Strukturno kabliranje u objektu

Mr Nenad Krajnovi
Katedra za telekomunikacije
E-mail: krajko@etf.bg.ac.rs
Krajko
2
Zato poseban standard?

Telekomunikaciona infrastruktura u poslovnim objektima
vremenom

je postala veoma kompleksna

Nekada se sastojala samo od telefonskih kablova

Danas imamo:

Telefonsku instalaciju

Instalaciju raunarske mree

Instalacija za distribuciju TV slike

Sistem video nadzora

Protiv poarni sistem

Protiv provalni sistem

Sistem kontrole ulaska/izlaska
Krajko
3
Koji standard?

ISO/IEC 11801

Second edition

Generic cabling for customer premises

EN 50173

evropski standard

EIA/TIA 568A, 568B

ameriki standard
Napomena: Veina slika na slajdovima je preuzeta iz ISO 11801
standarda
Krajko
4
Polazne pretpostavke

Sistem kabliranja mora da podrava
razliite servise

Izbor servisa samo na osnovu povezivanja
na odgovarajuu aktivnu opremu

Upotrebni vek kablova je 10 godina
Krajko
5
Struktura mree
Campus
Distribution
CD
BD
Building
Distribution
FD
FD
FD
FD
Telecommunications
Outlet
Consolidation
Point (opciono)
Floor
Distribution
Krajko
6
Struktura mree prema standardu
Krajko
7
CP

Consolidation Point

Prema specifikaciji iz standarda:

connection point in the horizontal cabling
subsystem between a floor distributor and a
telecommunications outlet

Nije obavezno da postoji
Krajko
8
Generiki kablovski sistem

Sastoji se od 3 podsistema:

Campus backbone kablovski sistem

Building backbone kablovski sistem

Horizontalno kabliranje
Krajko
9
Povezivanje podsistema

Povezivanje tri podsistema obavlja se
aktivnom opremom (u kom sluaju oprema
veoma zavisi od vrste servisa) ili pasivnom
opremom (u kom sluaju se mora voditi
rauna o slabljenju signala).
Krajko
10
Campus backbone kablovski
sistem

Poto najee podrazumeva kopanje u
cilju polaganja kablova, izbor kablova
mora da omogui dug upotrebni vek
kablova

Danas se, po pravilu, uzimaju optiki
kablovi

Za neke specifine servise mogu da se
uzmu i bakarni kablovi (npr. telefonski
kablovi)
Krajko
11
Building backbone kablovski
podsistem

Izabrani kablovi treba da traju koliko i
celokupan kablovski sistem

Ako je pristup kablovskim trasama lak
onda se moe usvojiti i neko jeftinije

reenje

Treba da podravaju sve sadanje i
procenjene budue servise

Po pravilu se bira da budu optiki kablovi
sa odgovarajuim brojem vlakana
Krajko
12
Horizontalno kabliranje

Izabrani tip kabla treba da omoguava to
iri skup servisa, kako sadanjih tako i
buduih

ivotni vek kablova treba da bude to dui
da bi se smanjila cena eksploatacije
(ponovno kabliranje je skupo)
Krajko
13
Organizacija povezivanja vorita
je najee hijerarhijska
Opcione veze
Krajko
14
Opcione veze (1)

Slue za poveanje raspoloivosti cele
mree (redundantne veze)

Prema standardu nisu obavezne ali
korisnici najee zahtevaju njihovo
postojanje

Po pravilu, veze FD-FD se uvek rade dok
veze BD-BD u zavisnosti od tehnikih
mogunosti (da li moe da se nae
odgovarajua trasa)
Krajko
15
Opcione veze (2)

U sluaju raunarskih mrea vrlo esto se
opcione veze rade kao duple veze izmeu
vorita
CD
BD BD
FD FD FD FD
Krajko
16
Redundantne veze
Krajko
17
Redundantne veze

Puna redundansa je kada do objekta
dolazimo sa min dva kabla sa dve razliite
strane objekta (Zato?)

Postoje dva BD za objekat

Svi FD su udvojeni sa redundantnim
vezama

Uz svakog korisnika imamo dva TO koji su
vezani na razliite FD (Zato?)
Krajko
18
Realizacije u praksi

Nije obavezno da sva vorita (CD, BD,
FD) uvek postoje

Njihovo postojanje zavisi od dimezija
objekata, broja i rasporeda prikljuaka

U zavisnosti od korienih kablova
mogue je u nekom od vorita izvriti
direktno spajanje kablova (bez aktivnih
ureaja) u kom sluaju se to vorite gubi
u logikoj topologiji mree
Krajko
19
Pozicije vorita
Krajko
20
Building entrance facility

Najee se spoljnji kablovi terminiraju
odmah po ulasku u objekat

Zato?

Kablovi za spoljnju ugradnju najee se ne
mogu voditi kroz objekat:

zbog protiv poarnih propisa

imaju PE zatitu a
treba da bude PVC

suvie su kruti pa ne mogu da prate trasu kabla

Oteenje kabla u objektu bi zahtevalo
zamenu celog kabla (od CD do BD)
Krajko
21
Building entrance facility
Krajko
22
Pozicija vorita zgrade (BD)

BD se najee smeta u podrumu ili
prizemlju

Nema prepreka da bude bilo gde u objektu

Pozicija zavisi od raspoloivog prostora,
mogunosti dovoenja kablova,
mogunosti dovoenja struje, mogunosti
hlaenja i slino

Ako je na spratu postavlja se pitanje kako
voditi spoljnji kabl kroz objekat
Krajko
23
Pozicija vorita zgrade (BD)

ta se smeta u BD?

Aktivna oprema za povezivanje FD i CD

Poto je to glavno komunikaciono vorite,
vrlo esto se tu smetaju i serveri

UPS-evi za neprekidno napajanje ureaja
Krajko
24
Spratna vorita (FD)

Vrlo esto se realizuju kao jedan rek orman koji
stoji u hodniku ili okaen na zid

Mogu da imaju svoju posebnu prostoriju

najee tehnika prostorija na spratu koja ima i
ormane za strujni razvod kao i neke druge
sisteme

Broj spratnih vorita na jednom spratu nije
ogranien; zavisi od dimenzija objekata i broja
prikljuaka

Jedan FD moe da pokriva i dva sprata
Krajko
25
Spratna vorita (FD)

Prema standardu, jedan FD ide po jednom
spratu ako je povrina manja od 1000m
2

Za povrinu sprata veu od 1000m
2

stavlja
se po jedan FD na svakih 1000m
2

U zavisnosti od izgleda i namene objekta
mogua su odstupanja od ovih preporuka

Ako na jednom spratu imamo vie
organizacionih celina, moemo da stavimo
po jedan FD za jednu organizacionu celinu
Krajko
26
Pojam kanala (channel)

Kanal predstavlja kablovski sistem od
jednog do drugog aktivnog ureaja

end-to-end transmission path connecting
any two pieces of application specific
equipment (ISO 11801)
Krajko
27
Maksimalne duine kanala
Kanal Maksimalna duina [m]
Horizontalni kanal (od
korisnikog ureaja do
aktivnog ureaja u FD)
100
Horizontalni kanal +
building backbone +
campus backbone
2000
Krajko
28
Maksimalne duine kanala
Krajko
29
Korisniki prikljuak (TO)

Jedno radno mesto treba da ima
minimalno 2 prikljuka

Jedan prikljuak mora da bude sa xTP
kablom dok drugi moe da bude i optiki

Svaki prikljuak mora da ima trajnu
oznaku na sebi (redni broj prikljuka)

Svi dodatni elementi (terminator i slino)
moraju da budu eksterni
Krajko
30
Obeleavanje TO

Vie sistema u zavisnosti od veliine
mree; primer:
RR.PP.Br
gde je:
RR

redni broj rek ormana
PP

redni broj patch panela u ormanu
Br

redni broj prikljuka na patch panelu
Krajko
31
Pozicija TO

TO mora da bude postavljen tako da mu
korisnik moe lako prii

Duina kabla od TO do korisnikog
ureaja mora da bude to je mogue
kraa

TO treba da bude postavljen na fiksni zid
ili u pod (da ga eventualno uklanjanje
montanih zidova ne bi otetilo

struktura
tipinih poslovnih zgrada)
Krajko
32
Consolidation Point CP

CP se pojavljuje kada TO mora da bude
demontanog tipa

CP se pozicionira na najblii fiksni nosa

(zid ili
u pod) odakle se po potrebi razvodi kabl do
pozicije TO

Tipino postoji u vienamenskim prostorijama i
objektima ija se namena esto menja

Na CP se vri iskljuivo pasivno prespajanje

Pozicija CP ne treba da bude na rastojanju
manjem od 15m od FD
Krajko
33
Nain povezivanja
Krajko
34
Nain povezivanja

Ako se eli zatita konektora na aktivnoj
opremi, onda se svi prikljuci izvode na
patch panel

Prespajanja sa korisnikim linijama se vri
iskljuivo na patch panelima

Oteeni patch panel se relativno lako
popravlja (menja se samo jedan modul)
to nije sluaj za prikljukom na aktivni
ureaj
Krajko
35
Nain povezivanja

Najee se smatra da permanentni link
moe da ima do 90 m a preostalih 10 m se
rasporeuje za patch kabl, korisniki kabl
(work area cord) i eventualno kabl za
opremu (equipment cord)

Ukoliko je zbir prethodno nabrojanih
kablova vei od predvienih 10m tada se
smanjuje duina permanentnog linka da bi
duina kanala bila do 100m
Krajko
36
Horizontalni razvod na spratu
Krajko
37
Primer blok eme povezivanja
Krajko
38
Izbor kablova

campus backbone

Po pravilu se bira optiki kabl

Otporan na EM smetnje

Dozvoljava velike duine

Ima veliki kapacitet

Vri galvansko razdvajanje objekata (nema
problema sa razliitim potencijalnom
uzemljivaa u objektima)

Za neke servise se moe koristiti i bakarni
kabl od pune ice (npr. telefonija)
Krajko
39
Izbor kablova

building backbone

Po pravilu se bira optiki kabl

Otporan na EM smetnje

Dozvoljava velike duine

Ima veliki kapacitet

Za telefonski servis se od glavnog TF
razdelnika do FD postavljaju telefonski
kablovi odgovarajueg kapaciteta od pune
bakarne ice
Krajko
40
Izbor kablova

horizontalni razvod

Najee se koriste bakarni xTP kablovi

Omoguavaju prenos podataka, telefonski
servis

Kategorija kabla i zatita od EM smetnji
zavise od zahteva korisnika

Permanentni linkovi se realizuju kablovima
od pune ice

Patch kablovi i korisniki kablovi su od
licnaste ice
Krajko
41
Klase simetrinih bakarnih kablova
Klasa A Do 100 kHz
Klasa B Do 1MHz
Klasa C Do 16 MHz Category 3
Klasa D Do 100 MHz Category 5
Klasa E Do 250 MHz Category 6
Klasa F Do 600 MHz Category 7
Krajko
42
Izbor klase simetrinih kablova

Prema standardu, kod projektovanja
treba birati minimalno klasu D za sve
linkove

Via klasa se moe izabrati ako korisnik ili
aplikacije to zahtevaju
Krajko
43
Tipini servisi za pojedine klase kablova (1)
Krajko
44
Tipini servisi za pojedine klase kablova (2)
Krajko
45
Primer karakteristika kabla
Krajko
46
Primer karakteristika kablova (2)
Krajko
47
Klasifikacija optikih kablova

OF-300

Optiki kabl za rastojanja do
300m

OF-500

Optiki kabl za rastojanja do
500m

OF-2000

Optiki kabl za rastojanja do
2000m
Krajko
48
Slabljenje optikog kanala
Krajko
49
Varijante povezivanja optikog kabla
Krajko
50
Radni uslovi

Prema standardu, mrea treba da
funkcionie u temperaturnom opsegu od
-10
o
C do +60
o
C

Ukoliko su radni uslovi nepovoljniji,
potrebno je proveriti proizvoaku
dokumentaciju komponenti
Krajko
51
Terminiranje xTP kablova
Krajko
52
Korienje pojedinih pinova od strane
aplikacija
Krajko
53
Korienje pojedinih pinova od strane
aplikacija
Krajko
54
Uzemljenje

Svi rek ormani moraju da budu uzemljeni

Preko rek ormana i patch panela, svi
kablovi za zatitom (screened) moraju da
budu uzemljeni

Razlika potencijala uzemljenja izmeu bilo
koje dve take u zgradi ne sme da pree
1V r.m.s.
Krajko
55
Ukrtanje kablova

Ako energetski i xTP kablovi moraju da se
ukrtaju onda se to vri pod uglom od 90
o

Time se postie najmanji uticaj EM smetnji
koje potiu od energetskog kabla
Krajko
56
Paralelno voenje kablova

Paralelno voenje energetskih i kablova
instalacije slabe struje se NE preporuuje
zbog elektromagnetne interferencije

Ako se to ne moe izbei, postoje
ogranienja kojih se moramo pridravati
da bi EMI sveli na prihvatljivu meru
Krajko
57
Ogranienja za voenje kablova
Minimalno

rastojanje

izmeu
kablova
Snaga energetskog potroaa
<2kVA 2-5kVA >5kVA
Nezatieni

energetski

vodovi

ili

elektrina

oprema

u blizini

otvorenog ili nemetalnog TK
kanala (bez uzemljenja)
127mm 305mm 610mm
Nezatieni

energetski

vodovi

ili

elektrina

oprema

u blizini

uzemljenog metalnog

kuita

(kanala)
64mm 152mm 305mm
Oklopljeni i uzemljeni

energetski

vodovi

ili

elektrina

oprema

u blizini uzemljenog

metalnog TK

kuita (kanala)
- 76mm 192mm
Elektromotor

i transformator
- -
1220mm
Fluo cevi
127mm

za otvorene ili
nemetalne TK kanale
Krajko
58
Voenje kablova kroz objekat

Vertikalni razvod

Horizontalni razvod
Krajko
59
Prodori kroz zid/plou

Svi prodori kroz plou ili zid treba da se
zatvore protiv poarnom smesom

Protiv poarna smesa bira se prema PP
zahtevima (1, 2, 3, 4 sata spreava prodor
poara)
Krajko
60
Vertikalni razvod

Najee kroz tehnike vertikale, zajedno
sa drugim kablovima

Kabl mora da se uvrsti na vie mesta
poto visi u slobodnom prostoru

Ako se ne uvrsti, moe doi do kidanja ili
istezanja to dovodi do promene
karakteristika
Krajko
61
Neispravno vertikalno voenje
Krajko
62
Horizontalno voenje kablova

vorita

Parapetni razvod

Podni razvod

Razvod po regalima

Prikljuna mesta
Krajko
63
vorita

U voritima se nalaze rek ormani u
kojima se terminiraju kablovi i smeta
aktivna oprema

Visina ormana se izraava u jedinici RU
(Rack Unit), HU (Height Unit) ili samo U

Rack Unit 1U = 1 3/4" 4,445cm

42 U orman je visine 2 m

Kablovi se terminiraju na patch panelima
Krajko
64
Tipovi rek ormana

Visei (nazidni)

Stojei (samostojei)

Jednodelni

Dvodelni

Trodelni

Spoljnji

Unutranji
Krajko
65
Visei (nazidni) jednodelni ormani
Krajko
66
Visei trodelni orman
Krajko
67
Stojei orman 42U
Krajko
68
Tipine dimenzije rek ormana

Visina ormana se bira prema koliini opreme i
broju kablova koji treba da budu terminirani

Dimenzije osnove se biraju prema veliini
opreme

irina: 600mm ili 800mm

Dubina: 600mm, 800mm, 1000mm

600x600

tipini za raunarsku opremu

800x600

ako se smeta neki dublji ureaj

1000x600

tipini rek za servere
Krajko
69
irina nosaa za opremu

Dva standarda:

19

veina raunarske opreme

ETSI (535mm)

telekomunikaciona oprema

Kod ETSI rekova imamo esto da su
duboki samo 300mm ili 400mm

Rekove treba izabrati prema dimenzijama
predviene opreme!
Krajko
70
ETSI rek
Krajko
71
Neki proizvoai:

RITTAL

http://www.rittal.com/

SCHRACK Technik

http://www.schrack.com/en/

http://www.schrack.rs/

LOGO

http://www.logo.rs/
Krajko
72
Parapetni razvod

Plastini

Halogen free low smoke samogasivi

Obian PVC kanal

Metalni

Aluminijumski
Krajko
73
Plastini parapetni razvod

Koristi se za unutranji razvod kablova

U sredinama gde ne postoji mogunost
mehanikog oteenja

Ako se radi o prostoriji za boravak ljudi tada
mora da bude halogen free low smoke
samogasiv

Moe da bude sa dve komore tako da se
paralelno vode energetski i slabostrujni kablovi

Zbog EMI moraju da se koriste kablovi sa
uzemljenjem (STP, FTP, SFTP)
Krajko
74
Parapetni razvod

Legrand
Krajko
75
Parapetni razvod

Obo Bettermann
Krajko
76
Utinice u parapetnom razvodu
Krajko
77
Pozicija parapetnog razvoda

Visinski se postavlja na mesto da bude
zgodan za korienje

Negde e biti uz pod, negde na visini od
1m a negde i vilje

Za razvod po prostoriji, kanalice se mogu
postaviti i uz plafon sa vertikalnim
sputanjem do pozicija gde se nalaze
prikljuci (TO)
Krajko
78
Aluminijumski parapetni razvod
Krajko
79
Aluminijumski parapetni razvod

Koristi se:

kada je potrebna bolja mehanika zatita kablova

kada elimo da smanjimo EMI zbog energetski
kablova

Poto se radi o metalnom kanalu, svi delovi
moraju da budu uzemljeni!

Mana: ako se oteti energetski kabl (glodari)
tada moe da bude opasan po ljude
Krajko
80
Podni razvod

Koristi se:

u situaciji kada nije mogue problem reiti
parapetnim razvodom

kada je raspored nametaja fiksan i ne
oekuje se pomeranje

kada se nametaj po potrebni uklanja i
ponovo vraa na isto mesto
Krajko
81
Podni razvod -

tipovi

Za ugradnju u duboku betonsku kouljicu

Za ugradnju u dupli pod

Za ugradnju ispod kouljice

Za nadgradnju iznad poda

Otvoreni sistemi podnih kanala
Krajko
82
Podni
sistem gde
je gornji
nivo
kanala u
nivou
poda
Krajko
83
Kutija sa prikljucima je iznad poda
Krajko
84
Elementi sistema
Krajko
85
Podni
sistem koji
je u
potpunosti
u
betonskoj
kouljici
Krajko
86
Napomena

Preporuka proizvoaa je da minimalno
3cm betonske kouljice mora da bude
iznad kanala

Ako se ovo ne ispotuje, tokom
eksploatacije moe da doe do pucanja
betonske kouljice
Krajko
87
Elementi sistema
Krajko
88
Sistem duplog poda
Krajko
89
Sistem montano/demontanog
duplog poda
Krajko
90
Podni sistem koji se montira NA
pod
Krajko
91
Podni sistem za ugradnju u
proizvoljan materijal (beton,
asfalt,...)
Krajko
92
Podni sistem za otvorenim gornjim
delom
Poto se gornji deo
otvara, kablovi mogu
da se polau, za
razliku od prethodnih
sistema gde moraju
da se provlae
Krajko
93
Popunjavanje kanala

Kanali (podni ili parapetni) se popunjavaju
do 50% -

60% svog poprenog preseka
poto kablovi nikada ne mogu idealno da
se sloe:
Broj kablova = (P
kanala

/P
kabla

)*0.5

Uvek se ostavlja odreena rezerva za
eventualno kasnije dodavanje kablova

Treba pratiti preporuke proizvoaa
Krajko
94
Popunjavanje kanala
Krajko
95
Podne kutije

U kombinaciji sa podnim razvodom
najee se koriste podne kutije

U njima se smetaju prikljuci za struju i
za strukturni kablovski sistem

Veliina kutije zavisi od potrebnog broja i
vrste prikljuaka kao i od dozvoljene visine
(zavisi od debljine podloge u koju se
ugrauje)
Krajko
96
Primeri podnih kutija
Krajko
97
Razvod po regalima

Ovaj sistem razvoda kablova se koristi u
prostorijama koje ne zahtevaju estetski
lepo reenje

To su najee tehnike sobe, podrumski
prostori, garae
Krajko
98
Krajko
99
Krajko
100
Krajko
101
Neki proizvoai

Legrand

www.legrand.com

Obo Bettermann

http://www.obo-bettermann.com/

Thorsman

http://www.thorsman.com/
Krajko
102
Predmer

Predmer mora da sadri detaljan spisak
svih elemenata strukturnog kablovskog
sistema:

kablovi

kanalice (kanalice, poklopci, nosai, krivine...)

utinice (nosa

utinice, kutije, moduli...)

rek ormani

patch paneli

nosai kablova u ormanima
Primeri strukturnog
kablovskog sistema
Krajko
104
Krajko
105
Krajko
106
Krajko
107
Krajko
108
Krajko
109
Krajko
110