ELEKTRO PREVENTIVA

PREVENTIVNA ZATITA ELEKTROENERGETSKIH

POSTROJENJA, INSTALACIJA I UREAJA
U savremenim i sloenim tehnolokim procesima neophodno je da elektrino napajanje i upravljanje
budu izvedeni kvalitetno, sigurno i bezbedno, ime se obezbeuje kontinualno i nesmetano odvijanje
procesa. Gotovo da nema tehnolokog procesa koji ne zavisi od ispravnosti i funkcionalnosti
elektroenergetskih postrojenja, instalacija i ureaja.
S obzirom na znaaj i obim primene elektroenergetskih postrojenja, instalacija i ureaja posebna
panja se mora posvetiti izvoenju, upotrebi i odravanju, kako bi se mogunost izbijanja poara ili
eksplozije svela na najmanju moguu meru.

ELEKTRINE INSTALACIJE I UREAJI KAO UZRONICI POARA

I EKSPLOZIJA
Osnovne nepravilnosti koje predstavljaju potencijalnu opasnost od akcidenata su:
- mehaniko oteenje kabla,
- veliki prelazni otpori,
- preoptereenje,
- kratak spoj i zemljospoj,
- greka u izradi, neadekvatna zatita od prodora vode, praine i eksplozivnih smea prema
mestu ugradnje,
- starost instalacije i dr.
Mehaniko oteenje kabla ili ureaja moe trenutno da dovede do izbijanja akcidenata, ali proces
proboja instalacije moe da traje i znatno due, dok se ne steknu uslovi da zbog vlage i prisutne
agresivne atmosfere doe do pada otpora oteene izolacije na tako nisku vrednost da nastane
elektrini proboj, pojava varnienja i akcidenata.
Veliki prelazni otpori pojavljuju se na mestima spajanja provodnika, kablova, instalacija i njenih
elemenata, kao posledica nedovoljno pritegnutih veza ("labavih veza"), oksidacije mesta spoja,
uticaja vibracije na slabljenje spoja i sl., to za posledicu ima pregrevanje takvog spojnog mesta,
topljenje instalacije kablova i, na kraju, paljenje okolnih zapaljivih materijala.
Preoptereenje provodnika i kablova prekomernom strujom dovodi do prevelikog nedozvoljenog
zagrevanja izolacije i slabljenja smanjenja otpornosti izolacije ime se stvaraju uslovi za nastanak
proboja, odnosno kvara i akcidenata. Preoptereenje je retko posledica nepravilno dimenzionisanih
provodnika ve, skoro redovno, neregularno prikljuenih potroaa.
Zbog svih postojeih nepravilnosti u radu elektrinih instalacija i ureaja, moe doi do pojave
prekomernih struja zbog kratkog spoja provodnika, bilo izmeu faza i zemlje, kada govorimo o
zemljospoju, ili izmeu faza, kada govorimo o meufaznom kratkom spoju. Kod vieilnih
provodnika i kablova, meusobni kratak spoj najee prerasta u viefazni zemljospoj. Od
prekomernih struja, zatita se obezbeuje topljivim osiguraima, zatitnim prekidaima sa
prekostrujnim okidaem i prekidaima u kombinaciji sa termikim osiguraima.
Greka u izradi, koja je vrlo retka pri proizvodnji, kada moe doi do smanjenja poprenog preseka
pri izvlaenju kabla, dovodi u eksploataciji kabla do poveanog zagrevanja, znatno je ea pri
izvoenju odnosno montai.

Neadekvatna zatita od prodora vode, praine i eksplozivnih smea prema mestu ugradnje, sama za
sebe govori da je potencijalni uzronik akcidenta, uz posebno sagledavanje projektovanog stanja,
promene tehnologije i materijala u procesu proizvodnje, kao i stepena odravanja.
Starost instalacije, s obzirom da se provodnici u radu greju, injenica da se prostori u kojima su
izvedene instalacije takoe greju i hlade, tokom niza godina, u zavisnosti od agresivnosti radne
atmosfere, predstavlja takoe potencijalnu mogunost za pojavu proboja i akcidenata.
Treba imati u vidu da u odreenim proizvodnim procesima instalacije za izjednaavanje potencijala,
odvoenje statikog i atmosferskog pranjenja mogu biti uzronik akcidenata ako se nepravilno
izvedu ili ne odravaju u ispravnom stanju.

Ureaji i oprema za izvoenje elektrinih instalacija

Opti uslovi
Tehniki uslovi za odreivanje i postavljanje elektrine opreme, zavisno od spoljanjih uticaja,
utvreni su u jugoslovenskim standardima JUS N.B2.751 i JUS N.B2.752.
Ureaji i oprema za elektrine instalacije moraju biti podesni za rad pri nazivnom naponu elektrine
instalacije, odnosno pri efektivnoj vrednosti napona za naizmeninu struju.
Elektrina oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno efektivnoj vrednosti struje za
naizmeninu struju, koja e proticati tokom normalnog rada i mora da podnese struje koje protiu u
vanrednim uslovima, u toku vremenskih perioda koje doputaju karakteristike ureaja za zatitu.
Elektrina oprema odreena prema karakteristikama snage elektrine opreme koja se ugrauje, mora
biti podesna za normalan rad, uzimajui u obzir faktore optereenja i intermitencije.
Natpisne ploice i druga sredstva koja slue za raspoznavanje moraju se postaviti na rasklopne
aparate radi oznaavanja njihove namene.
Upravljaki elementi signlizacije (tasteri, signalne svetiljke i dr), moraju se postavljati na lako
pristupana i vidljiva mesta.
Tehniki uslovi, smerovi kretanja i boje upravljakih i signalnih elemenata ugraeni su u
jugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS N.K5.051, JUS N.K5.052, JUS N.K5.056.
Radi raspoznavanja, koriste se provodnici odgovarajuih boja izolovanog omotaa, ili se vri bojenje,
namotavanje trake ili postavljanje prstenova odreenih boja ili oznaka.
Kombinacija zelene i ute boje koristi se iskljuivo za raspoznavanje zatitnog provodnika,
provodnika za izjednaavanje potencijala i zatitno neutralnog provodnika (PEN provodnika).
Svetloplava boja (bilo kao izolaovanog omotaa provodnika, ili ile kabla, ili trake za omotavanje, ili
bojenjem) koristi se za raspoznavanje neutralnog provodnika. U strujnom kolu u kome se nalazi
neutralni provodnik, taj provodnik se mora oznaiti svetloplavom bojom. U vieilnim kablovima sa
vie od pet provodnika, ije se ile oznaavaju brojevima, za neutralni provodnik mora se izabrati
onaj koji je oznaen brojem 1.
eme, dijagrami ili tabele elektrinih instalacija niskog napona moraju se postaviti na mesta na
kojima ima vie strujnih kola, tako da oznaavaju prirodu (tip) i sastav strujnih kola (taka paljenja i
broj i presek izolovanih provodnika i kablova) i karakteristike za raspoznavanje ureaja za zatitu,
ukljuujui i iskljuivanje, kao i njihovo mesto postavljanja i izolacije.
U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult ili razvodna kutija) mora se
postaviti i grupisati elektrina oprema iste vrste struje i/ili napona i razdvojiti od elektrine opreme
druge vrste struje i/ili napona, tako da ne moe doi do meusobno tetnih uticaja.

NADZEMNI VODOVI

Voenje vodova, kao skupa delova za prenos i razvod elektrine energije, odreivanje njihovog
preseka, naprezanja, naina nastavljanja, rasporeda i prilazak i pribliavanje raznim objektima, od
bitnog su znaaja za pravilno sagledavanje opasnosti od nadzemnih elektroenergetskih vodova.
Nadzemni vodovi moraju biti proraunati na termiko, mehaniko i dodatno naprezanje od inja, leda i
snega.
Najvee dozvoljeno ugibanje vodova je neposredno zavisno od termikog i mehanikog naprezanja, a
ima bitnog uticaja na potrebna odstojanja od bliskih objekata (zgrada, uma i dr.).
Prelazak i pribliavanje vodova objektima sa zapaljivim krovovima, u kojima se skladiti lako
zapaljiv materijal (zapaljive tenosti, eksplozivne materije i sl.) je posebno opasno, pa se iznad takvih
objekata ne dozvoljava voenje nadzemnih vodova, a horizonatalna sigurnosna udaljenost mora da
bude dovoljna. U normalnim prilikama izbegava se voenje vodova i preko objekata za stalni boravak
ljudi.

ELEKTRINI RAZVOD
Tipovi elektrinog razvoda, trajno dozvoljene struje provodnika i spoljanji uticaj na elektrini
razvod, utvreni su prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.752.
Izolovani provodnici i kablovi mogu se zatititi od mehanikih, termikih i hemijskih oteenja
odgovarajuim tipom elektrinog razvoda, nainom postavljanja, poloajem ili oblogom.
Elektrini razvod ima dovoljnu mehaniku vrstou ako su provodnici u instalacionim cevima ili
instalacionim kanalima, kablovi sa ispunom ili platom u malteru ili ispod maltera, a nezatieni
kablovi u prolazima i instalacionim prolazima.
Naroito ugroenim mestima (npr. pri voenju izolovanih provodnika i kablova u podu) moraju se
obezbediti dodatne zatitne mere, kao to je postavlajnje cevi u kanale i sl., uz primenu
odgovarajueg stepena zatite zatitnim kuitem.
Tip elektrinog razvoda odreuje se prema uslovima rada elektrine instalacije.
Presek i tip provodnika i kablova odreuje se prema uslovima za polaganje provodnika i kablova i
prema trajno podnosivoj struji, uzimajui u obzir i ograniavajue faktore zatitnih mera,
karakteristike ureaja za zatitu od kratkog spoja i preoptereenja, temperature spojeva i dozvoljeni
pad napona.
Struja provodnika pri normalnom radu elektrine instalacije mora biti manja od nazivne vrednosti
struje delovanja ureaja za zatitu od preoptereenja strujnog kola provodnika, a ta vrednost mora biti
manja od trajno dozvoljene struje provodnika.
Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog provodnika u jednofaznom strujnom
kolu ili u viefaznom strujnom kolu u kome su preseci faznih provodnika od bakra manji od 16 mm 2,
a preseci faznih provodnika od aluminijuma manji od 25 mm 2.
U viefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika od bakra vei od 16mm 2, a
presek faznog provodnika od aluminijuma vei od 25 mm 2, neutralni provodnik moe imati manji
presek pod sledeim uslovima:
- da oekivana najvea struja kroz ovaj provodnik, ukljuujui i eventualnu pojavu
harmonika, tokom normalnog rada nije vea od trajno dozvoljene struje za taj presek;
- da je neutralni provodnik zatien od preoptereenja;
- da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmanje 16 mm 2, a presek neutralnog
provodnika od aluminijuma jednak najmanje 25 mm 2.
Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehaniki zatienih u trajnim elektrinim instalacijama
ne sme biti manji od 1,5 mm2 za provodnike od aluminijuma.
Dozvoljeni pad napona izmeu take napajanja elektrine instalacije i bilo koje druge take ne sme
biti vei od sledeih vrednosti, prema nazivnom naponu elektrine instalacije, i to:
- za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potroaa 5%, ako se elektrina
instalacija napaja iz niskonaponske mree.

za strujno kolo osvetljenja 5%, a za strujna kola ostalih potroaa 8%, ako se elektrina
instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je prikljuena na visoki napon.

Za elektrine instalacije ija je duina vea od 100 m, dozvoljeni pad napona poveava se za 0,005%
po dunom metru preko 100 m, ali ne vie od 0,5%.
Spoj provodnika i druge elektrine opreme mora biti izveden tako da bude siguran i postavljen na
nain da dozvoljava mogunost stalne provere.
Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama, kablovskim
spojnicama ili rasklopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se izolovati stepenom izolacije koji
odgovara tipu elektrinih razvoda.
Meusobni spoj elektrine instalacije ili spoj elektrinog razvoda sa elektrinom opremom, mora biti
izveden tako da elektrini razvod ne bude izloen silama izvlaenja ili uvijanja.
Spoj u elektrinim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da moe trajno podnositi dozvoljenu
struju provodnika.
Ako je spoj elektrine instalacije izloen toploti, mehanikim ili hemijskim uticajima ili vibracijama,
moraju se preduzeti odgovarajue dodatne mere zatite.
Na krajevima elektrinog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i na mestima prodiranja
elektrinog razvoda kroz zidove i elektrinu opremu, mora se izvriti trajno zaptivanje.
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze druge neelektrine instalacije, mora se izmeu njih
obezbediti takav razmak da odravanje jedne ne ugroava druge instalacije. Najmanji dozvoljeni
razmak izmeu elektrinih razvoda i drugih instalacija je 30 mm.
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim vazduhom ili
dimnjakom, elektrini razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora
postaviti van toplotnih uticaja.
Ako se elektrini razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak izmeu elemenata
elektrinog razvoda i zida je 5 mm.
Elektrini razvod nieg napona ne sme se postavljati u isti omota ili cev, niti blizu elektrinog
razvoda iji je napon vii, osim ako izmeu ta dva razvoda postoji izolaciona pregrada koja izdrava
ispitni napon elektrinog razvoda vieg napona.
U istu instalacionu cev ili instalacioni kanal mogu se postavljati provodnici samo jednog strujnog
kola, osim provodnika upravljaa i pomonih strujnih kola.
Kroz isti vieilni kabl ne sme se voditi vie strujnih kola, osim provodnika upravljakih i pomonih
strujnih kola.
Kablovi poloeni neposredno u malter i zid moraju po celoj duini biti pokriveni malterom debljine
najmanje 4 mm.
Izuzetno, kablovi ne moraju biti pokriveni malterom ako su poloeni u upljinama tavanica i zidova
od betona ili slinih materijala koji ne gore niti potpomau gorenje.
Kablovi i instalacioni provodnici poloeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi poloeni neposredno
u malter i ispod mltera moraju se voditi vertikalno i/ili horizontalno tako da budu paralelni ivicama
prostorije.
Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u instalacionim cevima) vode se na
rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200 cm od poda do tavanice.
Pri vertikalnom poloaju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) rastojanje od
ivica prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm. Trase kablova koji napajaju uvrene zagrevae vode
moraju se poklopiti sa osom postavljanja zagrevaa vode.
Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) dozvoljeno je u
tavanicama, ali ne i u zidovima.
Uslovi za polaganje kablova u prostorijama u kojima se nalaze kade ili tu utvreni su u
jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.
Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplastinih materijala sa
ispunom i platom, ako se polae na obujmice na zidu i ako je od poda do visine do 2 m dodatno
zatien od mehanikih oteenja.

Razvodne kutije i drugi pribor koji se postavlja na zid uz polaganje kablova moraju imati zaptivne
uvodnice i stepen zatite najmanje IP 5X utvren za vlane prostorije, odnosno odgovarajui stepen
zatite utvren za druge prostorije.
Neizolovani provodnici moraju biti postavljeni, odnosno zatieni tako da nije mogu dodir delova
pod naponom i moraju biti privreni na odgovarajue izolatore.
Najmanji dozvoljeni meusobni razmaci neizolovanih provodnika odreeni su u tabeli br.13.
RASPON
1
do 2 m
iznad 2 do 4 m
iznad 4 do 6 m
iznad 6 m

HORIZONTALNI RAZMAK
2
5 cm
10 cm
15 cm
20 cm

HORIZONTALNI RAZMAK
3
5 cm
10 cm
15 cm
20 cm

Tabela 13. Najmanji dozvoljeni meusobni razmaci neizolovanih provodnika

Razmak izmeu izolovanih provodnika privrenih na odgovarajue izolatore mora u svim

prostorijama iznositi najmanje 2 cm, a u vlanim prostorijama i na slobodnom prostoru najmanje 5
cm.
Kablovi se mogu ukopati u zemlju ako imaju odgovarajui omota koji ih titi od mehanikih i drugih
uticaja.
Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavanja ne sme biti manja od 0,5 m od gornje povrine
zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod povrine puta.
U blokove sa otvorima (kablovice) smeju se polagati kablovi koji su namenjeni polaganju u zemlju,
teki gumeni kablovi i provodna uad.
U podzemne zatitne izolacione instalacione cevi smeju se polagati kablovi sa platom ili sa ovalnim
omotaem, pod uslovom da ostaju pristupani i zamenljivi i da je cev mehaniki vrsta, zatiena od
prodora tenosti i provetrena.
Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti ili privreni noseim kukama,
obujmicama ili slinim sredstvima za privravanje ili poloiti na police (regale), reetke (lestvice)
ili sline nosae.
Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da ugib ili pomeranje ne dovede do
oteenja kablova.
Sredstva za privrivanje, odnosno nosai moraju se izabrati tako da mogu preneti teinu kablova
koju nose bez oteenja od spoljanjih uticaja.
Pri vertikalnom polaganju, kablovi se moraju rasteretiti sopstvene teine. Znatno naprezanje ne sme
da bude vee od 60 N/mm2 ukupnog preseka za aluminijum.

INSTALACIJA OSVETLJENJA
Vrste osvetljenja mogu biti: opte, sigurnosno (pomono i panino), orjentaciono i straarsko.
a) opte osvetljenje slui za osvetljenje prostorija, industrijskih pogona i radnih mesta,
b) orjentaciono osvetljenje slui da osvetli sve glavne komunikacije i omogui vrenje kontrole
od strane uvara,
c) straarsko osvetljenje se postavlja na karakteristinim mestima oko objekata ili zgrade, radi
kontrole prilaza nepoeljnih lica,
d) sigurnosno osvetljenje se mora izvesti u svim prostorijama i objektima u kojima se skuplja
vei broj ljudi. To su stalno ureeni objekti kao to su: pozorita, bioskopi, koncertne dvorane
i dr. a tu spadaju i privremeno ureene prostorije za navedene namene.
Sigurnosno osvetljenje se sastoji od pomonog osvetljenja i paninog osvetljenja.

Pomono osvetljenje je sigurnosno osvetljenje koje se u sluaju nestanka napona iz mree automatski
prebacuje na pomoni izvor napajanja, i koje osvetljava prostorije propisanim minimalnim
osvetljenjem.
Panino osvetljenje je, takoe, sigurnosno osvetljenje koje se u sluaju nestanka napona iz mree
automatski prebacuje na pomoni izvor napajanja i pokazuje najkrai put za izlaz iz objekta.
Instalacije, pribor i ureaji sigurnosnog osvetljenja tretiraju se kao kritine instalacije i ureaji.
Sigurnosno osvetljenje treba da se napaja, pod normalnim uslovima rada, iz istog izvora kao i opte
osvetljenje.
Ako se pri nestanku napona iz mree celokupno osvetljenje, ili deo osvetljenja, ukljui na pomoni
izvor napajanja, mora se i pomono osvetljenje automatski ukljuiti.
Pomono osvetljenje se moe napajati preko dizel-elektrinog agregata ili akumulatorske baterije. Pri
nestanku napajanja od dizel-elektrinog agregata, iz bilo kog razloga, mora se automatski prebaciti na
akumulatorsku bateriju. Pomono osvetljenje ne sme se trajno napajati iz baterije.
Panino osvetljenje mora se automatski prebaciti na akumulatorsku bateriju, za sluaj nestanka
napona iz mree. Prebacivanje se mora oznaiti svetlosnim ili zvunim signalom na zaposednutom
mestu.
Instalacija sigurnosnog osvetljenja mora da je udaljena najmanje 50 mm od svih ostalih
elektroenergetskih instalacija.
Pod malterom, na policama ili u kanalima, instalacije sigurnosnog osvetljenja moraju biti odvojene od
drugih instalacija negorivim pregradama, odnosno smetene u metalnim cevima.
Svetiljke paninog osvetljenja moraju biti vidljivo oznaene i postavljene iznad vrata, na
stepenitima, izlazima, prolazima i prelazima, na najkraem putu prema bezbednom mestu.
Za sigurnosno osvetljenje upotrebljavaju se iskljuivo sijalice sa uarenim vlaknom.
U prostorijama sa dve ili vie sigurnosnih svetiljki treba izvesti najmanje dva strujna kola.
Akumulatorska baterija mora biti postavljena u prostoriji koja je od susednih prostorija odvojena
zidovima i vratima od negorivog materijala. Nazivni napon mora biti u skladu sa standardom, a
kapacitet mora da obezbedi neprekidan troasovan rad sigurnosnog osvetljenja.
Ureaj za punjenje mora praznu bateriju da napuni do kraja za najvie 10 asova. Paralelan rad
ureaja za punjenje i akumulatorske baterije nije dozvoljen. Ureaj za punjenje treba postaviti
neposredno pored prostorije za akumulatorsku bateriju. Prostorija akumulatorske baterije mora da ima
odgovarajuu ventilaciju.
Iz baterije se sme napajati samo sigurnosno osvetljenje, i to tako da jedno strtujno kolo moe da ima
najvie dvanaest sijalica ija ukupna struja ne sme da prelazi 6 A, pri emu oba provodnika treba
zatititi osiguraima od 10 A.
Za osvetljenje se upotrebljava vie izvora svetlosti od kojih su najznaajniji: sijalice sa uarenim
vlaknom, ivinom ili natrijumovom parom i fluoroscentne cevi.
Instalacija osvetljenja mora biti izvedena u skladu sa specifinim uslovima i potrebama prostorija u
koje se ugrauje, naroito kada se radi o prostorijama koje zahtevaju poseban reim rada, kao to su:
vlane, mokre ili vrue prostorije, elektrine radne prostorije, zatvorene elektrine radne prostorije,
prostorije ugroene od poara, eksplozije, prostorije ugroene eksplozivnim ili zapaljivim smeama
gasova ili praina, i sl. U tom smislu potrebno je instalaciju osvetljenja posmatrati, pored aspekata
tehnike ispravnosti i sigurnosti, i sa aspekta zatite od poara i eksplozije.

INSTALACIJA ELEKTROMOTORNOG RAZVODA

U principu, sa aspekta zatite od poara i eksplozije, ove instalacije su identine sa instalacijom
osvetljenja, bilo da se vode po zidu, podu ili iznad maltera, pod tavanicom ili podom.

INSTALACIJA UZEMLJENJA
6

Uzemljenje se izvodi u cilju zatite ljudi, materijala i poboljanja kvaliteta rada pogona. Moe biti
pogonsko (radno) i zatitno. Pogonsko uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji pripadaju
strujnom kolu elektrinog postrojenja (ureaja), dok je zatitno uzemljenje, uzemljenje metalnih
delova elektrinog postojenja (ureaja) koji ne pripadaju strujnom kolu, u cilju zatite ljudi od
opasnog napona dodira i napona koraka.
Uzemljenje se ostvaruje uzemljivaima (trakastim, tapnim ili ploastim), koji ostvaruju elektrinu
provodnu vezu uzemljenih delova sa zemljom, zemljovodima vodovima za vezu metalnih delova,
koji se uzemljuju, i uzemljivaa i sabirnog zemljovoda na koji su prikljueni svi vodovi za
uzemljenje.
Instalacija sistem uzemljenja je skup meusobno provodno povezanih uzemljivaa, zemljovoda i
sabirnih zemljovoda.
Efikasno uzemljenje zavisi, pored dobro izabranih (materijal i dimenzije), rasporeenih i izvedenih
uzemljivaa i zemljovoda, i od specifinog otpora zemlje i otpora rasprostiranja.
Neefikasno uzemljenje dovodi, pored visokog napona dodira i koraka opasnog po ivot ljudi, do
pregrevanja metalnih delova, to moe dovesti do poara u nizu sluajeva.

SIGURNOSNI SISTEMI
Sigurnosni sistemi moraju da funkcioniu pri izbijanju poara, u reimu kao da do poara nije ni
dolo.
Izbor sigurnosnih sistema mora da obezbedi napajanje takvih potroaa (protivpoarnu centralu,
motore pumpi hidroforskog postrojenja, motore stabilnih ureaja za gaenje poara hemijskim
ekstraktom, ureaje za automatsko zatvaranje protivdimnih vrata, protivpoarnih vrata,
protivpoarnih klapni, ureaja za odimljavanje i dr.) u odreenom vremenu, dok sama oprema ovih
sistema mora da bude otporna prema vatri.
Napajanje samih sistema mora da se izvri iz:
- posebno projektovanih i odabranih akumulatorskih baterija,
- dizel-elektinih agregata,
- dva nezavisna izvora energetskog napajanja, sa naponskog nivoa 110/10 KV, za koje je
obezbeeno da ne mogu biti istovremeno u kvaru.
Prema karakteru ukljuenja, start ureaja signalnih sistema moe da bude automatski i neautomatski
(runo), gde izvor stavlja u pogon rukovaoc.
Automatsko sigurnosno napajanje karakterie se kao:
- besprekidno,
- sa kratkotrajnim prekidom,
- sa prekidom srednje duine i
- sa dugotrajnim prekidom.
(Vrlo kratko = 0,15 s, kratkotrajno je 0,5 s, prekid srednje duine je do 15 s. Podrazumeva se samo
automatski start).
Prostorija za smetaj izvora sigurnosnih sistema izgrauje se kao poseban protivpoarni sektor, mora
se dobro provetravati, tako da razvijeni gasovi, dim ili para koje izvori isputaju ne mogu prodreti u
prostorije u kojima se nalaze ljudi.
Ako postoji vie izvora ovih sistema, oni se mogu koristiti za napajanje sistema stalne pripravnosti
(na primer mealica u tehnolokoj koloni), pod uslovom da se u sluaju kvara jednog od njih,
preostala snaga bude dovoljna za obezbeenje pokretanja i rada svih sigurnosnih sistema. To
podrazumeva vrenje automatskog rastereenja izvora napajanja od elektrine opreme koja nije
predviena sigurnosnim sistemima.
Strujna kola ovih sistema moraju se odvojiti od drugih strujnih kola tako da elektrina greka ili bilo
koja instalacija u jednom sistemu ne utie na rad preostalih sistema. Ovaj zahtev se postie

polaganjem kablova otpornih prema vatri ili na drugi nain (posebni tehniki kanali otporni na poar i
sl.).
Imajui u vidu karakteristike kablova u uslovima kada su izloeni vatri, klasifikujemo ih prema
standardnim testovima (IEC 330 i dr). Pri tom su sa aspekta rada sigurnosnih sistema najznaajniji
kablovi otporni na poar uz zadravanje integriteta strujnih krugova i besprekidnog napajanja u
trajanju od 3h, za razvijene temperature poara do 1050C.
Po pravilu, strujna kola sigurnosnih sistema ne smeju da se polau kroz prostor izloen riziku od
poara, kao to su prostorije u kojima se izrauju, obrauju ili skladite zapaljive materije, odnosno u
kojima je prisutna zapaljiva praina, osim izuzetno, ako su izraeni od kablova otpornih na poar.
Strujna kola sigurnosnih sistema ne smeju se polagati kroz prostorije u kojima se obrauje ili skladiti
eksploziv.

REZERVNI IZVORI NAPAJANJA ELEKTRINOM

ENERGIJOM
NIKL-KADMIJUM BATERIJE
Nazivni napon akumulatora (radni napon) iznosi 1,2 V. Da bi se postigle potrebne vee vrednosti
napona od 1,2 V vri se redno vezivanje akumulatora u bateriju. Na primer, bateriju od 12 V ini 10
akumulatora vezanih u red.
Nazivni kapacitet akumulatora je petoasovni kapacitet (C5) na temperaturi 20C izraen koliinom
elektriciteta u amper asovima (Ah) i oznaen [C5,Ah].
Normalna nazivna struja punjenja i pranjenja je I=0,2C5A.
Vreme punjenja nazivnom strujom je 7,5 8 h, to obezbeuje potpunu napunjenost.
Faktor napunjenosti je F = 150 160%C5Ah.
Vreme pranjenja nazivnom strujom I = 0,2C5A do 1,0V/elija traje najmanje 5 h.
Elektrolit u akumulatoru je rastvor KOH (kalijum hidroksid) u destilovanoj vodi. Gustina elektrolita
1,20,01g/cm3.

PUNJENJE BATERIJE PRI PUTANJU U RAD

Struja punjenja je konstantna I = 0,2hC5A. Vreme punjenja od 10 do 12 asova. Napon po eliji u
poetku je 1,35 V/elija, a na kraju 1,7 V. Pojaano punjenje moe se ponoviti ukoliko se kontrolom
utvrdi umanjen kapacitet baterije.
Karakteristike baterije su:
- Primena u kretanju (udarci i vibracije) i stacionarna primena. Montiranje u sanducima i na
stalaama.
- Velika mehanika otpornost. Akumulatori su u vrstoj konstrukciji od elika, bez delova
sklonih lomljenju.
- Velika elektrina otpornost kod prepunjavanja i dubokih pranjenja.
- Ouvanje punjenja (minimalno samopranjenje).
- Rad u temperaturnom podruju od -30C do +50C.
- Bez tetnih isparenja koja izazivaju koroziju.
- Brza i jednostavna montaa, lako odravanje i rukovanje.
- Mali unutranji otpor.
- U skladu sa standardom Meunarodne elektrotehnike komisije IEC.

Pri duem lagerovanju i u cilju odravanja napunjenosti, baterija se neogranieno vreme dopunjava
strujom I = 0,5 do 2mA/Ah, napon dopunjavanja je 1,400,02V/eliji. Vreme dopunjavanja je
neogranieno.
Punja (ispravlja) je izvor za punjenje akumulatora jednosmernom strujom. Osnovne karakteristike
punjaa: struja punjenja Imax = 1,5 0,2C5A. Napon Vn 1,80 V/eliji (n broj elija u bateriji).

CENTRALNI APA-UREAJ ZA NAPAJANJE AKUMULATORSKIH

BATERIJA
Ureaji su proizvedeni za napajanje svetlosnih izvora, pri emu je mogu izbor dve vrste napajanja:
- neprekidno napajanje za protivpanino osvetljenje i
- napajanje svetiljki pomonog osvetljenja pri nestanku mrenog napona.
Ugraeni elektronski snopovi omoguavaju: punjenje Ni-Cd akumulatorske baterije, odravanje
napunjenosti akumulatora, neprekidno napajanje potroaa (koji trajno svetle), povezivanje potroaa
sa akumulatorskom baterijom u sluaju nestanka mrenog napona i tite bateriju od prepranjavanja
(pranjenje ispod dozvoljenog nivoa).
Tehnike karakteristike ureaja su:
- trofazni ili monofazni prikljuak na gradsku mreu,
- ukljuivanje potroaa na bateriju prilikom nestanka bilo koje faze,
- automatska regulacija struje,
- zatita od kratkog spoja, razliit broj izlaza,
- nepostojanje radio smetnji,
- kapacitet akumulatorske baterije od 240 do 1200 Ah, i 48, 60, 110 i 220 (V) sa kapacitetom
baterije 45, 60, 80, 100 Ah.

STABILNI ELEKTROAGREGATI
Prema nainu upravljanja i dozvoljenog vremena prekida u snabdevanju elektrinom energijom,
proizvode se sledee vrste agregata:
- sa runim upravljanjem (startovanje je runo pomou kljua dizel motora),
- sa automatskim upravljanjem.
Koriste se kao rezervni izvori napajanja na mestima gde je dozvoljen prekid u napajanju potroaa do
15 sekundi. Upravljaki orman omoguava potpuno automatski rad, uz mogunost ostalih reima rada
(runo, probni, mreni).
- SHORT BREAK agregati, sa dozvoljenim prekidom napajanja potroaa do 2 s.
- NO BREAK agregati, sa neprekidnim napajanjem potroaa.
- Elektroagregati u paralelnom radu (za paralelan rad, sa runom ili automatskom
sinhronizacijom).
Uglavnom, karakteristike ovih ureaja se u elektrinom smislu svode na sledee parametre:
- broj obrtaja 1500 min-1,
- faktor snage cos = 0,8,
- kolebanje (odstupanje) napona 2%,
- frekvencija 50 Hz,
- napajanje automatike 24 V,
- snaga pogonskog motora prema DIN6271.
Predvieni su za trajan rad 24 h dnevno. Dozvoljeno preoptereenje je 10% u trajanju od 1 x na
svakih 12 h rada. Ambijentalni uslovi radne sredine za ostvarenje nominalnih parametara su:

temperatura 40C,
relativna vlanost 80%,
nadmorska visina 300m.

PRENOSNI AGREGATI NAIZMENINE STRUJE

Prenosni agregati naizmenine struje namenjeni su za proizvodnju elektrine energije na svim
mestima u kojima nema uslova za prikljuak na distributivnu mreu, ili ona nije izvedena.
Po svojoj strukturi, potroai koji se prikljuuju mogu da budu:
- termiki,
- elektromotorni,
- transformatori za zavarivanje.
Dozvoljena snaga termikih potroaa ograniena je nazivnom snagom generatora, elektromotornim
veliinama prolazne struje koja pri normalnom naponu ne sme da pree granicu strujnog
preoptereenja generatora. Elektrini agregati snage 5 KVA omoguuju prikljuivanje prenosnih
transformatora za zavarivanje do 135 A jaine i elektroda do 3,25mm.
Generatori su izvedeni u mehanikoj zatiti IP32 prema preporukama IC-a, sa benzinskim ili dizel
motorom.

Uzroci nepravilnog rada, kvarova i oteenja elektroenergetskih postrojenja, instalacija

i ureaja
Ispravnost rada elektroenergetskih postrojenja, instalacija i ureaja, pored pravilnog dimenzionisanja,
izbora i ugradnje, u najveoj meri zavisi od pravilne eksploatacije i odravanja.
Najei kavrovi i oteenja nastaju usled pojave zemljospoja (ostvarivanje elektrine provodne veze
izmeu zemlje i provodnika ili dela ureaja ili postrojenja, a koji su u redovnom pogonu izolovani i
pod naponom prema zemlji), znatno ree dvostrukog ili viestrukog zemljospoja, zatim
preoptereenja (povremena ili trajna strujna optereenja koja prekorauju dozvoljena optereenja),
velikih prelaznih otpora, toplotnog dejstva ureaja, sijalica i sl.
Do kvarova i oteenja esto dolazi i zbog razaranja izolacije mehanikim povredama, starenjem
usled duge upotrebe, usled dejstva vlage i agresivne sredine.
Opasnost od poara se poveava ako postoji, u blizini, zapaljiv materijal, zapaljivi konstruktivni
elementi na samim ureajima, prostorijama ili objektima.

Opasnost od poara
Opasnost od poara postoji u svakom elektrinom kolu koje je pod naponom. Ispitivanja opasnosti od
poara definisana su i utvrena sledeim jugoslovenskim standardima, i to:
JUS N.A5.053, JUS N.A5.926, JUS N.A5.927.
Rizik od paljenja mora da se svede na minimum, pa je maksimalno dozvoljeno povienje temperature
za izolaciju od materijala klase A 75K, od materijala klase E 90K, od materijala klase B 95K, od
materijala klase F-115K i od materijala klase X 140K.
Tako je maksimalno dozvoljeno trajno strujno optereenje izolovanih provodnika, u zavisnosti od
naina polaganja, dato prema sledeim grupama:

10

Grupa 1: jedan ili vie provodnika tipa slinog provodnicima P,P/F itd.
Grupa 2: izolovani provodnici slini tipu P,P/R, PP/L, GG/J, PP/O itd.
Grupa 3: izolovani provodnici postavljeni u slobodnom prostoru, prema emu je kod
polaganja meusobno rastojanje najmanje jednako preniku izolovanog provodnika, kao u
komandnim i razvodnim ormarima.

Nazivni
presek
mm2
0,75
1,0
1,5
2,5
4,0
6,0
10
16
25
35
50
70
95
120
185
240
300
400
500

Grupa 1
Cu
A
12
16
21
27
35
48
65
88
110
140
175
210
250
-

Grupa 2
Al
A
0
0
0
16
21
27
38
51
69
86
110
-

Cu
A
13
16
20
27
36
47
65
87
115
143
178
220
265
310
355
405
480
555
-

Grupa 3
Al
A
21
29
37
51
68
90
112
140
173
210
245
280
320
380
435
-

Cu
A
16
20
25
34
45
57
78
104
137
168
210
260
310
365
415
475
560
645
-

Al
A
27
35
45
61
82
107
132
165
205
245
285
330
375
440
510
605
690

Tabela 14. Dozvoljeno trajno strujno optereenje izolovanih provodnika. Temperatura okoline do: 25C

Temperatura okoline
iznad
do
25
30
30
35
35
40
40
45
45
50
50
55

Izolacija od gume
iznad
92
85
75
65
53
38

Izolacija od PVC mase

do
94
88
82
75
67
58

Tabela 15. Dozvoljeno trajno strujno optereenje dato u % vrednosti za temperaturu okoline iznad 25C do 55C

Napomena: dozvoljeno trajno strujno optereenje za provodnike preseka 0,5 mm 2 za upotrebu u

komandnim i razvodnim ormarima, iznosi 2,5 A.

11

Presek provodnika
Bakra mm2
4
6
10
16
25
35
50
70
95
120
150
185
240

Alumin. mm2
6
10
16
25
35
50
50
70
70
95
95
120
120
150
150
185
185
240
240
300
300
400

Otpor provodnika
RCu/Al
0,92
1,02
0,98
0,95
0,85
1,22
0,87
1,22
0,85
1,16
0,83
1,05
0,77
0,96
0,76
0,94
0,75
0,98
0,79
0,99
0,76
1,02

Dozvoljeno strujno
optereenje
IAl/ICul
0,96
1,02
0,99
0,95
0,93
1,11
0,91
1,15
0,97
1,15
0,92
1,04
0,88
1,00
0,88
1,00
0,88
1,00
0,89
1,00
0,87
1,02

Dozvoljena struja
kratke veze
IKAl/IKCu
0,98
1,09
1,04
1,02
0,91
1,30
0,94
1,32
0,92
1,24
0,89
1,12
0,82
1,03
0,80
1,00
0,80
1,08
0,85
1,05
0,81
1,08

Tabela 16. Uporeenje kablova sa aluminijumskim i bakarnim provodnicima, poloenim u zemlji

PROVODNICI I ZATITA OD PREKOMERNIH STRUJA

Zatita od prekomernih struja provodnika i veliine trajno dozvoljenih struja date su u standardima
JUS N.B2.743, JUS N.B2.752.
Za sam izbor provodnika od posebnog je znaaja i analiza posledica zagrevanja i rada u reimima
trajnog, kratkotrajnog i intermitentnog optereenja.
Zbog toga se kod uviaja, ali i kod pregleda instalaciono-tehnike dokumentacije i izvedenog stanja
instalacije u objektima, posebna panja mora posvetiti:
- klasifikovanom tipu elektrinog razvoda nainu zatite kablova i provodnika od tetnih
uticaja mehanikih, termikih i hemijskih oteenja,
- preseku i tipu odabranih provodnika,
- vrednosti dozvoljenog pada napona.
Dakle, tek na osnovu jednovremenog optereenja, utvrenog tipa elektrinog razvoda i samih
ambijentalnih uticaja na elektrini razvod, vri se proraun trajno dozvoljene vrednosti struje, presek i
tip kabla i provodnika i nain njegovog polaganja.

12

Protokom (prolazom, provoenjem) struje kroz provodnik prouzrokuje se toplota, zbog elektrine
otpornosti samog provodnika. Prekomerno zagrevanje provodnika smanjuje vek trajanja izolacije
provodnika (kabla) i moe da dovede do pojave elektrinog luka. Ako pri utvrenim ambijentalnim
uslovima od Qa = 30C za kabl poloen u vazduhu, odnosno 20C za kabl poloen u zemlju, kroz
provodnik tee samo dozvoljena struja Id odreena za jedinino strujno kolo i predvieni tip razvoda,
tada ne moe da doe do prekomernog zagrevanja izolacije, ime je obezbeen proizvoaki vek
trajanja kabla koji je u proseku izmeu 23 i 30 godina (prekomerna struja struja koja protie kroz
provodnik i prekorauje nazivnu vrednost trajno dozvoljene struje odreene JUS N.A0, 826, taka
2.5).
Razlikuju se dve vrste prekomernih struja:
1.
JUS N.A0, 826 ta. 2.5.7 prekomerna struja koja nastaje u strujnom kolu bez prisustva
elektrinog kvara struja optereenja
2.
JUS N.A0, 826 ta. 2.5.8 prekomerna struja koja potie od kvara zanemarljive
impendanse izmeu provodnika pod naponom koji su na razliitom potencijalu u
normalnom radu struja kratkog spoja.

UTICAJ POARA NA TERMIKU DESTRUKCIJU ELEKTRINIH

PROVODNIKA
Usled delovanja osloboene toplote pri poaru, dolazi i do oteenja provodnika elektrine struje (na
200C javlja se karbonizacija PVC omotaa izolatora, na 1083C se topi bakar).
Meutim, pored dejstva poara, sam uzrok paljenja bakra i drugih materijala, od kojih su elektrini
provodnici izraeni, moe biti i drugi efekat toplotnog dejstva.
Za utvrivanje mehanizma samog topljenja, pomae nam injenica da nain izazivanja dovodi do
specifinih promena karakteristika materijala.
Isto tako, treba se podsetiti da po standardnoj krivoj poara (ISO), posle 5 minuta, temperatura u
prostoriji zahvaenoj poarom dostie vrednost od 556C, posle 60 minuta od 925C, posle 180
minuta 1090C.
Pri proceni stepena razvijene temperature u poaru, svakako da treba imati u vidu i stepen termike
destrukcije svih materijala na mestu poara, pa ako se na licu mesta nalaze istopljene i druge materije,
iste ili vie take topljenja od take topljenja materijala od kojih je elektrini provodnik izraen, to je
verovatan dokaz da su ova topljenja posledica dejstva poara.
Ovakva pretpostavka mora da se potvrdi i samim pregledom provodnika na mestu poara (predmet
ispitivanja su obino naeni fragmenti provodnika na licu mesta, za koje je potrebno utvrditi uzrok
topljenja, odnosno njihovu povezanost sa samim uzrokom nastanka dogaaja poara).

Stepeni zatite elektrinih ureaja ostvareni pomou kuita IP kod

Osnovnu funkciju bezbednosti vre i kuita ureaja za naponski nivo i to na dva naina:
- spreavanjem spoljanjih uticaja i
- spreavanjem direktnog dodira.
Spoljanji uticaji mogu da budu razliiti, kao na primer: vibracije, mehaniki udari, korozija, niske
temperature, estice praine i vode u raznim oblicima itd. Stepen zatite ostvaren zatitnim kuitem
oznaava se kodom na nain prikazan u tabeli 17.
IP
slovni kod po
IEC 529

X (od 0 do 6)
prvi
karakteristini
broj

X (od 0 do 6)
drugi
karakteristini
znak

13

dodatno slovo po
izboru A,B, C, D

Dopunsko slovo
H, M,S,W

Tabela 17. IP kod za oznaavanje stepena zatite pomou kuita

Za sluaj kada se ne zahteva specifikacija karakteristinog broja, onda se on zamenjuje slovom "X" ili
"XX", ako se oba izostavljaju.
Znaenja ovog koda su sledea:
Prvi karakteristini broj oznaava zatitu od predmeta, tj. prodiranja vrstih stranih tela:
0 nema zatite;
1 zatita od tela prenika veih od 50 mm;
2 zatita od tela prenika veih od 12,5 mm;
3 zatita od tela prenika veih od 2,5 mm;
4 zatita od tela prenika veih od 1,0 mm;
5 zatita od tetnog dejstva praine,
6 potpuna zatita od praine.
Drugi karakteristian broj oznaava zatitu od uticaja i prodora vode:
0 bez zatite,
1 zatita od kapljica koje padaju vertikalno,
2 zatita od kapljica koje padaju vertikalno, pod uglom od 15 prema vertikali,
3 zatita od kie,
4 zatita od zapljuskujue vode,
5 zatita od mlaza vode,
6 zatita od snanog mlaza vode,
7 zatita od kratkotrajnog potapanja (uronjavanja),
8 zatita od trajnog potapanja.
Dodatna slova oznaavaju zatitu od pristupa opasnim delovima:
A nadlanicom, B prstom, C alatom, D icom. Poslednje slovo oznake, u stvari, predstavlja
dodatne tehnike informacije specifine za sam ureaj. Tako, na primer, slovna oznaka IP54 pokazuje
da je ureaj ispitan od tetnog dejstva zbog prodora vode, kada se pokretni delovi opreme (rotor)
kreu.
U protiveksplozivnoj zatiti elektrinih ureaja, od veeg interesa su stepen mehanike zatite IP54
(zatita od taloenja koliina praine koje mogu tetno delovati na ureaj + zatita od zapljuskujue
vode), IP54 (potpuna zatita od prodora praine + zatita od mlaza vode) i zatita IP54 (zatita od tela
prenika iznad 1 mm + zatita od zapljuskujue vode).
Mehanika zatita kuita ini elemenat protiveksplozione zatite za ureaje namenjene prostorima
ugroenim gasnim smeama. Meutim, ona ini osnovu zatite za ureaje namenjene prostorima
ugroenim zapaljivim prainama i eksplozivima i tu je njen znaaj presudan.

OPASNOST OD INDUKOVANIH ATMOSFERSKIH PRENAPONA

Sa gledita zatite objekata od poara, posebna panja mora da se obrati na opasnost od indukovanih
prenapona u elektrinoj mrei i instalaciji niskog napona, kao posledice indirektnog atmosferskog
pranjenja.
Poznata je injenica da se kod kune instalacije u vreme olujnih nepogoda praenih grmljavinom uje
neprijatno "pucketanje", koje u stvari predstavlja elektrina pranjenja ili proboj izolacije provodnika
na oslabljenim mestima.
Opasnost od ovakvih prenapona atmosferskog porekla za mreu, nalazi se do oko 1 km od mesta
udara groma.
Ponekad ova elektrina pranjenja u vidu preskoka na mestima sa vazdunom izolacijom prerastaju u
kratke spojeve, pri frekvenciji od 50Hz. Najei prenaponi u niskonaponskoj mrei su indukovani

14

prenaponi, nastali kao posledica indirektnog pranjenja u tlo, u relativnoj blizini niskonaponskog
voda.
Prag prenapona koji predstavlja opasnu graninu vrednost iznosi 5 kV, ispod koje sve vrednosti mrea
i instalacija treba da podnese bez oteenja. U zavisnosti od specifinog otpora tla, odgovarajua
zatita moe da se postigne ugradnjom odvodnika prenapona du mree. Sa meusobnim rastojanjem
ugraenih odvodnika od 200 do 300 m, verovatnoa opasnih prenapona moe da se svede na 1/god.
Posebno je vana i ugradnja odvodnika prenapona na mestima prikljuka potroaa na mreu. Sama
ugradnja odvodnika u razvodnim ormarima je opasna zbog moguih eksplozija, praenih lukom koji
dovodi do poara.
Prenaponi kod novog tipa etvoropolnog odvodnika su sigurnosno ogranieni na vrednost ispod 2 kV.
Srandard IEC 364-4-443 definie nivo prenapona u zavisnosti od oekivanog keraunikog nivoa i
karakteristika prenaponske zatitne opreme. Tamo gde se kuna instalacija napaja kablovskom
mreom zadovoljen je nivo zatite, ako broj grmljavinskih dana u godini nije vei od 25.

NAIN IZVOENJA I UGRADNJE ELEKTROENERGETSKIH

POSTROJENJA, INSTALACIJA I UREAJA
Voenje nadzemnih vodova, prelazak i pribliavanje objektima, posebno je znaajno za objekte, sa
krovovima od gorivog materijala, i u kojima se skladite zapaljive tenosti, gasovi, eksplozivne
materije i sl., to je napred ve bilo pomenuto.
Za objekte sa krovovima od gorivog materijala sigurnosna visina vodova, bez obzira na napon, iznosi
12 m, a sigurnosna udaljenost iznosi 5 m.
Pored zabrane prelaska vodova preko objekata za skladitenje zapaljivih tenosti, gasova i
eksplozivnih materija, potrebna je sigurnosna udaljenost jednaka visini stuba uveana za 3 m, a ne
sme biti manja od 15 m.
Smatra se da vod prelazi preko objekta i kada je rastojanje horizontalne projekcije najblieg
provodnika, u neotklonjenom stanju, od objekta, manje od sigurnosne udaljenosti.
U prostorijama ugroenim poarom, zbog prisustva praina, svetiljke moraju imati stepen zatite
najmanje IP50. Ukoliko moe doi do mehanikog oteenja sijalina mesta moraju biti zatiena
dovoljno izdrljivim zatitnim staklima, korpama ili mreama. Svetiljke moraju imati kuite od teko
gorivog materijala.
U vlanim, mokrim i prostorijama sa poveanom termperaturom instalacije moraju odgovarati
uslovima i posebnim naprezanjima koja se tu javljaju. Instalacije moraju biti izvedene tako da stanje
izolacije ostane nepromenjeno u svim uslovima (razliita optereenja, temperature, vlanost). Uvodna
mesta za odvojne kutije, sklopke i prikljunice moraju imati zatitne poklopce. Provodnici slini
kablu mogu se postavljati na zid ili tavanicu samo na izolacionim odstojnim obujmicama. U ovim
prostorijama zatita od previsokog napona dodira treba biti izvedena sa posebnom panjom.
Provodnici predvieni za ove prostorije su provodnici sa velikim platom, obloene cevne ice,
provodnici sa gumenim platom srednje i teke izrade, provodnici sa PVC platom.
Instalacija elektromotornog razvoda, kao i pripadajui ureaji, treba da su odobreni prema uslovima
na mestu ugradnje.
Osnovno je da tim uslovima odgovara stepen zatite od prodiranja stranih tela, vode i sluajnog
dodira. Pravilnom ugradnjom se mora omoguiti nesmetano korienje i odravanje, njihovo hlaenje
i pristupanost svim pokretnim delovima, ureajima za nadzor i podeavanje, termometrima i sl.
Svaka elektrina maina ili maina sa elektromotornim pogonom mora imati glavni prekida za
iskljuenje. Isto vai i za delove i celu instalaciju elektromotornog razvoda. Glavni prekida mora biti
postavljen tako da se sa njim moe neposredno rukovati i da sigurno iskljuuje delove ili celu
instalaciju, odnosno ureaje, od dovoda elektrine energije.

15

Elektrotermiki ureaji se ne smeju postavljati u blizini zapaljivih materijala, odnosno mora se

spreiti dodir grejnog provodnika sa takvim materijalom. Ovi ureaji se moraju postavljati na podloge
od nezapaljivog materijala. U toku normalnog rada kuite ovih ureaja ne sme se zagrejati iznad
115C, a treba da bude takve konstrukcije da je oteano bilo kakvo stavljanje predmeta na njega.

Izvoenje elektrinih instalacija u ugroenom prostoru

Pravilno dimenzionisanje, izbor i ugradnja elektroenergetskih postrojenja, instalacija i ureaja na
nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea ili sitne zapaljive praine, je od
prvorazrednog znaaja za spreavanje izbijanja poara ili eksplozije.
Na ugroenim mestima upotrebljavaju se eksploziono zatiena elektroenergetska postrojenja,
instalacije i ureaji.
Pod ugroenim mestima podrazumevaju se mesta na slobodnom prostoru i u unutranjosti prostorija
na kojima se mogu pojaviti: zapaljivi gasovi, pare ili magle zapaljivih tenosti, ili sitna zapaljiva
praina, u eksplozivnoj smei sa vazduhom, u redovnom pogonu ili u sluaju smetnji i oteenja na
pogonskim ureajima.
Na ugroenim mestima nije dozvoljeno polaganje kablova i provodnika u cevi pod malterom. Sva
spojna mesta moraju biti kvalitetno uraena (osigurana vijcima, utisnim i klinastim spojnicama,
zakovicama tvrdim lemljenjem, zavarivanjem...). Na uvodnim mestima uvodnice treba da budu
zaptivene (ako nisu zaptiva-uvodnice). Treba izbegavati polaganje kablova i provodnika na ugroena
mesta, pogotovo ako nisu potrebni ve samo tuda prolaze.
U grupi JUS standarda N.S8...., nalaze se standardi koji su vezani za protiveksplozivnu zatitu.
Eksploziono zatieni elektrini ureaji obeleeni su optim simbolom protiveksplozivne zatite "Ex".
Na spoljnoj povrini elektrinog ureaja mora postojati ploica sa podacima o toj zatiti.

IZBOR INSTALACIJA I UREAJA U ZAVISNOSTI OD TEMPERATURE

PALJENJA
Pri izboru se mora voditi rauna o temperaturnoj klasi za koju je ureaj izraen, odnosno temperaturi
paljenja eksplozivne smee, koja se pojavljuje na mestu ugradnje ureaja. Elektrini ureaj izraen za
odreenu temperaturnu klasu ne sme se ni na jednom njegovom delu zagrejati iznad granine
temperature. Granina temperatura je temperatura paljenja one eksplozivne komponente smee, ija je
temperatura paljenja ili tinjanja najnia.
Sve eksplozivne smee gasova ili para sa vazduhom prema temperaturi paljenja dele se na est
temperaturnih klasa:
T1 temperatura paljenja iznad 450C
T2 temperatura paljenja iznad 240C
T3 temperatura paljenja iznad 200C
T4 temperatura paljenja iznad 135C
T5 temperatura paljenja iznad 100C
T6 temperatura paljenja iznad 85C.
Primera radi za aceton koji ima temperaturu paljenja 540C odgovara elektrini ureaj izraen za
temperaturu T2, za benzin (temperatura paljenja 180 - 300C) odgovara T3, za etilen (temperatura
paljenja 170C) odgovara T4, za ugljendisulfid (temperatura paljenja 102C) odgovara T5.
Odravanje i opravke moraju obezbediti da eksplozivna zatita elektrinih ureaja uvek bude u
ispravnom stanju. Radovi na ovim ureajima dok su pod naponom, su zabranjeni. Takoe nije
dozvoljeno vriti bilo kakve izmene na ureaju koje mogu smanjiti njegovu eksplozivnu zatitu.
Tehniki uslovi za odreivanje i ugradnju elektrine opreme u opasnom prostoru, u zavisnosti od
spoljnih uticaja, definisani su grupacijom standarda JUS N.S8.XXX i JUS N.B2.752.

16

Ureaji i oprema za izvoenje elektrinih instalacija moraju odgovarati nazivnim elektrinim

veliinama, a pri normalnom radu i eksploataciji, kao i pri ukljuenju i iskljuenju sa mree, ne smeju
tetno delovati na drugu opremu i druge instalacije.
Pristup opremi i kablovskom razvodu mora da bude neometan. Tehniki uslovi pogona, boje
signalno-upravljakih elemenata, utvreni su grupacijom jugoslovenskih standarda JUS N.A9.003,
JUS N.A9.004, JUS N.K5.051,052,056 i sama instalacija mora da bude izvedena po propisanim
odredbama.
Presek i tip provodnika i kablova odreuju se prema uslovima za polaganje i prema trajno podnosivoj
struji, uzimajui u obzir i ograniavajue faktore zatitnih mera, karakteristike ureaja za zatitu od
kratkog spoja i proptereenja, temperature spojeva i doputeni pad napona.
Ureaj za iskljuenje elektrine instalacije, radi mehanikog odravanja, mora da se postavi u glavni
strujni krug. Za iskljuenje u sluaju hitnosti mora se obezbediti efikasno i brzo prekidanje struje
punog optereenja odgovarajueg dela elektrine instalacije.
Sklopni ureaj za direktno iskljuenje glavnog strujnog kruga na koji se deluje runo, mora da bude
postavljen na pristupano mesto sa koga moe efikasno da se intervenie za sluaj havarije ili neke
druge akcidentne situacije.
Elementi (ruica, pritisno dugme) koji slue za iskljuenje u sluaju hitnosti moraju da budu crvene
boje, postavljeni na utu eonu plou, vidno obeleeni oznakom "O" ili "STOP".
Celokupna elektrina instalacija mora, u toku postavljanja ili posle ugradnje, da bude pregledna i
ispitana. Ispitivanja koja moraju da se sprovedu definisana su jugoslovenskim standardima JUS
N.B2.761,762,763,764, JUS N.B2.743, JUS N.B2.754 i drugim. Izolovani provodnici i kablovi
moraju se vidno obeleiti da se lako i brzo raspoznaju pri ispitivanju, popravljanju ili zameni.
eme, dijagrami i tabele elektrinih instalacija niskog napona postavljaju se na mestima na kojima
ima vie strujnih kola, tako da oznaavaju prirodu (tip) i sastav strujnih kola i karakteristike za
raspoznavanje ureaja za zatitu, ukljuivanje i iskljuivanje, kao i mesta postavljanja.
U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni ormar, komandni pult ili razvodna kutija) mora se
postaviti i grupisati elektrina oprema iste vrste struje ili napona i razdvojiti od elektrine opreme
druge vrste struje ili napona (jednosmerna od naizmenine), kako ne bi dolo do meusobno tetnih
uticaja.
Izolovani provodnici i kablovi moraju da se zatite od mehanikih, termikih i hemijskih uticaja i
oteenja odgovarajuim tipom razvoda, nainom postavljanja, poloajem ili oblogom. Na posebno
ugroenim mestima obezbeuju se posebne mere zatite, kao to su postavljanje u cevi, kanale, regale
sa gornjim poklopcem, i sl, uz primenu odgovarajueg stepena zatite zatitnim kuitima.
Struja provodnika u normalnom radu elektrine instalacije mora da bude manja od nazivne struje
osiguraa ili nazivne vrednosti struje delovanja ureaja za zatitu od preoptereenja strujnog kola
provodnika.
Voenje visokonaponskih i niskonaponskih vodova preko nadzemnih objekata u kojima se nalaze
eksplozivne materije, zapaljive tenosti i gasovi, nije dozvoljeno.
Na prolazu pored ovakvih opasnih objekata, horizontalna sigurnosna udaljenost mora da bude
jednaka visini stuba uveanoj za tri metra, a najmanje:
Nazivni napon (kV)
do 110
do 220
do 400

Sigurnosna udaljenost (kV)

15.00
15,75
17,00

Tabela 18. Horizonatalna sigurnosna udaljenost elektrinih vodova od opasnih objekata

Za sluaj ukrtanja voda sa nadzemnim gasovodom, prodiktovodom i sl, ugao ukrtanja ne sme da
bude manji od 30C, a sigurnosna visina i udaljenost moraju da iznose najmanje:
Nazivni napon voda (kV)
do 110

Sigurnosna visina (m)

8,00

17

Sigurnosna udaljenost (m)

8,00

do 220
do 400

8,75
10,00

8,75
10,00

Tabela 19. Sigurnosna visina i udaljenost voda kod ukrtanja sa nadzemnim gasovodom

Ako se vod vodi paralelno sa gasovodom, naftovodom i sl., sigurnosna udaljenost je ista kao i za
objekte u kojima se nalaze eksplozivne materije zapaljivi gasovi i tenosti (opasni objekti).
Za niskonaponske vodove, kada se paralelno vode ili pribliavaju nadzemnim objektima, mora da se
obezbedi minimalna horizontalna sigurnosna udaljenost jednake visine stuba uveanoj za 3 metra, ali
ne manje od 10 metara.
Iznad gasovoda, produktovoda i sl., mogu se voditi samo samonosei kablovski snopovi na
minimalnoj sigurnosnoj visini od 2,5 metara pri ukrtanju, a kod pribliavanja ili paralelnog voenja,
horizontalna strujna udaljenost je takoe 2,5 metara.
Ureaji koji u proizvodnom procesu moraju da imaju neprekidan nadzor oveka, moraju imati dva
prekidaa: za ukljuenje i iskljuenje mrenog napona. Jedan prekida mora da se nalazi u
proizvodnoj prostoriji, a drugi u prostoriji za pogonske motore. Svi ureaji moraju da budu
snabdeveni kontrolno-mernim instrumentima odgovarajue klase tanosti. Motori, reduktori i drugi
prenosnici snage ureaja se, po pravilu, ugrauju u posebne prostorije koje su klasifikovane kao
bezbednosni prostor od ulaska praine eksploziva ili para opasne komponente.
Ako se prenos snage u opasnoj prostoriji, u kojoj je prisutna opasnost od paljenja eksplozivne
atmosfere nagomilanom energijom statikog elektriciteta, ili je mogue taloenje eksploziva u
elementima prenosnika, vri kaiem, onda svi moraju da budu elektrino provodni sa ureajem koji
sigurno spreava njihovo proklizavanje.
Kada je pri proizvodnji opasnih materija neophodno kontinuirano snabdevanje elektrinom
energijom, jer bi prekid u napajanju izazvao poar ili eksploziju, mora se obezbediti odgovarajui
rezervni izvor elektrine energije, dizel-elektrini agregat, iji je start regulisan zahtevima samog
tehnolokog postupka.

SISTEMI ZATITE OD VISOKIH DODIRNIH NAPONA U

UGROENIM PROSTORIMA
Visoki dodirni naponi u ugroenim prostorima mogu, osim fiziolokog delovanja na ljude,
potencijalno biti uzronik paljenja eksplozivne smee, iskrom izmeu taaka razliitih potencijala ili
zagrevanjem na mestima veih otpora strujom izjednaavanja. Stoga, osim zatite ljudi od njihovog
delovanja, u ugroenim prostorima mora se voditi rauna o tome da verovatnoa postojanja opasnih
potencijala koji mogu dovesti do paljenja, bude u saglasnosti sa verovatnoom postojanja eksplozivne
atmosfere, odnosno zonom opasnosti.
Sistem zatite od visokih dodirnih napona u niskonaponskim mreama oznaavaju se sa dve osnovne
oznake. Prva oznaka odreuje da li je zvezdite mree uzemljeno (T), ili izolovano ili uzemljeno
preko visokih impendansi (I).
Sistem TT

Sistem TN-C

18

Ig

Uf
Rz Rt

Ug Uf

Rz
Rz Rt

Ig

Uf
Zf Zo

Ug

Uf Zo
Zf Zo

Slika 101.1 Uzemljeni sistemi mree

Sistem TN-S

Ig

Uf
Zf Zz

Ug Uf

Zz
Zf Zz

Sistem TNC/S

Ig

Uf
Zf Zz Zo

Ug Uf

Zo
Zf Zz Z

Slika 101.2 Uzemljeni sistemi mree

Druga osnovna oznaka odreuje naine zatite elektrinog potroaa (ureaja). Ako je druga slovna
oznaka "T" ureaji su uzemljeni, a ako je druga slovna oznaka "H" ureaji su nulovani. Trea slovna
ili brojna oznaka definie neke od podsistema u grupi osnovnih sistema. U niskonaponskim mreama
primenjuju se sledei sistemi:
TT zatitno uzemljenje u mrei sa uzemljenom zatitom (Sl. 101.1, gore levo)
TN nulovanje koje ima podsisteme i to:
TN-C nulovanje sa zajednikim nultim i zatitnim vodom (Sl. 101.1, gore desno)
TN-S nulovanje sa odvojenim (posebnim) nultim i zatitnim vodom (Sl. 101.2, , dole levo)
TN-C/S nulovanje sa delimino odvojenim nultim i zatitnim vodom (Sl. 101.2, dole desno)
Struje greke (zemljospoja) u svim sistemima sa uzemljenim zvezditem (T sistem) predstavljaju
struje kratkog spoja. Priblini iznos tih struja greke dati su na pripadajuim slikama (uz pojedine
sisteme). Te struje greke imaju red veliine od stotina ili ee hiljada ampera, ali ako su zatitni
ureaji zadovoljavajui, traju do najvie 100 ms (0,1 s). Struje greke na impendansi nultog voda (kod
TN sistema) ili na otporu uzemljenja potroaa stvaraju pad napona koji se manifestuje kao dodirni
napon, odnosno napon koji postoji izmeu kuita ureaja i referentne zemlje u toku trajanja kvara.
Sistemi sa uzemljenim zvezditem, kao sistem zatitnog uzemljenja TNC, TNS hibridni sistem
TNC/S i sistem TT imaju zajedniku karakteristiku da, u sluaju kvara, dodirni naponi dostiu
vrednosti reda veliine nazivnog napona mree. Izrazi za priblian proraun iznosa tih napona dati su
na odgovarajuim slikama. Zatita do opasnosti u toku trajanja tih retkih ali ne i bezazlenih pojava

19

sastoji se u obezbeenju sigurnosti brze i pouzdane eliminacije kvara, tj. efikasnih i brzih ureaja za
zatitu od kratkog spoja. Meutim, ni najsavremeniji zatitni ureaji ne obezbeuju dovoljnu brzinu
reakcije koja bi osigurala da kvar ne moe biti uzronik paljenja. Kvalitetno polaganje kabla ne
smanjuje mogunost da kvar nastane unutar ureaja, a time da se pojavi opasan dodirni napon.
Ogranienje efekata struje kvara u ovom sluaju struje jednopolnog kratkog spoja i njenog trajanja,
ne eliminie sasvim mogunost paljenja eksplozivne smee, ako ona postoji u okolini ureaja. Dakle,
verovatnoa pojave opasnog kvara nije preterano velika, ali nije ni dovoljno niska da bi bila
zanemarena. Ta verovatnoa podjednako je velika za sve sisteme ove grupe. Ova okolnost
diskvalifikuje ove sisteme za primenu u zoni "0" opasnosti, jer bi prema fundamentalnoj jednaini
protiveksplozivne zatite ukupna verovatnoa eksplozije bila neprihvatljivo velika, ili bolje reeno
nedovoljno mala. Takav stav stoji i u standardu JUS N.S8.090.
Meutim, moe se oceniti da, uz odreene uslove, verovatnoa kvara ostaje prihvatljiva za primenu u
zonama opasnosti kod svih ovih sistema. Koji su to uslovi? Pouzdana i efikasna zatita, koja sigurno
eliminie kvar u najkraem vremenu koje se od savremenih zatitnih ureaja moe dobiti. U
pomenutom standardu je recimo za sistem TT reeno da "se sistem moe prihvatiti u zoni 1 uz
postojanje trenutno delujueg zatitnog ureaja". Ovo praktino znai da zatitni ureaj, topljivi
osigura ili zatitni prekida, treba da struju kvara, odnosno struju greke prekinu u to kraem
vremenu, ali ne due od 0,1 s.
Ovde je bilo rei o retkim naponima kratkog trajanja, dakle pojavama male frekvencije i kratkog
trajanja, koji ne onemoguavaju primenu ovih sistema u svim prostorima. Stoga se sistem TT i TN-S
mogu prihvatiti u zonama 1 i 2, ali su, saglasno ranije reenom, zabranjeni u zoni 0. Ali kod sistema
TNC (nulovanje sa zajednikim nultim i zatitnim vodom), zbog eventualne nesimetrije optereenja
po fazama koju mogu uneti monofazni potroai, kroz nulti (i zatitni) provodnik, koji su ovde
jedinstven vod, protie struja I 0 koja opet na otvoru, odnosno impedansi, tog voda stvara napon U 0
koji raste sa udaljenou od zvezdita mree. Taj se napon prenosi na kuita ureaja koji su na njega
prikljueni i ona se nalaze pod delovanjem stalnih potencijala koji pri tome nisu ni jednaki i koji u
nepovoljnim situacijama izrazito velikih nesimetrija i drugih mrea mogu dostii i par desetina volti.
Mada su ovi naponi znatno nii od dodirnih napona kvara oni su trajni, stalno prisutni, to je
neprihvatljivo za mreu u svim ugroenim prostorijama. Ovaj stalno prisutni potencijal, bez obzira na
njegove male iznose, nije bezopasan, imaju li se u vidu niski minimalni naponi padanja koje prema
literaturnim podacima iznose 1 1,5 V. Ovo ini sistem TN-C (nulovanje sa zajednikim nultim i
zatitnim vodom) neprihvatljivim u svim ugroenim prostorijama. Meutim, hibridni sistem TNC/S,
kod kojih je nulti vod delom odvojen od zatitnog (najmanje u svim ugroenim prostorima), a delom
zajedniki (obino do razvodnih tabli izvan ugroenog prostora) prema vaeim JUS N.S8.090 smatra
se prihvatljivim samo uz proveru maksimalnog napona nesimetrije i samo u zoni 2 opasnosti. Dakle,
za sada vai ogranienje da se sistem TNC/S moe primeniti samo u zoni 2 opasnosti, uz raunsku
proveru napona nesimetrije koji se mogu pojaviti. Naravno, potrebno je voditi rauna da se
razdvajanje nultog i zatitnog voda izvodi konsekventno sve od mesta razdvajanja pa na dalje u smeru
toka energije. Sva uzemljenja, ako je potrebno, spajati na zatitni vod, a nulti (neutralni) vod prihvata
prikljuke radnih nula potroaa.
U TN sistemima latentna je opasnost od prekida nultog voda nakon ega svi ureaji mogu dobiti puni
fazni napon na kuitima. Za ovaj sluaj opasnosti su mnogo manje ako postoji konsekventno
odvajanje nultog od zatitnog voda. Kod sistema TNC/S opasnost postoji na delu gde su neutralni i
zatitni vod jedinstveni. Meutim, kvalitetno polaganje ovih kablova ini da je verovatnoa prekida
nultog voda, bez istovremenog prekida faznih vodova, mala i ne spreava primenu ovog sistema u
zoni 2.

20

Slika 102. Sistem IT

Za razliku od ovih sistema, sistemi uzemljenja u mrei sa izolovanim ili preko visokih impendansi
uzemljenim zvezditem, sistem IT predstavlja reenje koje pokazuje znaajne prednosti u odnosu na T
sisteme.
Struje greke ograniene su ovde praktino kapacitivnou faznih vodova prema zemlji i njihov iznos
moe se priblino odrediti iz izraza:
Ig 0,21lU

gde je:
Ig struja greke u amperima,
l duina ukupne galvanski povezane mree u km,
U napon mree u kV.

ELABORAT O ZONAMA OPASNOSTI

Osnovni cilj izrade eleborata je prostorno definisanje i klasifikacija opasnog prostora eksplozivne
atmosfere, prema verovatnoi prisustva eksplozivnih i zapaljivih smea gasova i para sa vazduhom.
Elaborat predstavlja osnovni prostorni dokument iz primarne i sekundarne protiveksplozivne zatite i
osnovu za dalja postupanja u cilju sprovoenja bezbednosnih postupaka, znaajnih za ljude i imovinu.
On predstavlja regulator za primenu elektrinih ureaja i sistema mrea u prostorima definisanim kao
zone opasnosti.
Od kvalitetno projektovanog tehnolokog procesa oekuje se, sasvim sigurno, da opasan prostor oko
proizvodnih i drugih linija svede na minimum. Izvore opasnosti treba eliminisati ili ih u maksimalno
moguoj meri, svesti na sekundarne.
Posebnu panju treba posvetiti primarnoj protiveksplozivnoj zatiti i nainu odvoenja isputenih
zapaljivih tenosti i gasova, pri emu treba nastojati da ventilacija bude kontrolisana ili nadgledana.
Ventilacija, kao osnov primarne protiveksplozivne zatite, ima smisla samo ako je projektovana da
efikasno odvodi ugroavajue medije.
Uticaj kategorizacije izvora opasnosti i uslova ventilacije prostora prikazan je logikim dijagramom
odluivanja, izraenom prema standardu JUS N.S8.007.

21

PROCENA VEROVATNOE PRISUSTVA EKSPLOZIVNIH SMEA

Cilj klasifikacije zona opasnosti je u tome da se na jednostavan nain izrazi verovatnoa egzistencije
eksplozivne koncentracije u nekom prostoru.
Opte prihvaen kriterijum je verovatnoa rizika 10 -8. Dakle, verovatnoa da elektrini ureaj ili neki
drugi element mree, tj. elektrinog sistema bude uzronik paljenja eksplozivne atmosfere, definisana
je osnovnom jednainom protiveksplozivne zatite koja glasi:
Peks Ppr Pup 10 8

gde su:
Ppr verovatnoa prisustva eksplozivne koncentracije
Pup verovatnoa nastanka uzronika paljenja.
Na osnovu ovoga, definisani su kriterijumi za klasifikaciju zona opasnosti.
Definicije zona opasnosti kod gasovitih eksplozivnih atmosfera ukljuuju i vremenski kriterijum
prisustva eksplozivne smee, na nain da je:
- zona opasnosti "0", ukoliko je smea prisutna vie od 100 sati godinje,
-

zona opasnosti "1" je prostor u kome eksplozivna smea moe da ima ukupno trajanje vee
od jednog sata godinje, dok se ostali prostori klasifikuju kao zona opasnosti 2 (vie od 1 as
u sto godina).

Tako iz osnovne jednaine proizilazi, prema ve objanjenjim kriterijumima, da su granice

verovatnoe prisustva eksplozivne smee
Peks<10-8 za zonu "0"
Peks<10-6 za zonu "1"
Peks<10-4 za zonu "2".
Za prostore ugroene zapaljivim prainama, koje mogu da stvore eksplozivnu smeu sa vazduhom,
definisane su zone opasnosti 11 i 12, pa bi verovatnoa granica opasnosti, analogno, bila:
- za zonu 11: 1<Peks<10-4
- za zonu 12: 10-4< Peks<10-8.
Kod definisanja zona opasnosti za praine, nije ukljuena zona analogna zoni nula za zapaljive
tenosti i gasove.

Kablovi u zonama opasnosti

U zoni opasnosti "0", bez dodatne zatite, mogu da se koriste samo kablovi za samosigurna kola (kola
"svojstvene bezbednosti"). Svi ostali kablovi moraju da budu sa posebnom vrstom zatite. Ona se
postie polaganjem kablova u cevi ili kanale ispunjene peskom, tenou (izolaciono ulje) ili
stavljanjem pod nadpritisak.
U sluaju greke, mora da postoji zatitni ureaj koji iskljuuje napon u kablu. Automatsko
iskljuivanje nije potrebno, ako je zatitni medij pesak.
Koriste se samo kablovi sa kontinuiranim metalnim platom i spoljnim gumenim platom. Izmeu
svih faza i ekrana mora da postoji trajna kontrola izolacije. Ako otpornost izolacije kabla padne ispod
1000/V nazivnog napona, kablovi se automatski iskljuuju sa mrenog napona. Dok im je izolacioni
otpor ispod ovog nivoa, kablovi se ne smeju stavljati pod napon.
Za efikasne instalacije upotrebljavaju se:
- ekranizovani ili armirani kablovi sa plastinim ili gumenim platom, prema JUS N.C5.220,

22

kablovi sa gumenim ili plastinim platom prema JUS N.C5.220 i JUS N.C5.250,
jednoilni kablovi sa plastinim platom JUS N.C5.220,
teki, radioniki savitljivi kablovi prema JUS N.C5.350.

Za pokretne i prenosne ureaje upotrebljavaju se:

- savitljivi kablovi sa plastinim ili ekvivalentnim gumenim platom JUS N.C5.502,
- radniki kablovi JUS N.C5.350.
Neiskoriena mesta za uvode u elektrine ureaje moraju da budu zatvorena epovima, koji
odgovaraju za primenjenu vrstu i stepen protiveksplozivne zatite.
U ureajima u zatiti "poveana sigurnost" ("poveana bezbednost") vodovi se spajaju spojnicama,
gnjeenjem, tvrdim lemljenjem, zavarivanjem ili spojevima osiguranim od poputanja. Meko
lemljenje je dozvoljeno samo ako su vodovi mehaniki meusobno uvreni. Izolacija spojeva mora
da bude u skladu sa standardom JUS N.C5.201.
Samo polaganje kablova mora da bude izvedeno bez mehanikih oteenja, zagrevanja, delovanja
agresivnih materija, para ili praina.

OSOBINE KABLOVA OTPORNIH NA POAR BEZ HALOGENIH

ELEMENATA
Kablovi otporni na poar klasifikovani su testovima IEC332-3.U osnovi materijala koji se koriste za
proizvodnju ovih kablova su polietilen, etilen propilen i drugi, sa puniocima kao to su:
alumagnezijumhidroksid, koji smei daje osobinu samogasivosti. Pri raspadu ovih punioca ne
pojavljuju se toksini, korozivni i agresivni proizvodi. Ovi kablovi u uslovima poara ne ire plamen,
ne prenose toplotu, a po prestanku plamena sami se gase.
Prema DIN 4102 izdrljivost kablova u poaru je 30, 60 ili 90 minuta. Zbog visokih temperatura koje
se javljaju u poaru, provodnici se izrauju iskljuivo od bakra. Izolaciona i elektrina funkcija se
postiu ugradnjom posebnih barijera, koje izraavaju temperaturu veu od 1200C.

Elektrini ureaji za eksplozivne atmosfere

Nepropaljivo kuite (neprodorni oklop)
"Exd"
Sekundarna zatita elektrinih ureaja za eksplozivne atmosfere "nepropaljivo kuite" (neprodorni
oklop) je veoma zastupljen nain primenjene zatite elektrinih ureaja. Delovi koji mogu da izazovu
paljenje eksplozivne smee se praktino zatvaraju u kuita koja ograniavaju efekte eksplozije i
spreavaju da se prenesu na okolnu eksplozivnu atmosferu. Naravno da je spreeno paljene smee
zagrevanjem kuita.
Sama konstrukcija kod ove vrste zatite je takva da dozvoljava ulazak eksplozivne atmosfere u samo
kuite, pretpostavlja mogunost njenog paljenja, ali, isto tako, eliminie mogunost da tako razvijena
energija, nastala unutranjom eksplozijom same eksplozivne smee, prilikom prolaska kroz zazore,
bude uzrok paljenja okolne eksplozivne atmosfere. To znai da je energija produkta sagorevanja koji
je "izaao" izvan kuita ureaja nedovoljna da izazove naredno paljenje.

POVEANA BEZBEDNOST
23

Ova vrsta sekundarne protiveksplozivne zatite je u primeni od 1969. godine (meunarodni standard,
Publikacija 79-7). Tada su definisani uslovi za bezbednu upotrebu ove vrste ureaja koji su se
odnosili na projektovanje, konstrukciju, ispitivanje i oznaavanje elektrinih ureaja i opreme u
zatiti "e".
Elektrini ureaji za primenu u eksplozivnoj atmosferi ispunjavaju posebne zahteve u vezi sa :
- stepenom IP zatite prema meunarodnom IP-kodu,
- ogranienjem zagrevanja ureaja u granicama propisanog vremena,
- ogranienje napona na 11 kV,
- otpornou na dinamika naprezanja.
Primena ove vrste protiveksplozivne zatite je mogua za elektrine ureaje koji u normalnom
pogonu:
- ne iskre,
- ne stvaraju elektrini luk,
- ne zagrevaju se iznad granine temperature.
Sam ureaj se nalazi u kuitu koje ga titi od ulaska praine i drugih neistoa, ali samo kuite nije
nosilac zatite.
Osnov zatite ini dobra i kvalitetna izolacija, otporna na proces starenja, kvalitetno izvedeni spojevi,
odgovarajui vazduni razmaci neizolovanih delova pod naponom i adekvatna mehanika zatita.
Zbog toga se za ovu vrstu zatite postavljaju sledei zahtevi za sve elektrine ureaje:
1. Stezaljke za prikljuak spoljnog voda moraju da imaju aktivnu povrinu koja odgovara
normalnoj struji ureaja. One su dobro uvrene, bez otrih ivica, sasvim pripremljene za
ostvarivanje vrste veze provodnika. Posebno se mora voditi rauna o njihovoj zatiti od
elektrine korozije kod primene aluminijumskih provodnika. Izvedene unutranje veze ne
smeju da budu izloene mehanikim naprezanjima. Spajanje provodnika se vri zavrtnjevima
osiguranim od poputanja lemljenjem, presovanjem, varenjem ili na neki drugi adekvatan
nain.
2. Vazduna rastojanja izmeu metalnih delova na razliitim potencijalima zavise od najvieg
primenjenog napona. Ona su razliita i za napon od 15 V iznose 1,6 mm, dok za napon od 11
kV iznosi 100 mm. Za spoljne veze minimalna vazduna rastojanja iznose 3 mm.
3. Izolacioni materijali koji se primenjuju u poveanoj bezbednosti ne smeju da budu
higroskopni, ali moraju da budu postojani na pogonskoj temperaturi. Najvie se koriste
keramiki materijali, materijali sa neorganskim punilom i materijali sa manje od 50% punila
organskog porekla.
Izolovani materijali, provodnici internog oienja i prikljuni kablovski provodnici se mogu zagrevati
samo do temperature koja je definisana kao maksimalna temperatura temperaturne klase.
Izolovani provodnici namotaja obavezno imaju dva sloja izolacije. Kod izolacionih materijala su
povrinske puzne struje kategorisane u tri grupe, prema komparativnom indeksu puzanja CTI, o emu
proizvoa ureaja mora da vodi rauna. vrsti izolacioni materijali sa mogunou promene
mehanikih karakteristika se mogu zagrevati najvie do temperature koja je, od maksimalne radne,
nia za 20 K ili 80C maksimalno.
4. S obzirom na mehaniku zatitu kuitem, elektrini ureaji moraju da budu izvedeni u
minimalnom stepenu zatite IP20 za elektromotorni pogon i u stepenu zatite IP54 za
prikljune i razvodne kutije.
Bitan uslov za primenu protiveksplozivne zatite "poveana bezbednost" je i samo ograniavanje
temperature. Ureaj ili pojedini njegov deo na najtoplijem mestu ne sme se zagrejati preko granine
temperature pojedine temperaturne klase definisane od T1 do T6. Dozvoljene temperature za pojedine
temperaturne klase, uz uslov temperature ambijenta od 40C, date su u tabeli 20.

24

Dozvoljena temperatura
<450C
300C 450C
200C 300C
135C 200C
100C 135C
85C 100C

Temperaturni razred
T1
T2
T3
T4
T5
T6

Nadtemperatura
450C
260C
260C
95C
60C
45C

Tabela 20. Dozvoljene vrednosti i nadtemperature za pojedine temperaturne klase

Kuita koja imaju neizolovane provodne delove ne mogu biti u stepenu mehanike zatite manjem
od IP 54, a za kuita sa izolovanim provodnim delovima ovaj stepen ne moe da bude manji od IP44.
Za specifine elektrine ureaje u poveanoj bezbednosti se propisuju i dopunski bezbednosni
zahtevi.

POSEBNI USLOVI PRIMENE UREAJA EExell

ELEKTROMOTORI
Motor u zatiti "poveana sigurnost" moe izdrati sve oekivane reime rada osim reima ukoenog
rotora. Takva situacija uzrokuje proticanje poetne struje pokretanja, koja je mnogostruko vea od
nazivne struje motora. Ni jedan motor ne moe izdrati takva naprezanja, izuzimajui sasvim male
motore. Situacije u kojima se motor dovede u stanje ukoenog rotora nije uzrok greke u konstrukciji,
nego je spoljni uzrok nastao van kontrole konstruktora, odnosno proizvoaa motora.

a)

b)
Dijagram5. Odreivanje vremena te

25

Za iskljuenje motora u sluaju ukoenog rotora odgovarna je zatita kojom se motor titi. Proizvoa
garantuje da motor optereen strujom ukoenog rotora I A iz poetnog stanja kada je zagrejan na svoju
nazivnu temperaturu, saglasno klasi izolacije svojih namotaja, i nakon toga doe u stanje ukoenog
rotora, recimo lomom maine koju pogoni, nee premaiti granice temperaturne klase za koju je
deklarisan. Ta granica iskazana je kroz vrednosti I A/IN i tE koje se nalaze na tablicama samo motora u
zatiti "poveana sigurnost". IA/IN predstavlja odnos struje pokretanja i nazivne struje motora I N. Taj
odnos zavisi od konstrukcije motora, a tipina vrednost je 6. Vreme t E je vreme za koje motor
zagrejan na nazivnu temperaturu, oznaenu sa Tn na dijagramu 5, doveden u stanje ukoenog rotora
dostie maksimalnu temperaturu svoje temperaturne klase (T m).
Vreme tE zavisi od odnosa IN IN, ali ono ne sme ni u kom sluaju biti manje od 5 sekundi (dijagram
5b).
Provera zatite od ukoenog rotora vri se nanoenjem take u dijagram struja-vreme zatitnog
ureaja. Ako se ova taka nalazi iznad krive iskljuenja ureaja, on kvalitetno titi motor od
ukoenog rotora (krive na dijagramu 6). Ukoliko se ova taka nalazi ispod krive delovanja strujno
zavisnog elementa, onda taj element ne zadovoljava u smislu zatite od ukoenog rotora.

Dijagram 6. Izgled karakteristike iskljuenja bimetala

Elektrini motori su graeni tako da unutar odreenog vremena t E ni u jednom pogonskom stanju
motora ne moe da doe do zagrevanja iznad dozvoljene temperature klase za koju je motor izgraen.
Dakle, posebnim uslovima se propisuju mere zatite, tako da elektrina zatita motora deluje pre nego
to bi moglo da doe do razvjijanja temperatura veih od onih za koje je odreeno vreme t E.
Pri tom se obraa panja na sledee sluajeve:
a) Motori nisu graeni za rad u uslovima tekog pokretanja (pogon tekog zaleta), kao ni za
isprekidani rad (intermitentni pogon). Ako nemamo drugog izbora, pa ih ipak moramo
upotrebiti, tada se oni od pregrevanja tite posebno za svaki sluaj i to:

26

za sluaj tekog zaleta primenjuje se dvostepena prekostrujna zatita, sa kombinacijom releja

za automatsku kontrolu broja obrtaja, vremena i struje zaleta,
- zagrevanje u intermitentnom pogonu kontrolie se trajnom sekundarnom zatitom, sa dve, tri
ili vie vremenskih konstanti, u zavisnosti od snage motora.
b) Ako se motor titi prekostrujnom zatitom (motorni zatitni prekida), zatita se sprovodi u
svim polovima, dok se strujno zavisni okidai i releji podeavaju na nazivnu struju motora.
Oni se biraju tako da je ostvarena termika zatita i u sluaju ukoenog rotora.
Namotaji vezani u trougao moraju se tititi tako da su okidai ili releji spojeni redno sa namotajem
pojedine faze.
Od ovog uslova se moe odustati samo ako se ispitivanjima dokae da je vreme iskljuenja okidaa t i
manje za iznos 0,876 IA/IN od dozvoljenog vremena tE.
Zatitni ureaji moraju obezbediti vremena iskljuenja sa tolerancijama od 20% u odnosu na
vrednosti date karakteristikama.
Motori se ne mogu ugraivati u prostore ispod nivoa tla.
Zatita motora od preoptereenja esto se ostvaruje upotrebom bimetalnih strujno zavisnih ureaja
bimetalnih releja. To su jednostavni i jeftini ureaji ija efikasnost, uz pravilan izbor, moe biti
prihvatljiva za trajni pogon motora, uz uslove pokretanja motora u kraem vremenu sa manjim
momentom pokretanja.
Meutim, bimetalni relej ima svoje nedostatke. On nije pogodan za teke zalete motora, kao ni za
pokretanje sa visokim stepenom intermitencije. Vei stepen kvaliteta pruaju termistori, odnosno
ugradni provodniki elementi koji direktno prate temperaturu namotaja. Oni se dele na NTC
(termistori sa negativnim temperaturnim koeficijentom) i PTC termistore. Kako direktno odravaju
temperaturu namotaja, imaju dobre zatitne osobine u velikom broju pogonskih situacija. Meutim,
za zatitu od ukoenog rotora, kao i za neke druge pogonske situacije, ugradni elementi, odnosno
njihova efikasnost, mora biti dokazana ispitivanjem. Moe se rei da je kod motora u "poveanoj
bezbednosti" koji se tite ugradnim elementima termistorima, potrebno koristiti bimetalni relej za
zatitu od ukoenog rotora.
U svakom pojedinanom sluaju struje pokretanja i nazivne struje, kao i vremena t E , moraju da budu
utvrene i posebno oznaene na ploici ureaja, kako bi se odabrala odgovarajua termika zatita.
Prema samom znaaju elektromotornog pogona, vri se izbor zatite.
U sluaju kada se eli vrlo efikasna zatita motora od preoptereenja, u namotaj statora se ugrauju
termike sonde za merenje temperature. Isto tako vri se kontrola temperature leajeva i sredstava za
podmazivanje.

27

temperatura leaja
sredstvo za podmazivanje
temperatura namotaja

Slika 103. Zatita kritinih delova elektrinog motora od nedozvoljenih temperatura

Slika 104. Termika zatita kombinovana

Slika 105. Termika zatita viebrzinskog

28

sa signalizacijom

motora sa dva odvojena namotaja

U motor se ugrauju dva odvojena sistema termistora sa odvojenim iskljuivakim elementima.

Koriste se u veoma osetljivim pogonima i najee se kombinuju s prinudnom ventilacijom.
U svaki namotaj se ugrauju po tri termistora. Svih est termistora vezuju se na red. Krajevi ovako
vezanih termistora prikljuuju se na iskljuivaki element.

SVETILJKE
Dozvoljava se upotreba svetiljki sa sledeim izvorom svetla:
- fluorescentna cev bez startera i dva podnoja, prema odredbama IEC61-1,
- sijalice sa uarenim vlaknom za optu upotrebu prema IEC64 i 432,
- sijalice za meanu svetlost,
- drugi svetlosni izvori koji nemaju viu temperaturu od granine temperature due od 10
sekundi posle razbijanja (lomljenja) staklenog balona. Sijalice koje sadre metalni natrijum
nisu dozvoljene.
Razmak izmeu fluoroscentnih cevi i prozirnog zatitnog dela ne moe biti manji od 5 mm, osim u
sluaju kada je upotrebljen zatitni deo u obliku cevi, kada ovaj razmak moe da se smanji na 3 mm.
Za druge izvore svetlosti i ovaj razmak se odreuje u funkciji snage izvora (tabela 21). Grla za
svetiljke mogu biti izraena od metalnih i nemetalnih materijala. Temperatura u svetiljci ne sme biti
via od dozvoljene, definisane standardom JUS N.S8.011, a temperatura na ivici sijalinog poloaja i
lemljenog mesta na podnoju ne sme nikad da pree vrednost od 195C.

Snaga izvora
W
<60
60 100
100 200
200 500
>500

Razmak
(mm)
3
5
10
20
30

Tabela 21. Minimalni razmaci zatitnog dela od izvora svetlosti

AKUMULATORI I AKUMULATORSKE BATERIJE

Baterije akumulatora koje mogu da se primenjuju u ovoj vrsti protiveksplozivne zatite mogu da
budu:
- olovne,
- nikl-gvoe,
- nikl-kadmijum.
Dodatni zahtevi se primenjuju za kapacitete ovih ureaja vee od 25 Ah i vremena pranjenja od 5
asova. Kuita baterija moraju da budu izraena od elika. Puzne staze izmeu polova susednih
elija i izmeu tih polova i kuita baterije moraju da budu najmanje 35 mm. Ako je nazivni napon
izmeu susednih elija baterije vei od 24 V, puzne staze se poveavaju najmanje 1 mm za svakih 2V
vie od napona 24 V. IEC529 propisuje stepen mehanike zatite kuita od IP23.

29

Kao materijal za izradu puznih staza koristi se tvrda guma ili odgovarajui izolacioni materijal
otporan na stvaranje povrinskih provodnih staza.
Polaritet baterije i prikljuka mora da bude oznaen tako da se garantuje trajnost oznake. Elektrini
ureaj prikljuen na bateriju mora da zadovolji posebne uslove standarda IEC79-0. U svakoj eliji
mora da je obezbeen dovoljan prostor za ekspanziju elektrolita u toku punjenja baterije. Izolacioni
otpor napunjenih baterija mora, u odnosu na kuite baterije, da iznosi najmanje 1 M, dok baterije u
eksploataciji moraju da imaju otpor izolacije najmanje 50 M nazivnog napona, ali ne manje od
1000.

SVOJSTVENA BEZBEDNOST - "Exi"

("samosigurnost")
Ureaji sa sopstvenom bezbednou su oni kod kojih je protieksplozivna zatita bazirana na
ogranienju energije uzronika paljenja, to znai da ni iskra, ni termiki efekat, ne mogu da nastanu
u normalnom radu ili prilikom kvara, ne mogu da budu uzronici paljenja eksplozivne atmosfere, jer
je energija kola manja od minimalno potrebne energije za paljenje okruujue eksplozivne smee.
Pri tome se podrazumeva da sam elektrini ureaj ini skup komponenti, elektrinih kola ili delova
elektrinih kola smetenih u jedno kuite.
Pridrueni, odnosno pridodati elektrini ureaji su oni kod kojih ima i kola sa svojstvenom
bezbednou i kola koja to nisu. Pridrueni ureaj moe da bude:
- elektrini ureaj koji ima alternativni tip zatite za korienje u eksplozivnoj atmosferi,
- elektrini ureaj koji nije PEx zatien i koji, prema tome, ne sme da se koristi u opasnom
prostoru, kao na primer pisa temperatue koji nije u eksplozivnoj atmosferi, ali je spojen sa
mernim pretvaraem termoparom kod koga je ulazno kolo sa svojstvenom bezbednou.

Za ocenu stepena svojstvene bezbednosti, odnosno same verovatnoe da i u sluaju nastalih kvarova
u strujnom kolu ne doe do paljenja eksplozivne atmosfere, uveden je faktor sigurnosti, koji je
definisao dve kategorije bezbednosnih kola.
To su ureaji i sistemi kategorije "ia" i ureaji i sistemi kategorije "ib".
Ureaji kategorije "ia" sadre kola sa svojstvenom bezbednou koja nisu u stanju da izazovu paljenje
eksplozivne atmosfere i njima je dozvoljena primena i upotreba u zoni opasnosti "0".
Ureaji i sistemi kategorije "ib" su oni koji sadre kola sa svojstvenom bezbednou koja nisu u
stanju da izazovu paljenje eksplozivne atmosfere, ali sa stepenom bezbednosti koji se dozvoljava za
rad u zoni opasnosti "1" i koji priblino odgovara ostalim vrstama PEx za zonu "1".
Sa verovatnoom paljenja od 10-3 faktor k za kategoriju "ia" je:
- k = 1,5 bez greke ili sa jednom grekom,
- k = 1,11 sa dve greke, ali sa ogranienjem da otvoreni kontakt za prekidanje ili spajanje u
kolu nije dozvoljen.

POVEAN PRITISAK "EXP"

(nadpritisak)
Zatita poveanim pritiskom je zatita elektrinog ureaja pomou zatitnog gasa, koji se dri na
pritisku veem od pritiska okolne atmosfere. Zatitni gas predstavlja sredstvo za odravanje
poveanog pritiska ili za razblaivanje zapaljivih i eksplozivnih gasova i para u meri da njihova

30

koncentracija bude znatno nia od donje granice eksplozivnosti. To moe biti bilo koji inertni gas ili
ist vazduh. Kod sprovoenja ove vrste protiveksplozivne zatite elektrinih ureaja za rad u
eksplozivnoj atmosferi, kuite ureaja, spojni cevovodi za dovod gasa i delovi, moraju da budu tako
izvedeni da izdre ispitni pritisak od 2 mbar, tj. da izdre ispitni pritisak koji je 1,5 vrednosti pritiska
koji moe da nastane u samom kuitu ureaja.
Na taj nain se spreava prodor eksplozivne atmosfere u elektrini ureaj normalne industrijske
izrade. Zatitni gas moe da izlazi u okolnu atmosferu kroz otvore ili mesta koja su slabo zaptivena,
ali i dalje se ne dozvoljava ulazak eksplozivne atmosfere u tieni prostor kuita.
Kuite ureaja se izvodi na takav nain da je onemogueno nastajanje iskri ili uarenih estica.
Stepen mehanike zatite ovakvih ureaja ne moe da bude manji od IP40. Samo kuite se izvodi od
nezapaljivog materijala, otpornog na zatitni gas koji ne sme da bude zapaljiv. Maksimalna
temperatura ulaznog zatitnog gasa ograniena je na 40C.
Ako postoji mogunost pojave nadpritiska koji moe da prouzrokuje nedozvoljene deformacije
kuita, cevovoda i spojnih mesta, tada se na kuite samog ureaja obavezno ugrauju odgovarajui
bezbednosni ureaji.
Svi delovi elektrinog ureaja u kuitu koji ostaju pod naponom posle prestanka dovoda zatitnog
gasa moraju da budu izvedeni u nekom od oblika protiveksplozivne zatite elektrinih ureaja za rad
u eksplozivnoj atmosferi, izuzimajui nain zatite poveanim pritiskom "p".
ematski prikaz ureaja u zatiti nadpritiskom "p" prikazan je na slici 106.
Na svim mestima unutranjih zidova kuita i cevovoda, na kojima moe da doe do gubitka
zatitnog gasa, mora da se odri poveani unutranji pritisak od 0,5 mbar.
Ovakvim nainom zatite moe se tititi pojedinaan ureaj, grupa ureaja kao, na primer, na
komandnom pultu ili pak sama prostorija u procesnoj industriji (primer: voenje postupka ekstrakcije
ulja primenom heksana). Pri tome se naroita panja mora obratiti na mesto uzimanja zatitnog gasa,
ako je to vazduh (mora se uzeti izvan granica opasnog prostora).

31

1. Ventilator
2. Kuite sa poveanim
pritiskom
3. Zatitni ureaj
4. Kontrolnik poveanog
pritiska
5. Uklopni ureaj
6. Vremenski relej

Slika 106. Elektrini ureaj za eksplozivnu atmosferu povean pritisak "p"

Na slici 107 prikazan je moderan razvodni orman sa komandnim prekidaima za vie upravljakih
kola u stepenu zatite kuita NADPRITISAK.
Osnovni tehniki podaci za ovakve ureaje tipa H + R su:
- prikljuni napon do 1140 V
- frekvencija 50/60 Hz
- maksimalna struja 1000 A
- prikljuni vodovi max. 4h185mm2
- maksimalna struja kratkog spoja na mestu ugradnje 25 kAef
- zapremina kuita 2,8 m3
- minimalna koliina vazduha za izmenu 14 m3
- vreme potrebno za izmenu 5 9 minuta (vreme predventilacije kuita)
- potreban nadpritisak u radu 15 mbar
- minimalno dozvoljeni nadpritisak kuita 2 mbar
- ispitni pritisak kuita 180 mbar. Sa nadpritiskom, ostvareni stepen zatite po IP kodu je
IP54, bez nadpritiska IP44.

32

Slika 107. Kuite ureaja u nadpritisku

ELEKTRINI UREAJI KOJI NE SADRE IZVORE OPASNOSTI

Kod ureaja ili prostorija koje ne sadre izvore isputanja zapaljivih tenosti i gasova primenjuju se
sledei postupci:
- obezbeenje poveanog pritiska zatitnog gasa,
- obezbeenje poveanog pritiska zatitnog gasa, uz trajno produvavanje zatitnim gasom,
- obezbeenje poveanog pritiska zatitnog gasa, uz lokalnu cirkulaciju u cilju odvoenja
toplotnih gubitaka.
Pomou zatitnih mera se obezbeuje mogunost da se elektrini ureaj stavi pod napon tek posle
petostrukog produvavanja slobodne zapremine kuita, ukljuujui i dovodne i odvodne kanale,
mereno na izlalazu odvodnog kanala. Gubitkom poveanog pritiska iz bilo kog razloga, gubi se i ovaj
nain protiveksplozivne zatite ureaja, pa se tieni ureaj, odmah posle poslednjeg signala od
kontrolnog ureaja, iskljuuje sa niskonaponske mree.
Ako za vie kuita postoji jedan zajedniki izvor zatitnog gasa, bezbednosne mere su zajednike, uz
uslov da iskljuenje sa mree sledi za najnepovoljniji sluaj koji moe da se desi na bilo kom iz grupe
zajedniki tienih ureaja.

INKAPSULACIJA - "EXM"
U ovom tipu zatite elektrinih ureaja za rad u eksplozivnoj atmosferi, delovi samog ureaja i
njegove komponente, koji bi mogli da zapale eksplozivnu atmosferu varnienjem, ili zagrevanjem
povrina, su obloeni kompaundom (elastomerom), tako da ne moe da doe do paljenja eksplozivne
atmosfere. Termoaktivni, termoplastini, elastomerni materijali sa puniocoma ili bez njih, sa
aditivima ili bez njih, dakle, smatraju se kompaundima. Kompaundi su i materijali epoksidnih smola.
Ovaj tip zatite se primenjuje samo na elektrine ureaje bez pokretnih elemenata, ali ako ih i ima, ti
delovi ne mogu da budu u direktnom dodiru, tj. kontaktu sa samim kompaundom.
U sluaju kvara, kod ovih ureaja nije predviena popravka, ve praktino potpuna zamena
originalnim delom. Samo zalivanje kompaundne mase se vri preko specijalnih alata kalupa koji se
posle uvrivanja mase uklanjaju. Izuzetno, zalivanje moe da se izvri i sa samim kalupom, koji
ostaje u sklopu samog ureaja.
Za sam kompaund su od posebnog znaaja sledei podaci:
- vreme zauzimanja konanog oblika, tj. vreme uvrivanja,
- opseg radne temperature (najee se kree od 0 - 60C),

33

sposobnost apsorpcije (% poveanja teine na 25C posle isteka 10 dana i na 100C u trajanju
od 1 sat),
vrstina na izvlaenje, pritisak, udar, savijanje itd.,
modul elastinosti,
otpornost na vibracije,
dielektrine karakteristike i specifina otpornost,
probojna vrstoa (kV/cm), itd.

U postupku atestiranja ovih ureaja, posebno se mora dokazati da:

1. Debljine kompaunda, izmeu inkapsuliranih komponenti i prema spoljanjim povrinama,
odgovaraju konstrukcionim zahtevima.
2. Inkasulirani ureaji mogu da izdre struje kratkog spoja od 4 kA, ako se napajaju iz spoljanjih
izvora.
3. Kompaund ne sadri upljine.
4. Uvod elektrinog kabla u kompaund obezbeuje spreavanje prodora eksplozivne atmosfere u
inkapsulirani elektrini ureaj (visok nivo zapaljivosti).
5. Tip zatite mora da bude sauvan i za sluaj unutranjeg kvara ili dozvoljenog preoptereenja
samog ureaja.
6. Nema prekoraenja ni jednoznane maksimalne temperature u normalnom pogonu na spoljanjoj
strani ureaja, itd.
Pod komponentama ureaja se podrazumevaju otpornici, kondenzatori, releji, transformatori,
namotaji motora.
Pod specifinim ureajima u ovoj vrsti zatite se podrazumevaju baterije i elije akumulatora i
osigurai zatvorenog tipa.
Akumulatori i baterije mogu se inkapsulirati samo pod uslovom da u normalnom radu ne oslobaaju
gasove, ne isputaju elektrolit i u radnom ciklusu ne stvaraju nedozvoljeni rast temperature (radni
ciklus-punjeje i pranjenje).
Osigurai zatvorenog tipa su stakleni ili keramiki, a temperatura koja se razvija kod njihovog
pregorevanja ne sme da pree radnu temperaturu samog kompaunda.
Izuzetno, dozvoljena via temperatura, pod uslovom da ne utie na sam tip zatite "m" stvaranjem
pukotina ili ispupenja nalivene kompaundne mase, odnosno njenim razaranjem, ime se "gubi" i sam
stepen zatite samog elektrinog ureaja.
Inkapsulacija mora da se izvede bez upljina. Dozvoljeno je inkapsuliranje komponenti (tranzistora,
releja i dr.), ako je svaka od njih konstruisana sa unutranjim praznim prostorom zapremine 100 cm 3.
Debljina sloja kompaunda, izmeu slobodne povrine kompaunda i inkapsuliranih komponenti, mora
da iznosi minimum 3 mm, (sl. 108). Ako je zalivanje kompaunda izvreno zajedno sa kapsulom, ne
zahteva se minimalna debljina sloja zatitnog kuita i bilo koje komponente, ako kuite ima
debljinu od 1mm.

Slika 108. Izgled kompaunda

34

Na inkapsuliranim elektrinim ureajima se sprovodi vizuelna kontrola, provera elektrinih veliina i

ispitivanje dielektrine vrstoe.
Svi delovi elektrinog inkapsuliranog ureaja, i sam ureaj, moraju da budu obeleeni prema IEC790 standardu, da imaju oznaku tipa zatite "m" , podatke o ulazno-izlaznim veliinama (napon, struja i
sl.), podatke o spoljanjem osigurau, ako postoji, i dozvoljenu struju kratkog spoja ako je razliita od
4 kA.

ELEKTRINI UREAJI "Exn"

Elektrini ureaji, zatieni na ovaj nain za rad u eksplozivnoj gasovitoj atmosferi u normalnom
pogonu, ne mogu da budu uzronici paljenja okolne atmosfere.
Pri tom nije verovatno da e doi do kvara koji bi mogao da prouzrokuje paljenje. Elektrini ureaj sa
vrstom zatite "n" je u normalnom radu kada, sa elektrinim parametrima i mehanikim
karakteristikama, odgovara proizvoakoj dokumentaciji i koristi se unutar granica koje su propisane
od strane proizvoaa.
Ureaj u eksploataciji, naravno, ne sme da prouzrokuje luk ili varnicu, ili da razvije maksimalnu
temperaturu povrine iznad vrednosti odgovarajue temperaturne klasifikacije ureaja.
Maksimalna temperatura povrine elektrinog ureaja mora da bude manja od najnie temperature
paljenja eksplozivne gasovite atmosfere za koju je ureaj konstruisan.
Izuzetno, za komponente PEx ija ukupna povrina nije vea od 10 cm 2, kao to su tranzistori,
otpornici i sl. upotrebljeni u energetski ogranienim strujnim kolima male snage, maksimalna
temperatura povrine moe da pree temperaturu oznaene temperaturne klase, ako ne postoji
direktna opasnost paljenja ovim komponentama, uz faktor sigurnosti koji se utvruje ispitivanjem
samog ureaja u eksperimentalnoj smei gasa. Ureaji moraju da budu u grupi II, i to za IIA, IIB ili
IIC grupu. Upotrebljavaju se za temperature ambijenata -20C do +40C.
Na svakom ureaju mora da postoji oznaka koja sadri: naziv proizvoaa, oznaku tipa i oznaku vrste
protiveksplozivne zatite:
ExnA za ureaje koji ne varnie,
ExnC za ureaje koji varnie i kojima su kontakti zatieni na adekvatan nain, ali ne kuitem sa
"ogranienim disanjem",
ExnR za kuite sa ogranienim disanjem.
Na ureajima mora da postoji i:
- oznaka grupe II, i to za IIA, IIB ili IIC,
- oznaka temperaturne klase ili maksimalne temperature povrine (na primer: T 1 ili 350C),
- oznaka X ako postoji poseban uslov za montau i korienje samog ureaja.

IZBOR ELEKTRINIH UREAJA ZA RAZLIITE ZONE OPASNOSTI

Kod izbora elektrinog ureaja neophodno je utvrditi klasifikaciju mesta na kome se ureaj postavlja
u zoni opasnosti, kao i karakteristike zapaljivog gasa i to eksplozivnu grupu i temperaturnu klasu. Ne
treba napominjati da se ureaji stroije eksplozivne grupe mogu koristiti za manje stroge. Ovo se
naravno odnosi i na temperaturne klase. Na primer, ureaj izraen za eksplozivnu grupu C upotrebljiv
je za sve eksplozivne grupe, ali onaj za grupu B samo za grupu A i B. Ili, na primer ureaj
temperaturne klase T3 primenjiv je za klase T1, T2, T3.
U odnosu na zone opasnosti dozvoljene su sledee izrade elektrinih ureaja.

Zona opasnosti 0
35

U zoni 0 potrebno je izbegavati korienje elektrinih ureaja. Ako je to neizbeno, mogu se koristiti
sledee vrste zatite:
- Exia samosigurni ureaji kategorije "ia"
- Ureaji u posebnoj vrsti zatite sa dvostrukom zatitom u seriji,i to:
Exd i Exd od kojih spoljanji neprodorni oklop ne
Exe i Exd sme imati ravne raspore (zazore),
Exp i Exd od kojih Exp mora biti sa automatskim
Exe i Exd iskljuenjem u sluaju greke
Exd i Exd
- Neiskrei ureaji u kuitu "nepropaljivo kuite" sa vijanim rasporom.

Zona opasnosti 1
U ovoj zoni dozvoljena je upotreba sledeih vrsta zatite:
- ureaji za zonu 0,
- ureaji u zatiti "nepropaljivo kuite" Exd,
- ureaji u zatiti "svojstvena bezbednost" Exia i Exib,
- punjenje vrstim materijalima Exm,
- ureaji u zatiti uranjanja u tenost Exo,
- ureaji u zatiti nadpritisak Exp,
- ureaji u zatiti "punjenje peskom" Exq,
- ureaji u specijalnoj vrsti zatite Exs.

Zona opasnosti 2
Za ovu zonu koriste se:
- ureaji namenjeni za zonu 1,
- ureaji u zatiti Exp "nadpritisak" sa signalom upozorenja u sluaju pada nadpritiska ispod
minimalne propisane vrednosti,
- ureaji u zatiti Exn namenjeni za zonu 2 opasnosti,
- ureaji u normalnoj industrijskoj izradi koji u normalnom radu ne iskre, ne varnie i ne
zagrevaju se da bi mogli postati uzronik paljenja.

Zona 11, 12 zapaljive praine

U zoni 11 i 12 upotrebljavaju se ureaji posebno konstruisani za ovu namenu koji:
- imaju najveu temperaturu horizontalnih i/ili povrina nagnutih prema horizontali za najmanje 60,
za 75C niu od temperature tinjanja zapaljive praine,
- kada praine nisu podlone tinjanju, temperatura povrine elektrinog ureaja moe iznositi najvie
2/3 temperature paljenja uskovitlane praine,
- ovo ograniavanje odnosi se na temperature vertikalnih povrina i onih koje su nagnute za vie od
60C prema horizontali.
Osim toga, u zoni 11 mogu se primenjivati ureaji sa potpunom mehanikom zatitom od praine i
mlaza vode IP65 za provodljive praine, odnosno sa zatitom od praine i prskanja vodom IP64 za
nerpopaljive praine (JUS N.S8.090). U zoni 12 mogu se koristiti ureaji sa zatitom od praine i
prskanja vodom IP 54 neiskree ureaje, odnosno IP 65 za iskree ureaje kod provodljivih praina.
Kod neprovodljivih praina u zoni 12 dozvoljena je upotreba ureaja u zatiti IP54 za sve tipove
ureaja.
Kada se radi o prainama eksploziva i tu postoje sledea ogranienja u primeni elektrinih ureaja
namenjenih za rad u takvim atmosferama:

36

mora se spreiti svako prodiranje praine eksploziva u kuite elektrinog ureaja kod kojih
postoji mogunost stvaranja iskre, ili nedozvoljene temperature kuita ureaja,
temperatura delova ureaja do kojih moe da dopre praina eksploziva moe da iznosi najvie
2/3 od temperature paljenja, odnosno temperature razlaganja eksploziva,
sam ureaj mora da bude takve konstrukcije da je potpuno spreeno stvaranje elektrostatikih
naboja, mehanike iskre ili zagrevanja kuita ureaja trenjem.

Dakle u zonama opasnog prostora dozvoljava se primena sledeih ureaja:

Zona opasnosti EO
-

Ex(d)II najmanje za grupu gasova B i mehaniki stepen zatite IP54,

Ex(p)II, IP54,
Ex(e)II, BT,
Ex(m)IIT,
IP65, uz sve prikljuke osigurane od poputanja.

Izriito je zabranjeno koristiti:

- utikake naprave i razvodnike, - svetiljke bez podataka o ispitivanju u skladu sa takom
22.3.1 i 22.3.2 JUS N.S8.011.

Zona opasnosti E1
-

mogu se koristiti svi ureaji za zonu EO,

Ex(ib)IIBT uz stepen mehanike zatite IP44,
Minimalno IP54, uz sve prikljuke osigurane od poputanja.

Izrazito je zabranjeno korienje glavnih razvodnih energetskih ormara, postrojenja i razvodita za

napone iznad 1000 V.

Zona opasnosti E2
Mogu se koristiti svi ureaji dozvoljeni za zone E0 i E1, - minimalno IP44, uz sve prikljuke
osigurane od poputanja.
Izrazito je zabranjeno korienje glavnih razvodnih energetskih ormara, postrojenja i razvodita za
napone iznad 1000 V.
Elektrini ureaji se mogu upotrebljavati na odreenim mestima u zonama opasnosti samo u
granicama svojih nominalnih vrednosti (nominalne snage, napona, struje, frekvencije, vrste pogona,
eksplozivne grupe, temperaturne klase).
Samo pravilno odabran i korien elektrini ureaj za eksplozivne atmosfere nee izazvati paljenje
eksplozivne smee, tj. eksploziju i poar, opasnost za ljude i imovinu.
Nazivni podaci sa tablica motora su za trajni pogon (pogon S-1 po IEC34-1), za temperaturu okoline
40C i nadmorsku visinu do 1000 metara. Korienje ureaja na veim nadmorskim visinama, za koje
nisu konstruisani, ili u uslovima ambijenta preko 40C, ima za posledicu smanjenje aktivne snage,
kako je to prikazano na dijagramima 7 i 8.
Radi obezbeenja normalnog rada u opasnom prostoru, osim izbora samih ureaja, potrebna panja
mora se poklanjati i zatiti od:
- preoptereenja,
- kratkog spoja,
- podnapona prenapona,
- statikog elektriciteta,
- atmosferskog pranjenja,
- od dodira delova pod naponom.

37

Dijagram 7. Smanjenje snage zbog

upotrebe na veoj nadmorskoj visini

Dijagram 8. Smanjenje snage zbog

temperature ambijenta

OPASNOST OD STATIKOG ELEKTRICITETA U EKSPLOZIVNO

UGROENIM PROSTORIMA
Visoka pouzdanost zatite od opasnih pojava statikog elektriciteta obezbeuje se kad se u fazi
projektovanja i probnog rada novih tehnolokih linija razmotre mogunosti svih vidova
elektrostatikog pranjenja.
Ova pranjenja mogu da nastanu u gasovima, vrstim i tenim dielektricima i na granicama
razdvajanja faza. Uslovi za pranjenje nastaju zahvaljujui naelektrisanju i nagomilavanju statikog
elektriciteta na dielektrinim povrinama, pri njihovom kretanju.
Postojanje ovakvog naelektrisanja u tehnolokim procesima moe da ima za posledicu:
- izazivanje poara i eksplozije,
- ometanje proizvodnih operacija,
- remeenje psihofizikog stanja zaposlenih radnika.
Dakle, evidentna je injenica da se elektrostatiko naelektrisanje javlja kao "elektricitet trenja", kao
"Leonardov efekat" (elektrostatikog naelektrisanja kod rasprivanja tenosti u kapljice, maglu), kao
elektricitet influencije. Elektrini dvostruki sloj se javlja i kod materijala kod koga se jedna povrina
granii sa vakuumom.
Opasnost od statikog elektriciteta nastaje kad se na jednom mestu sakupi toliko naelektrisanje, da se
preko varnice prazni i da u granicama eksplozivnosti moe da upali eksplozivne smee gasova, pare i
praine ili eksplozivne materijale.
Pranjenje varnicom nastaje izmeu provodnika, ali moe da natane i izmeu neprovodnika i
provodnika koji imaju visoko elektrostatiko punjenje.
U nehomogenom polju moe da nastane tinjajue pranjenje, pre nego to nastane uslov za pranjenje
preko varnice.
Pranjenje tinjanjem se, uglavnom, javlja kod cevovoda, zavrtanja, alata itd. Tinjajua pranjenja sa
iljaka iji je poluprenik manji od 2 mm uglavnom ne izazivaju paljenja.
Da bi se utvrdilo da li neko vrsto telo ili tenost ima dovoljnu provodljivost, da se kod njega ne bi
pojavila opasna elektrostatika punjenja, izmeri se specifina provodnost.

38

Tako, ako je specifina provodnost neke tenosti jednaka ili vea od 10 10

sm
, verovatnoa je da
mm 2

nee nastupiti opasnost od statikog elektriciteta.

POSEBNE MERE ZATITE

Skupljanje statikog elektriciteta u proizvodnim pogonima spreava se:
1. uzemljenjem,
2. odravanjem odgovarajueg procenta relativne vlanosti u vazduhu,
3. jonizacijom vazduha,
4. antistatikom preparacijom,
5. poveanjem provodljivosti loe provodljivih materijala,
6. odvoenjem naelektrisanja influencom.
Naravno da nije iskljuena kombinacija navedenih mera. Za odvoenje sakupljenog naelektrisanja
naelno je dovoljno da ukupni otpor od mesta uzemljenja do uzemljivaa bude manji od 10 6 . U
praksi se tei da taj otpor ima red veliine ispod 20 .
Granina vrednost uzemljenja se, inae, lako odreuje iz izraza za vremensku konstantu punjenja
odnosno pranjenja jednog kondenzatora, koji glasi: t = R C. Tako bi maksimalne vrednosti
otpornosti uzemljenja iznosile, za t = 1ms i t = 0,1s: (tabela 22).
Kapacitet C (pF)
Otpornost R ()
Otpornost R1 ()

10
108
1010

100
107
108

za t = 1ms
za t = 0,1ms

Tabela 22. Vrednost otpora uzemljenja

Objanjenje ove pojave da je dovoljna ovoliko visoka otpornost je u injenici da su struje punjenja
vrlo male i da se kreu u granicama ispod 1 mA.
Pokretni delovi postrojenja, preko bakarnih, bronzanih ili ugljenih etkica, prikljuuju se na sistem
uzemljenja. etkice moraju da budu vertikalno i fiksno postavljenje na rotirajuu osovinu, sa
pritiskom na povrini od 0,1 do 0,2 kP/cm2. Obrtni delovi izmeu leita i osovine kod malog zazora i
odgovarajueg maziva, mogu da ispune uslove u pogledu otpornosti uzemljenja.
Poseban problem predstavljaju remenici i prenos ostvaren njihovim korienjem. Materijal za izradu
kaieva mora da ima dobru povrinsku provodljivost elektrostatikog naelektrisanja. Lako je utvrditi
graninu vrednost naelektrisanja kaia koji kree preko provodljivog toka osovine, kad je njegovo
kretanje do brzine od 30 m/s. Kod veih brzina obrtanja, merenja je teko realizovati. Zbog toga se
proverava uslov

R B 10 7 rcm
gde je R otpor pogonskog kaia, a B irina kaia ili dvostruka irina klinaste remenice, pri uslovima
pogonske realativne vlanosti od 50%.

39

Struktura smee sa vazduhom

metan
propan
etan
butan
heksan
heptan
cikloheksan
benzol
dietiletar
ciklopropan
etilenoksid
acetilen
vodonik
ugljendisulfid
fenolna smola
ugljena praina
oksibenzoldehid
magnezijum
sumpor
polietilen
primarni eksplozivi
acetat celuloze
polistiren
metil-metakrilat
pamuna praina
aluminijum
skrob

Minimalna energija u mJ
0,28
0,26
0,25
0,25
0,24
0.24
0,22
0,20
0,19
0,17
0,6
0,019
0,019
0,009
10,00
40,00
15,00
20,00
150,00
80,00
0,05 do 10,00
15,00
120,00
15,00
25,00
20,00
40,00

Tabela 23. Minimalna energija elektrine iskre za paljenje eksplozivne smee

Da doe do izazivanja poara i eksplozije, dakle paljenja eksplozivne smee gasova i para sa
vazduhom, potrebno je:
- postojanje eksplozivne smee (eksplozivne atmosfere),
- da osloboena energija u obliku iskre ili drugih oblika pranjenja, bude vea od minimalne
energije paljenja za odreeni gas ili paru tenosti,
- da sakupljeno elektrostatiko naelektrisanje bude dovoljno da izazove jedan od oblika
pranjenja.
Ako se ima u vidu injenica da je energija paljenja stehiometrijske smee acetilena 0,0019 mJ, etilena
0,007 mJ, uz normalne atmosferske uslove, onda je sasvim jasno da su veoma male energije u zonama
opasnosti dovoljne da izazovu neeljenu posledicu (tabela 23).

OPTI ZAHTEVI ZA ODVOENJE STATIKOG NAELEKTRISANJA

PREMA KATEGORIJI ZONA OPASNOSTI
U zavisnosti od karaktera zone opasnosti, mere zatite od statikog naelektrisanja moraju se sprovesti
na sledei nain:
- U zoni nula "0" pojava ne sme da nastane ni u jednom sluaju,
- U zoni jedan "1" pojava se ne sme dogoditi ni u toku tehnolokog procesa, niti za sluaj greke,
- U zoni dva "2" mere zatite i eliminacije (odvoenja) se sprovode ako je opasnost od statikog
naelektrisanja stalno prisutna.

40

STATIKI ELEKTRICITET TENOSTI I GASOVA

Tenosti mogu postati elektrostatiki naelektrisane proticanjem kroz cevovode i sudove, udaranjem o
prepreku ili meanjem. Filtriranje je, takoe, nain stvaranja velike koliine naelektrisanja. Neke vrste
gline i mikrofiltera poveavaju statiki elektricitet 10 200 puta.
Tipina gustina naelektrisanja kod tenosti koja naputa filter moe da bude u granicama od 10 C/m 3
do 5000 C/m3.
Stvaranje koliine naelektrisanja na finim filterima zavisi od brzine protoka, provodljivosti tenosti,
tipa jona i vrste materijala od kojeg je filter napravljen.

FAKTORI KOJI UTIU NA FORMIRANJE STATIKOG

ELEKTRICITETA
a) Provodljivost
Za praktinu primenu, provodljivost tenosti se izraava u simensima po metru (1S/m = 1om m -1).
Kako je otpornost reciprona vrednost od provodljivosti, to tenost sa provodljivosti od 0,1 pS/m ima
otpornost od:
1
1013 M
0,1 10 12

Pri transportu velikih koliina tenosti, za razliku od rasprivanja, naboj statikog elektriciteta zavisi
od provodljivosti, ali se ne moe predvideti u svakom pojedinanom sluaju.
Kod provodljivih tenosti, naelektrisanje se vrlo brzo rekombinuje, tako da akumulirana koliina
postaje beznaajna.
Dakle, naelektrisanje uglavnom ima znaaja kod neprovodljivih tenosti. Tenosti sa provodljivou
manjom od 10 pS/m, posebno su sklone akumulaciji statikog naelektrisanja.
U teoriji postoji donja granica provodljivosti ispod koje je stvaranje statikog elektriciteta
zanemarljivo, ali u praksi je, s druge strane, nemogue bazirati pouzdanost na odravanju
provodljivosti ispod tog nivoa.
Osnovno pravilo koje vai za rafinisane zapaljive tenosti je da imaju izuzetnu sklonost ka
akumulaciji statikog elektriciteta, sem ako su zatiene na neki drugi nain. Publikovane vrednosti
za provodljivost tenosti su veoma razliite i u prvom redu zavisie od istoe tenosti. Tako se npr. u
razliitim izvorima mogu nai vrednosti za metilalkohol od 44 do 2000 odnosno 700 S/m.
b) Primese
Kontaminanti
sa velikom molekulskom masom, normalo poveavaju gomilanje statikog
elektriciteta, bez znaajnog poveanja provodljivosti. Ovo se posebno odnosi na materije koje se
rastvaraju kao koloidi, tj. guma i bitumen.
Prisustvo vode u istim i nerafinisanim proizvodima e uveati postojei statiki elektricitet
proizvoda. Slina pojava je prisutna u kontaktu dve tenosti koje se ne meaju.
Porast statikog elektriciteta je rezultat:
1. dodatnog stvaranja za vreme transporta, protoka kroz cevovode i mlaznice, kao i za vreme
propelerskog meanja;
2. stvaranja naelektrisanja za vreme taloenja vode u rezervoarima. Ovaj proces se moe
nastaviti i nakon punjenja rezervoara.

41

c) Brzina i tip transporta

Sa konstantnom brzinom protoka, statiki elektricitet raste sa prenikom cevovoda, mada pri
konstantnom preseku cevovoda raste sa porastom brzine. Naelektrisanje, takoe, raste sa neravninama
zidova i cevi i moguim preprekama koje prouzrokuju turbulentno kretanje.
d) Sklonosti ka akumuliranju statikog elektriciteta kod nekih tenosti
Provodljivost nekih tenosti moe se upotrebiti kao indikacija sklonosti za stvaranje statikog
elektriciteta.
Meutim, ustanovljeno je da se velike koliine statikog elektriciteta stvaraju i kod etra i
ugljendisulfida, ali znatno manje nego kod nekih homologa benzena, petroleuma, kerozina i drugih
ugljovodonika, hlorovanih ugljovodonika, estara, ketona i alkohola. Stvaranje statikog elektriciteta
kod viih alkohola je zanemarljivo.
e) Velike brzine protoka
Generalno govorei, brzina protoka tenosti moe se smanjiti redukcijom brzine pumpanja ili
poveanjem prenika cevovoda.
Naelektrisanje kod provodljivih tenosti e biti ogranieno na bezbednom nivou ukoliko su brzina
(m/s) i prenik cevovoda (m) takvi da izraz v2d ne prelazi 0,64 m3/s2.
Vee brzine protoka od naznaenih u tabeli su zadovoljavajue samo u izvesnim sluajevima i mogu
se koristiti tamo gde je dugogodinje iskustvo pokazalo da je to bezbedno. Posebno vee brzine,
potvrene standardom u Institutu za petroleum i bezbednu praksu 2003 smatraju se zadovoljavajuim
u veini sluajeva petrohemijske industrije, sem u sluajevima prisustva male koliine vode u
proizvodu. U takvim sluajevima brzine se mogu ograniiti na 1.
Dijagramom 9. predstavljena je zavisnost veliine naelektrisanja benzina od brzine protoka i vrste
materijala cevi za proticanje.

elik

mesing
aluminijum
bakar

staklo

Dijagram 9. Zavisnost veliine naelektrisanja benzina u funkciji protoka, za razliite materijale cevi

42

ELEKTROSTATIKE POJAVE KOD PRAKASTIH MATERIJA

Ova pojava moe uvek da se oekuje kada praina doe u kontakt sa razliitom povrinom u
proizvodnim procesima: meanja, mlevenja, usisavanja, pneumatskog transporta i sl.
Naelektrisanje noeno jedininom masom praine je kritian parametar u posmatranju ovog
fenomena.
Za sluaj estica sfernog oblika, vai izraz za masenu gustinu naelektrisanja:
q

3
( C / kg )
d r

gde je:
q masena gustina naelektrisanja (C/kg),
- povrinska gustina naelektrisanja (m2),
d gustina estica praine (kg/m3),
r prenik estice (m).
Prakasti materijal u suspenziji sa vazduhom dostie svoj maksimum gustine naelektrisanja kada je
dobro dispergovan i kada dostigne vrednost 10 C/m2.
Prema vrednosti specifine otpornosti, prakasti materijali se dele u tri grupe, i to:
- praine sa specifinom otpornou do 106m,
- praine organskog porekla sa specifinom otpornou 106m do 1012m,
- praine sa specifinom otpornou od 10-12m (sintetiki polimeri i neki minerali, kao kvarc
na primer).
U praksi se vrlo retko susreu praine sa malom otpornou. ak i praine metala, imajui u vidu
mogunost stvaranja "metalnog filma" na esticama i poveanje njihove otpornosti, mogu da budu
praine kategorije "srednje otpornosti".
Masena gustina naelektrisanja
(uc/kg)
10-310-5
10-110-3
110-2
110-1
10-210-1

Tehnoloki proces
prosejavanje
presipavanje
transport transporterom
mlevenje
fino usitnjavanje

Tabela 24. Nivo elektrostatikog naelektrisanja kod nekih tehnolokih operacija

U tabeli 24. su pokazani eksperimentalni podaci o izmerenom nivou elektrostatikog naelektrisanja

razliitih tehnolokih postupaka i praina srednje otpornosti.

MEHANIZAM STVARANJA STATIKOG ELEKTRICITETA PRAINA

Pri dodiru dva razliita predmeta dolazi do formiranja dvostrukog elektrinog sloja sa samim
dodirnim povrinama koje se nalaze na mikroskopski malom meusobnom rastojanju (red veliine
Angstrema). Sama pojava moe da bude uzronik paljenja eksplozivnih smea, ako se dogodi
kumulativno pranjenje sa dovoljnom energijom paljenja. Pripada kategoriji elektrinih uzronika
paljenja, ali je izvan elektrinog sistema.
Vrlo esto se u praksi susreemo sa kretanjem velikog broja mikroskopski sitnih materijalnih estica
nekog materijala sa razliitom granulacijom, koje se taru jedna od drugu, kao i o zidove povrina

43

tarueg materijala, pri emu se javljaju naelektrisanja oba polariteta. Ova injenica je od posebnog
znaaja kod uskovitlavanja praine, jer se u oblacima koji tom prilikom nastaju, vri talasanje estica
(izdvajanje) po teini, pri emu se stvaraju jaka elektrostatika polja izmeu delova samog oblaka, pa
za sluaj pojave kritinog napona za presek varnice u vazduhu, moe da doe do pranjenja izmeu
delova oblaka praine ili izmeu ivica oblaka i uzemljenih predmeta. Ova pojava moe da izazove
eksploziju same praine.

Slika 109. Jaina polja kod praina

Eksperimentalna merenja i istraivanja ove pojave pokazala su da kod naelektrisanja sitnih estica
(praina, magla) dolazi do formiranja oba polariteta naelektrisanja, koja su nesimetrino rasporeena
kod malih veliina (m). Nesimetrija je posebno izraena kada je u pitanju smea organskih i
neorganskih praina. Najsitniji delovi oblaka, veliine od 0,6 m, koji lebde u vazduhu posle
uskovitlavanja, mogu da izdre pozitivno naelektrisanje i do 1 as. Organske praine mogu da se
naelektriu mnogo vie od neorganskih. Dijagrami jaine polja, prema podacima metoda Milikana
(Milikanov eksperiment) kod praina prikazani su na slici 109.
Dakle u prirodnim uslovima ambijenta, na raznim povrinama, moe da doe do vrlo razliitog
naelektrusanja oblaka praine. Da bi se potvrdila opasnost od elektrostatikog naelektrisanja, treba
eksperimentalno postii polje od 30 kV/m u vazduhu, pri kome dolazi do pojave varnice, tj.
samozapaljenja oblaka.
Eksperimenti su pokazali da, ve posle nekoliko sekundi, estice veliine 50, 60 i 70 m.
Elektrino polje zatim opada ka nuli i prelazi u pozitivnu oblast posle vremena od 1 minut.

44

Slika 110. Formiranje elektrinog polja pri sedimentaciji praine u zavisnosti od vremena

Veliina polja, osim od prirode materijala, zavisi u velikoj meri i od koliine. Eksperimentalna
snimanja pokazuju da sloj nataloene praine od oko 100 g/m2 generie veliinu polja od 25 V/cm.
Snana elektrostatika polja nastaju izlaskom, "rasprivanjem" praine kroz mlaznice pod pritiskom.
Pranjenje nekog izvora statikog naelektrisanja rezultuje pojavom elektrine varnice koja je
posledica proboja dielektrine vrstoe vazduha.
Pranjenje moe da se javi u vie razliitih oblika:
- preskok varnice,
- pramenasto varniavo pranjenje,
- koronarno svetlee pranjenje,
- koronarno luno pranjenje,
- puzajue struje po povrini izolatora.

45

Dijagram 10. Formiranje elektrinog polja pri sedimentaciji praine u zavisnosti od vremena

PALJENJE PRAINA
Minimalna energija paljenja neke praine zavisi od brojnih faktora, kao to su:
- veliina zrna praine (granulacija),
- koncentracija lebdee praine u atmosferi,
- neistoa praine,
- neistoa okruujue atmosfere,
- koncentracija oksidansa i sl.
Svi pomenuti faktori su i meuzavisni. Ispitivanja koja su sproveli Hartmah i Nagy u Pihsburgh-u
ukazuju na sledee potvrene injenice:
- temperatura paljenja povrine se sniava sa porastom finoe praine (u normalnim uslovima
krupnoa zrna od 50 do 100 mea, temperatura paljenja iznosi 650C, dok kod finoe praine
preko 270 mea (50m), temperatura paljenja iznosi 400C;
- minimalna eksplozivna koncentracija naglo pada sa porastom finoe zrna, i to za priblian
faktor 10 za pad veliine prenika zrna od 500 m na 50 m;
- minimalna energija paljenja je inverzna funkciji finoe zrna (praina koja ima finou 50 m
moe da se zapali varnicom 10 50 mJ, dok se praina krupnoe 500 m pali tek kada
energija dostigne nivo od 1,3 J do 2,5 J).
Zavisnosti temperature paljenja povrine od granulacije zrna praine, prikazane su na dijagramima 11,
12, 13 i 14.

46

Dijagram 11 i 12. Zavisnosti temperature paljenja praine od granulacije zrna praine

Dijagram 13. Zavisnosti minimalne koncentracije

zapaljivosti praina od granulacije

47

Dijagram 14. Zavisnosti minimalne

energije paljenja praine varnicom od
granulacije praine

Redukcijom koncentracije O2 dodavanjem odgovarajue koliine azota u atmosferu, moe se potpuno

spreiti paljenje naelektrisanih oblaka fine praine.
Dakle, od svih pomenutih parametara koji su relevantni za zapaljivost praina u odnosu na opasnost
od paljenja elektrinom varnicom, najvaniji su:
- koncentracija praine i
- minimalna energija paljenja.
U tabeli 25. su prikazane vrednosti minimalne energije elektrostatikih varnica (u mJ), koje mogu da
izazovu eksploziju raznih industrijskih praina vrlo fine granulacije ispod 200 mea (70 m prenik
zrna), pri koncentraciji od 0,4 gr/m3.
Minimalna energija paljenja
(mJ)
>5000
250 500
50 250
<10
<10
<10

Veliina estica (m)

710 1680
355 709
180 354
105 179
53 104
5

Tabela 25. Zavisnost minimalne energije paljenja od veliine estica praine

Za praine, ova vrednost se kree od 2 mJ do 5000 mJ.

Za praktinu namenu, iskustvo nalae da se osetljivost praine prema paljenju realno odreuje
proputanjem praine kroz sito od 200 mea (75 m).

PODOVI ZA KONTINUALNO ODVOENJE STATIKOG

ELEKTRICITETA

Otpor R()

Obaveza izvoenja ovakvih podova izraena je u zonama opasnosti na nadzemnim mestima, u

industriji papira, tamparijama i litografiji, lakirnicama, industriji prirodne i sintetike gume, tekstila,
prostorijama u kojima se radi sa razreivaima, benzinom, eksplozivom i dr. Elektrina otpornost
ovakvih podova je u granicama 103 104 . Promena elektrine otpornosti u funkciji vremena mora
da bude neznatna, to se vidi iz dijagrama 15.

Meseci
Dijagram 15. Zavisnost elektrine otpornosti antistatik poda u funkciji vremena

48

Prilikom udara o pod ne stvara se mehanika varnica, a sam materijal za izradu mora da ima osobinu
samogasivosti. Debljina nanetog materijala na betonsku podlogu i mreu bakarnih traka ne sme da
bude manja od 3 mm. Pod se najee izvodi u celoj prostoriji, ali to nije uvek sluaj. U zavisnosti od
veliine objekta, rasporeda maina i tehnolokih operacija, ovakvim podom mogu da budu obloene i
manje povrine, kao na primer postrojenja za elektrostatsko rasprivanje boja kod kabina (sl. 111).

a)

b)

Slika 111. Grafiki prikaz povrine kabine sa antistatikim podom a) zatvorene kabine, b) poluotvorene
kabine, A antistatik pod

SMEE ZA POVEANJE PROVODLJIVOSTI REMENIKA I

TRANSPORTNIH TRAKA
Sa aspekta statikog elektriciteta, potencijalno najveu koliinu generisanog naelektrisanja mogu
imati provodnici, s obzirom na veliki broj slobodnih nosilaca elektriciteta. Meutim, eliminaciju
naelektrisanja predstavlja ak i loe uzemljenje provodnika. Uzemljenje materijala koji spadaju u
kategoriju izolatora ne moe esto biti dovoljno za eliminaciju nastalog statikog elektriciteta. Jedna
od mera za eliminaciju naelektrisanja sa loe provodnih materijala jeste postupak smanjenja
specifine otpornosti tih materijala, odnosno poveanje njihove specifine provodnosti. To se postie
dodatkom aditiva koji preuzimaju ovu funkciju. Tipian primer predstavlja dodavanje grafita za
smanjenje otpornosti loe provodnih polimera, na primer gume.
Tim metodama moe se otpornost loe provodnih materijala svesti na nivo koji koliinu statikog
elektriciteta ini neopasnim. Primer uspene realizacije te metode predstavlja proizvodnja
antistatikog klinastog remenja. Prenos snage klinastim remenjem od gume male provodljivosti moe
akumulirati znaajnu koliinu elektriciteta i stvoriti velike iznose elektrostatikih polja. Zamena
konvencionalnih remena antistatikim ovaj problem ini uglavnom reenim. Antistatiko remenje
izraeno je od gume poveane provodljivosti postignute dodatkom grafita.
Meutim, do sada se nisu mogli nai aditivi koji bi smanjili otpornost naftnih derivata na nivo koji bi
ih uinio imunim na znaajnu akumulaciju elektriciteta, a da im bitno ne izmeni tehnike osobine.

KATODNA ZATITA POSTROJENJA U ZONAMA OPASNOSTI

Eksploatacija opreme i ureaja u petrohemijskoj industriji u najrazliitijim tehnologijama nije
bezbedno potpuno definisana ako se ne vri kontrola stanja procesne opreme u pogledu korozivnih
oteenja. Na osnovu utvrivanja stanja ovako ugraene opreme u zonama opasnosti od eksplozije,
donosi se odgovarajua odluka o nainu zatite od korozivnih procesa. Time se podie stepen

49

pogonske spremnosti samih postrojenja, jer se smanjuje mogunost nastanka havarija isticanjem
zapaljivog gasa ili tenosti (perforacijom ili erupcijom) u okolni prostor.
Prema mehanizmu procesa, razlikujemo dva tipa korozije metala:
- hemijsku koroziju i
- elektrohemijsku koroziju.
Imajui u vidu uslove nastanka i odvijanja samog procesa razlikujemo:
- gasnu koroziju ili koroziju metala u gasovima,
- koroziju u neelektrolitima,
- atmosfersku koroziju ili koroziju metala u prirodnoj atmosferi,
- koroziju u elektrolitima,
- koroziju metala u zemljitu,
- elektrokoroziju ili koroziju metala pod dejstvom jednosmernih lutajuih struja,
- koroziju kavitacijom,
- biokoroziju,
- koroziju metala pod dejstvom struje spoljanjeg izvora (rastvaranje anodnog uzemljenja
stanice katodne zatite) itd.
Katodno zatieni predmeti u ugroenom prostoru od smea zapaljivih tenosti i gasova predstavljaju
provodljive delove pod naponom, koji su izvori potencijalne opasnosti, iako su relativno niske
vrednosti negativnog potencijala. Ovo se ne odnosi na ureaje za napajanje ija je energija strujnog
kola nedovoljna za propaljivanje eksplozivne smee.

ZATITA CEVOVODA SA ZAPALJIVIM FLUIDIMA OD KOROZIJE

Svi delovi cevovoda moraju biti zatieni od korozije. To se posebno odnosi na gasovode za transport
prirodnog gasa, naftovode i produktovode sa postrojenjima za transport naftnih derivata. Zbog toga
se, osim izolacije, ugrauju i izolacione spojnice na mestima gde se zahteva zatita spojeva i
meusobna elektrina izolacija delova. Izolacione spojnice se izrauju za odgovarajuu temperaturu i
pritisak sa odreenom vrednosti dielektrine vrstoe i izolacijom od uticaja tla.
Iznad izolacionih spojnica postavlja se zatitni oklop u cilju spreavanja iskrenja. Za sluaj pojave
prenapona uzrokovanog atmosferskim pranjenjem, ili za sluaj preskoka iz mree vieg napona,
primenjuje se odgovarajui ureaj za odvoenje prenapona.
Delovi cevovoda opremljeni katodnom zatitom u zonama opasnosti, u cilju spreavanja opasnog
iskrenja, uzemljuju se i kada su premazani neprovodljivom supstancom. Svi nadzemni delovi moraju
se elektrino razdvojiti od podzemnih i uzemljiti.
Aktivna zatita cevovoda direktno poloenih u zemlju treba da je sa katodnom polarizacijom. U
zonama dejstva lutajuih struja izvodi se zatita polarizovanom prisilnom drenaom i automatskim
podeavanjem vrednosti zatitnog potencijala.
Smatra se da su podzemni metalni objekti zatieni od tetnog dejstva lutajuih struja, kada su na
njima katodnom polarizacijom ostvarene promene potencijala prema potencijalu slobodne korozije u
negativnom smeru za:
a) (-0,3) V odnosno 0,65 V kod cevovoda sa kvalitetnom izolacijom i kod kablova
armiranih elinom armaturom,
b) (-0,1) V odnosno 0,60 V kod neizolovanih metalnih cevovoda,
c) (-0,05) V odnosno 0,60 V kod kablova (sa olovnim platom) poloenim u kanale.
Slobodni potencijal korozije metalnih objekata prema referentnoj elektrodi rauna se sa 0,55 V.
Maksimalna dozvoljena promena zatitnog potencijala ograniava se na 2,2 V.

50

Metal
ist magnezijum
legura magnezijuma (6%Al, 3%Zn, 0,15Mn)
cink
ist Al
ugljenini elik
olovo
bakar, mesing, bronza
grafit

Vrednost potencijala, V
-1,75
-1,60
-1,05
0,80
- 0,50 do -0,80
-0,50
-0,20
-0,30

Tabela 26. Veliine potencijala nekih elemenata i legura u neutralnom zemljitu ili vodi

U tabeli 26. je prikazan red veliina potencijala nekih elemenata i legura u neutralnom zemljitu ili
vodi, u odnosu na referntnu Cu/CuSO4 elektrodu.
Sistem katodne zatite ine:
stanica
katodne
zatite

anodni
stub

drenani
stub

cevovod

referentna elektroda

Slika 112. Stanica katodne zatite

stanica katodne zatite,

anodno leite,
drenani prikljuak,
merno kontrolna mesta,
provodnici za ostvarenje potrebnih elektrinih veza.

51

ZATITA OD ATMOSFERSKOG PRANJENJA

SPOLJANJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA
PRIHVATNI SISTEMI
Verovatnoa direktnog udara groma u tieni prostor je znatno smanjenja postojanjem pravilno
konstruisanog prihvatnog sistema.
Prihvatni sistemi mogu biti sastavljeni od bilo koje kombinacije sledeih elemenata:
1. tapnih hvataljki ili tapnih hvataljki sa pojaanim dejstvom,
2. razapetih ica,
3. mree provodnika.
Pri projektovanju prihvatnog sistema, moe se upotrebiti jedna nezavisna ili bilo koja kombinacija
sledeih metoda:
a) zatitni ugao,
b) fiktivna sfera,
c) mrea provodnika.
Nivo
h (m)
20
30
zatite
R (m)
a (0)
a (0)
I
20
25
*)
II
30
35
25
III
45
45
35
IV
60
55
45
*) Samo u ovim sluajevima primenjuje se fiktivna svera

45
a (0)
*)
*)
25
35
i irina okca

60
a (0)
*)
*)
*)
25
mree

Tabela 27. Postavljanje prihvatnog sistema u funkciji nivoa zatite

Dijagram 16. - Fiktivna sfera

52

ira okca
5
10
10
10
10

Za izolovanu spoljanju gromobransku instalaciju rastojanje, izmeu prihvatnog sistema i bilo koje
metalne mase tienog prostora mora biti vee od bezbednog rastojanja definisanog u taki 3.2.
Tehnikog propisa o gromobranskim instalacijama.
U sluaju neizolovane spoljanje gromobranske instalacije prihvatni sistem moe biti instaliran
direktno na krovu ili na malom odstojanju, pod uslovom da struja atmosferskog pranjenja ne moe
izazvati nikakva oteenja.
Za odreivanje prostora tienog od udara groma razmatraju se samo stvarne dimenzije metalnog
prihvatnog sistema.

"PRIRODNE" KOMPONENTE
Sledei delovi objekta mogu se smatrati kao "prirodni" prihvatni sistemi:
a) metalni limovi koji pokrivaju tieni prostor, pod uslovom:
- da je ostvarena trajna elektrina neprekidnost izmeu razliitih delova,
- da debljina lima nije manja od vrednosti t date u tabeli 28., ako je potrebno lim zatititi od
proboja strujom atmosferskog pranjenja, ili ako je prisutan problem vruih taaka,
- da debljina lima nije manja od 0,5 mm, ako nije bitna negova zatita od oteenja strujom
atmosferskog pranjenja i ako nema opasnosti od paljenja materijala koji se nalaze ispod
lima,
- da su nemetalni materijali na metalnim limovima ili iznad njih izvan tienog prostora;
Nivo zatite
I do IV

Materijal
elik
bakar
aluminijum

debljina t (mm)
4
5
7

Tabela 28. Minimalna debljina metalnog lima krovnih pokrivaa ili metalnih cevi koje se koriste za prihvatni
sistem kada postoji opasnost od proboja strujom atmosferskog pranjenja i vruih taaka

b) metalni elementi konstrukcije krova (reetkasti nosai, povezane eline armature)

pokrivene nemetalnim materijalom, pod uslovom da su ovi materijali izvan tienog
prostora;
c) metalni delovi, kao to su oluci oko krova, dekoracije (ornamenti) ograde itd., ija
debljina nije manja od one koja je specificirana za normalne komponente prihvatnog
sistema;
d) metalne cevi i metalni rezervoari ako su napravljeni od materijala debljine najmanje
2,5 mm i ako njihovo probijanje strujom atmosferskog pranjenja ne dovodi do
opasne situacije;
e) metalne cevi i metalni rezervoari uopte ako su napravljeni od materijala ija debljina
nije manja od vrednosti t datih u tabeli 7 i ako porast temperature unutranje povrine
na mestu udara ne predstavlja opasnost.

SPUSNI PROVODNICI
Da bi se smanjile opasnosti od pojave opasnih preskoka, spusni provodnici moraju biti postavljeni
tako da od mesta udara groma do zemlje:
a) postoji nekoliko paralelnih strujnih staza,
b) duine strujnih staza budu minimalne.
Spusni provodnici moraju biti tako postavljeni da predstavljaju, to je vie mogue, direktno
produenje provodnika prihvatnog sistema.

53

Ako se prohvatni sistem sastoji od tapnih hvataljki na pojedinanom stubu, najmanje jedan spusni
provodnik je neophodan po svakom stubu. U sluaju metalnih stubova, ili ako je stub armiran i u
njemu je povezana elina armatura, nije potreban nikakav dodatni spusni provodnik.
Ako je prihvatni sistem sastavljen od odvojenih horizontalnih provodnika (ili od samo jednog
provodnika), najmanje jedan spusni provodnik je obavezan na svakom kraju provodnika.
Ako prihvatni sistem sainjava mrea provodnika, najmanje jedan spusni provodnik je obavezan pri
svakom noseem stubu.
Spusni provodnici moraju biti meusobno povezani pomou horizontalnih provodnika vezanih u
prsten blizu nivoa zemlje i na svakih dvadeset metara visine.
Srednje rastoajnje
m
10
15
20
25

Nivo zatite
I
II
III
IV

Tabela 29. Srednja vrednost rastojanja izmeu spusnih provodnika u funkciji nivoa zatite

SPUSNI PROVODNICI NEIZOLOVANE SPOLJANJE GROMOBRANSKE

INSTALACIJE
Mogu se postaviti na sledei nain:
- ako je zid izgraen od nezapaljivog materijala, spusni provodnici mogu biti postavljeni na
povrinu zida ili u zidu;
- ako je zid izgraen od zapaljivog materijala, spusni provodnici mogu biti postavljeni na
povrini zida, pod uslovom da poveanje temperature spusnih provodnika tokom prolaza
struje atmosferskog pranjenja nije opasno za materijal zida;
- ako je zid izgraen od zapaljivog materijala i ako je poveanje temperature spusnog
provodnika opasno za materijal zida, spusni proovdnici moraju biti postavljeni tako da
rastojanje izmeu spusnih provodnika i tienog prostora bude uvek vee od 0,1 m. Nosai za
uvrenje (od metala) mogu biti u kontaktu sa zidom.
Sledei elementi objekta mogu se smatrati kao "prirodni" spusni provodnici:
1) metalne mase pod uslovom;
- da je trajno osigurana elektrina neprekidnost izmeu razliitih elemenata;
- da su njihove dimenzije najmanje jednake onima koje su specificirane za normalne spusne
provodnike.
2) metalni kostur objekta;
3) povezane eline armature objekta;
4) elementi fasada, profili i nosai metalnih fasada, pod uslovom da:
- njhove dimenzije odgovaraju zahtevima koji se odnose na spusne provodnike i da njihova
debljina nije manja od 0,5 mm;
- da razmak izmeu metalnih delova nije vei od 1 mm i da povrina preklapanja dva
elementa nije manja od 100 cm2.
Horizontalni provodnici vezani u prsten nisu potrebni ako se metalni kostur objekta ili povezane
eline armature objekta koriste kao spusni vodovi.

54

ISPITNI SPOJ
Na mestu spoja svakog spusnog provodnika (osim u sluaju "prirodnog" spusnog provodnika) sa
uzemljenjem mora se postaviti ispitni spoj. Ovaj ispitni spoj treba da bude tako konstruisan da se,
uz pomo alata, za potrebe merenja moe otvoriti, ali je u normalnoj upotrebi zatvoren.
Vie korektno rasporeenih provodnika je bolje reenje od jednog provodnika vee duine.
Tamo gde specifina otpornost tla opada sa dubinom i ako je donji sloj zemlje male specifine
otpornosti, vee dubine pobijanja uzemljivaa su efikasne.

SISTEM UZEMLJENJA
Za sisteme uzemljenja primenjuju se dva tipa rasporeda uzemljivaa.
Raspored tipa A
Ovaj nain rasporeivanja podrazumeva radijalne ili vertikalne uzemljivae. Svaki od spusnih
provodnika mora se povezati bar na jedan odvojeni uzemljiva, koji ine jedan radijalni ili
vertikalni (iskoeni) uzemljiva.
Moraju se postaviti najmanje dva uzemljivaa. Najmanja duina svakog uzemljivaa mora biti
jednaka:
l1 ako se radi o radijalnom horizontalnom uzemljivau, ili 0,5 l1 ako se radi o vertikalno
(iskoenom) uzemljivau.
l je minimalna duina radijalnog uzemljivaa data u funkciji nivoa zatite i specifine otpornosti tla .
U sluaju tla male specifine otpornosti nije potrebno drati se minimalnih duina, ako je mogue
ostvariti otpornost uzemljivaa manju od 10 .
Raspored tipa B
Za prstenasti uzemljiva (ili temeljni uzemljiva) srednji geometrijski poluprenik r prstenastog
uzemljivaa ne sme biti manji od vrednosti l1
r l1
l1 je u funkciji nivoa zatite i specifine otpornosti tla .
Ako je zahtevna vrednost l1 vea od usvojene vrednosti r radijalni ili vertikalni (iskoeni) uzemljivai
se moraju dodati; duine ln (za horizontalne) i lv (za vertikalne) dobijaju se uz pomo sledee formule:
lb ll r i l v

l1 r
2

Da bi se obezbedilo odvoenje struje atmosferskog pranjenja u zemlju bez stvaranja opasnih

prenapona, oblik i dimenzije sistema uzemljenja vanije su od specifine vrednosti otpornosti
uzemljivaa.
U pogledu zatite od atmosferskog pranjenja, integrisana sjedinjena struktura raznih sistema
uzemljenja predstavlja najbolju soluciju i obezbeuje kompletnu zatitu (tj. zatitu od atmosferskih
pranjenja, zatitu elektrinih instalacija niskog napona i instalacija telekomunikacija).
Ako ovi sistemi uzemljenja moraju biti odvojeni iz drugih razloga, moraju se meusobno povezati i
integrisati putem provodnika za izjednaavanje potencijala.

55

UZEMLJIVA
Sledei tipovi uzemljivaa se mogu upotrebiti: jedan ili vie prstenastih uzemljivaa, vertikalni
uzemljivai (ili iskoeni), radijalni uzemljivai ili temeljni uzemljiva.
Ploe ili mreasti uzemljivai mogu se koristiti ali ih treba u svim moguim sluajevima izbegavati
zbog tete koja bi nastala eventualnom korozijom naroito na mestu spojeva.

Slika 113. Minimalne duine l1 uzemljivaa u funkciji nivoa zatite. Nivoi zatite 2 do 4 su nezavisni od
specifine otpornosti tala

Uzemljenje elektrine instalacije niskog napona moe se koristiti za ovu svrhu pod uslovom da
ukupna duina uzemljivaa nije manja od l1 za horizontalne uzemljivae ili 0,5 l za vertikalne
(iskoene) uzemljivae.

INSTALACIJE UZEMLJIVAA
Spoljanji prstenasti uzemljiva bi trebalo da je najmanje na 0,5m dubine i najmanje 1m od zidova.
Uzemljivai se moraju postaviti izvan tienog prostora i rasporediti to pravilnije, najmanje 0,5m
ispod povrine, tako da se meusobna dejstva svedu na minimum.
Dubina ukopavanja i vrste uzemljivaa moraju biti takve da svedu na minimum efekte korozije,
smrzavanja i suenja tla i da se stabilizuje vrednost ekvivalentne otpornosti koju je potrebno ostvariti.
Preporuuje se da se ne rauna sa prvim metrom vertikalnog uzemljivaa zbog mrnjenja terena.
Kao uzemljivai, mogu se upotrebiti povezane eline armature ugraene u beton ili ostale suterenske
metalne strukture. Ako je metalna amatura u betonu upotrebljena kao uzemljiva, posebna panja
treba da se posveti mestima spajanja kako bi se izbeglo mehaniko pucanje betona.
Prihvatni sistem i spusni provodnici moraju biti vrsto spojeni, kako bi onemoguili bilo kakav prekid
ili upanje provodnika zbog elektrodinamikih sila ili iznenadnih mehanikih sila i vibracija (koje
izazivaju, na primer, potresi, klizanje snega itd).

SPOJEVI
Broj spojeva du provodnika mora se svesti na minimum. Spojevi moraju biti izvedeni zavarivanjem,
uglavljenjem ili vijanim stezanjem ili zakivanjem.

56

Materijal

u
vazduhu

Upotreba
pod
zemljom

- masivan
- upleten
- kao prevlaka

- masivan
- upleten
- kao prevlaka

- masivan
elik vrue
- upleten
pocinkovan

- masivan

Bakar

Nerajui
elik

- masivan
- upleten

Aluminjum

- masivan
- upleten

Olovo

- masivan - masivan
- kao pre- - kao prevlaka
vlaka

Korozija
u
betonu

masivan

- masivan
-

otporan

poveava se

- prema brojnim
materijalima
- prema
jedinjenjima
sumpora
- prema
organskim
materijalima

-poveanjem
koncentracij
e hlorida
- prisustvom
jedinjenja
sumpora
- prisustvom
organskih
materija

dobar ak i u
kiselom tlu

prisustvom
vode i
rastvorenih
hlorida
prisustvom
baznih
agenasa

prema brojnim
materjalima

prema visokim
koncentracijama
sulfata

u kiselom tlu

elektrolitinost

sa bakrom

sa bakrom
sa bakrom

Tabela 30. Materijal i uslovi upotrebe instalacije

Upotrebljeni materijali moraju podneti, bez oteenja, elektrodinamika svojstva struja atmosferskog
pranjenja i druga iznenadna naprezanja.
Elementi gromobranske instalacije moraju biti izraeni od materijala koji imaju dovoljnu elektrinu
provodnost i odgovarajuu otpornost prema koroziji.
Nivo zatite

Materijal

Prihvatni sistem
mm2

I do IV

Cu
Al
Fe

35
70
50

Spusni
provodnici
mm2
16
25
50

Sistem
uzemljenja mm2
50
80

Tabela 31. Minimalni preseci materijala gromobranskih instalacija

UNUTRANJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

Izjednaavanje potencijala
Izjednaavanje potencijala predstavlja vrlo vanu meru zatite od poara i eksplozije, kao i od
opasnosti od elektrinog udara unutar tienog prostora.
Izjednaavanje potencijala se ostvaruje pomou provodnika za izjednaavanje potencijala ili putem
odvodnika prenapona za izjednaavanje potencijala ili putem odvodnika prenapona koji povezuju
unutranju gromobransku instalaciju sa metalnim kosturom objekta, metalnim masama, stranim
provodnim delovima i elektrinim i telekomunikacionim instalacijama tienog prostora.

57

Realizacija unutranje gromobranske instalacije moe ugroziti spoljanji metalni skelet tienog
prostora. Treba imati u vidu ova dejstva pri projektovanju gromobranske instalacije.
Ako se spoljanja gromobranska instalacija ne izvodi, a zahteva se zatita od sekundarnih dejstava
atmosferskog pranjenja, izjednaenje potencijala se mora obezbediti.
Izjednaavanje potencijala se mora izvesti u sledeim sluajevima:
a) U suterenu ili priblino u nivou tla. Izjednaavanje potencijala mora se izvesti preko ine za
izjednaavanje potencijala napravljene i postavljene tako da joj se lako moe prii zbog
provere. ina za izjednaavanje potencijala mora biti spojena sa sistemom uzemljenja. U
velikim objektima moe biti vie ina za izjednaavanje potencijala, ali one moraju biti
meusobno povezane.
b) Iznad tla, na vertikalnim rastojanjima ne veim od 20m na objektima viim od 20m.
ine za izjednaavanje potencijala moraju se povezati sa horizontalnim provodnikom
vezanim u prsten, koji meusobno povezuje spusne provodnike.
c) U sluajevima:
- objekata od armiranog betona pojaanog pridodatim armaturama,
- objekata sa metalnim skeletom,
- objekata koji poseduju ekvivalentne ekranske (zatitne) karakteristike.
Za metalne mase u objektu izjednaenje potencijala nije potrebno u takama navedenim pod b) i c).
Za izolovane spoljanje gromobranske instalacije izjednaenje potencijala moe se ostvariti samo na
nivou tla.
Ako se izolovani umeci postavljaju u gasne instalacije ili vodovodne cevi, moraju se premostiti
varniarima (odvodnicima prenapona).
Nivo zatite

Materijal

I do IV

Bakar
Aluminijum
elik

Presek provodnika
mm2
6
10
16

Tabela 32. Minimalni preseci provodnika za izjednaavanje potencijala kroz koje protie znatna struja
atmosferskog pranjenja

Odvodnici prenapona se moraju postaviti tako da je mogue vriti njihovu proveru. Za strane
provodne delove izjednaenje potencijala mora se izvesti to blie taki ulaza instalacija u objekat.
Oekuje se da znatni deo struje atmosferskog pranjenja protee ovom vezom.
Nivo zatite

Materijal

I do IV

Bakar
Aluminijum
elik

Presek provodnika
mm2
16
25
50

Tabela 33. Minimalni presek provodnika za izjednaavanje potencijala kroz koje protie neznatna struja
atmosferskog pranjenja

NOVI OBLICI GROMOBRANA

Najnovija ideja gromobranske hvataljke sa ureajem za rano startovanje sastoji se u dirigovanju i
vienju spontane korone na vrhu Franklinovog tapa pred nailazak nevremena i oekujuih
atmosferskih pranjenja. U tu svrhu koristi se neprekidni impuls visokog napona reda 12 kV ili u
kontrolisanom nizu ponovljenog varnienja izmeu elektroda gromobranske hvataljke i vrha
uzemljenog Franklinovog tapa koje ga okruuje.

58

Neophodna energija crpi se uz pomo elektronike iz okolnog prostora naraslog elektrinog polja pred
pojavu atmosferskog pranjenja.

Slika 114. Hvataljka tipa varniar

Osim ove, aktuelizovana je i tapna hvataljka sa krunim prstenom koja se koristi kao prihvatni
sistem, saglasno novom standardu JUS N.B4.811. Sastoji se iz vertikalnog tapa i horizontalnog
krunog obrua, koji su u jedinstvenoj galvanskoj vezi. Ona predstavlja poboljanu varijantu
klasinog Franklinovog gromobrana. Izgled hvataljke je dat na slici 115.

Slika 115. Hvataljka sa krunim prstenom

Isto tako, poznata je i hvataljka tipa PULSAR. To je jedan iz grupe gromobrana sa kontrolisanom
emisijom ulaznih trasera.

59

Oznake na slici predstavljaju:

1 iljak gromobranske glave,
2 metalni disk,
3 ureaj za pripremu visokonaponskih
impulsa i izlaznih trasera,
4, 5 nosa pulsara sa spojnicom koja
ostvaruje vezu sa zemljom.
Osim ovih, poznati su i gromobrani tipa "Sveta
Elma", "Satelit", "Dijamant", "Jonostar" i
drugi.

PULSAR 5
PULSAR 7

PULSAR 10

PULSAR 15

Slika 116. Razliiti tipovi gromobrana iz grupe "PULSAR"

Prsten

Zavrtanj 8

Otvor
8x13

Stub

Provodnik
Fiksiranje provodnika za stub

Navoj 26

Provodnik za zemlju
Spoj
Ili

Navoj 26

Elementi za fiksaciju
Slika 117. Gromobran "SATELIT"

60

GROMOBRAN TIPA TAP "INDELEC"

Gromobran u vidu jednostavne ipke tipa "INDELEC" su od zailjenog vrha, ugraenog na
odgovarajuu metalnu ipku (hromirani bakar i nerajui elik).
Postoji vie razliitih modela, u funkciji objekta zatite.
- Model "TD"
Slui za zatitu dimnjaka. Izraen je od nerajueg elika. iljak je uvren na produetak stuba
duine 1 metar; komplet je uvren zglobnim podupiraem koji je postavljen na dimnjak
zavarivanjem.

Slika 118. Model "TD"

Slika 119. Model "INDELEC"

Slika 120. Model "JUPITER"

61

0,50m2

0,80m2

1,00m2

Slika 121. Model "TELESKOP"

Upotrebljava se za ostvarenje efikasne zatite antenskih stubova, repetitora i slinih ureaja.

Sastavljeni su od cevi od specijalnog elika koje su galvanisane spolja i iznutra, i produenog tapnog
stuba "INDELEC" koji gromobran podie do 7m bez dodatnog ankerisanja uetom. Teleskopski
elementi su od nerajueg elika (maksimalne visine 5,50m) i od bakra (maksimalne visine 2 m).

Slika 122. Gromobran tipa "PREVECTRON"

62

ZATITA OD ATMOSFERSKOG PRANJENJA SPECIFINIH OBJEKATA

POGONSKIH PROSTORIJA I SKLADITA EKSPLOZIVA
Ovakvim prostorijama smatramo prostorije za izradu i preradu eksploziva, kao i skladita eksploziva i
eksplozivnih naprava. Ova vrsta objekata titi se od atmosferskog pranjenja na dva naina
istovremeno (to znai da postojanje jedne zatite NE ISKLJUUJE obavezu ugradnje druge) i to:
- spoljnom gromobranskom instalacijom,
- gromobranom na objektu.
Objekti ove vrste su okrueni zatitnim bedemom. Oko zatienog objekta treba postaviti stubove sa
hvataljkama, na meusobnom odstojanju koje ne moe da bude manje od 10, a ni vee od 30 m.
Udaljenost stubova sa hvataljkama od ivice objekta ne moe da bude manja od 2m, a stubove treba
postaviti na vrh zatitnog bedema. Vrhovi stubova treba da nadvisuju najviu taku krovne
konstrukcije opasnog objekta za L, gde je L najvei razmak izmeu dva susedna stuba.

ZATITA ZONA USAMLJENOG ILJKA

Stubni gromobran sa iljkastom hvataljkom, koji za preteu ima Franklinov iljak, zasniva se na
fenomenu "dejstvo iljaka". Zatitna zona iljaka je sloena funkcija vie parametara, kao to su
visina stuba hvataljke, visina olujnog oblaka, visina orijentacije munje i dr.

Slika 123. Izgled zatitne zone iljaka

Pod pojmom visine orijentacije munje podrazumeva se rastojanje izmeu gromobrana i lidera ("glave
munje").
Izmeu vie u svetu poznatih metoda odreivanja zatitne zone iljaka, po svojoj praktinoj primeni i
jednostavnosti za projektovanje, istie se metoda Stekoljnikova; ona odreuje zatitnu zonu koja se

63

sastoji iz dve kupe, prema obliku prikazanom na slici 123. Prve, ija je visina jednaka visini iljaka, a
osnova na povrini zemlje sa poluprenikom r = 0,75h i druge, ija je visina jednaka 0,8h (visina
iljaka), i poluprenika osnove na povrini zemlje r = 1,5h.
Za odreivanje poluprenika osnove na visini od povrine zemlje koriste se sledee relacije
- za 0 hx
- za

2
h
3

rx 1,5( h 1,25h x )

2
h hx h
3

rx 0,75( h hx )

ZATITNA ZONA TRI I VIE ILJAKA

U praksi se najee susreemo sa 4 ugraena iljka, na svakoj taki temena bedema, postavljenog
oko objekta ugroenog eksplozivima. tieni prostor tri i etiri iljka umnogome premauju
pojedinae zone iljka.

b)
a)

c)
Slika 124. Zatitna zona jednog, dva i etiri iljka (a zatitna zona jednog iljka, b zatitna zona dva iljka,
c zatitna zona etiri iljka)

Odreivanje ukupne zatitne zone vie iljaka odvija se na sledei nain:

a) Po formiranju lokalnih zona za svaki iljak, izvode se granice zatite izmeu pojedinih
iljaka, prema slici 124.
b) Posebnu panju obratiti na tiene objekte na kosom, strmom zemljitu, jer donja strana
objekta na slici 125. nije zatiena, pa je potrebno poveati visinu iljaka.

64

Slika 125. Zatitna zona objekta sa eksplozivom na strmom terenu

GROMOBRAN NA SAMOM OBJEKTU

Krovni vodovi se polau sa irinom okaca reetke od najvie 10m. Na svakih 10m po obimu objekta
postavlja se po jedan glavni odvod, ali tako da objekat sa eksplozivom ima najmanje etiri glavna
odvoda. Metalni delovi na objektu se spajaju sa gromobranskim objektom, ali oni ne mogu da
preuzmu ulogu-hvataljki ili odvoda.
Metalne cevovode tehnolokog procesa, kao to su parovodi, cevi za vodu i sl. treba spojiti sa
spoljnom instalacijom gromobrana. Armiranobetonski objekti ije su horizontalne i vertikalne
armature bile u toku graenja meusobno elektrino provodno spojene i ine kavez, treba da imaju
samo hvataljke, dok im posebni odvodi nisu potrebni.
Ukupni otpor uzemljenja jednog objekta, ili grupe objekata, ne sme da bude vei od 10. Ako taj
otpor ne moe da se postigne samo prstenastim vodovima, zbog loe provodnosti zemlje ili male
duine voda, treba dodati i druge uzemljivae.
Uzemljenja susednih objekata na udaljenosti od 20m od zatienog objekta, treba podzemno spojiti sa
uzemljenjem objekta. Kad su stubovi sa hvataljkama postavljeni na zatitni nasip, treba jedan
prstenasti vod poloiti u nasip, a drugi izvan nasipa, sa njegove spoljne strane. Oba prstenasta voda
treba povezati meusobno u produenju svih odvoda, ali ne manje od 4 mesta.

INSTALACIJE I UREAJI ZA DOJAVU POARA

Da bi se mogao sagledati nivo zatite od poara objekta ili prostorije, kao i potreba za izvoenje
automatskog sistema za dojavu poara, moraju se uzeti u obzir faktori kao to su prisutnost moguih
izvora paljenja, graevinska izvedba objekta, odnosno mogunost irenja poara, znaaj postrojenja u
objektu, odnosno neophodnost trajnog pogona, potrebno vreme za ponovno stavljanje objekta u
pogon, poarno optereenje u objektu i susednom prostorijama, alarmna organizacija, odnosno
potrebno vreme za akciju vatrogasaca i njihova opremljenost itd.
U cilju obezbeenja adekvatnog nadzora nad objektom ili odreenim prostorijama, neophodno je
automatski sistem za dojavu poara instalirati u svim prostorijama jednog poarnog sektora, vodei
pri tom rauna o nepovoljnom uticaju geometrije prostorija, sistema ventilacije, konstrukcije ureaja i
dr.

NAIN IZVOENJA I UGRADNJE

Sistem za dojavu poara mora biti tako izveden da sadri: javljae poara, centralu za prijem alarma,
alarmne ureaje (sirena, rotaciono svetlo, ureaj za prenos i prijem signalizacija na daljinu),
instalacione vodove, izvor napajanja i dodatne ureaje.

65

ZONA 1

ZONA 2

RJ

PP
CENTRALA

USLOVI PRIJE
GAENJA

ALARM

GAENJE
UKLJUENO

VATROGASNA
SLUBA

Slika 126. Blok ema automatske dojave i automatskog gaenja poara

Automatski javljai moraju biti izabrani i postavljeni tako da usled dozvoljenih promena temperature,
vlanosti, praine i sl., ne reaguju ispod predvienog alarmnog praga.
Ne oekuju se lani alarmi, zbog puenja, u prostorijama viim od 3m. U prostorijama visine ispod
3m neophodna je zabrana puenja ili redukcija osetljivosti javljaa.
Sistem za dojavu mora imati samo kontrolne ureaje bitnih sastavnih delova, koji signaliziraju svaki
kvar na sistemu, koji bi omoguavao dojavu.
U zavisnosti od poarne veliine koju registruju izrauju se jonizacioni, optiki, termiki
(diferencijalni i maksimalni) i kombinovani javljai poara.
Izbor odgovarajueg delovanja i osetljivosti javljaa vri se na osnovu oekivanih poarnih veliina u
poetnoj fazi poara, pogonskih uslova i geometrije prostorije.
Izbor mesta postavljanja javljaa zavisi od principa delovanja izabranih javljaa, geometrije
prostorije, oekivanih uticaja ometajuih veliina, kao i uticaja klima kanala i ventilacionih ureaja i
potrebe dostupnosti javljau.
Svaki javlja ima odreenu nadzornu povrinu, tako da u sluaju poara na toj povrini javlja
reaguje. Nadzorna povrina zavisi od podeene osetljivosti izabranog javljaa, eljene osetljivosti
sistema, uticaja ometajuih veliina.
Javljai poara se grupiu u zone, da bi se moglo nedvosmisleno odrediti mesto pojave poara. Jedna
grupa javljaa ne sme da nadzire vie poarnih setektora. Javljai smeteni u duple podovestropove,
u klima ili ventilacione kanale, treba da ine samostalnu grupu javljaa. Po pravilu jedna grupa
javljaa treba da nadzire samo jednu visinu stropa, sa izuzetkom stepenita, ahtova za lift i slino.
Centrala se mora postaviti na trajno zaposednuto mesto, ili se mora obezbediti paralelna sugnalizacija
ili automatski daljinski prenos na zaposednuto mesto.

66

Instalacija za dojavu, po pravilu mora biti trajno i fiksno postavljena. Mora biti postavljena u skladu
sa vaeim propisima, a u posebnoj izvedbi na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih
smea. Treba izbegavati paralelno voenje instalacija za dojavu sa instalacijama visokog napona. U
suprotnom, minimalno odstojanje je 20 cm + 0,5 cm za svaki kV pogonskog napona.
Potrebno je obezbediti trajno i pouzdano snabdevanje elektrinom energijom sistema za dojavu
poara. Pored osnovnog izvora elektrine energije potrebno je obezbediti i rezervni izvor snabdevanja
iskljuivo za napajanje sistema. Prebacivanje sistema sa jednog na drugi izvor napajanja, mora biti
automatsko. Rezervni izvor snabdevanja mora omoguiti rad sistema od najmanje 48 asova.
Ureaji, koji na bazi alarma ukljuuju poarne i dimne klapne, otvaraju ili zatvaraju vrata, ukljuuju
stabilne instalacije za gaenje i dr. moraju ispunjavati zahteve za odgovarajuom osetljivou i ne
smeju prouzrokovati smetnje u radu ostalih ureaja sistema za dojavu.
U cilju efikasnog rada sistema za dojavu mora se vriti redovno odravanje svih pripadajuih delova
sistema. Revizija sistema mora se izvriti najmanje jedanput godinje, a kontrola i provera funkcija
javljaa, indikatora, alarmnih ureaja, rezervnog izvora snabdevanja i vie puta u toku godine.

AUTOMATSKI SISTEMI ZA RANO OTKRIVANJE I JAVLJANJE

POARA
U eksplozivno i poarno ugroenim prostorima, kod tehnolokih postupaka visokih rizika, ali i u
javnim i drugim objektima u kojima se skuplja i boravi vei broj ljudi, kod kojih nije propisana
zakonska obaveza ugradnje stabilne instalacije za dojavu poara, kao i n asvakom drugom objektu u
kojem ovakva instalacija postoji, osnovni zadatak celog sistema, kao elementa integralne
preventivno-tehnike zatite, je neprekidan nadzor nad odgovarajuim fiziko-hemijskim promenama
u nadzirnom prostoru, koji omoguava otkrivanje poara.
Principi projektovanja, ugradnje i eksploatacije elemenata ovih sistema propisani su evropskom
normom EN 54, ali i Pravilnikom o tehnikim normativima za stabilne instalacije za dojavu poara. U
tehnikoj praksi kod nas, prema analiziranim podacima, egzistira vie od 20 razliitih sistema
instalacija za dojavu poara, poev od onih relejnog tipa, do adresabilnih sistema poslednje
generacije. Zajednika karakteristika kod svih postojeih sistema je problematika proizvodnje samog
automatskog javljaa sa izvorom jonizujueg zraenja, ali i sam postupak odravanja i kontrole
elemenata sistema, u cilju odranja potrebnog stepena pouzdanosti i eliminacije otkaza sistema u to
veem broju sluajeva (tj. smanjenja verovatnoe otkaza na prihvatljiv stepen tehnikog rizika). Tim
pre, to se ovi stabilni sistemi i ugrauju u objekte specifine namene, bilo u odnosu na broj ljudi,
znaaj ili stepen tehnolokog rizika i samog poarnog optereenja objekta.

IZBOR DETEKTORA PREMA VRSTI DETEKTOVANE VELIINE

U kojoj prilici koristiti koji detektor zavisi od:
- kategorije kontrolisane pojave i opteg cilja kontrolisanja od strane sistema za automatsku dojavu
poara,
- visine prostorije koja se kontrolie,
- uticaja ambijenta ukljuujui i ometajue pojave.
Kategorije kontrolisanja pokrivaju tri razliita cilja kontrolisanja od strane sistema za automatsku
dojavu poara. Oni su prilagoeni rizik od poara i drugim kriterijumima.
Samo vrednovanje i izbor detektora u zavisnosti su od vrste potencijalnog poara (U) i visine
prostorije (H). Konani izbor detektora se vri na osnovu vrednosti proizvoda faktora UxH.
UxH = 4 idealni izbor,
2 vrlo pogodan izvor,
1 pogodan,
0 u odreenim sluajevima proveriti ili potpuno nepogodan.

67

Legenda: detektori
F jonizacioni,
R optiki detektori,
U faktor pogodnosti na osnovu cilja i kategorije detekcije,
H faktori na osnovu visine tiene prostorije.
Pojava poara po svojim fizikim karakteristikama, zavisi od eventualno zapaljivog materijala i
brzine irenja poara, tako da se esto koriste detektori sa razliitim principom rada, sa moguim
kombinacijama.
Uopteno govorei, treba koristiti samo one detektore koji, zahvaljujui svojim karakteristikama,
garantuju rad bez lanih alarma. Privremeno iskljuenje automatskih detektora iz opravdanih razloga
treba izbegavati. Bolje reenje je koristiti manje osetljive detektore koji e biti svo vreme ukljueni.

RASPORED I BROJ DETEKTORA

Pojave koje prate poar (dim, toplota, zraenje) a na osnovu kojih se on detektuje, ire se u svim
pravcima. Broj detektora koji je neophodan, kako bi se odreeni prostor zatitio, determinisan je
parametrima irenja upravo ovih pojava.
Uopteno gledajui, sistem za detekciju poara sa smanjenom povrinom koju pokriva jedan detektor,
postaje osetljiviji zato to rastojanja izmeu njega i lokacije potencijalnog poara postaju manja.
Meutim, preko odreene granice, poveanje broja detektora donosi mali dobitak u osetljivosti
sistema.
Broj i raspored automatskih detektora zavisi od:
- tipa detektora koji se koristi i njegove osetljivosti,
- geometrije prostorije koja se titi,
- ambijentalnih uslova.
Detektori moraju biti tako izabrani po tipu i rasporeeni u prostoru kako bi svaki eventualni poarni
incident bio otkriven u najranijoj fazi. Prilikom projektovanja, i sledee injenice moraju biti uzete u
obzir:
- Detektor mora biti postavljen tako da uvek bude dostupan eventualnim pojavama poara.
- Moraju se unapred predvideti ometajue pojave i mogui mehaniki uticaji (npr. vibracije).
Mora biti omogueno i korektno testiranje i zamena uloaka.
Povrina nadzora po jednom dimnom detektoru definie se kao funkcija visine prostorije i poarne
opasnosti (dijagram 17).
Stepen rizika 2 moe biti izabran u najveem broju situacija.
Stepen rizika 1 treba razmatrati samo ukoliko:
- u enentualnom poaru nema nikakve opasnosti po ivote ljudi,
- u datim prostorijama nema vrijednih materijalnih dobara,
- ukoliko je rizik od izbijanja poara vrlo nizak,
- ukoliko su preduzete i druge zatitne mere protiv poara.
Stepen rizika 3 se preporuuje ukoliko je:
- eventualni poar veoma opasan po ivote ljudi,
- u datim prostorijama uskladitena roba izuzetne materijalne vrednosti,
- rizik od izbijanja poara veoma je visok.

68

Dijagram 17. Veliine povrine nadzora po jednom dimnom detektoru

Stepen rizika od poara:

1 mali rizik od poara,
2 srednji rizik od poara,
3 veliki rizik od poara.

UTICAJ CIRKULACIJE VAZDUHA

U vetaki provetravanim prostorijama poveano je irenje dima. to je provetravanje intenzivnije,
tee je formiranje uniformne koncentracije dima u poarom zahvaenoj prostoriji. Upravo ova pojava
znaajno umanjuje osetljivost sistema za dojavu poara. Ona se moe delimino kompenzovati
umanjenjem nadzirane povrine po javljau i poveanjem osetljivosti javljaa.
U situaciji poveanog provetravanja prostora, povrina nadzirana od strane jednog javljaa mora biti
umanjena u odnosu na istu raunatu prema visini prostorije, mnoenjem faktora datim u tabeli 34.
Izmena vazduha u
satu vremena
>10
<20
>20
<30
>30
<40
>40
<50
>50
<70
>75
<100
>100

Multiplikativni
faktor
0,9
0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3

Tabela 34. Multiplikativni faktor

69

MAKSIMALNO RASTOJANJE IZMEU DETEKTORA

Maksimalno dozvoljeno rastojanje izmeu detektora i izmeu detektora i zida zavisi od povrine koju
nadzire jedan detektor (Am).
U principu detektor nadzire krunu povrinu. Maksimalno rastojanje izmeu detektora po "Cerberus"
je jednako polupreniku tog kruga. Povrina kvadrata koji odgovara ovom krugu je neto vea, stoga
da bi se ouvala povrina, parametar maksimalnog rastojanja izmeu javljaa se moe primenjivati
samo u jednom pravcu dok se u drugom (normalnom na prethodni) mora redukovati.

Slika 127. - Odnos izmeu povrine koju nadzire jedan detektor maksimalnog rastojanja izmeu detektora

MAKSIMALNO RASTOJANJE DETEKTOR ZID

Izraunava se preko relacije:
1,2 Am
1
S
2
2
Iz praktinih razloga, maksimalno rastojanje javlja zid mora biti mereno pod pravim uglom,
horizontalno na zid.

MINIMALNO RASTOJANJE IZMEU DETEKTORA

Rastojanje izmeu detektora i zidova, nametaja ili uskladitene robe, ne sme biti manje od 0,5 m,
osim ukoliko se ne radi o hodnicima, kanalima ili slinim delovima objekta ija je irina manja od
jednog metra. Ukoliko na tavanici postoje grede ili ventilacioni kanali koji su od tavanice udaljeni na
vie od 0,15 m i sl, onda bona udaljenost od javljaa mora biti najmanje 0,5 m.

Slika 128. Rastojanja izmeu detektora i prepreke

70

VENTILACIONI OTVORI NA TAVANICI

Zbog provetravanja vazduha, ventilacioni otvori ometaju normalan rad javljaa jer razreuju dim u
njegovoj okolini. Zato se pri projektovanju i montai moramo pridravati preporuka proizvoaa.

Slika 129. Postavljanje detektora sa jednostranom ventilacijom na tavanici

Slika 130. Postavljanje detektora sa dvostranom ventilacijom na tavanici

GALERIJE
U osnovi, sline arhitektonske strukture, koje ne dozvoljavaju prolaz dima, moraju se testirati na isti
nain. Detektori moraju biti postavljeni ipod galerije tako da je:
b

1
s
4

gde se rauna na osnovu veliine nadzirane povrine u korelaciji sa visinom prostorije ispod galerije.

71

Slika 131. Poloaji detektora u galerijama

DETEKTORI U SPUTENOM PLAFONU

Sputeni plafoni razliitih vrsta, oblika i namene umanjuju, manje ili vie, efekte irenja dima i
toplote. Stepen uticaja sputenog plafona na ove pojave je u zavisnosti od veliine otvora na
sputenom plafonu i tipa poara.

pozicija B

pozicija A

Slika 132. Poloaj detektora u sputenom plafonu

72

Kategorija
nadzora
I
ili
II

Procenat
otvorenosti
duplog plafona
50%
>50%
50%

III

50-70%
70%

Moraju li se
otvoriti na dupl.
plaf. nadzirati
Da
Ne
Da ili Ne
Da
Ne
Da ili Ne
Da ili Ne

Postavljanje detektora
Pozicija A

Pozicija B

x
x

x
x
x
x(H>4m)

x
x
x
x
x

Tabela 35. Podaci za ugradnju detektora

PROSTORIJE SA PROVETRAVANJEM
Kada se projektuje sistem za zatitu od poara mora se voditi rauna da isti bude efikasan ak i kada
je ukljuen sistem za provetravanje ili klimatizaciju. To se postie ukoliko se detektori ne postavljaju
ispred struja sveeg vazduha koji dolazi iz otvora.

Slika 133. Poloaj detektora poara u odnosu na ventilacione otvore

STEPENITA
Na stepenitima, najmanje jedan javlja poara mora biti postavljen na tavanici poslednjeg sprata.
Ukoliko su drugi spratovi odvojeni od poslednjeg sprata vratima, sledei detektor mora biti postavljen
na tavanici ispred tih vrata.
U sluajevima kada su stepenice visoke vie od 12m i kada izmeu spratova ne postoje prepreke
(vrata), mora dodatno biti postavljen najmanje po jedan detektor na svaka tri sprata.

73

RASPORED JAVLJAA U ZAVISNOSTI OD KONSTRUKCIJE KROVA

Parametri projektovanja sistema za detekciju poara zavise i od nagiba tavanice. Iz praktinih
razloga, nagib tavanice se ne daje u stepenima ve u odnosu visine i duine tavanice. Taj faktor se
zove nagib (N).
N1=N20,2

h'
0,2
b1

h'
0,2
b2
Slika 134. Prostrija sa nagibom tavanice

Napomena: Tavanice sa nagibom N0,2 se u prvoj aproksimaciji smatraju ravnim.

Izgled nekih vrsta tavanica sa nagibom prikazan je na slici 135.

Slika 135. a) tavanica sa strmim nagibom, b) tavanica sa umerenim nagibom

74

DIMNI DETEKTORI NA RAVNIM TAVANICAMA

Montaa detektora se vri u funkciji visine prostorije, prema podacima prikazanim u tabeli 43. za
odstojanje od tavanice.
Ugao tavanice (u stepenima)
Visina prostorije (m)
do 30
vie od 30
do 6 m
3 do 30 cm
20 do 50 cm
od 6 do 7,5 m
7 do 40 cm
25 do 60 cm
od 7,5 do 9 m
10 do 30 cm
30 do 70 cm
9 do 12 m
20 do 80 cm
50 do 100 cm
Tabela 36. Podaci za montau detektora na ravnim tavanicama

DETEKTORI DIMA NA TAVANICAMA SA NAGIBOM

Kose tavanice kanaliu dim tako da se njegova koncentracija bitno poveava na samom vrhu. Iz ovog
razloga se u svim sluajevima nadzirana povrina Am i rastojanje izmeu detektora s, poveavaju.
Nadzirana povrina po detektoru na kosim tavanicama prikazana je dijagramom 18.

Dijagram 18. Nadzirana povrina po detektoru na kosoj tavanici

Da bi dim nesmetano dosegao detektor, on mora biti postvaljen u blizini vrha kose tavanice, ali ispod
nivoa na kome se akumulira topao vazduh.
Sledea tabela pokazuje rastojanje izmeu detektora u blizini vrha kose tavanice, a u funkciji visine
prostorije i ugla zakoenja tavanice.

75

Visina prostorije (m)

do 6 m
od 6 do 7,5 m
od 7,5 do 9 m
9 do 12 m

Ugao zakoenja tavanice

do 50 cm/m N0,5
vie od 50 cm/m N0,5
rastojanje a
rastojanje a
3 do 30 cm
20 do 50 cm
7 do 40 cm
25 do 60 cm
10 do 30 cm
30 do 70 cm
20 do 80 cm
50 do 100 cm

Tabela 37. Rastojanja izmeu detektora kod kosih tavanica

Slika 136. Grafiki primeri ugradnje detektora sa simetrinim i asimetrinim profilom kose tavanice

VRSTE DETEKTORA POARA

TERMIKI DETEKTORI
Za razliku od dimnih detektora, termiki se montiraju na najviu taku na tavanici.
Nadzirna povrina i raspored detektora su odreeni strminom tavanice. Iz praktinih razloga nagib se
ne izraava u stepenima ve kroz faktor "N" koji predstavlja odnos izmeu visine i duine nagnute
tavanice kako je predstavljeno na slici 137.

Slika 137. Odnos "N" izmeu visine i duine nagnute tavanice

Porast temperature na tavanici direktno iznad mesta izbijanja poara opada sa visinom prostorije.
Upravo iz ovog razloga, nadzirana povrina po jednom termikom detektoru je manja nego po
jednom dimnom.

76

Maksimalno dozvoljeno rastojanje izmeu dva susedna detektora (s) i izmeu detektora i zida (1/2s),
zavisi od nadzirane povrine tavanice.

DETEKTORI POARA POSLEDNJE GENERACIJE

Brz tehnoloki razvoj u oblasti elektronike i telekomunikacija, uslovio je i bitne promene proizvodnih
programa vodeih svetskih kompanija u ovoj oblasti. "Klasini" sistemi za rano otkrivanje i dojavu
poara, iako su jo u upotrebi, sve su vie potisnuti detektorima i senzorima poslednje "hit"
generacije.
O relejnim protivpoarnim detektorima vie da i nema smisla govoriti. Trenutno, bez procesora,
centralni ureaj se i ne nudi. Stvar je samo u razliitim pristupima u organizaciji alarma i izvrnih
funkcija, broju petlji i memoriji procesora, to su promenljive veliine, u zavisnosti od znaaja i
veliine tienog objekta.
U ovom poglavlju bie prikazani neki od najsavremenijih detektora poslednje generacije.

ANALOGNO ADRESABILNI DETEKTROR POARA

Mogunost prepoznavanja adrese adresibilnost, je element inteligencije i dodeljivanjem ove osobine
samim detektorima poara, svrstavamo ih u inteligentne senzore.
Postoje razliiti tipovi ovih detektora, od kojih navodimo neke:
AP 951 detektori sa izvorom jonizujueg zraenja
- aktivnost izvora 24,9 Cu,
- radni napon: 17 28 V DC,
- merna struja: 280 A,
- stepen zatite: IP 43,
- dozvoljena ambijentalna temperatura: -20 do +60C,
- dozvoljena relativna vlanost: 0 95%,
- optimalno strujanje vazduha: 10 m/s,
- kontrolisani prostor po javljau: 100 m2.
AP 95 T temperaturni detektor:
- radni napon: 17 28 V DC,
- merna struja: 250 A,
- ambijentalna temperatura: -20 do +70C,
- relativna vlanost: 0- 95%,
- stepen zatite: IP 53,
- kontrolisani prostor po javljau: 50 m2,
- uticaj ventilacije: nema.
UV detektor
Kontrola pojave plamena putem ovih detektora ravnopravno se ostvaruje, kako za slobodan prostor
perimetarski, tako i za prostorije. Vrlo su osetljivi. Ilustracije radi, u roku od 1 sekunde, ovakav
detektor "vidi plamen" upaljaa visine 20 mm sa udaljenosti od 6 metara. Sama osetljivost je u
funkciji veliine plamena, tipa goriva i mesta ugradnje, tj. rastojanja od mesta poara.
Ovi detektori mogu da rade i kao nezavisne jedinice sa ugraenim akumulatorom kao izvorom
napajanja.

77

UV detektori 7050/R i 7404

Ultravioletni (UV) detektori su najee korieni optiki senzori u svetu. Obezbeuju vrlo brzu
reakciju na bilo koju pojavu plamena. Vreme reakcije na detektovanu veliinu moe da bude do 10
ms, ali se on praktino javlja posle 3 5 s, zbog eliminacije mogunosti pojave lanih alarma.
Potrebna struja za prenos alarmnog signala relejnim putem iznosi od 4 do 20 mA. Ambijentalna
temperatura (optimum) je od -40C do +125C. Ispitan je za rad u eksplozivno-ugroenim prostorima.
Stepen mehanike zatite uteaja je IP 66.
Infracrveni detektor plamena (IR)
IR (Infracrveni) detektori poara su idealni za ugradnju u petrohemijskim postrojenjima, (kopno,
naftne platforme na moru i sl.). Otporni su na ambijentalnu kontaminaciju (stepen zatite po IP kodu
je IP 66 ). Na poare ugljovodonika reaguju u vremenu od 3 do 5 sekundi, a signal do centralnog
ureaja prenesu u vremenu od 50 ms.
Za relejni prenos komande potrebna je struja od 4 do 20 mA. Svi signali se oitavaju na modularnom
digitalnom displeju.

RADIO ADRESABILNI SISTEMI

Ovo je savremeni sistem za beini prenos informacije, tj. poarnog alarma. Izrada nije regulisana
JUS standardom, ve standardom CENELEC-a i BS5839, part. 1-4. Centralni ureaj se proizvodi u
standardnoj verziji od 8 zona, optimalno do 16 zona dojave. U sluaju 8. zonskog modela
maksimalan broj individualnih adresa je 32, kod 16. zonskog modela ovaj broj je 16. U drugim
verzijama ovog sistema, maksimalno je mogue ostvariti 256 adresa. Radni napon je 24 V DC, mirne
struje 80 mA. Litijumska baterija obezbeuje rad ureaja od 2 do 3 godine. Kompatibilan je za rad sa
konvencionalnim detektorima poara, napona 24 V DC. Radna frekvencija ureaja je 173,255 MHz
izlazne snage 10 mW. Dimenzije su mu 400 x 325 x 170 mm. Pouzdan je i efikasan u radu.

RDM CENTRALNI UREAJ RADIO FREKVENCIJE

Ova serija javljaa i centralnog ureaja je kompatibilna sa serijom XP 95. Maksimalni broj senzora u
jednoj petlji je 16. Postavljaju se u prostorima koji su zatieni kao spomenici kulture i sl. jer ne
podrazumevaju izvoenje instalacionih prikljunih kablova. Dizajn im je u skladu sa odredbama
standarda BS 5839. part. I (deo 1). Alarm se od senzora prenosi na centralni ureaj radio signalom.
Centralni ureaj sadri radio interfejs, koji omoguuje vezu sa senzorima. U funkciji od broja impulsa
(alju se 4, 16 i 64), kontrolni panel registruje lani alarm, pogonsko stanje (normalno) i poarni
alarm u odreenoj zoni. Sam ureaj ima mogunost da prima radio signal sa maksimalno 8 dimnih
detektora. Baterijama u samom detektoru i centralnom ureaju omoguen je stalni protok signala.
Svaki centralni ureaj ima svoju antenu. Baterije su NiCd, napona 9 V, vremena eksploatacije od 12
meseci.

SPECIJALNI UREAJI ZA GAENJE POARA ZNAAJNIH

I VELIKIH ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA
Za zatitu od poara, narooto znaajnih i velikih elektroenergetskih postrojenja, treba predvideti
specijalne ureaje za gaenje poara.
Kad su elektrine rotacione maine (generatori ili elektromotori) snage preko 40 MVA i energetski
transformatori preko 10 MVA po jedinici smeteni u zgradama, treba da imaju stabilne ureaje za
gaenje poara.

78

Ovakve ureaje smetene na slobodnom prostoru obavezno treba zatiti stabilnom protivpoarnom
zatitom, ako im snaga po jedinici prelazi 63 MVA.
Izuzetno, stabilni ureaji za gaenje poara primenie se i u postrojenjima sa jedinicama ija je
instalirana snaga manja od napred navedenih, ako bi eventualni poar na elektroenergetskom
postrojenju mogao da ugrozi blisko naselje. Stabilni ureaji upotrebie se ako se poloajem
(lokacijom) elektrinih naprava na kojima se moe pojaviti poar, ili postavljanjem vatrostalnih
pregrada, ne bi moglo da sprei irenje poara koji bi mogao da ugrozi naselje u neposrednoj bizini.
Ureaji za gaenje poara moraju u celini i u svim delovima biti konstruisani i izvedeni u skladu sa
savremenim dostignuima tehnike zatite od poara i primenom oprobanih i atestiranih sistema, i
moraju dejstvovati pouzdano i efikasno.
Ureaji za gaenje poara moraju biti konstruisani tako da ne mogu dovesti u opasnost ivot i zdravlje
lica koja njima rukuju ili se nau u njihovoj blizini.
Postrojenja sa stabilnim ureajem za gaenje poara ne iskljuuju primenu elektrinih zatitnih
naprava (Buholcova zatita, diferencijalna zatita, ureaj za slabljenje pobude obrtnih maina i sl.).
Otvorene mlaznice
Temperaturni elementi
Pneumatski vod
Elekt. sirena

Elekt. prekida

Runo
aktiviranje

Membranski ventil
Ventil sigurnosti

Redukcioni ventil
Vazduh
Voda
Daljinski ventil
Kompresor
Rezer. pod pritiskom
Slika 138. Zatita transformatora stabilnom sutomatskom drener instalacijom za gaenje poara

Aktiviranje automatskih stabilnih ureaja za gaenje poara mora biti i automatsko i runo.
Prenos komande na glavnu zapornu napravu ureaja za gaenje poara kod automatskog aktiviranja
mora biti pouzdanog sistema, a vri se pomou odgovarajuih elektrinih, mehanikih, hidraulinih ili
pneumatskih naprava.
Kod sistema gde se prenos komande vri elektrinim putem, koristie se kao izvor struje prikljuak na
akumulatorsku bateriju sa posebnim strujnim kolom.
U sluaju popravki na ureaju ili radova u blizini ureaja, treba predvideti mogunost blokiranja
naprave za aktiviranje ureaja. Istovremeno treba preduzeti sve mere predostronosti radi spreavanja
eventualnih poara pri izvoenju remonta. Blokiranje se mora ukloniti im prestane potreba za njim.
Zatiena postrojenja moraju se automatski iskljuiti im ureaj za gaenje poara bude aktiviran.
Ovo naroito vai za razmagnetisanje obrtnih maina.
Kod obrtnih maina mora se automatski aktiviranjem ureaja za gaenje poara istovremeno iskljuiti
i pogon maina u svrhu zaustavljanja (npr. dovod pare kod parnih turbina, dovod vode kod vodnih

79

turbina, dovod elektrine energije kod elektromotora, dovod goriva kod motora sa unutranjim
sagorevanjem i sl.).
Uz automatsko aktiviranje ureaja za gaenje, mora postojati i mogunost njegovog nezavisnog i
neposrednog runog aktiviranja.
Naprava za runo aktiviranje (dugme, ruica i sl.) mora se nalaziti na uoljivom, lako pristupanom i
zaklonjenom mestu u blizini zatienog postrojenja. Naprava mora biti oznaena na upadljiv nain.
Prema potrebi, treba predvideti i vie ovakvih naprava.
Ako kod runih naprava postoji mogunost nehotinog aktiviranja, treba predvideti dve uzastopne
operacije za aktiviranje (na primer: razbijanje stakla i pritisak na dugme). Meutim, u naelu treba
dati prvenstvo napravama koje se aktiviraju jednom operacijom.
Svaki stabilan ureaj za gaenje poara mora biti snabdeven pouzdanom napravom za automatsko
davanje akustinog signala uzbune, koji poinje dejstvovati im se ureaj stavi u pogon.
Naprava treba da je izvedena tako da njene signale moe uti osblje odreeno za intervenciju u
sluaju pojave poara, odnosno za aktiviranje ureaja za gaenje.
Ako pogon ima sopstveni ureaj za javljanje poara, ili javlja prikljuen na javnu mreu za javljanje
poara, mora biti na odgovarajui nain omogueno prenoenje alarmnog signala sa ureaja za
gaenje poara na ove ureaje.
Naprava za automatsko aktiviranje ureaja i alarmne naprave treba da se u svako doba moe bez
tekoa kontrolisati i ispitati njihovo funkcionisanje.
Glavna zaporna naprava ureaja treba da je smetena to blie zatienom postrojenju, ali na takvom
mestu da je potpuno zatiena od dejstva poara i eksplozije i da je pristup njoj osiguran pod svim
okolnostima i u sluaju poara na odnosnom postrojenju.
Sve naprave kojima se rukuje ureajem za gaenje poara moraju biti upadljivo i jasno oznaene
odgovarajuim natpisima, uz oznaku njihovih pogonskih poloaja. Ovo vai naroito za naprave za
runo aktiviranje ureaja. Na prilazima do tih naprava treba, po potrebi, postaviti posebne natpise
(putokaze).
Odgovarajuom konstrukcijom i merama osiguranja mora biti spreeno da bilo koji deo ureaja za
gaenje poara, a naroito delovi naprava za automatsko aktiviranje ureaja, dou u dodir sa onim
delovima postrojenja koji bi mogli biti pod naponom.
Delove ureaja za gaenje poara treba protiv opasnog napona dodira osigurati izolovanjem, odnosno
uzemljenjem.
Kada treba raunati i sa moguom eksplozijom u zatienom postrojenju, potrebno je bitne delove
ureaja za gaenje poara koji bi mogli biti izloeni dejstvu eksplozije, zatititi pogodnim
smetajem, odgovarajuom konstrukcijom, odnosno odgovarajuim merama, kako bi se ublailo
dejstvo eksplozije.
Delovi ureaja koji se upotrebom troe moraju nositi naroitu oznaku da bi se mogli u sluaju potrebe
brzo i bez tekoa zamenili.
Ovakve delove duan je korisnik postrojenja da ima u dovoljnoj koliini na svom stovaritu, a
najmanje po jedan kompletan slog za svaki ureaj. Kod postrojenja koje je zatieno stabilnim
ureajem za gaenje poara rasprenom vodom, mora biti omogueno odgovarajue odvodnjavanje
da se voda isputena iz ureaja ne bi razlivala na delove postrojenja.
Stabilne automatske protivpoarne instalacije za zatitu elektroenergetskih postrojenja moemo
podeliti u dve osnovne grupe:
1. Stabilne automatske protivpoarne instalacije za zatitu elektroenergetskih postrojenja u
zatvorenom prostoru. Za ovu vrstu zatite uglavnom se primenjuju poto se zavri
zapreminsko gaenje (ubacivanjem sredstva za gaenje eliminie se kiseonik potreban za
sagorevanje), sledee instalacije:
- Stabilne automatske CO2 instalacije. Sredstvo za gaenje uglendioksid (CO 2). Najee se
koriste CO2 instalacije.
Stabilne automatske protivpoarne halon-instalacije sredstvo za gaenje je halon 1301, a za
"zatitu objekata" i halon 1211.

80

2. Stabilne automatske protivpoarne instalacije za zatitu elektroenergetskih postrojenja na

slobodnom prostoru. Za ovu vrstu zatite uglavnom se primenjuje, poto se efekat gaenja
postie oduzimanjem toplote:
- Stabilne automatske protivpoarne instalacije za rasprenu vodu. Sredstvo za gaenje je voda
pod odgovarajuim pritiskom. Sistem je sa otvornim mlaznicama.

81