регулисани и нерегулисани терен постављају се :

- у осу трасе изнад кабла,
- изнад спојнице,
- изнад тачке укрштања,
- изнад крајева кабловске канализације.
Ове ознаке не треба постављати на крају канализације која улази у кабловско окно.

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 10

(а)

(б)

Слика 1. Ознаке на нерегулисаном терену а) траса кабла; б) кабловске спојнице

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″
ИС ЕДБ С.Б1.3.220/00 У примени од 01.01.2002. године, по одлуци бр. 8000/5 од 10.12.2001. године Страна 11

Слика 2. Ознака за кабл у рову

Слика 3. Ознака за укрштање Слика 4. Ознака за укрштање

каблова са водоводом каблова са ПТТ водом

″ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА - БЕОГРАД ″